KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENAOA
k
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLAS V 23 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. SEPrF.MBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1227.
Georg Schicht, A. D., Aussig, Cehoslovačka Republika.
Postupak za hidratisanje nezasidenili organskih kiselina.
Prijava od 27. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 30. maja lOM. (Austrija).
Izmedju nezasicenih kiselina s jedne strane i zasičenih oksikiselina i njihovih derivata, kao aethernih kiselina i t. d s druge strane, postoje uski strukturni odnošaji. Šematično se oksi i aetherne kiseline imaju smatrati kao produkat hidracije nezasičenih kiselina. Ali se do sada još nije uspjelo, da se ovi genetični odnošaji i praktično proizvedu, to jest, da se nezasičene kiseline neposredno, dodavanjem vode k njihovim dvostrukim jedinjenjima pre-tvore u hidroksilne derivate ili etere zasičenih Kiselina. Dovezivanje elemenata vode uspjelo je samo posrednim dodavanjem sum-porne kiseline i hidrolitičnim cijepanjem es-tera sumporne kiseline i hidrolitičnim cijipanjem estera sumporne kiseline, koji na taj način nastaju Na pr. u slučaju uljane kis line
COOH
I
1.	Ct7 HhsCOOH + Hž SOt = Ci7 Hu
OSCLH
COOH	COOH
I	I
2.	Cl7 Hll +H20 = Cl7ll:14 + H < SO '
I	I
OSO:iH	OH
Ali ova reakcija pruža samo malenu na-knadu; ona je skuplja, poda;u radi sporedne reakcije, produkte vrlo tamne boje, koji se destilacijom ne mogu očistiti i na pokon se za mnoge sirovine kod industrije masti, oso-bito za takve, koje sadrže poviše nezasičenih
kiselina, kao ulja (ribljeg), laneno ulje itd., mogu upotrijebiti samo u ograničenoj mjeri ili nikako.
Prona^jen je sada jedan postupak, po ko jemu se ovaj okolni put može izbjegavati i po kojemu se, baš poviše nezasičene kiseline neposrednim hidratisanjen., mogu pretvoriti u kiseonične derivate zasičenih (oksi i eternih) kiselina. Ako se naime soli nezasičenih kiselina u vodenom rastvoru uz prisutnost male količine jedne supstance, koja alkalno reagu;e, pod pritiskom zagriju na 200 do 300 stepeni, onda ove neposredno pridovezuju vodu. Dvo-struki spojevi nestanu (jodni broi se neprestano umaniuje) a nastupaju hidroksilne i e-terne grupe (acetilni broj raste napredovanjem reakci e). Verovatno se po svoj prilici stva-raju samo oksikiseline, od kojih se sekundarno jedan poveči dio, (tako da se od dva mo-lekila kiseline ocepi po jedan molekil vode) pretvori u eterne kiseline. Več je, kako je poznato, predloženo, da se posapumivanje masti sa alkalijama preduzme pod pritiskom. Sa ovim postupcima, koji su praktično u ostalom bez vrijednosti, ovaj postupak prema izumu nema ništa zajedničkoga. Cii ovoga postupka nije taj, da masti pretvara u sapun ili da proizvodi sapune, nego da pretvara jedmi masna kiselinu u neku drugu masnu kiselinu, odnosno jedan gotovi sapun u drugi sapun, koji ima bitno druga svojstva.
Reakcija se po svoj prilici osniva na torne da pod izabranim uslovima nisu istina električno neutralni molekili vode csposobljeni,
Din. 1
da se pridometnu na dvostruke spojeve, ali sigurno jesu joni vode Neposredno djelova-nje slobodnih alkalija, ne može se pretposta-viti. Alkalna supstanca (baza i bazna co, koje bilo vrste ili baza masno kisele soli), djeluje tako reči kao katalizator.
Kod praktičnega izvodjenja reakci.e, može koncentracija rastvora u širokim granicama varirati, ali voda mora biti u (molekularnom) višku. Cjelishodno se na pr može upotrije-biti jedan rastvor od TO'/osapuna i 30’/n vode Sto se pritiska tiče, to m gu biti dovol -
ni oni znatni pritlsci, koji nastupaju pri viso-koj temperaturi reakcije, ali je u nekim slu-čajevima od koristi, da se uvodjenjem inertnih gasova pritisak povt ča.
PATENTNI ZAHTEV:
Postupak za hidratisanje nezasičenih organskih kiselina, naznačen time, Što se soli kise-lina i pri prisutnosti malih količina primjesa, ko.!e alkalno reaguju podpritiskom sa vodom zagriju, najmanje na 200 do 300'.