KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10199
Dr. phiJ. h. c. Krause Georg Alexander, Miinchen, Nemačka.
Postupak za sterilizovanje tečnosti, naročito vode za piće, oligodinamičkim putem. Prijava od 11 aprila 1932.	Važi od 1 avgusta 1932.
Traženo pravo prvenstva od 2 jula 1931 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na postupak za sterilizovanje tečnosti oligodinamičkim putem, kod kojeg oligodinamički aktivni metal biva tečnosti dovoden iz elektroda, pomoću električne struje, od kojih se elektroda bar jedna sastoji iz oligodinamički aktivnog metala.
Predmet postupka mogu biti tečnosti proizvoljne vrste, na pr. kanalna voda, voda iz basena za plivanje, biljni ekstrakti, zatim sretstva za ishranu i za piće, kao voda za piće, mleko, sokovi iz plodova ib torne sl.
Po pronatasku su predvidena sretstva, koja omogućuju, da se može regulisati količina tečnosti, koja treba da se postupa, iti odnosno struje ili oboje prema potrebi samog radai, i da se po želji izvesna određena k ličina metala dovede u oligodinamički1 aktivno stanje. Cilj ovog regulisanja radnih odnosa;, a naročito dovođenje oli-godinamiokog metala ka tečnosti, koja treba da se postupa, može hiti veoma raznovrstan. Tako, podešavanje i regulisanje mogu da služe tome, da se oodesi trajanje vremena, u kojem treba da nastupi oligodi-namičko dejstvo, i da se prilagodi postojećim okolnostima, na pr. prema promen-ijivoj količini tečnosti, koja treba da se postupa. Takođe se može koristiti podešavanje i regulisanje prilika (odnosa), da bi se 'radilo sa što je moguće većim isko-rižćenjem, dalje da bi se vodilo računa o postojećim naročitim mesnim ili prostor-
nim ili drugim prilikama, na pr. o okolnostima, koje su uslovljene promenljivim sastavom tečnosti, njenim brojem i vrstom klica, ilii pak promenljivim količinama tečnosti, koje treba da budu postupane.
Na ovaj način se ovaj postupak razlikuje korisno od onih poznatih oligodinamičkih postupaka, kod kojih mirna ili pokretana tečnost, koja treba da se oslobodi kMca, biva postupana pomoću dodira sa oligodinamički aktivnim metalom. Kod tih postupaka metal, pri; dodiru sa tečnošću prelazi veoma sporo u dovoljnoj, oligodinamički aktivnoj količini u tečnost. Suprotno ovome može kod postupka po pronalasku količina metala, koja uJlazi u tečnost, da se odgovarajući prilikama podesi i reguliše po želji u širokim gr'antcama.
Takođe može postupak po pronalasku da posluži tome, da se oligodinamičko postupanje tako sprovede, da ne budu prouzrokovana druga elektrolitička dejstva, kao razlaganje tečnosti, koja se postupa, ili transport suspenzija (lebdečih materija).
Takođe podešenost prilika struje relativno prema mirnoj ili pokretnoj tečnosti, koja se postupa, može da posluži tome, da se spreči ili da se uspori ili inače da se podesi obrazovanje suspensija metalnih soli. Ove suspensije nastaju onda, kad napon na dovcdnlclma ili upotrebljena gusti-na struje prevazilazi napon razlaganja tečnosti, koja se postupa: ili soli, koje se u njoj sadrže. Tako se može ih raditi sa ta-
Din. 30.
ko malim gustinama struje, da odmah od početka bude sprečeno obrazovanje suspenzija, taloga idi tome si1, iz teško ras-tvorijivih ili nerastvorljivih soli. Naročito se može gustima struje izabrati tako niskom, da količina metala, koja na anodi prelazi u rastvor, ostane ispod granica rastvorljivosti teško rastvorljivih metalnih soli, koje postaju prema okolnostima. Postupak se može i tako izvesti, da se na pr. najpre radi sa srazmerno visokim gustinama struje, dok se ne bude obrazoao takav broj metalnih jonova u tečnosti, koja se postupa, koji na pr. stupaju u reakciju sa materijala, koje se nalaze u tečnosti. Na slučaj da su soli, koje se pri tome obrazuju, teško rastvorljive, one se najpre izdvajaju na anodi i mogu u toku postupanja da obrazuju suspenzije u tečnosti. Ako se sad smanji gustima tečnosti, to biva smanjeno obrazovanje novih jonova.
Tada pomoću elektrolita biva proizvedeno rastvaranje metalnih soli, koje su se već obrazovale, tako, da po isteku izves-nog vremena gustina struje može biti ponovo povećana. Ovaj periodični način rada, po kome naizmenično biva povećavano ili smanjivano obrazovanje jonova, vodi, naročito sa onim postupcima, koji će docnije biti opisani, ka veoma povoljnim radnim uslovima, kako u pogledu na električne i oligodinamičke odnose, tako i u pogledu na iskorišćenje oligodinamički aktivnog metala, koji prelazi u rastvor.
Za izvođenje postupka po pronalasku mogu se predvideti uređaji proizvoljne vrste, koji omogućuju to, da se elektrode trajno izuzimaju iz procesa ili da se unose u proces, a da se ne obustavi neprekidni rad. Tako se na pr. može predvideti iz-vestan uređaj, koji anodu odgovarajući njenom trošenju mehanički uvodi u tečnost. Jedan uređaj ove vrste je šematički pokazati u sli. 1. Ša 11 je označen sud, u kojem se nalazi tečnost 12, koja treba da se oligodinamički postupa. 13 je anoda, 14 katoda. Anoda ima na pr. zupčanu letvu 16, koja pomoću zupčanog točka 17 i kakvog podesnog motora, na pr. uehaniz-kakvog podesnog motora, na pr. mehaniz-vođena u tečnost u meri trošenja električne ploče.
Električni postupak, da se oligodinamič-'ki aktivni metal dovede u rastvor, može se kombinovati i sa mehaničkim radnjama. Tako se aktivnost postupka za odražavanje povoljnih radnih uslova, može još time povećati, što se elektrode čiste i1 stru-žu ili se samoj tečnosti dodeljuje veoma vrtložno kretanje, ili se tečnost sa jačim pritiskom štrca na elektrode, da bi se spre-čil'e pojave zamaranja (siromašenja).
Jedan primer izvođenja pokazuje si. 2. Tečnost, koja treba ovđe da se postupa, biva u proticanju vođena kroz komoru 20 za postupanje. Ona biva pomoću diže 21 prskana na anodu ili obe elektrode 22, 23 i kroz cev 24 otiče iz komore za postupanje. Za mehaničko održavanje (čišćenje) anode služi četka 25, koja pomoću podesnog motora 26, na pr. kakvog sahatnog mehanizma, biva stavljena u brzo kretanje. Na ovaj način tečnosti biva jednovremeno dodeljeno jako vrtložno kretanje. Za mehaničko održavanje elektroda može se i samim elektrodama dodeliti kretanje, i da se one kreću gore i doi.e pomoću kakvog motora.
Pronalazačeva ispitivanja su dalje pokazala, da nije uvek potrebno, da se celokupna tečnost, koja se postupa, upućuje kroz komoru za postupanje, nego da je prema okolnostima dovoljno, da se jedan deo postupa oligodinamički, i da se ovaj deo pomeša sa nepostupanim deiom. Oli-godinamičko dejstvo, koje je uvedeno u postupani deo, nastavlja se tada u nepostu-panom delu tečnosti, pri čemu se stepen postupanja može podesiti odnosom oba dela tečnosti, trajanjem postupanja i količinom metala, koja je bila unesena u rastvor u jednom delu tečnosti. Postupanoj tečnosti će se oligodinamički aktivni metal dovesti u višku, tako, da se mešanjem sa nepostupanim delom tečnosti upravo dobija željena koncentrisanost. Može se takođe sterilizovanje započeti pomoću kakvog oligodinamički jako dejstvujućeg metala, na pr. srebra, a zatim da se dovrši pomoću metala koji slabije dejstvuje, na pr. pomoću bakra. Slabije dejstvujući metal može isto tako biti proizveden u deli-mičnoj struji (mlazu), koja tada biva mešana sa glavnom strujom (mlazom).
Sa ovim rasporedom se dobija dalja korist, što pri mešanju obeju delimičnih struja mogu biti rastvorene metalne suspen-sije, koje u postupanomi delu tečnosti mogu nastupiti usl'ed toga, što gustina struje, koja je upotrebljena u postupanom delu, a time i napon na dovodnicima, preva-zilazi napon razlaganja vode ili inače tečnosti, koja se postupa ili jedinjenja, koja se u njoj sadrže.
Pomoću ovog postupka po pronalasku može se dakle sa gustinom struje u delu tečnosti, koji se postupa, ići do one dozvoljene granice, pri kojoj upravo biva izbeg-nuto nastupanje suspenzija ili one nastaju u takvoj meri, da se one dodavanjem ne-postupariog dela daju ponovo otstraniti tako, da dakle postupak može u kratkom vremenu bez smetnje biti sproveden sa najvećim mogućim opterećenjem struje.
Naročito koristan raspored za izvođenje postupka po pronalasku se debija, ako se postupanje vrši u kakvom sudu za proti-canje, pošto se tada podešavanje količine tečnosti, koja protiče kroz sud, zatim ve-i'ičine elektrode, jačine struje i napona, ima u vlasti, da se prema postojećim okolnostima, u kraćem ili dužem vremenu pri proizvoljno velikim ili malim količinama tečnosti, koja treba da se postupa, postigne smanjenje klica ili potpuna sterilizacija.
Naročito povoljne okolnosti jesu, ako teč’.ost, koja treba da se postupa, biva pod pritiskom vođena kroz zatvoreni sud, jer se tada pri podesnom odmeranju i podešavanju električnih odnosa za velike količine tečnosti, koja treba da se postupa, dobijaju srazmerno mali sudovi za postupanje a time i mali uređaji za postupanje tečnosti, koji prema nameni mogu biti izvođeni nepomični, pokretni, na pr. tako da se mogu prenositi ili prevoziti.
Jedan takav stalan (nepomičan) ili pokretan uređaj sastoji se tada iz komore za postupanje sa elektrodama, iz suda za dodavanje, crpki za kretanje tečnosti i električnog uređaja, koji se sastoji iz kakvog podesnog izvorai struje i aparata za uključivanje pored uređaja za regulisanje.
U sudu za proticanje elektrode se tako raspoređuju, da njihove površine leže u pravcu strujanja., tako, da se dobija dobra raspodeia tečnosti i proticanje Sa malim otporom. Elektrode mogu biti raspoređene jedna pored druge ili jedna iznad druge, a strujanje se može izvesti horizontalno ili i vertikalno. Ali je takode moguće, da se elektrodne površine postave poprečno na pravac strujanja tako, da one bivaju oblivane maticom, iliii pak da mlaz tečnosti kroz njh protiče, ako su u pitanju propustljive elektrode, koje na pr., ako su elektrode raspoređene u komadima, na pr. kao štapovi, metalna tela, metalne šuške, strugotine, trake, ili tome si. ili iz tela u vidu komada, koja su obložena metalom i koja su unesena' u sitasta ili izbušena tela ili sudove iz sprovodljivog ili nespro-vodljivog materijala, kao na pr. porcelana, koja teta ili sudovi bivaju obešenai u tečnosti, pri čemu tada sadržina korpe može bez Pokida rada biti dopunjavana, odgo-varajući potrošnji materijala.
Jedan primer izvođenja, kod kojeg postupanje biva jpreduzeto u delimičnoj struji tečnosti, kojoj iza komore za postupanje biva dovođen zaostatak struje, pokazuje si. 3. Sa 30 je obeležena komora za postupanje, u kojoj se nalaze dve ili više e-lektroda 31, 32, kojima preko podesnog uređaja za uključivanje biva dovođen napon iz mreže 35. Elektrode, koje na pr.
stoje uspravno, i čije se površine nalaze u matici tečnosti, mogu na pr. biti raspoređene u postolju 33 (si. 4), koje ih na pr. drži pomoću ižljebljenih letava 34. Postolje će se izvesti iz kakvog električno izolu-jućeg materijala, na pr. iz gvozdenog okvira, koji je prevučen gumom. Isto tako se može komora za postupanje izraditi iz gvozdenog lima, čiji su zidovi isto tako prevučeni; gumom.
Elektrode mogu masivno biti izrađene iz oligodinamički aktivnog metala, ili ta-kođe mogu biti takvim metalom prevučene. Tečnost koja se postupa, biva kod primera izvođenja iz si. 3 iz glavne cevi 38, pomoću pumpi 39, 40, transportovana u odvodne cevi 36, 37, od kojJi cev 37 dovodi komori 30 za postupanje tečnost, koja- treba da se postupa. Iza komore za postupanje se kod 50 udružuju delimične struje (matice) i dospevaju u sud 51 za snabdevanje, koji na poznat način može bitj snabdeven sigurnosnim uređajima, na pr. 52, prelivom, napravama za pokazivanje ili tome si. iz kojeg tada tečnost, na pr. po potrebi, može biti izuzimana pomoću čepne slavine 53.
Pumpe mogu biti na pr. pogonjene pomoću elektromotora 41, 42, koji mogu biti snabdevenj uređajima 43, 44 za regulisanje, proizvoljne vrste, da bi se regulisao broj obrtaja crpke (pumpe), a time i njeno dejstvo. Takode za podešavanje količina tečnosti mogu poslužiti ventili ili drugi uređaji 45, 46 za regulisanje, koji na pr mogu električno biti napajani iz mreže 60 preko podesnih uređaja za regulisanje ili upravljanje ili vremenskih uključnika 61,62.
Korisno izvođenje postupka po pronalasku radi skraćenja trajanja postupanja, dobija se, ako se tečnosti, koja se post.) pa, dovodi oligodinamički aktivan metal u znatnom višku tako, da sterilizujuće dejstvo brzo i energično nastaje i brzo ističe. Višak u oligodinamički aktivnom metalu može se ponovo oduzeti od tečnosti. Radi oduzimanja ovog viška ili uopšte metala, koji je već bio cligodinamički aktivan, i u takvim slučajevima, u kojima nije bilo rađeno sa viškom u oligodinamički aktivnom metalu, može se metal, u cilju odstranjenja ili ponovnog dobijanja, elektrolitički taložiti na sprovodljivim tefima, na pr. metalima ili uglju, koji su katodno uključeni. Pri tome mogu katodama još biti dodate pomoćne katode, kao što to pokazuje si. 5 kao primer izvođenja. 72 su ovde anode, 73 su katode, 74 su pomoćne katode. Katode i pomoćne katode se mogu sastojati iz istog metala kao što je i oligodinamički aktivan, adi one mogu biti izve-
dene i iz neaktivnog metala. Da bi se proizveo prisan dodir sa tečnošću, podesno se katoda, koja služi za izdvajanje, bira velike površine, velika po zapremini, na pr. porozna, po načinu filtrova, ili tome slično.
Izdvajanje metala je takođe moguće na taj način, što se tečnost, koja se postupala, upućuje preko metalnog materijala iil se u tečnost unosi takav materijal, koji je manje plemenit no metal, koji treba da se izdvoji, i koji dospeva u primenu u vidu ploča, traka, metalnih šuški ili tome si. Tako se na pr. za idzvajanje srebra može upo-trebiti bakar ili aiuminium.
Ako se za izdvajanje plemenitijeg metala upotrebi manje plemenit, koji je isto tako oligodinamički aktivan, to se dobiju dalja korist, da se proces može energično započeti pomoću takvog plemenitog meta" ta, ili j završiti a manje plemenit metali se upotrebljuje da se ili proces dovrši, ili da se tečnosti trajno dodele osobine ubijanja bakterija. Ako se naime upotrebi bakar, na koji se pušta srebro du se taloži, to pri taloženju srebra, elektrohemiski ekvivatent-na količina bakra prelazi u rastvor. Dakle plemenitiji metali, pošto je (izvršio svoje dejstvo, biva odstranjen ifi povraćen, dok za dalje vođenje postupka, ili da bi se tečnosti dalje dodelile cs bine ubijanja klica, sada služi manje plemenit metal, koji je jevtiniji.
Dalje je moguće, da se metal na taj način izuzme od tečnosti, što biva postupan absorbujućim ili adsorbujućim materijalom. Kao adsorbujuće ili absorbujuće sretstvo služe poznata sretstva, kao što su na pr. ugalj, morska pena, staklo, azbest, celuloza i t. d. Upctreb'jeni adscrbujući ili ab-sorbujući materijal može takode biti rege-nerisa”, a takođe metal, koji je njime primljen može biti ponovo dobiven. Kod uglja se može na pr. tako p stupati, da se u ugljenim filtrovima metal pušta da se nagomila toliko da ponovnp dobivanje metala bude ekoncmno putem sagorevanja uglja. Kod filtrova iz stakleta, azbesta, može se metal rastvoriti pomoću postupanja kakvom jakom kiselinom, na pr. azotnom kiselinom, i tako ponovo dobiti metal i filtar regenerisati.
Takođe pomoću koag'utišućih sretstava uspeva udafjenje rastvorenog metala. Ako na pr. sirova voda najpre, radi sterilizo-vanja, biva' postupana srebrom, docnije je, pri uticaju aiuminium sulfata i kakve baze, moguće da se srebro sa izdvojenim alumi-nium hidroksidom izdvoji potpuno iij deli-mično iz tečnosti.
Pod okolnostima je takođć moguće izdvajanje oligodinamički aktivnog metala i
pomoću sretstava za taloženje. Tako se može srebro na pr. taložiti iz vode pomoću obraz vanja sulfida srebra i docnijim filtriranjem.
Isto tako kao metali, mogu se izdvajati i mikroorganizmi, koji su primili metal.
Metal koji je poslužio sterilizovanju, može u komori za postupanje ili u dopunskim komorama biti izuzet pri mirnoj ili strujećcj tečnosti.
SI. 6 pokazuje jedan primer izvođenja pronalaska, kod kojeg je iza komore 30 za postupanje sa elektrodama 78, 79 uključena filtrujuća komora 80. Kao filtar može da posluži gore opisani materijali u vidu komada. Ali se filtar 81 može sastojati i iz absorbujućeg ili adsorbujućeg materijala, kao na pr. uglja, morske pene, stakla, staklenih parčadi, azbesta, celtuloze i dr. Ako se srebro hoće elektrolitički da taloži, to .se u komoru 80 p red filtra 81, koji se sastoji iz sprovodljivog materijala, i koji prvenstveno ima veliku površinu, postavlja prvenstveno mala pomoćna anoda 85, a sam filtar se uključuje katodno. U spro-vodnike se može umetnuti uključnik 82 za prekidanje struje.
U izvesnim slučajevima je od koristi, da se postupanje tečnosti po pronalasku dovede u vezu sa postupanjem toptotom, koje se može izvesti pre, za vreme ili po električnom postupanju.
Kod primera izvođenja po si. 6 elektrode 78, 79 su preko preključivača 83 priključene na električnu mrežu 84 tako, da one mogu s vremena na vreme da izvrše pro-menu polova.
Ova promena polova kod elektroda se u različitim pravcima ukazuje kao veoma korisna. Tako, premena polova, kad se obe elektrode sastoje iz istog oligodinamički aktivnog metala, može te me da posluži, da se izvede ravnomerno trošenje elektroda. Ali se promena polova može sa velikom korišću takođe upotrebiti, da se rad učim bez smetnji i sa visokim dejstvom, dobrim iskorišćenjem oligodinamički aktivnog me-tall'a i električne energije, koi Tg dinamički aktivni metal dovodi u rastvor.
Ako je kod primera izvođenja po si. 6 u pitanju jzvesno postrojenje, u kome treba voda da se pomoću srebra sterilizuje, to, ako je uključnik 83 uključen prema gore,’ na anodi na pr. 78, pod uticajem električne struje prelazi srebro u rastvor. U-sled hl’orida, koji se nalaze skoro u svakoj vodi, i srebra, koje je najpre rastvoreno kao jon, biva obrazovan hlorid srebra, koji sad na anodi obrazuje obf.ogu (naslagu). AK pošto je sad hlorid srebra, naročito u vodi koja sadrži soli, nerastvorljiv, to iz-
dvojeni hlorid srebra biva ponovo rastvoren uz obrazovanje složene soli, hlorida srebra' i natrium hlorida, no ipak jedan deo ostaje prionut na anodi. Ovaj si'oj povećava otpor između elektroda tako, da struja opada i napon raste.
Ako se sad uključnik 83 prebaci tako, da elektroda 78 postane anoda, a elektroda 79 postane katoda, to se hlorid srebra, koji se nalazi na ple či 79, dosadanjoj anodi, re-dukuje u metabio srebro, dakle dejstvuje kao depoiairizator, tako', da po promeni polova strujai ponovo' raste, a napon opada. Tako se promena polova može preduzimati na osnovu pokazilačkih instrumenata električne mreže, ali se promena polova može, p moću podesnih uključnih uređaja, koji rade u zavisnosti od struje ili napona ili od obojeg izvodi sama od sebe, čim se prema okolnostima, na anodi obrazovao onaj sloj, koji povećava otpornost elektrolita, pri čemu anode tada automatski bivaju promenjene, čim prema postojećim uređajima ili okolnostima napon ili struja, ili o-boje, pređu unapred određene granice.
Postupak se sad može dalje izvoditi, pošto se ponovo izvrši promena polova, čim se na sadašnji anodi obrazovao izvestan si'oj iz soli metala, koji oliigodinamički dejstvuje, a zatim se ponova vrši promena po-lova, kad so bude redukovana u metal, dok se pon vo ne bude obrazovao sloj iz metalne soiii na anodi, i t. d.
S druge strane je takođe moguće, da se sloj na anodi savlada na taj način, što se odnos električne struje prema količini, koja se postupa, tako podešava ili obrnuto, dai so, koju obrazuje metal, koji se rastvara sa anode, biva u tečnosti trajno rastvarana potpuno ili u izvesnoj željenoj razmeri.
Pomoću opisanog menjanja polova e-lektroda biva se u stanju, da se postupanje tečnosti sprovede sa maksimumom struje ii napona, dakle u što kraćem vremenu ped električno povoljnim okolnostima,^ koje su time određene, što sloj, koji može proizvesti smetnje, biva dopuštan u-pravo u snošljivoj količini, i ponovo biva otstranjivan.
l’.'- Pokazuje šematički jedan primer izvođenja, da bi se izvelo automatsko regu-lisanje, u zavisnosti od radnih načina, po-vecanja napona ili opadanja struje, kod elektroda, kejese oblažu slojem, ili u zavisnosti cd k< .(čine soli, koja se rastvorila u elektrolitu.
Sa 90 je obeležen podesan uređaj za re-gulisanje, koji je zavisan od stepena ras-tvaranjai ilii cd stanja aktivisanja, a koji dejstvuje preko sprevodnika 91, na uređaj
62 za regulisanje prigušne naprave 46 i tako na pr. proizvodi povećano doticanje sa tečnosti, koja se postupa, ako pod datim odnosima struje količina postaiog sloja pređe izvesnu propisanu granicu.
Uređaj može takođe, umesto da dejstvuje na uređaj 62 za regulisanje ili pak i zajedno sa ovim, da dejstvuje na uređaj 61 za regulisanje prigušne naprave 65 postupa-nog dela tečnosti, ili pak može dejstvova-ti na motore 41, 42 cd pumpii ili na druge uređaje za regulisanje.
Sa 95, 96 (si. 3) su obeleženi uređaji za regulisanje, koji su zavisni od struje odnosno od napona, koji bivaju dovođeni e-lektrodama 31, 32, a koji na pr. utiču na polje 97 generatora 98, koji napajaju mrežu 35 radi napajanja elektroda 31, 32. Ako se dakle u komori za postupanje promene napon i struja iii oboje, to odgovarajuću uređajima za regulisanje biva utican napon mreže, koja napaja elektrode tako, da svagda može biti podešen željen odnos prir onute ili rastvarajuće se soli, ili i proizvoljne druge radne prilike, koje se žele.
Isto tako i uređaj za regulisanje, koji je zavisan od strana elektrolita, stanja aktivisanja, može da izvede promenu polova, čim su prekoračene izvesne granice ovoga stanja; tako, da se pomoću promene polova vrši regulisanje željene g odnosa prio-nute ili rastvarajuće se soli.
Ako su u pitanju postrojenja sa ravno-mernim rad. m sai jednolikim ilii za određene dužine vremena pregltednim i savladlji-vim odnosima, to se i regulisanje odnosa struie ili promena polova kod elektroda može izvesti pomoću vremenskih uključni-ka. Tako na pr. pomoću vremenskog u-kijučnika 61, 62 (si. 3) može povremeno biti zaustavljana količina: proticanja tečnosti, k ja se postupa, ili se može smanjiti na izvesnu određenu meru, ili se povremeno odnos između postupane ii nepostupane tečnosti može drukčije podesiti, ali se takođe, na pr. pomoću vremenskog uključ-nika 100, koji može dejstvovati na podesan namotaj 101 pol'a generatora 98, pri konstantnoj količini proticanja tečnosti, koja se postupa, može povremeno isključiti struja i ponovo uključiti tako, da se povremeno vrši jako aktivisanje tečnosti, dok u meduvremenimai pri isključenoj struji nastaje samo od sebe naknadno sterilizova-nje.
Ali je takav rad na mahove takođe moguć, ako je u pitanju pripremanje rezerve sterilne tečnosti, u određenim razmacima vremena, koja tada za vreme drugog vremenskog razmaka, u kome je pomoću vremenskog uključnika struja, prekinuta, biva u-trošena.
Povremeno isključivanje tli. smanjivanje količine proticanja tečnosti, koja se postupa može na podesan način biti vezana sa uključivanjem i isključivanjem struje.
Ako su u pitanju postrojenja, kod kojih biva proizvedena rezerva sterilne tečnosti, koja biva izuzimana u neodređenim vremenima i. u neredovnoj količini sa prekidima, kao na pr. kod rezervoara ili postrojenja za kućnu pijaću vodu ili kod drugih postrojenja koja rade na siičan način, i koja bivaju korišćena privremeno, to se u daljem izvođenju pronalaska uključnik za promenu polova može na podesan način vezati sa čepnim (slavinskim) uređajem, na pr. mehanički ili, pomoću prenošenja tečnosti ili električno ii elektromagnetno.
SI. 3 pokazuje jedan primer izvođenja. Sa polugom 110 ventilinog tela 109 slavine 53 vezan je za zapirač 111, koji svagda za jedan zupac pomera točak 112, kad slavina izvrši kretanje u određenom smeru, otvaranje ili zatvaranje. Pomoću točka 112 biva izvestan kolektor svagda pomeran za jednu lamelu 114 ili 115, koje preko kliznih prstenova 116, 117 i četaka 130,	131,
132 svagda upravljaju jedan od magnetnih kalemova 120,	121 relejnog preključnika
125 tako, da svagda biva uključen jedan od kontaktnih parova 126 ili 127 i tako elektrode 31, 32 iz mreže bivaju menjane u polovima u jednom ili drugom smeru.
Promena polova eltektroda se tako vrši svaki put kad prema smeru ut čaja slavine na- točak 112, slavina bude otvorena ili zatvorena, a đa ne mora da se vrši naročito nadgledanje. Vremenski uključnik 100 može tada da služi tome da se postrojenja, za vreme pravilnih radnih pauza, na pr. noću, automatski izključe.
Naročito se korisni odnosi za promenu polova dobijaju tada, kad se jedna elektroda sastoji iz materijala V i u- nerastvorljiv u elektrolitu, kao što je na pr. ugalj, platina, ferosicilium, čelik, koji ne rđa i tome si. Na ovaj način se daje postići naročito racionalno iskorišćenje metala, koji je u-plptrehljen za rastvaranje, a jednovreme-no i povoljni električni odnosi, pri čemu porast napona biva ograničen.
N ij-pre se elektroda iz nerastvorljivog materijala uključuje kao katoda, zatim se plomoću promene polova redukuje so oli-godinamički aktivnog metala, koja je postala na anodi, a da metal, kao takav, ne pređe znatno u rastvor. Metal se sada obrazuje u rastresitom (sunđerastom) obliku ponovo na elektrodi iz oligodinamički aktivnog metala. Sada se ova neaktivisana tečnost meša sa već ranije aktivisanom i aktiviše se dalje pomoću promene polova i t. d.
Rastresiti metal, koj: se nalazi na elektrodi iz oligodinamički aktineg metala prelazi pri tome prvi u rastvor, pre no što sa ove elektrode dalji metal bude rastvaran.
Napon, koji se dovodi u elektrodama biće odmeren prema gledištima! koja su gore navedena. Napon će se održavati ispod 1,6 volti, ako je u pitanju sterilizovanje vode, a treba da se izbegne razlaganje vode, a kod vode koja sadrži kreča treba da bude još manji. Jačina struje će se s druge strane, upravljati prema količini oligodinamički aktivnog metala, koji treba da se prevede u tečnost, na pr. kod srebra i vode između 15 i 200 gr ili iznad toga za svaki litar vode, koja- se postupa.
Povoljni odnosi se postižu, ako se kod podesnih odnosa napona, koji se upravljaju prema tečnosti, koja se postupa, takođe uz obzir o suspensijama, koje se obrazuju ili
0	naslagama, podesno izabere i kontaktno vreme, na pr. da u svakom litru vode za vreme cd 5 do 10 sekundi pređe u rastvor 100 gr srebra. U odgovarajućem dužem ili kraćem vremenu mogu se tada postići veće ili manje vrednosti.
Istraživanja pronalazačeva su dalje pokazala, da se dospeva do znatnih iskorišće-nja struje (odnos rastvorene količine metala prema elektrohemiskom ekvivalentu), ako se radi sa malim gustinama struje. S druge strane, male gustine struje znače u-većanje uređaja ili produženje trajanja dejstva. Dospeva. se do povoljnih ekonomskih odnosa, ako anodno iskorišćenje struje iznosi bar 20%, a dospeva se do optimuma odnosa, ako se anodno iskorišćenje struje nalazi između 20 i 60%. Veća iskorišćenja struje zahtevaju veće aparate.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za sterilizovanje tečnosti, naročito vode za pliće, oligodinamičkim pu tem, kod kojeg oligodinamički aktivni metal biva tečnosti dovoden iz elektroda pomoću električne struje, od kojih se bar jedna elektroda sastoji iz oligodinamički aktivnog metala, naznačen time, što su predviđena sretstva, koja omogućuju da se prema potrebi rada količina tečnosti, koja se postupa illi odnosi električne struje ili o-boje podese ili regulišu, da bi se po želji izvesna određena količina metala dovela u oligodinamički aktivno stanje.
2.	Postupak za sterilizovanje tečnosti po zahteva 1, naznačen time, što su anodna
1	katodna gustina struje odmerene tako male, da oligodinamički aktivni metal biva rastvaran sa anode, bez prouzrokovanja nastupanja daljih elektroničkih dejstava (kao što su razlaganje tečnosti, koja se po-
stupa ili transport ili obrazovanje suspen-sija).
3.	Postupak po zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što gustina struje biva uzeta tako maia, da na elektrodama biva sprečeno o-brazovanje suspensija, taloga ili to ne si. iz teško rastvorljivih ili nerastvorljivih me talnih sofi.
4.	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što gustina struje biva birana tako mala, da količina metala na anodi, koji prelazi u rastvor, ostaje ispod .granice rastvorlijiosti metalne soli, koja se obrazuje.
5.	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što jedna ili ube elektrode bivaju kretane.
6.	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što anodna naslaga (obloga) koja se obrazuje, biva ptstranjivanai mehanički, na pr. pomoću četkanja, ispiranja sa tečnošću, koja se postupa' ili kakvom dodatnom tečnošću.
7.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1 do 6 naznačen time, što su elektrodni metali, naročito anoda, raspoređeni tako, da se mogu uvoditi pomeranjem u zavisnosti od istrošenosti.
8.	Postupak za sterilizovanje tečnosti, naročito pijace vode, oligodinamičkim putem, kod kojeg oligcdinamički aktivni metal tečnosti biva dovođen pomoću električne struje iz elektroda, od kojih se bar jedna elektroda sastoji iz oligodinamički aktivnog metala, naročito, po zahtevu 1, naznačen time, što jedan deo tečnosti, koja se sterilizuje, biva postupan pomoću električne struje i pri tome, ili po tome, biva mešan sa nepcstupanim delom.
9.	Postupak po zahtevu 8, naznačen time, što gustina struje biva tako birana, da količina metala na anodi, koji prelazi u rastvor, dostiže ili prelazi granicu rastvoriji-vosti ostaie metalne soli, tako, da suspensi-jai ili talog ili tome si/, koji se ipak obrazuje, pri razblažavanju sa nepostupanim delom tečnosti, biva ponovo rastvorena.
10.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što sterilizovanje biva započeto (uvedeno) pomoću metala koji je oligodinamički manje aktivan.
11.	Postupak po zahtevu 10, naznačen time, što P' stupanje oligodinamički jako aktivnim metalom i oligodinamički manje aktivnim metalom biva sprovođeno u de-limičnim strujama (tokovima), koji se po postupanju mešaju.
12.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se postupanje izvedi u jednom ili više stalnih ili pokretnih (koji se mogu prevoziti) sudova za proticanje.
13.	Postupak po zahtevu 1 i 12, naznačen time, što tečnost, koja se postupa, biva sprovedena pod pritiskom kroz zatvoreni sud za proticanje.
14.	Postupak po zahtevu 1 do 13, naznačen time, što tečnosti koja se postupa, oh-godinamički aktivan metal biva dovođena u višku.
15.	Postupak pa zahtevu 1 do 14, naznačen time, što oligcdinamički aktivan metal, koji se tečnosti dovodi u normalnoj količini ili u višku, pošto je poslužio steri-lizovanju, biva potpuno ili daiimično izvučen iz tečnosti.
16.	Postupak po zahtevu 15, naznačen time, što metal bival izuziman iz tečnosti elekirolitičkim putem.
17.	Postupak po zahtevu 15 i 16, naznačen time, što metali biva izuziman iz tečnosti pomoću pomoćne katode.
18.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 16 i 17, naznačen time, što se ka-toda ili pomoćna katoda sastoji iz istog metala kao što je oligodinamički ili iz oli-godinamički neaktivnog metala, odn. materijala, na pr. uglja ili! kakvog neplemenitog metala.
19.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što oiiigodinamičko postupanje tečnosti bia započeto (uvedeno) pomoću kakvog plemenitog metala, dok manje plemenit metal, na kome se plemeniti metal, taloži u komori za postupanje ili u dopunskoj komori., služi za dalje vođenje postupka i® tome, da tečnost posle trajanja postupanja: ili sterilizovanja dodeli osobine ubijanja klica.
20.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 15, naznačen time, što za izdvajanje metala služi električno sprovodljivi materijal, koji je postavljen u tečnosti i koj: nije priključen, a koji je manje plemenit c d metala, koji se izdvaja, i koji na pr. biva upotrebljen u vidu žicai, štapova, opi-ijaka, praha ili tome si.
21.	Postupak po zahtevu 15, naznačen time, što metal biva izuziman iz tečnosti u dopunskim komorama, koje su postavljene iza komore za postupanje.
22.	Postupak po zahtevu 1 do 21, naznačen time, što materijal za anode ili katode u vidu komada, na pr. kao štapovi, metat-na zrna, metalne šuške, strugotine, trake ili tome si. ili pak kao telia u vidu komada, koja su prevučena metalom, biva unošen u izbušene ili u vidu sita korpe ili sudove iz sprovodiiivog i nesprovodljivog materijala, kao na pr. poredana, i biva vešan u tečnost pri čemu sadržina korpi može biti dopunjena odgovarajući utrošku metala ne prekidajući rad.
23.	Postupak po zahtevu 1 do 22, naznačen time, što katoda ili pomoćna kato-da po zahtevu 17 iii1 materijal po zahtevu 20 služi za izdvajanje bakterija ili drugih lebdečih materija, koje su apsorbovale oli-godinamički aktivni materijal.
24.	Postupak po zahtevu 15, naznačen time, što oligodinamički aktivan metal, pošto je poslužio za sterilizovanje, biva pomoću fn'tera izuzet iz tečnosti.
25.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što kao filtri služe takvi, koji se sastoje iz absorbujućeg ili adsorbujućeg materijala kao na pr. u-galj, morska pena, staklo, staklena par-čad, azbest, celuloza i t. d.
26.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što su elektrode iii bar jedna cd elektroda izvedene kao filtar.
27.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što tečnost biva zagrevana za vreme, pre ili pc električnom postupanju.
28.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se tečnost po svome električnom postupanju i pre njenog davanja upotrebi, ostavlja samoj sebi radi dopunskog dejstva sterilizovanja, pri čemu kao prostori mogu poslužiti sudovi proizvoljne vrste iii cevi.
29.	Uređaj za uključivanje za izvođenje postupka po zahtevu 1 do 28, naznačen time, što elektrode automatski menjaju polove, čim prema napravama ili odnosima za regulisanje napon ild struja ili obojeg prekorače unapred određene granice.
30.	Uređaj za isključivanje po zahtevu 29, naznačen time, što je, naročito za postrojenja, keja se privremeno upotrehljuju iii takva, iz kojih se tečnost koja se steri-lizuje, izuzima sa prekidima, na pr. kućni rezervoari ili postrojenja za pijaću vodu, preključivač vezan mehanički sa slavinom ili pomoću prenošenja tečnosti iii električno ili elektromagnetno.
31.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što elektrode naizmenično menjaju polove, čim se na anodi obrazuje sloj iz soli oiligodinamički aktivniojg metala, a zatim opet menjaju polove, kadi so bude reduko-vana u metal; dok se ponovo ne obrazuje sloj iz metalne soli na anodi i t. d.
32.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 28 ili 31, naznačen time, što se jedna elektroda sastoji iz materijala, koji je ne-rastvorljiv u elektrolitu, kao što je na pr. ugalj, platina, feroskilijum, čelik koji ne rđa ili tome si.
33.	Postupak po zahtevu 31, naznačen time, što najpre elektroda iz nerastvorljivog materijala biva uključena kao katoda, i što zatim pomoću preključivanja so oligodina-
mički aktivnog metala, koja »e obrazovala na anodi, biva redukovana, pri čemu se metal povratno obrazuje u rastresitom (sunđerastom) cbiiku na elektrodi iz oligodinamički aktivnog metala, posle čega tečnost biVa mešana sa visoko aktivisanom tečnošću, elektrode ponovo menjaju polove itd.
34.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što odnos električne struje prema količini tečnosti koja se postupa, tako biva podešen, da so, koju obrazuje metal, koji se rastvara sa anode, u tečnosti biva potpuno lili u željenom odnosu rastvorena.
35.	Postupak po zahtevu 34, naznačen time, što radii regulisanja željenog odnosa prianjajuće ili rastvarajuće se soli elektrode menjaju polove.
36.	Postupak po zahtevu 1 do 35, naznačen time, što se regulisanje vrši automatski u zavisnosti od radnih veličina, na pr. od povišenja napona ili opadanja struje kod elektroda, koje su se oblagale slojem ili u zavisnosti od količine soli rastvorene u elektrolitu ili tome slično.
37.	Postupak po zahtevu od 1 do 36, naznačen time, što u zavisnosti od struje, ih napona, koja je prvenstveno podešena prema eiektrolitičkoni stanju tečnosti, koja se postupa^, biva regulisana količina proticanja tečnosti, koja se postupa ili obratno odnosi struje bivaju regulisani prema stanju ak-tivisanja tečnosti koja se postupa, i koja ima konstantnu količinu proticanja, ili se regulišu oboje.
38.	Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, 29, naznačen time, što za regu-iisanje odnosa struja ili količine proticanja ili obojega služe vremenski uključnici.
39.	Postupak po zahtevu 1, 29, naznačen time, što prvenstveno pomoću automatskih vremenskih uključnika pri konstantnoj količini proticanja tečnosti, struja biva povremeno izključivana i_ponovo uključivana, ili količina proticanja tečnosti, koja se postupa, biva povremeno obustavljena ili smanjena na izvesnu određenu meru ili se pak vrše oba regulisanja jednovremeno.
40.	Postupak po zahtevu 1 do 39, naznačen time, što gustima struje biva tako podešena, da anodno iskorišćenje struje (odnos rastvorene koljčne metala prema elek-trohemiskom ekvivalentu) iznosi bar 20%.
41.	Postupak po zahtevu 1 do 40, naznačen time, što anodno iskorišćenje struje leži između 20 [ 60%.
42.	Postupak po zahtevu 1 do 41, naznačen time, što odnosi tako bivaju regulisani, da u vremenu kontakta od 5 do 10 sekundi, svakom litru vode, koja se postupi, naročito vodi za piće biva dovođeno 100 gr srebra.
S3 '109
it

J.V. ^



I	>	.


A dpatent broj 10199.


















, , ,