KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 17 (4)’
INDUSTRIJSKE SVOJINE:
IZDAN 15. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2746.
Platen - Hunters Refrigerating System Aktiebolag,
Stockholm.
Ustrojstvo kod sprava za proizvodnju Idadnpoo po principu apsorpcije. Prijava od 16. avgusta 1923	Važi od I marta 1924
Pravo prvenstva od 18. avgusta 1922, (Švedski)
Ovaj se p'onalaznk odnosi* na splave za proizvodnju hladnoće po principu absorpcije, uk\e vrste, kod kojih se sredstvo za hlsdno-ču, npr. amonijak. Dparujc i rasteže u nekoj indiferentnoj atmosferi ^asa. koja se nalazi u hladniku i absorheru, к koja se sastoji npr. iz vodonika ili sbćno^ pasa ili mešavine. i služi u glavnom kao sredstvo za izjednaAen e pritiska, tako da se omogući održavanje podjednakog apsolutnog pritiska kroz ceiu spravu. Da se uveliča dejstvo hladjenja predlayalo se pa se imiiterentan gas pokreće u cirkulaciji kroz hladnik i kroz ahsorlrer da se lime pare sredstva za hladnoću dovedu u brz dodir sa absorpcijom Lečuoćću.
Predmet ovog pronalaska je obrazovajne sprare za proizvodnju hladnoće u kojoj so izvodi cirkulacija indiferentnog.gasa samostalno bez mehaničkih naprava bilo koje vr§te. Ovaj je promil z«k u glavnom naznačen timu čto se ci'kulacija inditerentnog gasa izvodi Ttzikalnim uticajem isparivanja i absorpcije na mršavimi indileientnog gasa sa parama sred-slva za hladnoću, i to pri upotrebi indiferentnog ».asa, Čija je specTčna Užina ztiitl.no različita od spr c težine para sredstva za hladnoću. Pošto se sredstvo za hladnoću u absor-beru trajno odvaja iz mešavine gasa, to će mešavina gasa usled pomenute razlike specifičnih težina gasova, bili u hladniku teža nego li u absorberu, i usled toga izazove se samostalna cirukacija, koja se održava tako, dugo, koliko traje tok isparivanja i absorpcija. Pre-imućstveno s« upotrebljava indiferentan gas
sa manjom specifičnom težinom od spec. težine para .sredsua za ladnoćn, jer ti gasovi struje onda u aosorberu na više. To ima opet preimućstvo, što se absorpciona tečnost može? da dovede u kretanje protivu struje gasova u ai'Soiberu. Cirkulacija gasa može po ovom pronalasku da se potpomogne iskorištavanjem razlike temperature u hladniku i absorberu, time, što se mešavina prisili da u hladniku, gde se jako ohladi, struji na niže a u absorheru, g'ile se zagreje toplotom, koja se razvija pri absorpciji, struji na više. Obzirom na te činjenice postavljaju se hladnik i absorber preimućstveno u raznim vertikalnim granama cirltulacionog sistema, tako da kroz njih prolazi mešavina gasa u raznim pravcima.
Priloženi šematski crteži objašnjavaju potanje ovaj pronalazak. Sl. 1 predstavlja jedno-postrojenje po ovom pronalasku. Slike 5, i 4 pokazu je razne konstrukcije sprave upotrebijene-kod ciklusnog sistema na si. 1.
Sprava za proizvodnju ladnoće obuhvata, lonac K za knvaujo, Jadnik (J i absorber A.. Lonac' lv za kuvanje sadrži sredstvo za ladno-eii, npr. amoniak rastvoren u vodi, a hladnik G i absorber A sadrže gas, koji je inditeren*-ian prema sredstvu z\ ladnoćn kao vodonik.. Hladnik i absorber sadrže prevmućst'eno nekt# šupljikavu ili tihroznu masu K, npr. metalnu vunu ili strugotinu, koja je smeštena n izve-snom broju cevastih ćelijica F, koje su goro i dole medjusohno u vezi i imaju izbušena dna II. Pomenuta porozna ili fibrozna: masa služi kao sredstvo za razdeljivanje tečnosti.
Din 20.
loja teče u hladnik odn. u absorber, po ve-lik(\j povržini, pri сешч se istovremeno olakšava prelaz toplote. Gasni prostor lonca za knvanje je u vezi, pomoću kondenzatorskih .zavojaka C, koji su zajedno sa absorberom smešleni u sudu B, sa vodom za ladjenje. sa gornjim delom hladnika G, pri čemu kraj cevi. koji ulazi u hladnik, sačinjava izbušen razdelivać I. Hladnik G i absorber A imaju medjusobno nesmeštanu vezu kroz cevi M i "K, koje spajaju te sudove gore odn. pri dnu, a zajedno sačinjavaju izravnava temperature K, time što je cev M nameštena u cevi N. Hladnik treba uopšte da se postavi na višem nivou od absorbera, da se spreči, da tečnost zatvori donju cevmi vezu izmedju hladnika i absorbera.
Lonac K i absorber A spojeni su medjusobno cevima L i P tako, da se obrazuje zatvoren ciklusni sistem za ahsorpcionu točnost, ušle i čega su 1 шас i absorber trajno u me-djusobnoj otvorenoj vezi. Cev L završava se jednim кгејеш u dno K a drugim krajem u gornjem delu absorbera, pri čemu taj kraj cevi sačinjava izbušen razdeljivač 0 Cev L srneštena je u cevi P i sačinjava sa istim iz-ravnjač temperature 8. Kraj cevi P. koji je Izvučen u lonac K obrazovan je u obliku zn-vcjaka T, da se olakša prenošenje toplote i završava se ili u tečnosti ili u parni prostor neposredno nad površinom tečnosti, Pomenuti z ivojci T dejstvuju na način termosifona za uspostavljenje cirkulacije absorpcione tečnosti. Lonac se na dnu zagreva na podesan način.
Pomenuto postrojenje ima ovako dejstvo:
Pri zagrevanju lonca za kuvanje isteruje se amonijak iz vode, pri čemu iz lonca kroz kon-denzatorski zavojke C i kroz zadršač U tečnosti u hladniku G. Amonijak se u kondenzatoru kondenzuje, tako da u hladnik ulazi u tečnom stanju. Posle toga lečo amonijak u iporaznu ili fibroznu masu E i raspodeljuje se po istoj, pri č^mu on, primajući islovremeno toplotu iz okoline hladnika, isparuje i difnn-dira u vodonik u hladniku. Mešavina vodo-nika i amonika, koja jo leža od samog vodo-nika, teče kroz cev N u hladjeiii absorb*-r A, i požto se penje kroz fibroznu masu E u će-lijicama F, dovede se u dodir sa točnošću koja teče niz absorber, pri čemu se amonijak rastvori u tečnosti ili se absorbira ali vodonik ne. Time se amonijak odvoji od meša-vine gasa, a vodonik se penje kroz absorber i vraća se kroz cev M u hladnik G. Pri ulazu u hladnik pomeša se vodonik opet sa sveže «sparenim amonijakom. Tako se samostalna cirkulacija indiferentnog gasa održava u glrv-nom na osnovu razlike specifičnih težina indiferentnog gasa i рвга stn-dsiva za ladnoću, ali osim toga još usled ohladjivanja gasova
u hladniku i usled zagrevanja gasova u »!*-sorberu. tako što se time uvelič'va odn, u-rnanj-t specifična težina gasova
Jasno je, da je cirkulacija u toliko živija, u koliko je hladnik postavljen više nad absorberom, jer je veća težina gasne struje, koja je upravljena na n+že od težine gas-fie struja koja je upravljina na niže.
Kao što se vidi iz prednetnog opisa pokre u se gasovi n »bsorberu protivno strujanju absorpcione tečnosti. Ovim se postrojenjem postiže po mogućstvn postojan tok obsorpcje, tako, da se iz mešavine pri strujanju kroz absorber postepeno odveji amonija«, a tečnost đobija sve više amonijaka. Ustrojstvom neke porozne ili fibrozne mase u absorberu poboljšava se postojanost pomenutog t >ka više nego Ii drugim putem, tako što se time tečnost raspodeljuje po velikoj površini, koja se pro-teruje po celom absorberu. Pošto su svi defovi postrojenja u otvorenoj i nesmetanoj me-djusobnoj vezi, to će u celom postrojenju vladati isti apsolutan pritisak.
Parcialni pritisak amonijak« u mešavini gasa održava se konstantan pod inače ne-promenljivim uslovim« time, što se pare amonijaka neprestano odvajaju iz mešavine gas« u ustoj meri, koliko isparava tečnost amonijaka. Radi primera može ovaj sistem da radi sa parcialnim pritiskom amonijaka u hladniku od 3,5 atm , pri absolutnem prit sou u svim delovima sprave (postrojenja) od 10 atrn.
Cirkulacija absorpcione tečnosti može da se proizvede иа taj način, što se kontrečni rastvor, koji se sakupi na dnu absorbera, sprovodi kroz cev P, natrag u lonac, a tečnost, koja sadiži malo amonijaka advodi se kroz cev L u absorber. Cirkulaciono kretanje održava se isključivo vezom toplote izmedju cirkulaeio-nog sistema i lonca, time što se tečnost predhodno zagreva u vrelpm Izravnjaču S i z«g-reva se dalje u zavojcirna T, koji pri tome dejstvuju kao terrao-sifonska crpka, a pomoću koje se tečnost podiže pomoću ga»a, koji se u istoj razvijaj na dovoljno visoz nivo, da se omogući neposredno prelivanje tečnosti u absorber.
Treba paziti, da nivo ttčno>ti u loncu u» mora da bude neophodno više, od nivoa ra-spodeljivaća 0 u absorberu. Izvema razlika pritiska izmedju lonca i absorbera može da nastane na osnovu otpora slrujanju u kondenzatoru ili zagušivanjem amonijakovog mlaza ka hladniku, u kom je slučaju pritisak u loncu nešto više nego u absorberu. Takvo po visivanje pritiska u loncu spušta nivo tečnosti u loncu i odgovarajućoj meri povišuje nivo tečnosti u absorberu.
U postrojenju, predstavljenom na sl. 1 dovodi se toplota do crpke T, koja proizvodi
ulftciju tečnosti, indirektno kroz sadržinu tečnosti u loncu, time što je crpka postavljena u prostor za tečnost u loncu, a lonac ima ajpoljašnje zaja^vaoje.,'JL’akav raspored ima taj -«edostatak, što toploto, koja se daje loncu, prima u prvom redu tečnost, koja ide kroz zavojke (crpku), a koja je tečnost delom već •oslobodjana gasa, a zavojci se samo indirektno zagrcvaju tečnošću. Na osnovu te činjenice može razvijanje gasa u crpki za tečnost pod izvesuim okolnostima, da bude suviše malo, da proizvede zadovoljavajući rad crpke, i to шк-pošno pri visokim pritiscima u sistemu i pri slaboj koncentraciji amoniakovog ra-tvora. Taj se nedostatak uklanja po ovom pronalasku time, Što se toploU u prvom redu sprovodi rastvoru, koji sadrži dosta amoniaka i koji prolazi kroz crpku (zavojke), kao što pokazuju *$!ike 2, 3 i 4, u kojima je crpka za tečnost -» neposrednoj vezi za toploto, sa izvorom toplote za lonac. Razmer količine gasa koja se razvije u crpki i količine gasa, koja se razvije u loncu, menja se time na taj način, 3to se srazmerno velika količina gasa odvoji već u crpki za tečnost, čime se postiže, pod svim okolnostima, zadovoljavajuća cirkulacija točnosti.
U rasporedu postavljenom na si, 2, predvi-djen je za zagrevanje lonca K, pasni plamenik 1 na donjem otvoru cevi 2, koja prolazi kroz lonac i koja je nameštena za loženje ка-gorelim gasovima i za prenošenje toplote sadržim tečnosti u loncu. Dovodna cev P, koja sprovodi tečnost, što sadrži mnogo amonijaka, obrazovana je u obliku zavojaka T, koji obu-hvataju cev 2. Prema tome zavojci T nalaze se u neposrednoj vezi za toplo tu sa napravom za zagrevanje i zato se dobro zagreju, tako, da se tečnost, koja struji u lonac, već u za-vojcima oslobodi gasa, čime sc obezbedi cirkulacija tečnosti. D slučaju da je potrebno dalje popisivanje temperature u c pki, onda može ne»i omoUč ili neka prevlaka od materijala, koji izolira toplotu, da se namesti oko spoljašnje stene crpke, da se spreči pre-.laz toplote u sndržinu tečnosti u loncu. Za istu celj mogu zavojci u mesto tako, da se na--Uicste u unntrašuoKti cevi 2, tako da sagoreli gasovi prolaze neposredno oko zavojaka.
Ova sprava može da se snabdene električnim zagrevanjem. Kod rasporeda na si. 2 moguće je bez proraena konstrukcije sprave, da se upotrebi naizmjenično ili zagrevanje gasom ili električno zagrevanje. U ovom slučaju može da se uvuče neki električni zagrevač 3, kao što je nacrtani tačkastim crtama, u donji deo cevi 2.
Na si. 3 sastoji se crpka iz suda 4, koji je smešten u prostoru za tečnost u loncu, i koji je s jedne strane spojen sa cevi P, a na dru-
goj strani pomoću cevi 5 sa lončevom komo-r roin za gas, U ovom sluč'ju sastoji se naprava za zagrevanje iz električnog zagrevača
3,	koji je umetnut u sud 4 tako, da je оц sa sviju strana opkoljen sadržinorn tečnosti u sudu
4.	Dejstvo crpke proizvodi gas. koji s' razvija u sudu 4, time što on peiiodguo isteroje jedan stub tečnosti kroz cev 5. Time što imo-tečnosti u sudu 4 pada pri tome ispod završetka cevi 5, izlazi gas kroz cev 5, i tako se tečnost u cevi prisiljuje da se izlije u lonac. Istovremeno se izravnjuje pritisak, tako, da može nov strub tečnosti da udje u sud 4^ posle čega se ponavlja opisan tok rada,
SI. 4 pokazuje jednu drugu konstrukciju, kod koje je električni zagrevač izveden u obliku šuplje oblice, koja obuhvata cev P, *oja je smešteua centralno u loncu. Kod ovog rasporeda podvrgnjuju i rastvor, koji sadrži mnogo amonijaka i koji utiče u lonac, i sadržim* tt'čnosli u loncu, neposrednom zagrevanju za-grevačem 3. I u ovom slučaju može đovo-đjenje toplote u crpku da se reguliše na na-pred pomenim način, tako da se predvidi podesna izolacija toplote, bojom se sprečava prenos toplote u lončeni sadržinu tečnosti.
PATENTNI ZAHTEVI :
1.	Sprava za proizvodnju hladnoće po principu absorbcije, kod koje sredstvo za ladnocu isparava u nekom indiferentnom gasu i sa istim se meša, a kojim se služi kao izravnjač pritiska i hladnikom i absorberom pokreće se u cirkulaciju, naznačen time, što se cirkulaciono kretanje inditerentnog gasa proizvodi fizikalnim uticajem isparavanja i absorpcije na me-šavinu inditerentnog gasa, čija je specilična. težina znatno različita od spec. težine para sredstava z* ladnoću.
2.	Sprava za proizvodnju lađnoće, po za-1: levu 1, naznačena time, što je indiforentaa tas sjjecif'čuo lakši od para sredstva za ladnoću.
3.	Sprava za proizvodnju ladnoće, po zahtevi! 1) ili 2). naznačen takvim rasporedom hladnika i absorbera u sistemu cirkulacije, da kroz iste prolaze gasovi u protivnim upravnim pravcima.
4.	Sprava za proizvodnju ladnoće, po za-htevu 3, naznačena time, što mešavina gasa struji kroz hladnik u pravcu na niže, a kros absorber u pravcu na više.
5.	Spava za proizvodnju ladnoće, po zahte-vima 1)—4), naznaćena time, što je hladnik namešten na višem nivou od absorbera.
в. Sprava za pioizvodrrju ladnoće, po jednom od prednjih zahteva, naznačena time, što se hladnik i absorber sastoje iz odvojenih sudova, koji su nesmeteno medjusobno u vezi delom Cfvnom vezom izmcđju gornjih krajeva sudova.
i delom cevnom vezom izmedju njinili donjih Ii rajeva.
7.	Sprava za proizvodnju ladnove, po za-htevu G, naznačena time, Sto cevne veze izmedju hladnika i atisorbera sačinjabaju iz-r a vnj a nj e temperature.
8.	Sprava za pnvzrodnjn ladnoće, po jednom od prednjih zahteva, naznačena time, što absorber sadiži neku poroznu Ili tibroziiu masu, pomoću koje se rnešavinn ^asa i ahsorpciona tečnost krt ću po piincipu protivnog strujan ja.
0. Sprava za proizvodnju ladnoće, po jednom od prednjih zr hteva, kod koje ima hladnik neku poroznu ili tibroziiu masu za primanje i za razl njiva nje sredstva za ladnoću koje teče u hladnik, naznačena time, što kroz tu masu prolazi indiferentni gas.
10.	Sprava za proizvodnju ladnoće, po za-hteui 8 ili 9, naznačena lime, što se porozna i i librozna masa sastoji iz metalne vune ili iz strugotine.
11.	Sprava za proizvodnju ladnoće. po jednom od prednjih zahteva, pri čemu su lonac za kuvanje i absorber u nesmetanoj me-djušobnoj vezi, i spojeni su u cirkulaeioni sistem za absorpvionu tečnost, riazimčena lime. što je jedan deo cevi,' kroz koju se sprovodi-absorpciona tečnost otahsorberu u lonac, o-brazovan kao termositonska crpka, koja proizvodi cirkulaeiono kretanje tečnos i kroz lonac i kroz absorber.
12.	Sprava za proizvodnju ladnoće, po zalite'п 11, naznačena, time, što se termo sifonska cev završava u gornjem defu lonci na dovoljno visok nivo, da se omogući nepos’e Ino prelaženje tečnosti u absorber na osnovu njene sopstvene težine.
13 Sprava za pnizvolniit ladnoće po za* htevu 11) ili 12), naznačena time, što je crpka koja proizvodi cirkulaciju liameštena u takvoj vezi za toplom sa loncem za kovanjem da se -cirkulacija tečnosti održava zagrevanjem lonca.'.
. i
.i

Jw-.





Adpdtenf- bro/ 274*6.