KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (6) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 septembra 1933. PATENTNI SPIS BR. 10352 Houdry Process Corporation, Dover, U. S. A. Uredjaj za postupanje tečnosti u prisustvu kontakne mase i za regeneraciju ili reaktivaciju iste. Prijava od 10 oktobra 1932. Važi od 1 aprila 1933. Pravo prvenstva od 17 oktobra 1931 (U. S. A.). Ovaj se pronalazak odnosi na usavršenja uređaja, u kojima su tečnosti, kao što su to hidrokarbonati, podvrgnuti dekompoziciji ili transformaciji u prisustvu kontaktne mase, koja masa može da igra ulogu bilo katalizatora, bilo apsorbcionog sretstva, bilo kontaktnog materijala za svaku hemi-sku operaciju. U toku tih transf rrmacicnih operacija, kontaktna se masa natapa bilo jednostavnim taloženjem, bilo hemiskom kombinacijom, bilo apsorpcijom, biio još i adsorpci-jom nečistoćama, koje sadrže početni materijal, ili produktima, rezultujućim od trans' formacije same. Dakle potrebno je bilo da se masi održi potpuna akivnost, bilo da se periodično regeneriše da bi joj se dala ta aktivnost. Ova regeneracija se vrši u glavnom in situ, podvrgavanjem gasa kao što je to kiseonik ili vodonik koji modifi-kujući prirodu nečistoće ili taloga, dozvo-Ijavaju njihovo prelaženje u gasovito stanje. Ova reakcija regeneracije zahteva u-opšte, da bi se ostvarila, relativno visoku temperaturu, i kada je rečena reakcija eg-zotermična kao što je to uopšte slučaj; potrebno je da se preduzmu mere za automatsko održavanje povoljne temperature, izbegavajući preterano hlađenje kakve biio frakcije kontaktne mase. U tome cilju, predloženo je da se razde-ljuju tečnosti a naročito regenerišući a-gens, pomoću perforiranih cevi potopljenih i odgovarajući podeljenih u masi iii raspoređenih u komori za stišavanje, čiji su zidovi perforirani i čije su rupice dovoljno približene da bi omogućile jednoobrazno razdeljivanje agensa kroz ćelu masu. U siu-čaju egzotermičke reakcije, korisno je, da bi se izbeglo preterano dizanje temperature, da se upotrebi regenerišući agens kao prenosni medijum za odvod kalorija; taj se agens neće sledstveno tome prethodno za-grevati, čak u izvesnim slučajevima, biće potrebno da se razb'iaži u hladni inertni gas, kao što su to azot ili oksid ugljenika. da bi se povećalo hlađenje mase. Upotrebijujući takav aparat, kao što je gore naznačeno, pošto kroz grupu perforiranih cevi susednih krajevima prijema re-generišućeg agensa, protekne sav još hladan agens, može se ustanoviti veoma znatna izmena temperature, kroz zid cevi, između susedne katalizirajuće mase i agensa. Ako je zapremina regenerišućeg agensa znatna, to se katalizirajuća masa tada rashlađuje na nižu temperaturu od minimalne temperature, na kojoj se može izvršiti operacija reg'enerisanja. Ta frakcija mase pošto nije regenerisana, ostaje stalno neaktivna i znatno smanjuje obradni kapacitet aparata. Ovaj pronalazak ima za predmet sretstva, koja omogućavaju izbegavanje gore pomenutogc hlađenja, maksimalno upotrebljavajući regenerišući agens za odvo- Din. 10. đenje oslobođenih kalorija u toku reakcije. Na mesto da se neposredno uvede regene' rišući gas u perforisanu cev u neposredan dodir sa katalizirajućom masom, isti se u-brizgava u smisiiu pronalaska u cev najmanjeg prečnika, smeštenu koncentrično i u unutrašnjosti prethodne cevi, koja ima rupice tako raspoređene, da agens bude rav-nomerno raspodeljen u prstenastom prostoru između dve perforirane cevi, dakle u prostoru gde se ponova zagreva na ravnomer-nu temperaturu. Blagodareći tome rasporedu ni kroz jedan deo perforirane cevi u dodiru sa katalizirajućom masom ne teče celokupna količina hladnog regenerišućeg a-gensa i ne treba se bojati nikakvog lokalnog hlađenja te mase. Na priloženom nacrtu, sl. 1 pretstavlja vertikalni presek komore, u kojoj se vrši reakcija i koja sadrži kontaktnu masu snab-devenu uređajem za raspodelu u smiSiu o-voga pronalaska. SI. 2 je delimični podužni presek u većoj srazmeri elementa sa koaksijalnim cevima prema pronalasku, gde se vidi njegov naročiti sastav na komori i na zajedničkom kolektoru raznih elemenata. Na toj slici (a) obeležava metalne zidove reakcione komore, koja sadrži kontaktnu masu b koja može biti od granuiirane vajarske ilovače, ili od druge kakve porozne ili granuiirane materije povoljne za rad. Ova je komora pp-deljena. da bi se olakšala reakcija, dvema vertikalnim pregradama a2 u kojima su predviđeni gornji otvori a:! i donji otvori a4, koji omogućavaju bočnu komunikaciju između raznih odeljaka na vrhu i na dnu komore. Prividno dno a1 koje je perforisa-no nosi kontaktnu masu, ostavljajući slobodan prostor na dnu reakcione komore; cevi a8, a1’ služe za vreme trajanja postupanja (obrade) hidrokarbonata, i to aB za privođenje materijala za obradu, dok a" služi za njegovo ispražnjivanje; iste ove cevi suže za vreme regeneracionog postupka i to i jedna i druga razvođenju gasa pro-ističućeg iz toga rada. Raspodeini elementi prema pronalasku raspoređeni su prema podužnoj ravni, koja polovi reakcioni bubanj, i svaka cev c je vezana navrtnjem e1 za pristižni kolektor e zajednički za sve e-lemente. Unutrašnje cevi c zatvorene sa strane suprotne kolektoru e imaju odgovarajući raspoređene rupice i omotane su koaksijalnim cevima d zatvorenim sa oba njihova kraja. Da bi se olakšala konstrukcija ii opravka uređaja, unutrašnje cevi c, čiji deo susedan kraju na kome prima gasove nije perforiran. spojene su sa cevima d; krajevi cevi c izilazeći iz bubnja prolaze kroz cevi a8 snabdevene zavojnicama za prijem navrtanjske čaure a1’ za stezanje i opreme a10 u vidu zglavka, koji ne propu šta gas. Ovaj raspored omogućava da se stave na mesto koaksialni elementi kao i da se uklone bilo sami za sebe, bili istovremeno, što olakšava sve operacije, koje treba izvršiti na tim cevima. Regenerišuća tečnost širi se spočetka po celoj dužini cevi (c) i razdeljuje se najzad kroz rupice cevi (d), te je jasno, da će svaki deo cevi (d) biti podvrgnut rashlađiva-nju, koje potiče od tečnosti, prolazeći kroz rupice, odgovarajući pomenutom deiu cevi, i da cev može biti cdižana na povoljnoj temperaturi za reakciju. Patentni zahtevi: 1. Uređaj za raspodelu tečnosti u kontaktnoj masi ili drugoj sadržini u reakcio-noj komori, kojim se omogućava da se iz-begne svako lokalno hlađenje i svako pre-terano dizanje temperature mase, naznačen time, što ima elemente, od kojih se svaki sastoji od po dve koaksijalne cevi (c—d) čiji je omotavajući elemenat izbušen (perfon-ran) po celoj njegovoj dužini i ostavlja između njih prstenasti prostor, pri čemu medu sobom komuniciraju samo pomoću rupica na unutrašnjoj cevi; i time što je omo-tavajuća cev (d) zatvorena sa obe strane, dok unutarnja cev (e) obrazuje jednim od svojih krajeva cev za prijem tečnosti, pri čemu je drugi kraj zatvoren, eventualno dnom omotačke cevi (d); i time, što se raz-deoba fluida u masi vrši takođe na ceioj dužini omotačke cevi. i ako se izmena temperature između odnosnih zidova dva elementa vrši posredovanjem tečnosti na celoj dužini dve cevi. 2. Uređaj prema pat. zahtevu 1, sastojeći se od više elemenata, naznačen time, što su cevi za dovod tečnosti inače obrazovane ili spojene sa svakom od cevi perforiranih omotača, spojene sa zajedničkim kolektorom (e) ili elementom sličnim kolektoru, što omogućava da se ostvari jedinstvena celina, koja se može cela uneti u kontaktnu masu, smeštena u unutrašnjosti reakcione komore ili može biti izvađena iz nje. 3. Uređaj po zahtevu 2, kod koga su e-lementi povezani sa zajedničkim kolektorom (e) izvan reakcione komore (a) naznačen time, što je svaki od elemenata vezan sa kolektorom sponom odn. navrtnjem (e1) koji se može skidati i pored toea je> uvučen u rukavac odn. cev (aH) predviđenu na reakcionoj komori (a) uz posredovanje zap-tivenog zglavka (a°—a10) odn. veze, koji se može skidati. Adpatent broj 103SZ. 1.0 i 1j'. :K >; +*■ .j . - . . ■ 1 . . • V':.? .—______________ _________________________ . r.,'. ■ L../............ »-JLu........... . 'K )