KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 13(2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 1697.
Philipp Miiller, G. m. b. H., Stuttgart.
Postupak i naprava za čišćenje odnosno za bistrenje tečnosti kao naročito
vode za napajanje kotlova.
Prijava od 2. marta 1922.	Važi od 1. aprila 1923.
Ovaj pronalazak odnosi se na postupak kao i na napravu za izvođenje istog, za čišćenje odn. sa bistrenje tečnosti, kao naročito za čišćenje vode za napajanje kotlova.
U svim slučajevima nije podesna upotreba cednika — filtra — i često nije moguća radi prostornih uslova, ili cednik ne može da zadrži svu nečistoću iz vode. Ovaj se pronalazak odnosi na postupak i napravu, koji rade bez cednika, i odvajaju sve nečistoće.
Osim toga ne rade ekonomski poznate naprave za bistrenje vode, radi velike potrošnje materijala i ne sprečavaju sa sigurnošću obrazovanje kamena i mulja u kodovima.
Jedna naprava za izvođenje ovog postupka objašnjena je na crtežu u dva izvedena oblika radi primera.
Sl. 1 i si. 2 pokazuju šematski u upravnom preseku dva izvedena oblika naprave za ukidanje škodljivosti materija, koji se nalaze u vodi.
U sadržač (sud) 1 dovodi se neprerađena voda kroz cev 2. Dovod neprerađene vode udešava se ventilom 3 koji je u vezi sa plovcem. Iz sadržača 4 teku potrebna he-miska sredstva Kroz cev 5 u sadržač 1 (vidi sliku 1).
Na površini sadržača 1 meša se neprerađena voda i dovedena hemiska srestva. Kroz cev 6 dovodi se u spravu 1 vrela kotlovska voda, čime se najpre zagreje njena sadržina.
Dovođenje vrele kotlovske vode u sadržač 1 biva pod pritiskom time se proizvede dalje intenzivno mešanje tih raznih tečnosti i lako se talože materije koje prave vodu
teškom. Kroz cev 7 se oduzima voda za napajanje kotlovao čišćena i oslobođena odmulja.
Oslobađanje vode od muljnih delova koje ona nosi sobom biva bez pomoći cednika tako, da se prema ovom pronalasku menja pravac kretanja vode.
U napravi 1 ugrađeno je još konačno dno 8 sa otvorom 9. Razbistrena voda napušta gornji deo naprave 1 i dolazi kroz otvor 9 u donji deo naprave. Odmah posle izlaza iz otvora 9 menja se pravac strujanja vode i to u protivnom pravcu.
Ova naprava radi ovako:
Uvođenjem vrele kotlove vode povišuje ce temperatura neprerađene vode i time se isteruju gasovi rustvoreni u vodi, kao ki-seonik, azot i ugljična kiselina. U tome odlaze gasovi u bezbrojnim malim mehurićima, koje prave mala plovna tela i pri izdizanju uzimaju sobom sve što im leži u putanji. Naročito laka muljna zrnca koja se odvajaju iz neprerađene vode. Na površini se obrazuje radi toga penasta masa, koja se sastoji iz mulja a nose je opkoljeni gasni mehurići. Upadanjem sirove vode oduzima se trajno oasnim mehurićima njin teret (muljna zrnca), tj. oni se oslobođavaju a mulj, koji se opisanim događajima nakupio u veće grudve, može da se taloži i dođe kroz otvor 9 u donji deo sadršača 1.
Pošto je mulj specifično teži od vode, ne menja on pri ovom izlazu iz otvora 9 svoj pravac, nego pada u pravoj crti dalje na najniže mest) sadržača 1, odakle se on može kroz slavinu ili slično, s vremena na vreme da ispusti u kanal za mulj. Iz cevi 7 može
Din. 3
radi toga da izlazi samo sasvim bistra voda a muljna zrnca, koja su specifično lakša od vode, ne mogu više da dođu sa prečišćenom vodom u kotao, kao što je to često slučaj kod drugih postrojenja, jer se ta zrnca u nacrtanoj napravi penju na površinu radi svoje male težine i tamo ostaju tako dugo dok ih ne obuhvati teži mulj i dok ne po-tonu.
Voda koja izlazi iz cevi 7 dolazi u kotlove 10 sa vrlo malim ostatkom tvrdoće. Usled isparivanja u kodovima odvaja se potpuno ovaj ostatak tvrdoće i to u obliku mulja. U kodovima 10 održava se trajno dovođenjem toplote sa strane ležišta, više ili manje jaka cirkulacija vode. Ova cirkulacija vode ima tu posledicu, da se mulj, koji se obrazuje iz ostatka tvrdoće, ne može da naslaže na najdublje mesto kotla, nego isto tako kao i voda, nalazi se trajno u kretanju. Da se ovaj mulj izvadi, pre nego što je dobio opasne srazmere, odvodi se trajno kroz cev 6 iz-vesna količina kotlovske vode, koja sadrži mulja u sadržač 1. U toj vodi se nalazi procentualno ista količina mulja, kao i u vodi koja se nalasi još u kotlu 10.
Dakle trajnim odvođenjem mulja postizava se, da ne nastaje opasna koncentracija mulja u kodovima.
Odveden mulj naleže na poznati način na najdublje mesto u sadržaču 1, pošto on izvrši još jedno sporedno dejstvo. Ovo se sporedno dejstvo sastoji u tome, što mulj koji se uvodi sa vrelom kotlovskom vodom u napravu 1 doprinosi, da se obrazovani mulj koji se nalazi još u rastvaranju, napravi ne-rastvorljivim. Poznato je da materije, koje se nalaze u rastvaranju nastaju mnogo brže nerastvorljive, ili se kristaliziraju, kad postoje t. zv. kristalizacione centri. Kao takvi kristalizacioni centri mogu da važe grudvice mulja, koje se uvode sa vrelom kotlovskom vodom.
Time što isterani gasovi trajno nastoje da nose na površinu sadržača jedan deo talo-ženih tvrdih sastojaka u vodi, gornji je deo sadržača 1, neki prostor, koji je ispunjen bezbrojnim muljnim zrncima, čime je napravljeno veliko polje za kristalizaciju. Kod napred opisanog postupka treba karbonat-ska tvrdoća vode da se taloži zagrevanjem vode u koliko je to god moguće, i to za-grevanje može da se izvede još izvan naprave dovođenjem istrošene pare ili sličnog. Ali potpuno taloženje karbonatske tvrdoće zagrevanjem vode nije moguće. Nekarbonat-ska tvrdoća treba sodom ili sličnim da se taloži. Ali potpuno taloženje nekarbonatske tvrdoće moguće je samo upotrebom sode u
preteku. Ovaj pretek u sodi dolazi sa vo-dom za napajanje u kotao i prelazi pri tome delom u jedan natron. Ovaj jedan natron obrazovan u kotlu dolazi trajno sa kotlovskom muljnom vodom natrag u prečistač, i doprinosi za taloženje ostale karbonatske tvrdoće, koja se još nalazi u vodi, nasuprot jakom zagrevanju. Na taj je način moguće da se voda za napajanje razmekšava bolje i jeftinije nego li po poznatim postupcima. N.pr. po jednom poznatom postupku upotrebljava se kreč za taloženje karbonatske tvrdoće. Ali pošto se po ovoj prijavi taloži karbonatska tvrdoća u glavnome toplotom, koja i tako stoji besplatno na raspoloženju, i samo ostala tvrdoća zahteva dodatak he-miskih sredstava, ali. koja se dodaju samo jedan jedini put. jer se soda trajno regenerira u kotlu, tako se time jasno objašnjava veliko preimućstvo ovog novog postupka.
Na si. 2 prestavljen je jedan drugi izveden oblik naprave za izvođenje ovog postupka, gde je obratno strujanje vode.
Ovde se uvodi neprerađena voda, hemi-ska sreštva i vrela muljna voda kroz donji deo sadržača 1, a pročišćena voda se izdiže kroz otvor 9 i dolazi u cev 7. Otvor 9 je obrazovan iz dva levkasta lima 11 i 12 koji su namešteni jedan iznad drugog. Glasni mehurići koji se brzo izdižu sa muljnim zrncima koje 'nose eventualno sobom, penju se i ovde na površinu, pri čemu je njino odlaženje sa prečišćenom vodom nemoguće. Kontaktno dejstvo mulja koji nalegne je veće kod ovog postrojenja nego kod izvedenog oblika predstavljenog na sl. 1, jer mulj nalegnut na najnižem mestu sadržača 1, trajno viora radi kotlovske vode koja utiče pod visokim pritiskom; može se čak poći tako daleko, pa da se mulj taložen u vodi posmatra kao cednik; jer će se u kratko vreme obrazovati u donjem delu sadržača 1 prema si. 2 toliko nagomilavanje muljnih zrnca, koja sama od sebe sprečavaju da se penju lakša muljna zrnca.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	) Postupak za čišćenje i za bistrenje tečnosti, kao naročito vode za napajanje kotlova, naznačen time, što se pravac kretanja tečnosti posle prečišćanja menja tako prema kretanju nečistoća, koje se izdižu ili tonu, da te nečistoće ne mogu ni pri potisku ni pri penjanju da dođu u taj pravac.
2.	) Naprava za izvođenje postupka po za--htevu 1, naznačena time, što pravac isticanja pročišćene tečnosti određuju stene, koje svode tečnost koso u stranu protivno pravcu strujanja.
3.	) Postupak po zahteou i, naznačen timč, što se zaostala tvrdoća koja sa prečišćenom vodom još dolazi u kotlove i tamo cirkulira u obliku mulja, sprovodi u naročitom strujanju ka sadržaču za čišćenje ili ka sličnom.
4.	) Postupak za brzo odvajanje tvrdih sastojaka iz tečnosti koje treba da se prečiste, naznačen time, što se mulj odvojen iz sa-držača za čišćenje ili mulj koji se povraća iz kotlova kroz kotlovsku vodovodnu cev, ostavlja u sadržaču radi obrazovanja koncentracionih centara.
5.	) Postupak po zahtevu 2, naznačen time,
što še kotlovska voda koja se ispušta kroz kotlovsku vodovodnu cev zajedno sa svojom toplotom i sa pretekom hemiskih srestava koji se nalaze eventualno u kotlu, povraća natrag u sadržač za čišćenje ili slično i time može taj pretek ponovno da se iskoristi.
6.) Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se karbonatska tvrdoća taloži koliko je to god moguće zagrevanjem vode, a ostala se tvrdoća taloži naknadno jednim natronom koji se u kotlu proizvodi i koji se sa povraćanjem mulja dovodi natrag u prečistač.





>
/Ic/ patent" broj 1697.

.
.
k
'
.
-