KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 58 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 999.
Inžinjer Paja Ninkov, Ve9. Bečkerek.
HidrostatiČki paradoksen.
Prijava od 3. jima 1921.	Važi od 1. oktobra 1921.
Za razumevanje pronalaska potrebno je prvo protumačiti princip „hidrostatičkog pa-radoksona“. Več je Paskal svojom vagom do kazao, a i ja sam se eUptrimentima druge čvrste osvedočio da pritisak vode, odnosno te nosti na dno zavisi od ove tri činjenice i to: 1. od površine dna „a“. 2. od visine vode u sudu „b" i 3. od specifične težine tečnosti „c“, to jest pritisak II-a. b. c. Prema tome pritisak na dno suda ne zavisi od količine vode, več kod istog dna i iste tečnosti samo od visine, (vidi nacrt slika 1, 2, 13). U 1. i 2. slučaju je pritisak na dno „a“ isti, jer ie ista visina „b“ a u slučaju 3. pritisak na dno „a“ je veći, jer je veća visina „b“ i ako je količina vodo u 1 slučaju mnogostruko veća nego u 2. i 3. slučaju. Zato je i ta osobina tečnosti nazvana „hidrostatički paradoksom" t. j. Mdr. ne-sroislica.
Ali to samo na prvi pogled izgleda neshvatljivo, jer kada se zna, da tečnosti usled svoje velike gipkosti imaju tu osobinu da pritisak prenose jednako u svakom pravcu, t. j. ako pritiskujem makar najmanji deo tečnosti u sulu, tečnest će preneti pritisak sa đelića na delić na sve strane suda i to svagde proizvesti jednak pritisak, onda je to potpuno shvat'jivo i prirodno.
Ja hoću, da upotrebim toga oprobanog principa sa potrošnjom minimalne količine težnosti proizvedem veliki pritisak, odnosno energiju.
Pošto su dimenzije celek onstrukcijeprema potrebi vrlo raznovrsne, ja ću prikazati i opisati je-
dan karakterističan šematičan primer, iz kojega će se jasno videti funkcionisanje pronalaska u opšte, a za svaki konkretan slučaj imade se ceia konstrukcija dimenzionirati.
Usmimo, da je na visini oko 50 m. sme-žten jedan rezervoar „au (vidi nacrt slika 4.), iz koje vode dve cevi ,,b“ i ,,c“ promera oko 2 sm. tako da je vidna vodenog stupca ukupno oko 51 m. Pritisak toga iznosi oko 5 kg. (sm.2 t. j. 5 atmisfer.t, kojem se dodaje još jedna atmostera vasdušnog pritiska, ukupno dakle oko 6 atmosfera t j. 6 kg.) sm.2
Cevi sn na kraju savijene tako, da iza zavoja idu vodoravno do kraja eevi označenog sa ,,h“ i „u". Oev na kraju od slova ,,h“ do sloza ,,z“ odnosno od ,,u“ do ,,n“ ima dvostruk zid, izmedju kojih ima prazan prostor. Na sredini su umeštena dva potpuno kongruentna suda u obliku boci „g“ i „h" sa zajedničkim dnom ,,m“ kao da jejeian zid. Oni su iznutra šuplji, da bi voda iz cevi mogla sa obe strane uticati na dno, a dva tanja kraja dopiru do polovine gore navedinih prasnina izmedju dva zida pri kraju cevi tako, da potpuno ispune svu širinu praznine. Gela ta konstrukcija je smeštena na odgovarajuća podnožja i ,,r“, a tako isto i gore resorvoar i cevi su prema potrebi poduprte i učvršćene.
Pri kraju cevi ,,b“ i ,,c“ neposredno pred savi-jutak su umetnute slavine „d“ i „e" odnosno u opće zapori, koji prema potrebi zatvaraju i otvaraju cevi tako da je pri funkcionisanju uvek samo jedna cev otvorena, a pri stajanju su obe cevi zatvorene. Zapori se mogu mehaniz-
Din 2.
mom otvarati i zatvarati. Neposredno ispod zapora su kod obe cevi izrezane rupe za ispušta-rje upotrebljene vode, koje se takodjer mehanizmom mogu otvarati i zatvarati i to tako da su rupe onda otvorene, kad je zapor na istoj strani zatvoren i obratno.
Sada ću opisati funkcionisanje ove konstrukcije. Uzmiuo kao polaznu taćku, da su oba žapora zatvorena a sudovi ,,g“ i ,,h“ u sredini konstrukcije. U tome slučaju ne utiče na njih nikakav pritisak, te oni stoje u miru. Kad sada otvorim na primer zapor ,,đ“ voda će u-sleđ pritiska pokuljati prema sudu ,,h“ ispuniti ga vodom do dna ,,m“ a pošto odatle dalje nema otvora, potisnuće ga do tačke „z“ na drugoj strani. U tome momentu zatvori se zapor „dK i otvor ,,k“ a otvori se zapor ae“ i otvor „1“. Voia iz cevi ,,c“ po-kulja u sud ,,g“ i pošto sa druge strane nema otpora potisnuće sud ,,h“ do druge krajnje tačke „n“ a samo suvišak vode, koja je bila od zapora „d“ do dna suda ,,h“ će na otvor „1“ izaći napolje. Sada se opet zatvori zapor ,,e“ i otvor „1“ a otvori zapor ,,d“ i otvor ,,k“. Pritisak vode će sada opet potisnuti sud ,,g“ do tačke ,,z“ i t. d.
Na taj način đobieemo kretanje slično kretanju klipa u cilindru kod parnih strojeva gde se para pušta u cilindar čas sa jedne čas sa druge strane klipa, a đalnji prenos kretanja na transmisiju je takodjer kao i kod parnih strojeva.
Sada ću da prikažem vrednost ovoga pro-n laska prema parnim i ostalim strojevima.
Kao što sam gore vez spomenuo, pritisak vode na dno suda ng“ i ,,h“ iznosi u konkretnom slučaju oko 6 kg/sm2. Taj pritisak je prema principu hidrostatičkog prradoksona jednak na svakom delu dna sudova i iznosi u-upno: unutrašnja površina dna u centri-metrima pomnožena sa 6, dakle toliki, kdiki bi pritisak bio u tom slučaju, da na dno utiče potpun stupac vode, koji bi bio istog' pro-mera kao i dno suda. Dakle povećavanjem dna povećavao bi se i p utisak. Teoretski bi dakle mogao povećavanjem dm podići neizmerne snage. Praksa će medjutim pokazati, koji je najpraktičniji odnošaj izmedju p o-mera dovodnih cevi i dna sudova.
Da vidimo sada, kakve otpore ima da savlada pritisak i prema tome, koliko bi ostalo efektivne snage.
U prvom redu utroši se jedna atmoslera za izbacivanje utrošenje vode, jer kad se sud potisne od jedne krajne tačke do druge, može
se samo onda potisnuti natrag, ako onaj stupac vode, koji se nalazi u cevi odmah izvod zapora, pa na dužini jednog potiska istisne iz cevi. To bi bila ona jedna atmosfera od pritiska vazduha i tako bi za savladjivanje daljnih otpora ostalo samo 5 atmosfera od pritiska vode.
U drugom redu dolazi trenje i otpor vazduha.
Najzad dolazi još i snaga, koju treba upo-trebiti, da se uzdiže i dopunjuje utrošena voda. Pošto se praktično nije ustanovilo, koliki mora biti najmanji promer dovodne cevi i najveći promer dna, te se ne može ustanoviti stepen faktičnog etekta. Teoretski može se prvi svesti na minimum, a potonji na maksimum, te bi tako teoretski efekt bio ogroman, a faktični efekat ustunoviče se praksom. Ali je sigurno, da će tim načinom proizveden pritisak moći ne samo savladati sve otpore i rad oko uzdizanja vode, nego da će i preostati dosta snage i za koristan rad.
Najveća prednost pronalaska je u tome, što se voda ne mora pretvarati u paru, fj. ne mora se utrošiti ugalj ili drvo za razvoj ek-panuvne snage, niti se mora imati vodopada sa velikom količinom vode.
Druga dobra strana pronalaska je i to što utrošena voda pri izbacivanju može uhvatiti u sud i ponovno mnogo puta upotrebiti, dočim sa kod parnih strojeva voda, koja se upotrebi za paru, više ne može upotrebiti.
Za pogon se može upotrebiti bilo kakva tečnos*-, pa i živa (Hg) Razume se da pošto se specifične težine vo le i žive odnose kao 1: 13.6, to bi se za isti efekat mogao upotrebiti 13.6 puta kraći stupac žive.
PATENTNI ZAHTEV:
Sistem -zv transformaciju snage pritiska tečnosti na jednu površinu kao primena tako zvanog principa „hidrostatičkog paradoksona11 naznačena time što je sastavljen iz: rezervoara za tečnost postavljenog na izvesnu visinu, iz uzanih sprovodnih cevi i iz pokretljivog donjeg dela sa dre komore odvojene membranom, što se iz rezervoara, igrom slavina i zatvarača, pušts, čas u jednu čas u drugu komoru tfcčn >st u cilju naizmeničnog delokanja pritiska tečnosti na membranu — čija se površina bira po potrebi veličine pritiska efekta, — pokretanja tog dela sistema radi prenosa na neku transmisiju i iskorišćenje tako dobivene snage a potom ispušta upotrebljeua tečnost kroz nero'ite otvore, (vidi § 89 Uredbe o Zaštiti Industrijske Svojine).
Ad patent broj999.
ČL
— CL- - ->
oz.2
‘k--<3. - ni
07 3 ^rj
O* 4
C