KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 1 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1940
BR. 16120
Insi'. Popovič Branko i Ing. Dulić Mihajlo, Bor, Jugoslavija.
Postupak za izdvajanje zlata iz mulja dobivenog posle rafinacije bakra elektrolitič-kiim putem, zatim iiz mulja dobivenog cijaivizacijom Mi praha dobivenog amalgamaci-jom zlatonosne rude, pomoću kaiijievog ili ,natrijevog bisulfata.
Prijava od 22 aprila 1939.	Važi od 1 septembra 1939.
Pronalazak se odnosi na izdvajanja zlata iz mulja dobivenog posle elektrolittičke rafinacije bakra-mokrim putem, zatim iz mulja dobivenog cijanizacijom ili praha dobivenog amalgamadjom zlatonosne rude.
Rafinacija toplim putem ne omogućuje odeljiivanjie bakra od plemenitih metala, da bi se to postiglo potrebno je pročistiti bakar još i elektrolitičkim putem. Elektroliza bakra se vrši u drvenim ili betonskim posudama obloženim iznutra sa olovom. U posudi se stave anode dobivene refinaci-jom bakra toplim putem, njima na suprot nalaze se početni listovi od čistog bakra koj'i služe kao katode. Tako postavljene a-node i katode urone se u elektrolit-rastvor bakarnog sulfata i zatim se spoje sa izvorom električne struje, a struja se kreće od anode ka katodi. Bakar se taloži na katodi, dok plemeniti metali ostaju u mulju na dnu posude.
U dobivenom mulju nalazi se pored plemenitih metala još bakar, olovo, selen, telur, sumpor, arsen, antimon itd. Glavni nedostatci dosadašnjih metoda za izdvajanje zlata iz ovakvog mulja sastoje se u mnogobrojnim procesima za odstranjivanje pojedinih elemenata, koji se nalaze u mulju. Za odstranjivanje samog bakra potrebno je prema metodama koje se za tu svrhu primenjuju, da se u mulj dovodi komprimirani vazduh oko 20 časova da bi se izvršila potrebna oksidacija, zatim se mulj očedi, suši i prži oko 5 časova na temperaturi 350—500° C radi Oksidacije bakra*
jer se isti nalazi u mulju u obliku sulfida Cu2S oko 50°/o, potom se pere sa rarzblaže-nom toplom sumpornom kiselinom i vodom, zatim se prelazi na odstranjenje sle-dećeg elementa n. pr. olova i t. d.
Preimućstvo metode po pronalasku prema poznatim metodama teži u ekonomskoj i vremenskoj dobiti, jer se mulj bez ikakvog predhodnog prečišćavanja, neposredno stopi sa bisultatom kalija ili natrija bez obzira na količinu i sadržinu navedenih elemenata pri čemu sumpor, selen, telur, arsen i antimon stapanjem ispare, dok bakar, gvožđe i srebro prelaze u sulfate topive u vodi. Na taj se način jednim postupkom otstrani znatan deo primeša uz to uštedi dosta u vremenu, pošto stapanje sa bisulfatom traje oko 50 minuta.
Izvođenje postupka biva na sledeći način:
Mulj dobiven posle rafinacije bakra e-lektrolitčkim putem, istopi se sa kalijevim ili natrijevim bisulfatom koji se prethodnim zagrevanjeim prevedu u pirosulfat (2NaHS04 = Na-iSnOv + HžO) u razmeri 1:7 na temperaturi do 500° C u železnim ili keramičkim posudama. Za vreme topljenja temperatura se postepeno povećava i neprekidno meša tako da sumpor, telur, selen, arsen i antimon ispare još za vreme topljenja. Stopljena masa se pere sa vodom u drvenim posudama pri čemu se rastvaraju nastali sulfati bakra, gvožda i srebra, dok teško rastvorljivi olovni sulfat o-staje sa metalnim zlatom i silicium dioksidom.
Din 5.—
Olovni sulfat se otopi ispiranjem sa kalijevim ili natrijevim hi dr oksidom, ili acetatom pomeimitih baza. Silicium dioksid kao i druge nečistoće u obliku oksida prelaze u šljaku stapanjem sa natrijevim i li-kalijevim karbonatom, uz dodatak -natrijeva tetraborata i nitrata tako da ostane čisto metalno zlato, koje se izliva u kalupe.
Posle stapanja sa bisulfatom srebro se iz vodenog rastvora taloži sa natrijevim kloridom ili cementira sa bakrom, potom pere, topi i izliva. Bakar, pošto se istaloži srebro, cementira sa željezom tako da se pored jednostavnog i brzog dobijanija plemenitih metala regenerira i bakar.
Postupak cijanizacije se primenjuje za izdvajanje zlata iz kvarca, peska i drugih zlatonosnih silikata. Suština se procesa sastoji. u tome, da se zlato rastvori sa rastvorom alkali cijanida u prisustvu vazduha. Iz rastvara nastalih kompleksnih soli alkali cijanida i zlata, zlato se taloži sa cinkom u prahu ili u šuškama. Pri taloženju cink prelazi u rastvor i stvara kompleksne soli cinka, dočim zlato, srebro i drugi metali se talože i stvaraju na taj način mulj, koji sadržava osim zlata i srebra još bakar, cink, olovo željezo i t. d. Izdvajanje zlata iz ovog mulja vrši se kao i kod mulja dobivenog posle elektrol'itiičke rafinacije bakra, ali se u večini slučajeva usled nedovoljne količine srebra ne dobije zadovoljavajuća finoća zlata. Obrađivanjem ovoga mulja sa bisulfatom kalija ili natrija po o-pisanom postupku, postizava se jednim kratkim procesom potrebna finoća zlata.
Amalgamacija se primenjuje kod zla-iono'snih ruda gde se zlato nalazi u krup-nijim česticama. Postupak izdvajanja zlata sastoji se u tome, da se ruda prevodi preko žive ili bakarnog amalgama, pri čemu nastaje zlatni amalgam. Ovaj amalgam se pod pritiskom ocedi kroz kožno cedilo da se odstrani suvišna živa i tako ostaje amalgam zlata, a daljnim isparenjem žive osta-
je zlato i preostale nečistoće. Posle pranja sa kiselinama d stapanja sa sodom i borak-som izlije se legura, koj;a još uvek sadrži pored zlata još i srebra, bakra, olova i t. d. Da bi se dobilo čisto zlato mora se još i elektrolitički obrađivati. Međutim stapanjem zlatonosno-g praha sa bisulfatom kalija ili natrija, postiže se potrebna finoća zlata bez naknadnog elektrolitićkog obrađivanja.
Zbog efikasnog dejstva bisulfata, kao i njegove jevtiue cene, jer se -isti dobiva kao sporedan produkat pri fabrikaciji a-zotne kiseline iz Salitre kao d jednostavne instalacije postiže -se veliki ekonomski napredak. Tehnički neposredna koeficijent iskorišćenja je vrlo velik, prelazi lako 96°/«, a sveukupno se iskorišćenje postizava skoro kvantitativno.
Patentni zahtev.
Postupak za izdvajanje zlata iz mulja dobivenog posle rafinacije bakra elektroli-tičkim puteni, zatim iz mulja dobivenog ci-janizacijom ili praha dobivenog amalgama-cijom zlatonosne rude, naznačen time što se iz tehničkog kalijevog ili natrijevog bi-sulfita predhodnim zagrevanjem ispari voda, a u nastali, još topli, pirosulfat dodaje postepeno mulj u razmeri 1 : 7 pri temperaturi do 500° C, tako da se stapanje vrši uz stalno mešanje celishodmo u vatrostalnim, hemijski otpornim posudama, pri čemu organske materije sagore, a prisutni metali ili njihovi oksdđi prelaze u sulfate, dok sumpor, selen, telur, arsen i antimon ispare zajedno sa sumpor dioksidom, silikati se raspadnu u sulfate i siiicijum dioksid, najzad istopljena masa se sipa u vodu (ramzera 1 : 10) gde se rastvore svi slufa-ti osim olovnog, a ostane metalno zlato, koje se posle lako oslobodi od siiicijum dioksida i olovnog sulfata po poznatim metodama.