KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 juna 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11608
N. V. Philips’ GIoeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Raspored vezivanja za selektivno primanje i odn. ili pojačanje električnih osdlacija. Prijava od 13 novembra 1933.	Važi od 1 oktobra 1934.
Traženo pravo prvenstva od 12 decembra 1932 (Neinačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na uredjenja za selektivno primanje električnih oscilacija visoke učestanosti, a može se primeniti u prijemnim rasporedima vezivanja, poja-čivačkim rasporedima vezivanja i u sličnom. U tak/om uredjenju upotrebljavaju se većinom jedno ili više kola sa samoindukcijom i kapacitetom. Povisivanje oštrine selektivi-teta postiže se u tom slučaju time, što se uveliča broj kola sa samoindukcijom i kapacitetom i u svakom od tih kola po mo-gućstvu smanji prigušivanje.
Ovaj pronalazak daje sredstvo kojim se može postići odredjena oštrina selektiviteta sa manje sredstva za intoniranje nego što su dosad bila potrebna. Ovo se sredstvo sastoji u tome što se jednom intonacionom kolu daje periodična promena prigušivanja.
Povisivanje oštrine selektiviteta koje zbog toga nastaje može se objasniti na sledeči način:
Ako se u nekom intoniranom kolu obeleži samoindukcija oznakom L, kapacitet oznakom C, a otpor oznakom R! i ako se tom kolu dovede napon E, onda je ukupna struja koja teče kroz to kolo ravna:
jcoL —
E
u^+ Rl
Ako se sad otpor promeni
od Rj u R2, oda iznosi promena jačine struje:
E	_	E .
i»L —i+R,	i»R-i:+Ra
E (R2 - R,)
(PL-J^+R,) (iajC -i + R,
gde je j =	1; cu = 2 rcf; f je učesta-
nost.
Kad se sad otpor menja periodično na pr. pomoću neke ultrasonorne učestanosti q izmedju vrednosti R, i R2 i ako se posle usmeravanja ta učestanost izfiltrira, onda pro zlazi iz poslednje formule, da oštrina selektiviteta ovog uredjenja u kom se nalazi jedno jedino intonirano kolo, čiji se otpor kreće izmedju dve odredjene vrednosti, odgovara oširini selektiviteta sa dva intonirana kola.
U prednjem računu je pretpostavljeno da se vrednost otpora menja od Rt u R2 i obratno. Ipak je moguće da se i menjanjem vrednosti otpora po sinusnoj liniji postigne uveličavanje oštrine selektiviteta.
Ako je q učestanost kojom se menja
prigušivanje i ako jejcoL—^ -j- R = p, onda je promena jačine struje
1
p + Rt sin qt
P
p2 sin qt +
+
sin2 qt
kad je p veliko
R2!
p3
naspram Ri sin qt.
Kad se sad perdvidi neki filtar koji je intoniran na učestanost kojom se menja prigušivanje, onda oštrinu selektiviteta od-
redjuje član -2 t. j. oštrina selektiviteta odgovara onoj sa dva intonirana kola.
Ako se pojačivač intonira na drugu odn. treću harmoničnu učestavost, onda oštrina selektiviteta odgovara onoj sa tri odn. četiri kola.
Din. 10.—
Ipak je za postizanje nepred pomenutog dejstva potrebno da je menjanje otpora čisto no sinusovoj liniji bar da pri tome nastaju samo slabe harmonične učestanosti.
O/o se može praktično postići time, što se paralelno sa intoniranim kolom postavi anodni i katodni otpor neke cevi u čije je ulazno kolo priključen napon koji se menja po sinusnoj liniji. Ovo ima za posledicu da se strmost cevi menja po sinusnoj liniji t. j. da se unutrašnji otpor te cevi menja obrnuto proporcionalno. Pošto napred iznete formule važe za otpor koji je uključen na red u kolu, a pošto se uporedni otpor može zameniti rednim ot
porom veličine to uporedno uključi-
vanje neke cevi čiji se unutrašnji otpor
menja proporcionalno sa gfn 0^g°
vara rednom uključivanju nekog otpora čija se vrednost menja po sinusnoj liniji.
Ovaj je pronalazak objašnjen podrobnije uz crtež na kom su pretstavljena dva izvedena primera uredjenja prema ovom pronalasku.
Raspored vezivanja prema slici 1 sastoji se od detektora Dj u čijem se rešetki-nom kolu nalazi kolo LC koje je intonirano na učestanost cu koja treba da se primi. Prigušivanje ovog kola menja se periodično, pošto je uporedno sa samoinduk-cijcm ili ša jednim njenim delom uključen unutrašnji otpor cevi M. Otpor ove cevi menja se po sinusnoj liniji pomoću generatora G, kaji se nalazi u ulaznom kolu te cevi, koji proizvodi oscilacije ultrasonorne učestanosti q na pr 20.000 perioda. Iza detektora Dj sledi neki pojačivač srednje učestanosti koji je intoniran na harmoničnu učestanost (n q) od učestanosti generatora G. Demodulacija niže učestanosti vrši se pomoću drugog detektora D2.
Osim uporednim uključivanjem unutrašnjeg otpora pojačivačke cevi, kao što je pretstavljeno u opisanom izvedenom primeru, možo se postići menjanje otpora u intoniranom kolu takodje periodičnim menjanjem povratne indukcione sprege.
Ovakav raspored vezivanja je pretstav-Ijen na si. 2. Orešetkinom kolu detektora Dt nalazi se kolo koje je intonirano na u-čestanost <x> koja treba da se primi, a koje
kolo istovremeno leži u ulaznom kolu pomoćne cevi M i u kom se kolu nalazi generator G koji proizvodi pomoćnu učestanost q. U anodno kolo cevi M uključen je namotaj Lj koji je indukciono spregnut sa kolom LC pa zbog toga menja periodično prigušivanje u tom kolu naime sa učesta-nošću q.
U izlazno kolo detektora je opet uključen neki filter koji je intoniran na učestanost q ili na neku sa ovom harmoničnu učestanost (n q).
Ovaj drugi postupak po kom se menjanje prigušivanja postiže periodičnim menjanjem povratne indukcione sprege daje naspram postupku po kom se prigušivanje kola periodično uveličava to preimućtvo, da se time kolo poboljšava t. j. dobija manje prigušivanje dok se uporednim vezivanjem nekog otpora uveličava prigušivanje.
Patentni zahtevi.
1.	Raspored vezivanja za selektivno primanje i odn. ili pojačanje električnih oscilacija, naznačen time, što je predvidjeno intonirano kolo sa prigušivanjem koje se periodično menja a za njim je eventualno posle prethodnog pojačanja visoke učestanosti, vezan neki detektor u čijem je izlaznom kolu uključen filtar intoniran na neku višu harmoničnu učestanost od učestanosti prigušivanja
2.	Raspored vezivanja prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se prigušivanje u intorniranom kolu menja po sigurnoj liniji.
3 Raspored vezivanja prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se menjanje prigušivanja postiže pomoću termijonske cevi vezane uporedno sa itoniranim kolom a čiji se unutrašnji otpor može periodično menjati.
4.	Raspored vezivanja prema zahtevu 3, naznačen time, što je ulazna elktroda po-menute cevi u vezi sa naponom koji se menja po sinusnoi liniji.
5.	Raspored vezivanja prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se prigušivanje periodično menja menjanjem povratne indukcione sprege.
Ad pat.br.11608
V