KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 41 (2)
PATENTNI SPIS BR. 5546
Karl Lendvay, major, Budimpešta.
Sprava za merenje daljina na mapama i uglomer kao univerzalni instrument za merenje. Prijava od 21. decembra 1926.	Vazi od 1. avgusta 1927.
Traženo pravo prvenstva od 22. decembra 1925. (Ugarska).
Predmet pronalaska je da reši ovaj za-datak: da izmeri na mapi dužinu datih linija i odredi pravac, da odredi krivine, izmeri bočne uglove mete pomoču podela i obeležja daljine mete u datom pravcu, da se dobiju podaci pri izradi skica za tačno od-redbu mete i položaj površina, zatim fiksiranja dužine manjih kolona za oznake trupa radi prenosa. Dalja dobra strana je još i ta, što se instrument može upotrebiti ne samo za rešenje zadataka, koji se rade u sobi, več i zadaike u polju pri svakom vremenu i zatim, da se za odredbe meta, koje leže na kračim daljinama ne samo nadoknadi srazmerno vrlo skup, sa pode-lama načinjenr dvogled sa prizmama več umanje i mane, koje prate malo polje vida ovog dvogleda.
Dobra strana ove nove, dosad nepoznate konstrukcije, po pronalasku, leži u torne nasuprot dosad upofrebljavanim daljino-merama — što se neposredno mogu citati ne samo jedinice masa iz vojničkih mapa več i one iz katastarskih mapa; osim toga je instrument pored merenja daljina pode-san i za merenje uglova. Dakle mogu se rešavati važni zadatci iz tehnike poljskog merenja, koji se dosad nisu mogli režavati drugim daljinomerima. Kao dalje koristi treba pomenuti proštu konstrukciju i lako ru-kovanje, kao i to, da je instrumenat nači-njen iz žilavog, tvrdog, teško oksidišučeg se metala, da nije osetljiv, da ima male dimenzije, da je lak i jeftin.
Na načrtu sl. 1 pokazuje izgled odoz-go na osnovnu ploču; sl. 2 izgled odozgo na zvezdastu ploču i merne igle i sl. 3 spojnicu. U sl. 4 pokazana je radius-šina, u sl. 5 sklopljeni instrument u izgledu o-dozgo, u sl. 6 u izgledu sa strane. 31. 7 i 8 pokazuju u pogledu odozgo i sa strane vezu univerzalnog instrumenta za merenje sa jednom busolom ili kompasom o-dozgo.
Po jednom obliku izvočtenja (datog kao primer) pronalaska, osnovna ploča sastoji se iz jednodelnih kružnih delova F, F’ sa drškom N načinjenom iz istog komada. Na gornjoj polovini dela F i na donjoj polovici F’ predvideni su uzdužni izrezi K i K’, u kojima se nalaze osovinice ili čepovi T, T’ koji su, gledani sa slrane u sl. 6, postavljeni pomerljivo na gore i na dole.
Kod položaja po sl. 6 osovina T leži u centralni deo izreza K, koji obrazuje i sre-dište kruga osnovne ploče. Istovremeno leži osovina 7” u dubljem delu izreza K’. Na kružnom luku gornje polovice F glave, nalazi se reckasta podela, u kojoj je svaka prema centru pokazajuča recka razmak-nuta za 400 prema recki, koja služi kao radius, i nosi numerisanje (beleženje) od 1600—4800. Izmedu toga leže recka sa od-stojanjem od 100, gde je predvidena po jedna prema centru pokazujuča duža recka i izmedu ovih recke -— odstojanje od 20 — sa po jednom kračom linijom.
Sa X obeleženi brojevi pored kružnog
Din. 15.
luka obeležavaju odstojanja, od centra kru-qa, u kilometrima, a za mape u razmeri 1:75.000.
Na delu F’ donje polovine glave nalazi se slepenasia podela, kod koje je svaki 20 stepen pokazan sa dužom linijom i beleženjem od 10—170, svaki 10 stepen sa napred pomenutirn istim linijama, ili bez obeležavanja, svaki 5 stepen sa jednom kračom linijom.
U srednjoj liniji drške N nalaze se izrezi C, koji prestevljaju dužinu kolona trupa i njihovih delova. Po ivicama drške nalaze se razmere za mapu 1:75.000 za od-stojanje koraka odnosno metre, prema torne drška N može služiti kao pregled.
Na načrtu sl. 2 pokazuje jedan deo pro-naiaska t. j. zvezdasti! ploču F. Sa ove ploče pružaju se u četiri pravca po jedan klinasti par šiljaka O, P, Q., R. Odstojanje izmedu tih parova izraženo u santimetrima, pokazuje brojeve na pr. 0.5, 0.8, 1.0, 1.3, koji su urezani pored podataka iih parova. Na levoj strani iza parova ograničenog prostora nalazeči se brojevi, kao 10, 12.5, 25, 75, 200 i 750, izražavaju, po množenju sa 1000, tačnu razmeru mape. Prema da-toj razmeri u santimetrima izražena odstojanja izražavaju se brojevima kao na pr. 100 m, 200 m, 500 m, 1000 m, 10 km, koji se nalaze na desnoj strani para vrhova.
Odstojanje klinastih vrhova, koji pripa-daju dvema različitim parevima, ali izmedu ovih jedan prerna drugom najbliže leže, pokazuju one brojeve koji se vide u čoš-kovima unutarnjih delova ploče Y, kao 1.8, 1.9, 2.0. Zvezdasta ploča F treba da se preko kružnog izreza, koji leži u centru ploče, podest na osovinu T po sl. 6.
Na načrtu sl. 3 pokazuje spojnu ploču Z. Osovina T po sl. 6 provlači se kroz izrez K’, po sl. 1, sa zadnje prema prednjo] strani tako, da odbojnik osovine T donji deo glave ploče dodiruje od pozadi. Potom se preko osovine T’ stavlja ploča Z sa kružnim izrezom 1' i uivrduje zavrt-njom E. Time se ploča Z vezuje sa pio-čom F’ tako, da če osovina T’ spojnu ploču uvek povlačiti sobom pomoču svog izreza /’, ako se osovina T’ kreče u izrezu K’ na gore i na dole. Osim toga ploča Z ima još i uzdužni prorez /.
Osovina T po sl. 6 pomera se preko izreza K na sl. 1, Jpko, da glava osovine T dodiruju od pozadi gornji deo F osnovne ploče. Potom se ploča F stavlja preko kružnog otvora na osovinu T, koja se diže iz izreza K. Uzdužni izrez / ploče Z ide preko osovine T, čime su osnovna, čeona i spoljna ploča medusobno vezane.
Da bi se zvezdasta ploča, koja je sre-dišno postavljena na osovinu T, pripravila
za merenje odstojanja, ona se dotle pomera u izrezu K sa spoljnom pločom dok zvezdasta ploča potpuno ne poklopi broj 3200 na podeli, koji se broj nalazi na gornjem delu F osnovne ploče. Ovom prili-kom su obe osovine T i 7”, koje strče iznad izreza K, K’ osnovne ploče F i F’, pomerene na gore. Osovine T i T’ dovedene su dakle do gornje granice izreza K i K’. Istovremeno se je osovina T stavila u Iro-ugaoni izrez čeone ploče, izmedu para vrhova, i time je osovina T’ utvrdila zvezdastu ploču u jednoj odredenoj ravni. Da bi se izbegio, da jedan istaknuti par vrhova, (na pr. R) vrati zvezdasti! ploču za vreme rada, zavrtanj S se po si. 6 zateže na osovini T, čime je spojna ploča priljubljena uz zvezdastu ploču a ova uz osnovnu ploču.
Ako se za merenje daljine na jednoj mapi druge razmere upotrebi drugi par vrhova (na pr. Q) onda se mora zavrtanj S odvrtati i onda ploča Z sama, bez ploče F, vratih u prvobitni položaj. Pri torn se osovina T’ uklanja iz jednog trougaonog izreza te se zvezdasta ploča može opet obr-taii oko osovine T, koja ide kroz sredinu zvezdaste ploče. Obrtanje se sve dotle nastavlja dok drugi deo zvezdaste ploče ne pokaže željenu razmeru i ne poklopi broj 320 na gornjoj Ivici osnovne ploče. Zatim se spojna ploča opet pomera napred dotle, dok se trougaoni izrez ne uivrdi izmedu željenog para vrhova na osovini vrhova T. Zatim se navrtka G opet zateže.
Ako se želi zvezdasta ploča iskoristiti za čitanje razdaljine na katastarskim mapama i drugim kartama, za koje razdaljine parovi nemaju željena data, onda treba o-vako postupiti: po od vrtanju zavrtnja S o-kreče se zvezdasta ploča oko osovine T na opisani način tako, da dva dvama su-sednim parovima pripadajuča ali medu o-vima jedan drugom najbliže spoječa vrha opašu podelu 3200 na osnovnoj ploči. Potom se spojna ploča dotle pomera napred, dok pravougaoni izrez, koji izmedu dva vrha leži prema pomenutirn vrbovima (na pr. unutarnji vrhovi para P i Q.), na-legne na osovinu T. Navrtka S se zateže da bi se izbegio pomeranje zvezdaste ploče za vreme merenja.
Na načrtu u sl. 4 pokazan je drugi deo pronalaska, radiusna ploča h. Polazeči od članka L ove ploče, nalazi se na istoj rec-kasta podela, kod koje je svaka 20 recka obeležena dužom linijom i brojevima od 20—140, svaka 10 recka sa po jednom isto tako dugom linijom ali bez brojeva i svaka 2 recka sa po jednom kračom linijom.
Na osovinu postavlja se radiusna ploča ili sina H po sl. 6, tako da je ona obrino
utvrdena na zavrtnju 5 preko članka L jednim drugim zavrtnjem M. Radiusna ploča može se po volji obrtaii oko podele na osnovnoj ploči. Reckastom podelom snab-devena ivica šine H može se postavljati za proizvoljnu reckasiu ili stepensku po-delu i time odrediti bočni ugao mete. Kako se reckasta podela šine H sastoji iz mili-metarske podele, to se duž te ploče mogu razdaljine odrdeivaii i neposredno nanositi.
U sl. 5 pokazan je kao primer, oblik instrumenta u izgledu odozgo sa svima sa-stavnim delovima. Na osnovnoj ploči se vidi zvezdasta i spojna ploča u osnovnom položaju. Sina je nešlo skrenula od svog prvobitnog položaja i to 'desno od drške osnovne ploče. Reckastom podelom snab-devena ivica šine stajala bi u slučaju, računalo od recke 90 donjeg dela F, na 45°.
Da bi imali za gornja merenja jednu konstanta, po pronalasku se odreduje od-stojanje sprave za merenje od oka posma-trača time, što se univerzalni instrumenat veša o konac ili lanac, koji jednim krajem ulazi u donji otvor drške N, a drugim se produžuje u gajtan oko vrata posmatrača. Pri praktičnom izvodenju pokazalo je se, kao korisno o'dstojanje od 50 cm. pri čem je dužina gajtana tolika, da pri obavijanju istog oko vrata i pri zatezanju konca sa instrumenta ostane tačna razdaljina od oka 50 cm.
Po sl. 7 i 8 treba da je univerzalni instrumenat vezan sa kompasom ili busolom, koja leži ispod njega. Busola je obeležena sa F, a svetleča masa busole sa W, pri čem su pokazivanja za nebeške pravce izdubljena, tako da se ova mogu dobro videti i u mraku.
Da bi se instrumenat utvrdio na busolu F, predvidena je na istoj, paralelno dršci N, prugasta šina U sa jednim srednjim prerezom, koja (U) ima ižljebljen obod B za uturanje i utvrdivanje šine N. Obod B sprečava podizar.je instrumenta sa busole.
Prorez A predviden je prvenstveno za to, da se u njemu može nesmetano pome-rati gajtan, za oko vrata, zajedno sa kukom u oivoru C, i da ne udari o šinu U ili se sa njom hvata.
Pri upotrebi instrumenta sa busolom ve-šaju se oba dela o gajtan za konstantnu razdaljinu, pri čem se instrument u šini u-tvrduje ali tako da se može opet odvojiii.
Osim toga je na zadnjoj strani šine U predvidena jedna rupa, da bi se u njoj mogla utvrditi o šini viseča kuka.
Patentni zahtevi:
1.	Univerzalni aparat za merenje za odredba odsiojanja, pravaca i uglova na mapi i u prirodi, naznačen kombinacijom osnovne ploče, koja se sastoji iz kružnog dela glave
(F, F’) i drške (N), koja je ploča izdeljena reckama i stepenima — sa obrtnom zvezdastem pločom (Y), koja ima vrhove (O, P, Q, R) za merenje daljina, i sa obrtnom radiusnom pločom (H) nameštenom na osnovnoj ploči, pri čem su na dršci (N) uz osnovnu ploču predvidene oznake za merenje i nanošenje odstojanja.
2.	Oblik izvdenja instrumenta po zahtevu 1, naznačen odvojnom vezom osnovne ploče (F, F’) i zvezdaste ploče (Y), da bi se omogučilo radialno pomeranje i utvrdivanje zvezdaste ploče na osnovnoj ploči u ekscentričnem položaju.
3.	Oblik izvodenja instrumenta po zahtevu 1—2, naznačen time, što je zvezdasta ploču (Y) držeči zavrtanj (S) ili osovina (T) po-merljiv u radialnom izrezu (K) osnovne ploče, da bi vrhovi zvezdaste ploče mogli strčati preko ivice osnovne ploče.
4.	Izvodenje instrumenta po zahtevu 1-3, naznačeno time, što je na osnovnoj ploči (F, F’) predviden drugi uzdužni prorez (K’) za vodenje osovine (T’) ploče (Z), koja opasuje osovinu (T) zvezdaste ploče sa prorezom (L), tako da je obrtanje zvezdaste mogučno samo onda, ako su obe osovine (T i T’) izvučene, dok je približavanjem osovina zvezdasta ploča usled ulaska osovine (T’), u zareze ili izreze ploče sprečena u obrtanju.
5.	Izvodenje instrumenta po zahtevu 14, naznačeno time, što je koncentrično prema zvezdastoj ploči (Y) predvidena na istoj jedna obrtna radiusna ploča ili šina (H) sa miiimetarskom podelom, da bi se mogli meriti uglovi i dužine.
6.	Izvodenje instrumenta po zahtevu 1—5, naznačeno time, što se kao konstantna merna veličina odreduje odstojanje instrumenta od oka posmatrača time, što se instrument gajtanom, lancem ili šipkom drži na odre-deno odstojanje od oka na pr. na 50 cm.
7.	Izvodenje po zahtevu 1-6, naznačeno time, što je drška (N) osnovne ploče po-moču izreza načinjena kao pregled za črtanje za prikazivanje oznaka trupa, koje se javlja na vojničkim kartama.
8.	Izvodenje po zahtevu 1—7, naznačeno time, što je merni instrumenat utvrden na jednoj ispod istog ležečoj busoli ili kompasu (V), koji je, kao što je poznalo, snab-deven svetlečom masom, i služi za orijen-tiranje mernog instrumenta prema pokazi-vaču severa.
9.	Izvodenje po zahtevu 8, naznačeno time, što je uz poznati svetleči kompas (V, W) priključena šina (U) sa srednjim prorezom (A), koja pomoču ureza ili pre-vijenog oboda uvučenu dršku (N) mernog instrumenta drži tako, da srednje ose oba instrumenta leže jedna preko druge.
A dpaten tbroj5346.


-fržcšTti