KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 77a (4).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11798
Bongiovanni Luča, potpukovnik, Torino, Italija.
Uređaj za promenu smera obrtanja vazdušnih propelera pri radu motora. Prijava od 10 avgusta 1934.	Važi od 1 decembra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 11 avgusta 1933 (Italija)
Večina avionskih nesreča se dogadja pri spuštanju na zemlju, odnosno pri spuštanju na vodu, u trenutku, u kojem aparat, koji je još pogonjen napred znatnom brzinom, dodirne tle, odnosno vodu. Kočnice na točkovima kod voznog postolja, koje treba da smanje brzinu vazdušnog vozila pri kretanju po tlu, deluju tek po stavljanju vazdušnog vozila na tle, i stoga ne odstranjuju teškoće koje se javljaju pri spuštanju na zemlju. Da bi se ove teškoće smanjile, mora se brzina vazdušnog vozila, na kratko vreme pre no šio ovo dodirne tle odnosno vodu, i to ne više no jednu ili dve sekunde pre toga, pošto bi inače vazdušno vozilo palo na tle, odnosno na vodu. U torne cilju pronalazak predvidja uredjaj, koji isto tako, kao što se kod parnih vozila daje protivpara, ili kao što se kod vozila po vodi propeler stavlja u suprotno dejstvo, omogućuje da se veoma brzo menja smer obrtanja propelera pomoću jednostavnog rukovanja koje odgovara prirodnom osećanju.
Ovaj uredjaj za vreme normalnog rada ne troši nikakvu energiju i njegova težina i potreba za prostorom su neznatne.
Uredjaj po ovom pronalasku sastoji se iz epicikloidnog mehanizma sa dva sunčana točka i jednom grupom planetnih točko-va. Jedan od sunčanih točkova je vezan sa motorovom osovinom, a drugi je u stalnoj vezi sa propelerom. Čepovi planetnih točkova se nalaze na dobošu, koji može
biti spojen sa sunčanim točkom na moto-rovoj osovini. U ovom položaju je propeler kruto spojen sa motorom, uredjaj se obrće kao celina i u svakom slučaju pret-stavlja jedan elastičan medjučlan koji je povoljan po dejstvo motora. Doboš sa planetnim točkovima pak može biti i utvrdjen pomoću kakve kočnice. U ovom položaju planetni točkovi menjaju smer obrtanja iz-medju oba sunčana točka, tako, da se propeler obrće unazad, dakle daje suprotnu snagu, i vazdušno vozilo se može kočiti pre no što dodirne tle ili vodu.
Pomoću jedne jedine poluge i jedne jedine ručice može vodja po želji da spojnik postavi na normalan rad ili kočnicu na suprotnu snagu. On takodje može da uredjaj dovede i u jedan medjupoložaj, pri kojem se propeler obrće na prazno; ovaj položaj biva zauzet za jedan trenutak i pri pokretu koji prouzrokuje promenu smera obrtanja. Podesno se automatski, pri prebacivanju, privremeno prekida paljenje motora, tako, da se opterećenje mehanizma smanjuje i da se olakšava uključivanje. Pošto motor dalje radi na prazno, to on po završetku preključivanja može odmah ponovo da se stavi u rad, čim se ponovo uspostavi paljenje i u datom slučaju dovod gasa.
Jedrn primer izvodjenja pronalaska je šemaiički pokazan na priloženom nacrtu. Sl. 1 pokazuje mehanizam u aksijalnom preseku i to u donjem delu pokazuje po-
Din. 20.—
ložaj normalnog rađa, a u gornjem delu pokazuje položaj pri suprotnom radu. SI. 2 pokazuje Izgled spreda, samo su motorova osovina i osovina propelera ucrtani u preseku. SI. 3 pokazuje upravljanje mehanizma pomoću savitljivih prenosnih sredstava.
Propelerova osovina 1 je šuplja i okružuje motorovu osovinu 2. Pretpostavljeno je da je u pitanju prenos bez smanjenja broja obrtaja. Propelerova osovina 1 je čvrsto vezana sa sunčanim točkom 3, dok je na motorovoj osovini 2 naglavljen sunčani točak. Oba sunčana točka se nalaze u zahvatu sa planetnim točkoviraa 5, koji se u većem broju nalaze slobodno na osovinama 6, koje su sa svoje strane utvrdjene na dobošu 7. Radi boljeg oslanjanja i ukrućenja osovine 6 su takodje vezane sa čaurom 8 koja je obrtna na gtavčini točka 4. Točak 4 je vezan sa svojim zupcima 4a I doboš 7 nosi u odnosu na zupce 4a spojne zupce 7a. Podužno pomerkivo se nalazi na motorovoj osovini 2 glavčina ploče 9, koja po svome obimu nosi prsten 10 sa unutrašnjim zupc ma 10a za zahvat sa zupcima 4a i sa spoljnim zupcima 10b za zahvat sa zupcima 7a. Zahvat izmedju zubaca 10a i 4a je stalan, pošto su zupci 10a odgovarajuće produženi. Zahvat zubaca 10b i 7a, pak, vrši se samo tada, kada ploča 9 iza točka 4 bude pomerena aksijalno u, u sl. 1, pokazani položaj. Tada planetni toč kovi i ploča 9 obrazuju jedan za sebe zatvoreni blok, koji kao kakav zamajac biva stavljen u obrtanje motorov^m osovinom, i motorova osovina pogoni osovinu propelera, kao da se i motor i propeler nalaze na jednoj i istoj nedeljenoj osovini. Ako se ipak ploča 9 toliko udalji od točka 4, da zupci 10b dospu izvan zahvata sa zupcima 7a, to doboš 7 postaje slobodan, i planetni točkovi 5 mogu da se valjaju po točkovima 3 i 4. Pošto je točak 4 naglavljen na motorovoj osovini, to on obrazuje pogonski organ za valjanje planetnih toč-kova po točku 3, na koji se prenosi otpor propelera. Ako se ploča 9 još više udalji od točka 4, to automatski stupa u dejstvo kočnica, koja čvrsto drži doboš 7 i time i osovine 6 planetnih točkova 5, tako, da se ovi ne mogu valjati po sunčanom točku 3, već ovaj vezuje sa motorovom osovinom na povratno kretanje, kao što je to pretstav-Ijeno u gornjem delu u si. 1. Propeler se sada obrće u suprotnom smem.
Kočnica se kod pretstavljenog primera izvodjenja sastoji iz jednog obraza 11 koji je vodjen bar jednom krivajnom osovinom 13 koja je smeštena na kutiji 12 i na čije mesto može doći i osovina koja je snab-devena ekscentrom. Svaka krivajna osovina 13 nosi na jednom svom kraju polugu 14
u vidu sektora (si. 2 i 3), na koju deluju upravljajuća užad. Na drugom kraju svaka krivajna osovina nosi po jednu čauru 15 sa prorezom 15’, koji se delimično pruža po kružnoj liniji, i delimično po zavrtanj-skoj liniji. U njega zahvata čep 16’; ovi čepovi se nalaze na kracima 16, koji deluju na ležište 17, u kojem se kreće glavčina ploče 9.
Doklegod se pri, polugama 14 preko čepova 13 prenošenom, obrtanju čaura 15 čepovi 16’ nalaze u kružnom delu proreza 15’, ne vrši se aksijalno pomeranje ploče 9, kada pak čepovi 15’ dospu u zavrtanj-ski deo proreza, to prema tome da li je ploča 9 udaljena od sunčanog točka 4 ili se njemu približuje, zupci 10b bivaju dovedeni u zahvat ili izvan zahvata sa zupcima 7a. Jednovreraeno obrtanje osovine 13 izvodi pritisak odnosno odizanje obraza 11 sa doboša 7.
Pod pretpostavkom da se čepovi 16’, nalaze u kružnom proreznom delu koji treba da se postavi prema kočničkom obrazu 11, to obrtanje krivajne osovine 13 u prvom delu vremena izvodi izvesno privlačenje kočnice, u drugom delu vremana se nastavlja ovo kočničko dejstvo i jednovre-meno se izvršuje spajanje zubaca 10b i 7a, a u trećem delu vremena se izvršije blokirane doboša 7 (sl. 1 gore). Povratno kretanje se vrši na odgovarajući način do oslobadjanja doboša 7. Kružni delovi proreza izravnavaju slobodne međjuprostore i poabanosti kočničkih obloga.
Kod ucrtanog primera izvodjenja se ure-djaj upravlja pomoću užadi 18 Bowdenovih prenosnika 19, čiji su jedni krajevi utvr-djeni na sektoru 14a, odnosno na kutiji 12 i čiji su drugi krajevi utvrdjeni na uprav-Ijajućoj poluzi 20, odnosno na jednom čvrstom delu uredjaja za upravljanje. Kad se kočnica sastoji iz dva zasebna obraza 11, to su dva takva Bovvdenova prenosnika vodjena ka svakoj sektorskoj poluzi od oba obraza. Oba Bovvdenova prenosnika deluju na krajeve poluge 21 za izravnanje koja je zglobljena na poluzi 20, da bi se sile kočenja ravnomerno raspodelile. Kod pomeranja poluge 20 prolazi se kroz položaj praznog hoda. U ovom položaju se pomoću proizvoljnog rasporeda izvršuje automatsko prekidanje struje za paljenje motora. Usled toga točak 4 radi sporije i rasterećen je tako, da se lakše vrši zahva-tanje spojnika izmedju zubaca 4a i 10a. Kad se ovo manevrisanje izvede dovoljno brzo, motor pri ponovnom stupanju u dejstvo paljenja daje ponovo snagu bez potrebe da se nanovo mora puštati u rad. Upravljajuća poluga 20 može biti vezana i sa drugim motorovim organima za auto-
matsko uticanje na brzinu rada motora. Podesno se predvidjaju i sredstva za mazanje, pod pritiskom, mehanizam i, u da-tom slučaju, kutije kočničkog doboša.
Patentni zahtevi:
1) Uredjaj za promenu smera obrtanja vazdušnih propelera naročito za vazdušna vozila koja se spuštaju na zemlju ili na vodu, pri radu motora, da bi se smanjila brzina pri spuštanju na tle, odnosno na vodu, naznačen time, što su — kod enpi-cikloidnog mehanizma, čiji su sunčani toč-kovi (4, 3) vezani sa motorovom osovinom (2) odnosno sa propelerovom osovinom (1) i čiji su planetni točkovi (5), koji se obrću izmedju sunčanih točkova, sa svojim čepovima (6) nošeni dobošem (7) koji se nalazi u istoj osi sa osovinama — doboš (7) i sunčani točak (4) koji se nalazi na motorovoj osovini (2) snabdeveni zahvalnim organima (7a, 4a), koji bivaju spajani pomoću člana (9, 10) koji se obrće sa motorovoj osovinom, kad se ovaj aksi-jalnim pomeranjem podesi na normalan
let, dok bivaju oslobadjani spoja, kad se član (9, 10) suprotno upravljenim aksijalnim pomeranjem podesi na spuštanje na zemlju, odnosno na spuštanje na vodu, pri čemu je član (9, 10) tako vezan sa kočnicom koja dejstvuje na doboš (7) sa planetnim točkovima, da njegovo pomeranje u normalni položaj automatski oslobadja kočnicu, a njegovo pomeranje u položaj za spuštanje na zemlju naprotiv privlači kočnicu.
2) Uredjaj po zahtevu 1, naznačen time, što je spojnikov član (9, 10) izveden po-dužno pomerljivo na motorovoj osovini (2) ili je pak naglavljen na sa ovom vezanim sunčanim točkom (4).
2) Uredjaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što su krivajna ili ekscentarska osovina (13) ili t.sl., koje upravljaju kočničkim organima (11) snabdevene zavrtanjskim vodiljama (15’), u koje zahvataju čepovi (16’) koji se nalaze na delu 16, koji je na aksijalno pomeranje vezan sa spojnim članom (9, 10).
4) Uredjaj po zahtevu 3, naznačen time, što su početak i kraj zavrtanjskih vodilja (15’) izvedeni kao kružna linija, tako, da početak i kraj kretanja kočnice ne pome-raju spojni član.

.
■
'
■
'


■











Ad pat.br. 11798
Fig. 1
16'
n
Ad pat.br.11798