KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (9).
PATENTNI SPIS BR. U069
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1934.
Telefunken Gesellschaft fiir drahtlose Telegraphie m- b. H., Berlin, Nemačka.
Elektronska cev sa katodom, anodom i četiri između istih nalazećih se rešetkastih
elektroda.
Prijava od 16 avgusta 1933.	Važi od 1 februara 1934.
Traženo pravo prvenstva od 9 januara 1933 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na naročiti oblik izvođenja jedne elektronske cevi sa katodom, anodom i četiri između nalazećih se rešetaka (heksoda), koja je naročito podesna za ciljeve regulisanja pojačanja.
Kao što je poznato, može se pojačanje cevi sa zaklanjajućim rešetkama, koja ima jednu katodu, jednu anodu, jednu zakla-njajuću rešetku i između zaklanjajuće rešetke i anode jednu dalju rešetkastu elektrodu (u sledečem označena kao „kočeća rešetka”), regulisati pomoću promene napona kočeće rešetke; ukoliko kočeća rešetka ima jači negativni prednapom, utoliko manja biva strmost karakteristične linije anodne struje u odnosu na napon upravi ja juće rešetke i utoliko manje biva i pojačanje. Ova veza omogućuje na primer regulisanje jačine glasa u zavisnosti od ulazne amplitude. U visokofrekventnim pojačavajućim stupnjima stoji nasuprot prjmeni ovog postupka okolnost, što unutrašnji otpor cevi znatno opada upravo u onoj oblasti napona kočeće rešetke, u kojoj se vrši znatno uticanje na strmost. Ovo se može objasniti time, što se pred koče-ćom rešetkom javlja prostorno punjenje iz elektrona, koja prema anodi preuzima funkciju katode (virtuelna katoda). Između anode i virtuelne katode sada dejstvu-je rešetkasta elektroda, kočeća rešetka, i za anodnu struju merodavni unutarnji ot-
por Ri može na isti način biti određen kao i za cev sa tri elektrode prema odnosu Ri.S.D = 1. Strmost S linije karakteristike anodne struje u zavisnosti od napona kočeće rešetke leži u redu veličina od približno 1 mA/V; u odnosu na prodor D kočeće rešetke postavljene su granice, pošto bi pri suviše malim širinama teklo suviše malo anodne struje. Iz toga se za praksu dobija unutrašnji otpor, čija je vrednost znatno niža od prividnog otpora zamajnog kola (Schwungradkreis) nalaze-ćeg se u anodnom kolu. Prilagođavanje pomoću primene transformovanja uslov-Ijava ipak gubitak u pojačanju.
Misao pronalaska ide sada dotle, da ovu teškoću otkloni time, što se između kočeće rešetke i anode postavlja dalja zakla-njajuća rešetka. Konstrukcija cevi ima tada oblik koji je u sl. 1 šematički pretstav-Ijen: katoda K, neposredno do katode upravi ja juća rešetka Gi, zatim prva zakla-njajuća rešetka G2, koja upravljujuću rešetku kapacitivno zaklanja od svih daljih elektroda, zatim kočeća rešetka Gs, po tome druga zaklanjajuća rešetka G«, čiji se prodor kroz kočeću rešetku nalazi u redu veličina od približno 10% i ispod toga, i zatim anoda A, koja radi postizanja visokog unutrašnjeg otpora ima srazmerno mali prodor (eventualno < 5%) kroz drugu zaklan ja juću rešetku- Ova druga zaklanjajuća rešetka ne mora da daje nikakvo
Din- 10.
potpuno kapacitativno zaklanjanje između kočeće rešetke i anode. Kod podesnog di-menzionisanja mogu obe zaklanjajuće rešetke biti međusobno vezane u cevi, tako, da biva ušteđen jedan kontaktni čep u postolju. Veza se može izvesti ili u vakuum-nom sudu ili u postolju.
Naročito gledište se dobija u odnosu na izvođenje treće rešetke (kočeće rešetke). Ako je ova potpuno homogeno motana, to se obrazuje prostorno punjenje u izves-nom određenom obliku i virtuelna katoda se javlja u jako izraženom obliku, ogledi su pokazali, da se u vezi s time pri izve-snom određenom naponu kočeće rešetke uspostavljaju nestalnosti u pogledu premene strmosti. Da bi se ova isključila, odnosno da bi se ublažila i da bi se uvećala stalna oblast regulisanja, preporučuje se, da se kočeća rešetka mota nehomogeno, eventualno na taj način, što naizmenično biva birano veće i manje rastojanje rešet-kinih uvojaka. Drugi put za izbegavanje ove teškoće, koji isto tako vodi ka slabljenju virtuelne katode, sastoji se u tome, što kočeća rešetka biva izvođena u inače radijalno simetričnom (tj. kružno cilindričnom) elektrodnom sistemu sa ovalnim ili eliptičnim presekom ili biva namotana na ekscentično postavljenoj površini kružnog cilindra.
Sa tako konstruisanom cevi se daje prema sledečem postići veoma podesno regu-lisanje jačine glasa (vidi si. 2). Na prvu rešetku Gi biva dat dolazeći naizmenični napon. U anodnom kolu struje se nalazi zamajno kolo L. G (Schvvungradkreis) od kojeg biva izuzet pojačani naizmenični napon, i po potrebi biva dalje pojačan i zatim biva usmeren u diodnom prostoru Gl. Priključak niskofrekventnog pojačivača se vrši kod tačaka a. b. Napon jednosmislene struje koji postaje kod usmerivanja i koji je određen jačinom nosećeg talasa modu-lisane visokofrekventne naizmenične struje, biva izuziman na otporu R preko fil-tarskog člana Ri, Ci i biva dovođen ko-čećoj rešetki Ga sa takvim dodeljivanjem pola, da pri jačem nosečem talasu kočeća rešetka postaje jače negativna. Dakle se tako postiže automatsko regulisanje jačine glasa. Unutrašnji otpor cevi je dovoljno visok, da u anodnom kolu postigne neposredno prilagođavanje zamajnog kola (Schvvungradkreis), i da se tako može iskoristiti puno pojačanje cevi.
Dalje se može primeniti još jedno kom-binovano regulisanje, pri čemu se jedno-vremeno reguliše i prednapon prve rešetke. Dakle prva i treća rešetka dobijaju re-gulišući prednapon, dok visoka frekvenca
biva dovođena samo prvoj rešetki. U o-vom slučaju će se podesno prva rešetka izvoditi sa promenljivim prodorom, da bi se karakterističnoj liniji anodne struje dao logaritmički tok-
Prodor kroz ovu elektrodu biva podešen menjan time što se ova izvodi kao za-vrtanjska zavojica sa duž katode ili stalno ili u stupnjima promenljivim hodom. Cev se tada može zamisliti da je pomoću ravni upravnih prema katodi razložena u deli-mične sisteme pražnjenja, u kojima svakom pretstoji drugi prodor kroz prvu rešetku i linija karakteristike ima drugi tok. Pošto su svi delimični sistemi paralelno vezani, to se njihove struje pražnjenja sa-biraju. Izborom granica, u kojima se menja prodor, odnosno dužine pojedinih ode-Ijaka postoji mogućnost, da se time postignu linije karakteristike proizvoljnog oblika, između ostalog i takve, koje sle-duju logaritmičkom ili eksponencijalnom zakonu- Ako se promeni prednapon dotične rešetke, to se radna tačka pomera u oblasti različite strmosti i usled toga se pojačanje može stalno menjati u širokim granicama.
Patentni zahtevi:
1)	Elektronska cev sa katodom, anodom i četiri među istima ležeće rešetkaste elektrode, naznačena time, što su — brojane od katode — druga i četvrta rešetka izvedene kao zaklanjajuće rešetke-
2)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što četvrta rešetka ima kroz treću rešetku prodor manji no 10%>, a anoda kroz četvrtu rešetku prodor manji no 5%.
3)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što su druga i četvrta rešetka u cevi, t. j. ili u vakuumnom sudu ili u postolju sprovodljivo vezane.
4)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što je treća rešetka nehomogeno motana.
5)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što treća rešetka ima eleptičan ili ovalan presek, dok ostale elektrode koje okružuju katodu imaju kružne preseke.
6)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što treća rešetka u odnosu na katodu leži ekscentrično.
7)	Elektronska cev po zahtevu 1, naznačena time, što je motanje prve rešetke tako izabrano, da je prodor druge rešetke kroz prvu duž katode različit i da linija karakteristike anodne struje, u odnosu na napon prve rešetke pokazuje :ogaritmički tok-
Ad patent broj 11069
~F /' ~cr. R
i''; r
•- . A


i.-.
i


•S?!; vr

>/■