KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 12 (8) > (uii/1 '-Hnimr/ i .to! (Kl n IHO‘» INDUSTRISKE SVOJINE Ml OjU l.fIVOllA) IZDAN 1. NOVEMBRA 1929. M!’.;1 iii 'hh inirrVoKf , i, PATENTNI SPIS BR. 6461. Ernst Kelsen, trgovac, Beč. Naprava i postupak za izradbu limova odn. cevi elektrolitičkim putem Prijava od 24. jula 1928. Važi od 1. marta 1929. Tražemvpravo prvenstva od 25. jula 1927. (Austrija). Pronalazak se odnosi na proizvodjenje limova i cevi, naročilo na proizvodjenjo željeznih limova elektroliticnim putem, pomoću rotirajućih katoda. Željezni lim proizveden kao elektrolitični ialog iste je, ako ne i veće kvalitetne vrednosti od valjanog lima, a u nekim slučajevima je i bolji od ovog, i ako do sada nije uspevalo da se produkt proizvede tako, da bi mogao konkurirati u cenama. Uzrok ovom nedostatku sastojao se u mnogostrukom ručnom radu pri postupku fabrikacije, a s time u vezi i sa nestalnošću radnih prilika, koje su zahtevale stalan nadzor za vreme radnog procesa. Predležeći pronalazak uzeo si je za zadatak, da stvori napravu za elektroliti-čno proizvodjenje limova, koja automatski lejstv uje, a osim toga podešen je rad tako, da se limovi odredjene jačine (debljine) dobivaju u jednakim vremenskim razmacima, a da se pri tome ne mora uticati na proce s taloženja u kadi. U tome cilju vezane su Katode i naprave za gla-čcnje sa svojim pogonom u jedinicu, koja se dade transportovati, na kojoj su sme-šteni električni i mehaničko elementi za kuplovanje. koji pri postavljanju jedinice na noseću podlogu odnosno na kadu, do laze u zahvatanje sa fiksno rasporedjenim elementima za kuplovanje taKO da se rad automatski počinje, unošenjem katoda u kupku, a i prekida se automatski, kad se ove izvade. Vezivanje katoda sa njihovim jiogonom imr još i to preimućstvo da na pomoćnim napravama, koje se obrta- njem katode istovremeno pogone kao na primer izradjenje za proizvodjenjo osnove za talog i uredjenje za ispiranje, nisu potrebna naročita uredjenja za pogon katoda. Isključivanjem pojedinačnog postupanja postiže se to znatno preimućstvo, da opterećenje ’ upke, u uojoj se uvek nalazi puni broj katoda, ostaje konstantno, tako da se gustoća struje i napon kupki' n<-moraju menjati za celo vreme procesa taloženja. Tme je isključen glavni uzrok, radi kojeg se pi odlikovala roba puna grešaka, uobičajenim galvaničnin radnim metodama, tako da se kontrola po-strojenja može ograničiti na održanje temperature, gustoću i čistoću kupki. U smislu pronalaska vrši se ova kontrola izvan kade celisbodno sa jednog centralnog n.esta, koje je zajednički za sve kade, a koje je uključeno u cirkula-cioni put elektrolita preko uredjenja za filtrovanje i snabdeveno je automatski dejstvujućim napravama koji automatski održavaju faktore (gustoću i temperaturu elektrolita) boji utiču na razvoj procesa na istoj visiri, tako da se u kupkama stalno nalazi elektrolit koji poseduje ista svojstva. Time se postiže i to znatno preimućstvo, df se svaka kupka nalazi spremna za iad odmah čim se izvadi obrazovani tulog, tako da se rad n prekida pri izmeni katoda. U sledečim opisati će se proizvođjenj ' limova na osnovu crteža Si. 1 predočava šematično jeuan agregat postrojenja, si. 2 Din 15.— predočava podužni pjesek kroz osnovnu katodu si. 3 ie presek, si. 4 je presek gal-vaniene kupke sa pripadajućom apaaratu-rom u polo/.; ju neposredno pr d umetanjem. a si 5 predočava detalj ured jenja za glačanje u povećanoj srazmeri. Osnovna katoda, na kojoj se proizvodi talog, sastoji se iz cilindričnog plašta 1 iz mesinga ili lome slično sa pločastim poprečnim zidom 2, dnom 3 i poklopce rn 4, koji zatvaraju šuplji prostor plašta. Dno i poklopac vezani su čepom 5 sa glavom I i maticom 7, a sastoje se iz izolacijonog materijala, a istom iza toga brusi se i polira plašt ka ode. Na mesinganor. plastu može biti ha poznati način rasporedjen i podužni žlje1.- 31 (si. 3) iz izolacionog materijala, tako da lalog postaje kao otvoreni, a ne kao zatvoreni cilinder, ko" se ispravljanjem skida s osnovne kalpcle. Osnovne kato le sineštaju se u kupku u odredjenoiii, dosta velikom brom, a gore su uleže jene u podužuom nosač u 9, koji se podupire zidovima kade, odnosno naročitim postoljem. Doljnji ležaj za čep 10, vertikalno rasporedjenih katoda, može biti predvidjen na dnu kade. Katode dobivaju stalno rotirajuće gibanje, koje se dobiia sa vertikalne osovine 11 i prenosi na osnovne katode pomoću prenosa lančanih zupčanika, 12. Zajedno sa katodama rade i orudja za glačanje, koja preradjuju obrazovani talog. Svakoj ' atodi pridodano je kamenje za glačanje ''3, u dovoljnom broju koje u smeru katodne osi dobivaju klateče gibanje, pošto je nosač 14 u (oblika) kamenja pomoću poluge 15 vezan sa horizontalnom krivajnom osovinom 16, koja se pogoni osovinom 11, posredovanjem ku-nastih zupčanika 17, 18. Kamenje za glačanje 13 ima oblik okruglih čekova sa zaotrugljenom glavom, a uloži no je u vođjice 19 iz stakla ili tome sličim izolacionog materijala, čija je osovi”', koso postavljena, 20 : 21 su staklene ploče, a 22 metalna opruga, koja se s jedne strane oslanja na dno vo-djice, a sa d. uge strane o koture 21 i 22. tfsled kosog položaja vodjica 19 ne može u njima se nalazeći vazduh izaći napolje, pri umetanju uredjenja z.a glačanje u kupku, pa se skuplja na zadnjem kraju vodjice, gde zaostaje vazdušni prostor, u kojem se na'uzi opruga. Kolurt 20 i 24, koji .>e pomoću stakli nib čepova 23 drže na odstojanju ne dejslvuju kao zaptivači, \ eć imaju zadatau, uu povećaju zatvoreni volumen vazduha da bi ovaj bio dovoljno velik, da i nakon oliskanja od strane hi-drostaličnog pritiska, primi ćelu oprugu; Nosač 9 sa osnovnim katodama oru-djem za glačačnje i pronosima za pokreta- nje katoda i orudja za glačanje obrazuje bez daljnjega jedinicu, sposobnu za trans-portovanje, koja se kao cehna potapa u kupku i iz nje vadi. Pri umetanju dolazi jedna spojnična polovina 24 na osovinu 11 u zahvatanje sa pripadajućom spojničnom polovinom 23 molorske osovine 26, a istovremeno se pri umetanju uključuje i jedan, ne preuočen ukiiučivać, koji zatvara kolo struje vu motor. Pošto je dalje nosač 9 izveden ka« privodili organ za struje za osnovne katede i pošto s> pri polaganju na kadu izvrši veza izmed ju jednoga kontakta 28 na osloncu za nosač, koja vodi ka izvoru strujo za kupku, to se prosto pri umetanju aparature sposobne za' transport vrši uključivanje, a pri njenom izdi-zanju, iskljm'vanie, a da pri lome nije potreban nikakav ručni rad. Istovremeni izdizanje i umetanje svih katoda ima tu posledicu, da opterećenje kupke ostaje stalno konstantno, a ni struja ni napon ne podležu nikakvim premenama. Pošto se ne treba bojati smetnji ni od strane strujnih sprevodnika pošlo kontakt 27 naleže celom težinom aparature sposobne za transport, na stabilnom kontaktu 28, može izostati kontrola struje i napona kao nepotrebna. Treba samo na to paziti da gustoća i temperatura elektrolita ostanu konstantne. U tome cilju rasporedjuju se u cirkulacionom putu elektrolita preko uredjenja za filtriranje aparati za merenje gustoće i temperature, koji automatski dejstvuju na uredjenje za loženje odnosno na privod svežeg elektrolita, u slučaju da se jedan od ovih faktora izloži promena-ma. Pošto se sve okolnosti rada održavaju konstantne, to se proces taloženja završava uvek u istim vremenskim razmacima. Bitno preimućstvo stalnog regenerisanja i regulisavanja sastoji se u tome, da je kupka iza vadjenja katoda odmah spremna za prijem novih katoda, tako da otpadaju pauze i prekid rada, koji su do sada postojali radi regenerisanja kupki. Gela aparatura sposobna za transporto-vanje, sa celom serijom osnovnih katoda privodi se iz obrazovanja taloga napravi A (si. 1) radi skidanja taloga, ali oblik ove naprave ne predstavlja predmet ovoga pronalaska. Skinuti limovi dolaze radi daljnjeg preradjivanja na transportnu traku B, dok se jedinica sposobna za trans-portovanje vodi u napravu z.a poliranje C, gde se katode obradjuju pomoću valjaka iz kože ili tome slično. Jedinica se iza toga, radi obrazovanja razdelnog sloja umeće u kupku 1) napunjenu sa pogodnim, elektrolitom, a iza toga se u vodenoj kupki E vrši čišćenje razdelnog sloja. Katode su sada pripravljene za prijem taloga pa se umeću u jednu od kupki F, gde se drže kroz vreme, koje je unapred otiredjeno. Pronalaskom postignuto je potpuno nie-haniziranje galvano-plastičnog rada pri proizvodjenju limova i cevi, na savršeni način, a vreme potrebno za proizvodjenje taloga da se unapred isto tako taćno odrediti ako i vreme za radove, koji su potrebni za pripravljanje i naknadno obradjivanje. Oba stoje u odredjenoj sraz-meri, koja je pri proizvodjenju željeznih limova od 0.3 mm jakosti na primer 10:1. Ako se u jednom agregatu izabere broj kupki u istoj srazmeri ka broju pomoćnih uredjenja, dakle jedna serija pomoćnih uredjenja sa 15 galvanićnih kupki, te je onda celo postrojenje uvek potpuno zaposleno. Patentni zahtevi: 1.) Naprava za elektrolitično proizvodjenje limova i cevi pomoću rotirajućih katoda, naznačena time, da su katode sa svojim napravama za glačanje i sa svojim pogonom povezane u jedinicu (celinu) sposobnu za transportovanje, na kojoj su rasporedjeni mehanički i električni elementi za kuplovanje, koji pri polaganju jedinice na njeno postolje odnosno zidove kade zahvataju fiksno rasporedjene elemente za kuplovanje, tako da rad automatski počinje, kad se katode umetnu a automatski se prekida kad se ove izvade. 2.) Postupak za elektrolitično proizvodjenje limova i cevi, naznačen time, da se kontrolisanje elektrolita vrši izvan kade, celishodno sa jednog centralnog mesta, koje je zajedničko za sve kade postrojenja, a ovo kontrolisanje uključeno je u cirkulacioni put elektrolita preko uredjenja za filtriranje i snabdevno je sa automatski dejstvujućim napravama, koje održavaju faktore koji utiču na tok procesa kao gustoću i temperaturu, stalno na istoj visini, tako da se u kupki nalazi stalno elektrolit istog svojstva. Adpatent broj 646!. Fig.2 • v.~ s s; 1 ; ' .'./J«...':..-/- , , ,, ■■■SS;/. : "