KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7083
Antoni Eiger, inženjer, Varšava, Poljska.
Postupak i uređenje za neposredno iskorišćavanje vodene pare, koja postaje pri izradi
cementa vlažnim putem.
Prijava od 21. marta 1929.	Važi od 1. novembra 1929.
Poznati postupak sa obrtnom peći i dosedanja uređenja za izradu cementa imaju taj nedostatak, da dimni gasovi, koji pri tom postaju, odlaze na visokim temperaturama, usled čega pomenuta uređenja rade neekonomično.
Kod takozvanog suvog postupka može se veliki deo ove odvedene toplote iskoristiti u kotlu za zagrevanje, ali kod vlažnog postupka, koji je skoro kod sviju jedini koristan način rada, gubi se uvek latentna toplota isparene vode, koja se nalazi u mulju, ne vodeći računa o tome, da su usled niskih temperatura kotlovi veliki i skupi.
Uporedan pregled toplote kod gore opisanog postupka dat je u sledečem :
suv vlažan
Latentna toplota klinkera	29	24
Odlazeća toplota klinkera	1	1
Sadržina toplote dimnih gasova
(suva)....................37	14
Sadržina toplote vodene pare	—	36
Sprovođenje i zračenje	33	25
100% 100%
Koristan efekat	290/0 24%
1 kgr. klinkera potrebuje za proizvođenje 1700—2000 kalorija.
Cilj je ovog pronalaska, da ovaj nedostatak otkloni time, da se isparena voda, koja se nalazi u mulju, upotrebi za rad u
parnoj mašini, koja radi sa kondenzovanjem, ili u turbini odn. za druge svrhe.
Način rada je sledeči:
Kroz poslednjih 10—15 m jedne obrtne peći, koji predstavljaju takozvanu zonu sušenja, prolazi deo (odvojen od ostalog dela peći ili zajedno izgrađeni), namesto gasova, vrela para sa temperaturom otprilike 400" i odgovarajućim naponom.
Mulj se uduva u rasprašenom obliku prethodno zagrejan na 80—100°, pri čem se prethodno zagrevanje mulja vrši isto tako vrelom parom. Menjanjem toplote isparava voda, koja se nalazi u mulju i sa parom, koja se upotrebljava za sušenje, sa temperaturom otprilike 120°, isisava se iz bubnja pomoću zgodne naprave. Na taj način sušena sirovina dospeva dalje u o-brtnoj peći, gde se sinteruje u klinker. Iz mulja proizvedena para odvodi se odvojeno od celokupne količine pare i posle odgovarajućeg pregrejavanja i čišćenja zahvaćenih delića sirovine dovodi se pogonoj mašini neposredno ili preko Ruths-rezer-voara, ili se za drugo što upotrebljava.
Ostala količina pare pregreva se na početnu temperaturu, t. j. otprilike na 400°, i ponovo se upotrebljava za prethodno zagrevanje mulja, kao i za sušenje istog.
Proces je kontinualan.
Donji deo peći radi u suvom postupku i daje gasove, čija je temperatura između 700—800°. Ovi gasovi se hlade na vrlo
Din. 10.
niskoj temperaturi (otprilike do 200°), pri čem se mogu upotrebiti.
1.	Za prethodno zagrevanje vazduha za sagorevanje, koji je već poslužio za hlađenje klinkera i sadrži veći deo toplote, koja izlazi iz klinkera.
2.	Za pregrevanje pare za pogon odn. za proizvođenje.
3.	Za pregrevanje pare za sušenje.
Bilans toplote jedne peći, koja radi po
ovim principima, na 1 kgr klinkera, pod pretpostavkom da kod različitih prenošenja toplote 15% odlazi na gubitke, izgleda ovako:
Letantna toplota za obrazovanje
klinkera..................... 487 kal.
Toplota, koja izlazi iz klinkera 16	„
Gubitak u dimnim gasovima . 174	„
Gubitak pri isparivanju vode itd. 126	„
Sprovođenje i zračenje (izvedeno na osnovu opita) . . . 597	„
dakle na klinker 1200 kal. prema do sada najbolje postignutih 1700 kalorija (normalno 2000 kalorija)
Koristan efekat 40,6%
Osim toga otpada skoro celokupno uređenje za kotao, jer je potreban samo kotao sa 30 do 35% od celokupne potrebne površine zagrevanja, da bi mogao raditi.
Jedan primer uređenja predstavljen je na priloženom nacrtu, na kome sl. 1 pokazuje presek kroz uređenje, a si. 2 uzdužan presek po liniji A—B sl. 1, i si. 3 uzdužan presek po liniji C—D si. 1.
Mulj se sprovodi kroz cev 1 preko za-grevača 2 u doboš 3 za sušenje, kome se suprotnim tokom dovodi vrela para pomoću cevi 4. Celokupna količina pare povučena je preko komore 5 za paru i ventilima 7 i 8 podeljena na paru za sušenje odn. na paru za rad. Para za sušenje dospeva preko cevi 9 do pregrejača 19 i posle prolaza kroz isti, ponovo počinje svoj ciklus kod 4. Para za rad ide ka pregrejaču
12 i odatle u vod 14 mašine. Suv materijal, koji se pomoću pogodnih naprava izvlači iz doboša za sušenje, dovodi se peći 16 preko suda 15. Gasovi, koji izlaze iz peći, idu preko dimne komore 17, obilaze pregrejače 12, 10 i zagrevač 2 za mulj i izvlače se ekshaustorom (vazdušnom crpkom) 18 i teraju u dimnjak. Delići prašine, koji se slažu u komori, ponovo se dovode u peć pomoću beskrajnih prenosioca 19.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za iskorišćavanje vodene pare, koja postaje pri izradi cementa vlažnim putem, naznačen time, što se sušenje mulja u odvojenim zonama obrtne peći, izvodi vrelom parom (otprilike od 400° C), a mulj se prethodno zagreje vrelom parom (otprilike na 80 do 100 C) i pogodno uvodi u rasprašenom obliku, posle čega se isisava para, dobivene isparavanjem vode iz mulja, zajedno sa parom, koja se upotrebljava za sušenje, a od ove isisane pare jedan se deo, koji odgovara isparenoj vodi iz mulja, čisti, pregreva i upotrebljava za druge svrhe, dok se ostala količina pare zagreva na početnu temperaturu (otprilike 400° C) i ponovo upotrebljava za sušenje i prethodno zagrevanje mulja.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se gasovi, koji izvlače iz zone sušenja sa visokom temperaturom (otprilike 700— 800J) iskorišćavaju za prethodno zagrevanje vazduha za sagorevanje, za pregrevanje pare za mašinski pogon i za proizvodnju pregrejane pare, potrebne za sušenje u zoni sušenja peći.
3.	Uređenje za izvođenje postupka po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što je poslednji deo (u dužini 10—15 m) jedne o-brtne peći izveden kao zona sušenja i ima naročito zagrevanje, odvojeno od rosta i odlazećih gasova, pomoću vrele pare otprilike na 400° C.
Adpatent broj 7083.
Ficrd