KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 1 (1) INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 JUN A 1937. PATENTNI SPIS BR. 13321 Ing. Hunyady Istvan, Rakospalota, Madjarska. Postupak za preradu aluminijevih i bakarnih ruda. Prijava od 4 aprila 1936. Važi od 1 decembra 1936. Naznačeno pravo prvenstva od 12 aprila 1935 (Madjarska). Kao što je poznato, retko se u rudama javljaju sami oksid, silikat ili druga jedinjenja nekog metala, nego najviše u pratnji jedinjenja, kao što su oksidi, silikati i karbonati drugih metala. Tako su na pr. u aluminijevim rudama, pored alumini-nijevog oksida uvek zastupljeni gvozdeni oksid, silicijumova kiselina i titanov dioksid, kao i hemiski vezana voda, osim toga, zavisno od nalazišta, mogu se javljati razne retke zemje, zatim berilijeva, vanadinska, hromna, bakarna, niklova, manganova, klcijumova i magnezijumova jedinjenja. Na sličan način javljaju se stalno u bakarnim rudama pored jedinjenja bakra, gvožda i silicijuma i tragovi titana, arsena, antimona, zlata, srebra, retkih zemalja, kalcijuma, magnezijuma i sl. Kod dosada poznatih postupaka za he-misko preradivanje aluminijevih i bakarnih ruda, iskoriščavali su se po pravilu samo glavni sastojci ruda, a ostali često dragoceni sastojci ostajali su bezvrednos-nim otpatcima i tako su gubljeni. Tako je na pr. kod Bayer-ovog bazis-nog postupka za preradu aluminijevih ruda, ostajao veliki deo popratnih metala iz ruda u t. zv. »crvenom blatu«, koje se dobiva pri filtriranju rastvora natrijevog aluminata, i koje pretstavlja bezvrednosni otpadak. Svrha ovog pronalaska sastoji se u tome, da se, razna metalna jedinjenja, koja se nalaze u aluminijevim i bakarnim rudama (oksidi), makar i u sasvim malim količinama, međusobno odvoje i iskori-šćuju u takvoj čistoći, da se osposobe za upotrebu u odgovarajućim industrijama, bez daljeg prečišćavanja. Dalja svrha ovog pronalaska sastoji se u tome, da se prerada i takvih ruda učini ekonomskom, čija prerada dosda nije bila isplatljiva u-sled velikih, količina metalnih jedinjenja, pratioca glavnog sastojka. Ovo se odnosi naročito na aluminijeve rude sa velikom sadržinom titana i silicjumove kiseline, koje pomoću uobičajenog Bayer-ovog ba-zisnog postupka nisu mogle biti ekonomično prerađivane. Uostalom, naknadna prerada »crvenog blata«, dobivenog prema Bayer-ovom postupku, pretstavlja ta-kode jednu od svrha ovog pronalaska. Potrebno je napomenuti, da u okviru pronalaska pojam aluminijeve i bakarne rude treba razumeti u najširem obimu, t.j. taj pojam obuhvata sve mineralne proizvode (montanske proizvode), koji sadrže aluminijum ili bakar, pored propratnih metala. Postupak prema ovom pronalasku sastoji se u bitnosti u tome, što se ruda odu. »crveno blato« pomoću mešanja sa amo-ni.ievim sulfatom i naknadnog zagrevanja na već poznat način prevodi u rastvorljiv oblik, pri čemu metalna jedinjenja (oksidi) koja se nalaze u rudi, prelaze uz razvijanje amonijaka u glavnom u metalne sulfate rastvorljive u vodi, što se zatim po rastva-ranju metalnih sulfata u zakišeljenoj vodi odvajaju nerastvorljivi sastojci (silicijumova kiselina itd.) i što se rastvor na sledeči način podvrgava frakcionisanoj kristalizaciji, odn. daljoj obradi. a) Prvo se iz rastvora iskristališe. Din. 20.— eventualno uz dodatak nekoj? sredstva za kristalizaciju onaj metanlni sulfat, koji je najjače zastupljen, odn. najmanje rastvor-Ijiv u vodi (kristalizacija 1), dakle kod alu minijeve rude aluminijev sulfat, a kod bakarne rude bakarni sulfat. b) Zatim se, u svrhu odvajanja pratećih metalnih jedinjenja, u matičnu lužinu odvojenu od kristala (matična lužina I) posle redukcije feri-soli, dodaje rastvor amonijevog sulfata i iz rastvora se iskri-stališe gvozdeni sulfat u obliku feroamo-nijevog sulfata (kristalizacija II). c) Zatim se u matičnu lužinu (matična lužina 11), odvojenu od kristala, uvodi a-monijak, stvoreni talog, koja sadrži razne metalne pratioce u obliku hidroksida i odfiltrira se. d) Naposletku se talog ispira sa ra-stvormm sredstvima za te metalne hidrokside, na pr. zavisno od prisutnih metalnih hidroksida, sa vodom, koja sadrži ugljenu kiselinu, sa vodom, koja sadrži amonijak, sa rastvorom amonijevog karbonata, sa rastvorom aluminijevog sulfata, sa vodom razređenom sumpornom kiselinom i si., ili sa više od tih rastvora postupno. Prema pronalasku proizvodi dobiveni u delimičnim procesima a), b), i d) podvrgavaju se daljoj preradi u svrhu iskorišće-nja pojedinih metalnih oksida. Ta dalja prerada objašnjena je u sledečem primeru izvođenja, koji se odnosi na preradu jednog boksita, koji sadrži gore pomenute materije. Zbog boljeg pregleda, tretiraju se pojedini delimični procesi u primeru izvođenja, u naročitim poglavljima. Prevođenje rude u rastvorljivo stanje U rudniku izvađena ruda, suši se i fino usitni u prah, zatim se meša sa rastvorom amonijevog sulfata i mešavina se otpari potpuno, do suvog, na temp. od 100—120" C, pri atmosferskom pritisku, ili natpritisku. Amonijev sulfat može se sa finopraškovitom rudom pomešati i u praš-kovitom obliku, u datom slučaju može se suvi amonijev sulfat, dobiven iz njegovog vodenog rastvora usitniti zajedno sa osušenom rudom. Prvo pomenuta metoda je pogodnija, jer je s jedne strane mešanje praškovite rude sa praškovitim amonijevim sulfatom tegobno, i s druge strane amonijev sulfat dobiva se natrag u toku procesa i onako u obliku rastvora. Poznato je svojstvo amonijevog sulfata, da se raspada pri zagrevanju u su-vom stanje na oko 150°C u amonijak i kiseli amonijev sulfat, a poslednji s’e pri daljem povišenju temperature raspada u amonijak, anhidrid sumporne kiseline i vodu. Raspadanje se završava na 300" C. Hemiske reakcije su sledeče: (NH4)„ S04 - (NH4) HS04 + NIT, 2(NH4) TISO, = 2 NH;t + 2S03 + 2 H20 U slučaju da je pri raspadanju amonijevog sulfata prisutan neki metalni oksid, koji sa nastajućim anhiđridom sumporne kiseline može da stvori sulfat, onda se vrši sedeča reakcija: Xa03 + 3(NH4)2S04 = X2'S04)8 + 6NH3 + 3 H,0 Prema tome je amonijev sulfat naročito pogodan za sulfatisanje metalnih oksida, prisutnih u rudi. Za prevođenje metalnih oksida u sulfate može se upotrebiti i koncentrisana sumporna kiseina, ali anhidrid sumporne kiseline, koji se stvara iz amonjevog sulfata ima znatno jače hemisko dejstvo jer on deluje na okside ili silikate u stanju postanka, a može da sulfatiše i jedan broj oksida, na koje koncentrisana sumporna kiseline nema dejstva. On ima dalje to preimućstvo, da ne nagriza reakcioni sud, jer se na zidovima suda u toku reakcije stvara tanak sloj suvog sulfata i ta prevlaka štiti sud od daljih hemiskih uticaja, Sulfatisanje metalnih oksida prisutnih u rudi, vrši se u zatvorenom sudu, da bi se odlazeći amonijak mogao uhvatiti bez gubitaka. Materija pomešana u reakcio-nom sudu sa amonijevim sulfatom postepeno se zagreva, do 350" C, pri čemu posle odilaska amonijaka, vodene pare i eventualno suvišnog anhiđrida sumporne kiseline, u sudu ostaje sulfatisana materija. Količina amonijevog sulfata, koju treba dodati sulfatišućoj materiji prilagodava se hemiskom sastavu materije. Povoljno je, da se sulfatisanje vrši pod smanjenim pritiskom, jer na taj način se proces razvija brže. Kristalizacija 1. Sulfatisana materija rastvara se u vodi, čiju količinu treba tako odrediti, da je ista u stanju da sulfate prevedene u rastvorljivo stanje, taman rastvori na 100"C, Voda se za vreme rastvaranja zagreva na 100”C, uz istovremeno uvođenje toplog vazduha u svrhu prevođenja fero-soli u fe-ri-soli. Raastvoru, koji još nije odvojen od nerastvorljivih sastojaka, kao što su silicijeva kiselina itd., doda se toliko sumporne kiseline, da isti sadrži 0.1—0.2 slobodne sumporne kiseline, čime se može izbegnuti hidroliza ferisulfata. Po- sle završenog rastvaranja sulfata, odvajaju se nerastvorljivi sastojci od rastvora, na pr. pomoću filtriranja i rastvoru se dodaje voda i amonijev sulfat, kao kristališući dodatak ili u čvrstom ili u rastvorenom obliku, u takvoj količini, da aluminijev sulfat može sa amonijevim sulfatom da stvori amonijevu stipsu lako kristalizirajuću, a teško ra-stvorljivu u vodi, čija je hemiska formula sledeča: (NH4)2S04.Al,(304):i.2tHA U tu svrhu uvodi se još topla tečnost u aparat za kristalizaciju, gde se iz tečnosti pomoću hlađenja taloži amonijeva stipsa u kristalnom obliku. Kristali se odvajaju, n. pr. pomoću centrifugiranja od matične lužine (matična lužina 1), koja sadrži metalne sulfate, zatim se ponova prekristališe čime se dobiva hemiski potpuno čista amonijeva stipsa, čija će se dalja prerada objasniti u sledečem. Napominje se, da se odstranjivanje nerastvorljivih sastojaka (silicijeve kiseline i t. d.) može vršiti i posle kristalizacije I, iz matične lužine i. Obrada matične lužine I (kristalizacija II) Matična lužina 1 zagusti se ukuvava-njem, zatim se uvodi neki rcdukujući gas, probittačno sumporni dioksid, koji ređu-kuje ferisulfat u lakše kristališući ferosul-fat, pri čemu se stvara slobodna sumporna kiselina. Reakcija se vrši prema sledećo.t jednačim: •b'e2(S04)g + S02 + xH20 2 FeS04 + + 2H,S04 + xH20 Posle završene redukcije dodaje se matičnoj lužini rastvor amonijevog sulfata i sve zagreva na 100°C. Vruć rastvor uvodi se još jednom u jedan aparat za kristalisanje, gde se iz rastvora pomoću hlađenja kristališe i vidu amonijeve stipse aluminijev sulfat, koji je pri kristalisanju ostao u rastvorljivom obliku, a osim toga i feroamonijev sulfat (FeS04.(NH4);!S0*. 6H.,0). Ti kristali odvajaju se od matične lužine (matična lužina II), na pr. pomoću centrifugiranja. U matičnoj lužini ostaju svi metalni sulfati koji ne stvaraju stipsu sa amonijevim sulfatom, zatim neiskrista-lisani ferosulfat, kao i slobodna sumporna kiselina. Obrada kristala, dobivenih pri kristalizaciji 11. Kristali se rastvore u hladnoj vodi i hladno se obraduju u jednom zatvorenom sudu sa razredenim amonijakom, slobodnim od kiseonika i ugljene kiseline, pri čemu se taloži aluminijev hidroksid. (Istovremeno ispadaju i oni eventualno prisutni, metalnim sulfatima odgovarajući, hidroksidi, koji sa amonijakom lakše stvaraju hidrokside nego ferosulfat.) Talog se od-filtrira i u filtrat, koji sadrži ferosulfat, uvode se topal vazduh, amonijak i topli, oprani dimni gasovi, koji sadrže ugljenu kiselinu. Pre svega stvara se pored amonijevog sulfata ferokarbonat, koji pod uti-cajem vazdušnog kiseonika prelazi u ba-zisni ferikarbonat, lako filtrirajući i ne-rastvorljiv u vodi. Poslednji se ođfiltrira j suši, pr čemu se kao krajnji proizvod dobiva ferioksid. Filtrat, koji sadrži amonijev sulfat, vraća se natrag u proces. He-miske reakcije'Vrše se prema sledečim formulama: PeS04 4- CO„ -f 2MH., + xH..O = FeCOo -f"(NH4).,S04 -f xH..O. FeC03-j- 0.,-R xH.,0 Fe(OH)CO ,-4 xH.,0 2Fe(6H)CO;i = FeL.0:, + HaO + COL“. Obrada matične lužine H. Matična lužina li, koja sadrži slobodnu sumpornu kiselinu, uvodi se u jedan zatvoreni sud i obraduje se sa hladnim raz redenim amonijakom, slobodnim od kiseonika i ugljene kiseline. Pri tome ispadaju hidroksidi, koji odgovaraju onim metalnim sulfatima, koji lakše sa amonijakom stvaraju hidrokside nego ferosulfat, dakle hidroksidi titana, retkih zemalja, berilijuma, bakra, hroma, vanadijuma i t. d., dok soli, koje nisu iskristalisale pri kristalizaciji II i to amonijev sulfat i ferosulfat, ostaju u rastvoru. Talog se od-filtrira i dalje prerađuje na dole opisani način, dok se filtrat uvodi u jedan sud za oksidisanje gde ostavlja svoju sađržinu gvožda. Zatim se čist rastvor amonijevog sulfata vraća natrag u proces. Talog se uzastopno hladno pere na sledeči način: 1. ) Talog se prvo ispira sa vodom, koja sadrži ugljenu kiselinu, koja rastvara još eventualno prisutni amonijev sulfat i eventualno oboreni ferohidroksiđ u vidu kiselog ferokarbonat a. 2. ) Talog se po ispiranju sa vodom, pere sa vodom, koja sadrži amonijak i koja iz njega rastvara rastvorljive metalne hidrokside, kao što su bakrov, niklov, bromov, vanađijev, kobaltov hidroksid itd. 3. ) Talog se po ispiranju sa vodom, pere sa rastvorom amonijevog karbonata, koji rastvara u njemu rastvorljive metalne hidrokside, kao što su cirkonov, toriu-mov, itrijumov hidrosid i t. d. 4. ) Taloj;' se po ispiranju sa vodom, pere sa rastvorom aluminijevo^' sulfata, koji rastvara u njemu rastvorljive metalne hodrokside, kao što su aluminijev, be-rilijev hidroksid i t. d. 5. ) Talog se po ispiranju sa vodom, pere sa vodenom sumporastom kiselinom koja rastvara u njoj rastvorljive metalne hidrokside, kao što su hidroksidi i cerove grupe i t. d. Obrada raznih tečnosti sa kojima je ispirano. 1. ) Iz rastvora, koji sadrži ugljenu kiselinu isteruje se ugljena kiselina kuva-njem i u rastvor se uvodi vazduh, pri čemu ispada ferihidroksid, koji po filtriranju i žarenju daje ferioksid. Filtrat je rastvor amonijevog sulfata, koji se vraća u proces. 2. ) Iz rastvora, koji sadrži amonijak, isteruje se amnonijak kuvanjem, pri čemu ispadaju hidroksidi hroma, nikla i kobalta, dok bakarni vanadat i amonijev va-nadat ostaju u rastvoru. Prvo se talog odfiltrira, zatim se iz filtrata zakišeljenog sa sumpornom kiselinom obara bakar pomoću sumporovodonika, posle čega se filtrira, filtrat ispari do suvog i ostatak izžari. Ostatak je vanadijev pentoksid. 3. ) Iz rastvora, koji sadrži amonijev karbonat, isteruje se amonijev karbonat kuvanjem, ori čemu ispadaju u njemu rastvoreni metalni hidroksidi, koji po filtriranju i žarenju daju odgovarajuće okside. 4. ) Rastvor, koji sadrži aluminijev sulfat, jako se kuva, pri čemu ispada bazi-sni aluminijev sulfat. Količina ispadajućeg bazisnog aluminijevog sulfata, odgovara onoj količini aluminijevog hidroksida, koju je rastvorio hladni rastvor aluminijevog sulfata pri ispiranju taloga (vidi gornju tačku 4). Po filtriranju taloga bazisnog aluminijevog sulfata, dobiveni filtrat, koji sadrži aluminijev sulfat i berilijev sulfat, ponova se upotrebi ju je za ispiranje taloga (vidi gornju tačku 4) u svrhu nago-milavanja berilijeve sadržine. Iz rastvora sa odgovarajući nagomilanom sadržinom berilijuma, kristališe amonijeva stiksa po dodatku amonijevog sulfata. U matičnoj lužini, odvojenoj od kristala, ostaje berilijev sulfat i neizkristalisani aluminijev sulfat. Ta matična lužina uvodi se u jedan rastvor koji sadrži suvišan amonijev karbonat. Na 40°C ispada bazisni aluminijev karbonat, dok berilijev karbonat ostaje rastvoren. Iz filtrata tog taloga isteruje se amonijev karbonat kuvanjem, pri čemu ispada bazisni berilijev karbonat. Talog se odfiltrira i izžari, pr čemu se stvara berilijev oksid. 5.) Iz rastvora, koji sadrži sumpora-stu kiselinu, isteruje se sumporni dioksid kuvanjem pri čemu ispadaju sulfitne soli. Po filtriranju talog se izžari, pri čemu se stvaraju oksidi cerove grupe. Dalja prerada kristala amonijeve stipse. Amonijak dobiven pri sulfatisanju, hladi se i hvata u vodi. U rastvor amonijaka uvodi se ugljena kiselina (dimni gasovi) sa kojom se amonijak vezuje u amonijev karbonat. Ako se rastvoru amonijevog karbonata doda više ugljene kiseline nego što je potrebno za stvaranje neutralnog karbonata, onda se stvara amonijev bikarbonat. U rastvor tako dobivenog amonijevog karbonata ili amonijevog bikarbonata unose se kristali amonijeve .stipse, dobivene pri kristalizaciji I. Pri tome ispada, uz razvijanje ugljene kiseline, bazisni aluminijev karbonat, dok u rastvoru ostaju amonijev sulfat i suvišan amonijev karbonat ili amonijev bikarbonat. Hemiska reakcija vrši se prema sledečoj jednačini: A'jtSCVs (N'H4'.S04 24H 0-fS(\H<).rOa-(-xH10 = 2Ai OHiCd, + Fe 2) pranje Ml^ —> Cu, Ni,Cr, V,Co 3) pranje (Nl-i4)2CO:)-> Th, Zr, Y 4) pranje A12(SOj)3 —>■ A', Be, 5) pranje SClo Ti, Ce •o O Iz gornjeg tabelarnog pregleda vidi biva natrag rastvor amomjevog sulfata, se, da se u raznim fazama postupka do- koji se po otstranjenju donjih primeša, na pr. .jedinjenja gvožda, vrači natrag u proces. Pri dobro vodenom radu, ne uzevši u obzir neizbežne gubitke, regeneriše se sav upotrebijcm amonijev sulfat Obrada taloga dobivenog iz matične lužine II, podešava se zavisno od prisutnih metala pratioca. Ako od metala pratioca navedenih u primeru izvođenja nedostaju pojedini metaii ili metalne grupe, onda može da otpadne odgovarajuće ispiranje. Ali ako su prisutni i drugi metalni pratioci, onda talog 'reba podvrgnuti, osim gore navedenim i daljnjim pranjima. Pri preradi bakarnih ruda prema ovom pronalasku, može se raditi na isti način kao i kod aluminijevih ruda. Ali, ako se prerađuje neka sulfidna ruda, na pr. halkopirit, ona mora prvo da se peče. Pošto u bakarnim rudama uglavnom nema aluminijuma, njihova je prerada jednostavnija, od prerade aluminijevih ruda. Jer s jedne strane, pri kristalizaciji 1, nepotreban je amonijev sulfat kao kristali zacioni dodatak, nego se iz. prevedenih u rasttvorljivo stanje i rastvorenih sulfata, može industriški dragoceni bakarni sulfat iz.kristalisati bez. daljih dodataka, a s druge strane i pri kristalizaciji II ne kri-stališu razne soli jedna pored druge, nego samo feroamonijev sulfat. Treba još napomenuti, da kod bakarnih ruda talog dobiven /. matične lužine II, uglavnom ne mora tako često da se ispira, kao onaj kod aluminijevih ruda, jer bakarne rude sadrže manje metala pratioca. Naprotiv pri preradi „crvenog blata ’ mora se tok rada zadržati isti, kao i kod aluminijevih ruda, jer „crveno blato” sadrži uvek nekoliko procenata aluminijuma. Patentni zahtevi: 1.) Postupak za hemisku preradu aluminijevih i bakarnih ruda, kao i „crvenog blata”, pri istovremenom odvajanju pojedinih metalnih jedinjenja (oksida), naznačen time, što se ruda pomoću mešanja sa amonijevim sulfatom i naknadnog zagrevanja na poznati način, prevodi u rastvorljivo stanje, pri čemu metalna jedin jenja (oksidi) prisutna u rudi, prelaze uz razvijanje amonijaka u metalne sulfate rastvorijive u vodi, što se po rastvaranju metalnih sulfata u zakišeljcnoj vodi odvajaju nerastvorljivi sastojci (silicijumova kiselina i t. d.) i što se rastvor podvrgava frakcionoj destilaciji odn. dal|joj obradi na taj način, što se najpre iz rastvora, eventualno uz upotrebu nekog sredstva za pomaganje kristalizacije, iz.kri,stališe onaj metalni sulfat, koji je pretežno zastupljen, odn. najmanje rastvorljiv u vodi, dakle kod aluminijeve rude aluminijev sulfat, a kod bakarne rude bakarni sulfat, što se zatim u svrhu odstranjivanja pratećih metalnih jedinjenja, matičnoj lužini (I) odvojeno od kristala, po redukciji feri-soli, dodaje rastvor. amonijevog sulfata i iz rastvora se izkristališe gvozdeni sulfat u obliku feroamonijevog sulfata, što se dalje u matičnu lužinu (11) uvodi amonijak, talog -— koji sadrži razne metale pratioce u obliku hidroksida se odfiltrira (a filtrat je rastvor amonijevog sulfata), dok se na kraju talog hladno ispira sa rastvor-iiim sredstvima tih metalnih hidroksida, n. pr. zavisno od prisutnih metalnih hidroksida sa vodom, koja sadrži ugljenu kiselinu, sa vodom koja sadrži amonijak, rastvorom amonijevog karbonata, rastvorom aluminijevog sulfata, vodenim rastvorom sumporaste kiseline i t.sl., ili sa više tih rastvora postupno. 2. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se metalni sulfati prevedeni u rastvorljivo stanje, rastvaraju u vodi za-kišeljenoj sa toplom sumpornom kiselinom i- što se za vreme rastvaranja uvodi u tečnost topal vazduh. 3. ) Postupak prema zahtevu 2, za preradu aluminijevih ruda ili „crvenog blata”, naznačen time, što se rastvoru metalnih sulfata dodaje kao sredstvo za pomaganje kristalizacije amonijev sulfat i što se iz rastvora talože kristali amonijeve stipse. 4. ) Postupak prema zahtevu 3, naznačen 'ime, što se kristali amonijeve stipse unose u rastvor amonijevog karbonata, ili amonijevog bikarbonata, — pri čemu se karbonat probitačno može izraditi od amonijaka uhvaćenog u vodi, dobivenog pri sulfatisanju uz dodatak ugljene kiseline, — što se odfiltrira stvoreni bazisni karbonat (iz razvijanje ugljene kiseline (filtrat je rastvor amonijevog sulfata) i š!o se ili polako zagreva do 100"C, pri čemu se stvara jedan fini beli prašak, ili kuva sa vodom, pri čemu se dobiva alu-minijev oksid-hidroksid nerastvorljiv u vodi, koji daje posle žarenja aluminijev oksid. 5. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se feroamonijev sulfat, koji kristaiiše posle redukcije sa sumporastom kiselinom iz matične lužine I, obraduje sa razredenim amonijakom, što se staložene nečistoće ođfiltriraju u filtrat, koji sadrži rastvoreni ferosulfat uvode topal vazduh, amonijak i topli dimni gasovi, pri tome staložene bazisni ferikarbonat odfiltrira (filtrat je rastvor amonijevog sulfata) i suši, odn. žari, pri čemu se stva- ra ferioksid. 6. ) Postupak prema zahtevu 5, za preradu aluminijevih ruda ili „crvenog blata’', naznačen time. što se iz matične lužine I dobivaju pored kristala feroamonijevog sulfata i kristali aluminijeve stipse, koji pri obradi sa razređenim amonijakom prelaze u aluminijev hidroksid, koji se taloži, dok fero-so naprotiv ostaje u rastvoru. 7. ) Postupak prema zahtevu 1 i 5 ili 1, 4 i 5, naznačen time, što se rastvor amonijevog sulfata dobiven u raznim fazama postupka, vraća u proces po odstranjivanju nečistoća, kao što su na pr. je-dinjenja gvožda. 8. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se iz taloga dobivenog pri obradi matične lužine II sa amonijakom, rastvara pomoću vode koja sadrži ugljenu kiselinu ferohidroksid, koji prelazi u kiseli ferokarbonat, što se zatim iz rastvora ugljena kiselina isteruje kuvanjem i u rastvor uvodi vazduh, pri čemu ispada fe-rihidroksid, koji posle žarenja daje ferioksid. 9. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se iz taloga dobivenog pri obrađivanju matične lužine II sa amonijakom izdvajaju rast varanjem pomoću vode, koja sadrži amonijak, hidroksidi bakra, nikla, hroma, vanadiuma i kobalta, što se zatim iz rastvora istera amonijak kuvanjem, pri čemu ispadaju hidroksidi hroma, nikla i kobalta, dok bakarni vana-dat i amonijev vanadat ostaju u rastvoru, što se iz poslednjeg rastvora bakar, po zakišeljavanju sa sumpornom kiselinom, obara pomoću sumporovodonika, zatim rastvor dobiven po filtriranju otpari i o-statak izžari, pri čemu se stvara vanadijev pentoksid. 10. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se iz taloga, dobivenog pri obrađivanju matične lužine II sa amonijakom, izdvajaju rastvaranjem pomoću ra- stvora ahiomjevog karbonata hidroksidi cirkona, toriuma i itrijuma, što se zatim iz rastvora amonijev karbonat isteruje ku-vanjem, ori čemu ispadaju metalni hidroksidi, koji po filtriranju i žarenju daju odgovarajuće okside. 11. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se iz taloga dobivenog pri obrađivanju matične lužine 11 sa amonijakom, izdvajaju rastvaranjem pomoću rastvora aluminijevog sulfata hidroksidi aluminijuma i berilijuma, što se zatim rastvor kuva, pri čemu ispada bazisan aluminijev sulfat, zatim se talog odfiltrira i filtratu u kome se nalazi aluminijev i be-rilijev sulfat, doda se amonijev sulfat i iz rastvora se izkristališe amonijeva stipsa, što se zatim matična lužina odvojena od kristala, koja sadrži berilijev sulfat i neizkristalisan aluminijev sulfat uvodi u suvišan rastvor amonijevog karbonata, pri čemu ispada aluminijev karbonat, dok berilijumov karbonat ostaje rastvoren, što se talog odfiltrira i iz filtrata isteruje amonijev karbonat kuvanjem, pri čemu ispada berilijumov karbonat, koji po žarenju daje berilijumov oksid. 12. ) Postupak prema zahtevu 11, naznačen time, što se filtrat, dobiven po kuvanju rastvora aluminijevog sulfata i po filtriranju bazisnog aluminijevog sulfata, a u kome se nalaze aluminijev i berilijev sulfat, ponovo upotrebljuje za ispiranje taloga dobivenog iz matične lužine, u svrhu nagomilavanja berilijumove sadržine. 13. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se iz taloga dobivenog pri obrađivanju matične lužine U sa amonijakom izdvajaju rastvaranjem pomoću vodene sumporaste kiseline hidroksidi cerove grupe, što se zatim sumporni dioksid isteruje iz rastvora kuvanjem, pri čemu ispadaju sulfitne soli, što se talog odfiltrira i izžari, pri čemu se dobivaju oksidi cerove grupe.