Kronološko je avtor postavil to grobišče še v prehod m ed bronasto in že­ lezno dobo. To bi ustrezalo R einecke H allstatt B in R einecke H allstatt C periodi ali pa periodi Stare Vače I. V endar pa so najdeni n ek a te ri m lajši objekti, kak o r so tragjnenti certoških fibul in grob z latensko verigo za p rip en jan je meča, ki sodi že v m lajšo železno dobo (Vače III — La Tène). O stale ilirske najdbe na področju L ju b ljan e so pa več ali m anj slučajne najdbe, izvzemši dveh doslej raziskanih grobov na T rgu revolucije, k i sta po načinu pokopa identična z grobiščem na dvorišču SAZU, im ata pa n ek a j tipo­ loških posebnosti, ki jih na p rejšn jem ni. Take so n. pr. lokaste fibule. Časovno pa sodijo v starejšo železno dobo. Na drugih m estih so pa najdeni predvsem razni kovinski predm eti, ravno tako pa tudi fragm enti ilirske keram ike, kak o r p ri hotelu Slon. v strugi L ju b ljan ice na raznih m estih itd. Z novimi raziskavanji je sedaj tudi L jubljana vsaj v ilirski dobi kolikor toliko raziskana. A vtor podčrtuje, da je glede kronologije na področju L ju b ljan e v zadnjem tisočletju pred n. št. skoraj popolna tipološka kontinuiteta. Precejšnja vrzel pa obstoji k lju b tem u v razviti železni dobi 6 . in 5. stoletja zaradi po m an j­ k a n ja gradiva. T atjan a B regant Festschrift für Peter Goessler, T übinger B eiträge zur Vor- und F rügeschichte, Verl. W. K ohlham m er, S tuttgart 1954, str. 1—2 2 1 , T. I—XXI, sa m nogobrojnim ilustracijam a u tekstu. O va sveska priloga pra- i protoistoriji, koja izlazi u redakciji prof. W. Kim- mig-a, posvećena je P. G össler-u povodom njegove 80-godišnjice, i sadrži pored priloga istaknutih starijih arheologa i niz radova m ladjih praistoričara škole u Tübingenu. U članku. D as A lla m a n ia -R e lie f in Nicaea ( s tr .ll—2 2, T. 1—12, si. 1) K urt Bittei, na osnovu stilske analize i duhovite in te rp re tac ije oskudnih pisanih spo­ m enika, vezuje ovaj zanim ljivi spom enik za pobedu K onstancija nad G erm a­ nim a 298 godine n.e. Eva-M aria Bossert posvećuje svoj rad, Zur D atierung der G räber von A rkesine auf Amorgos (str. 23—34, T. 13—16), problem u d a tiran ja ovih zanim ­ ljiv ih grobnih nalaza koje, n a osnovu detalnje tipološke analize, sta v lja u sređnje-kikladski period I. Savesna studija m a terija la d aje povoda autoru da se osvrne i na p itan je trgovačkih odnosa K iklada u III m ileniju, pri čemu ističe da su intenzivnije veze sa istokom postojale još na početku toga razdoblja, dok se k asn ije raz v ijaju i veze sa zapadnim delo M editerana. E. M. Bossert n ije se dotakla p ita n ja porekla k u ltu re bronzanog doba na K ikladim a koje se ne može odvojiti od problem a po rek la balkansko-anadolskog kom pleksa ovog perioda uopšte, p ri čemu se dilimično m ora govoriti o p renošenju ku ltu rn ih u tic a ja a delom i o m igracijam a .1 N jena izlaganja mogu se dopuniti i u tv rd jiv an jem veza sa severnijim područjem B alkana, na koje u k azu ju u ticaji u kam enoj i koštanoj plastici, prenošenje kikladskih uzora na glinenu plastiku, kao i p o sto jan je im porta u vinčansko-tordoškoj fazi II (Holste B), što opet p o tv rd ju je sinhronizam neolita naših k rajev a sa ranim bronzanim dobom E g eje .2 K ratk a rasprava F ranz Fischer-a, Zur Chronologie der jüngeren L atènezeit in Südw estdeutschland (str. 35—40. T. 17, sl. 1), uzim a za polaznu tačku nalaz jednog latenskog suda, k ak v i se nalaze u Š vajcarskoj i ju žn o j N em ačkoj zajedno sa evoluisanim fibulam a tip a Latène C (II). Vodeći računa o činjenici d a se u N em ačkoj već računa sa dužim životom ovoga tipa fibula, a oslanjajući se na činjenicu da se nalazi tipa Latène D (III) — fibule N auheim -skog tipa, ja v lja ju u Š vajcarskoj posle 58 godine p re n.e., dakle posle ise lje n ja H elvećana, autor za k lju č u je da se oblici L atène C mogu vrem enski p ra titi do polovine prvog veka pre P' e. ' s? dobija ne samo jedan nov dokaz o m ogućnosti vezivanja arh e o ­ loških i istoriskih podataka, k ak v a za nešto ran ije vrem e postoje i kod n as ,3 već i zn ačajan podatak za apsolutnu hronologiju. Posebno je p itan je koliko se ova 1 Up. M. G arašanin, G lasnik Zem aljskog m uzeja N. S. IX (1954), 5 i d. 2 D. G arašanin, S tarinar N. S. II (1951), 7 i d. (up. i k ritik u J. Korošca, A rheo­ loški V estnik IV, 2 , 343 i d.) : M. G arašanin. op. cit. 15 i d. s M. G arašanin, Istoriski G lasnik, 1953. 3—4, 3 i d. može preneti i na naše prilike, što m edjutim , posle pokušaja H. M üller-H arpe-a na alpskom m aterijalu ,4 a i s obzirom na obilje oblika Latène C (II) u S r tiji, nasuprot retkosti izrazitih oblika Latène III (D) na ovoj terito riji, takodje pret- sta v lja zanim ljiv potstrek za dalje ispitivanje u našoj zem lji.5 Veoma je značajna d etaljn a studija W. Kimig-a, Zur U rnenfelderkultur in Südw esteuropa (str. 41—98, T. 18—19, sl. 1—19). O slan jaju ći se na svoje detaljno poznavanje m aterijala k o je najvećim delom bazira na autopsiji, pisac polazi od nalazaka u nekropolam a M ailhac i Millas, gde razlik u je tri osnovne faze razvoja. U prkos tesnoj form alnoj povezanosti sa kulturom polja sa urnam a (U rnenfelder­ k ultur), a naročito na osnovu m etalnih nalaza, autor zak lju ču je da se ipak ove pojave im aju srazm erno kasno d atirati i to u period punog i kasnog halštata. A naliza niza drugih n alazaka u Španiji i jugozapadnoj F rancuskoj, pokazuje povezanost sa gore istaknutim nekropolam a sa izvesnim retard iran jem prem a zapadu. Tako pisac pokazuje da je širen je ove k u ltu re koja, u k ra jn o j lin iji stoji u vezi sa poljim a sa urnam a, nastupilo kasnije no što pretpostavlja Bosch- G im pera, i zaključuje da n ije bilo k asn ijih invazija novih etničkih elem enata u tom e pravcu. U pogledu etničke pripadnosti autor je veom a obazriv, pod- vlačeći mogućnost vezivanja k u ltu re polja sa u rnam a za razne etničke elem ente i p ostavljajući p itan je u k ojoj se m eri uopšte u to vrem e može govoriti o etničkim grupam a kasnije poznatim iz izvora. — Iako su u ovom radu tre tira n a p ita n ja koja su veoma daleka od problem a naše p raisto rije, značajan je on i za naše arheologe. Ovo p re svega, u m etodskom pogledu, je r se radi o klasičnom prim eru pojava reta rd ira n ja, sa kojim a se kod nas često neosnovano operiše, i jasno pokazuje u kojim se slučajevim a sa takvim reta rd ira n jem im a računati. Isto tako, izgleda sasvim opravdan stav prem a etničkom problem u: jasno je da su nosioci jednog religiskog obreda, k ak av je u k ra jn jo j lin iji obred sah ran ji- vanja, mogli b iti različiti etnički elem enti, pa i sa te tačke gledišta treb a p ro ­ učavati m ogućnosti k u ltu rn ih veza, prenošenja u tic aja i eventualnih m igracija. T akodje se potpuno može prih v atiti uzdržljivost p rem a vezivanju za odredjene etničke elem ente uopšte u tako ranom periodu, sa čim se često još uvek operiše, delom na osnovu zastarele literatu re i sh v a tan ja .6 Kao prilog ovome članku nalazi se k ra tk a stu d ija H elm ut Rix-a, Zur V er­ b reitung und Chronologie einiger keltischer O rtsnam entypen (str. 99—107, k a rta 1—3), gde se na osnovu rasprostranjenosti izvesnih toponim a pokazuje veća starost toponim a na briga u odnosu na one na dunum, koji su se m orali raširiti istovrem eno ka Italiji, Engleskoj i B alkanskom Poluostrvu. G ünther K rähe u radu, Ein G rabhügel der jü n g e re n U rnenfelderzeit (Hall­ sta tt B) auf der Schwäbischen Alb (str. 108—112, sl. 1), daje listu tum ula ovoga doba na pom enutom području, koji u k azu ju na tra d ic iju ran ije k u ltu re u ovim k rajevim a. Tim e je dodirnut problem k o ji će se, u istom ili sličnom obliku, svakako postaviti i u vezu sa tum ulim a naše zem lje, gde se već prem a dosa­ dašnjim nalazim a može tv rd iti da se u Zapadnoj S rbiji tum uli nalaze u većoj ili m anjoj m eri u svim periodim a od ranog bronzanog doba do k ra ja halštatskog perioda. U članku Zur Schichtenfolge des kleingerätigen M esolithikum s in "Wurtem­ berg und H ohenzollern (str. 113—131, sl. i —9), A xel H ans N uber, na osnovu stratig rafije u Steinbergw and i Schuntershöhle, pokušava da unese «više svetlosti u vrem enski razvoj južnonem ačkog m ezolita, unoseći u svoju hronološku šem u i poznate nalaze iz O fneta. A utor tak o d je ističe m ogućnost kontinuiteta mezo- litskih i neolitskih k u ltu ra, kom e se u poslednje vrem e obraća sve veća pažnja, čim e se sve jasn ije u k azu je n a jednu važnu kom ponentu u razvoju praistoriske k u ltu re o kojoj, ranije, n ije vodjeno dovoljno rač u n a .7 Renate Pirling, u svom prilogu Zu einem spätneolithischen G efäss aus W ü rt­ tem berg (str. 132—136, T. 2 0 , sl. 1), o b rad ju je jed an sud koji, svakako s pravom p rip isu je jednom grobnom nalazu i na osnovu njegovih analogija, vezanih 4 C arinthia I, Mitt. d. G eschichtsvereins f. K ärnten 141 (1951), 670 i d. 5 Up. m aterijal kod M. G arašanin, op. cit., ko ji bi trebalo dalje posebno kronološki razraditi u ovom sm islu u granicam a mogućnosti. 8 B. Gavela, Rad vojvodjanskih m uzeja II (1953), 59 i d. 7 Up. izm edju ostalog V. M ilojčič, G erm ania 30, 1952, (3—4), 313 i d. za odredjene tipove am fora, datira ga na početak perioda vrvčaste grnča- rije (Sehnurkeram ik). T ako je izvršeno vrem ensko opredeljenje jedne inače retk o zastupljene vrste neolitske grnčarije, iako u pogledu relativne k ro ­ nologije u okviru samog navedenog perioda, treb a biti veoma obazriv, po­ gotovu s obzirom na d etaljn u i objektivnu stu d iju G. M ildenbergera,8 koja još jednom p o tv rd ju je potrebu veoma uzdržljivog d a tiran ja van okvira pouzda­ nih zatvorenih nalaza . U članku Ein frühalam annischer G rabfund aus O berschw aben (str. 137—141, T. 21), R obert Roeren o b rad ju je jedan alam anski nalaz iz doba oko 300 go­ dine n. e., dok Otto Roller u radu Ein Beitrag zur Kenntnis des Magdalénien in Südw estdeutschland (str. 142—149, si. 1—2), izdvaja niz kasnopaleolitskih n a­ laza raznih lokaliteta, k o ji dosada nisu bili posebno izdvojeni iz m ezolitskog m aterijala. R ad Siegw alt Schieka, Das H allstattgrab von Yilsingen (str. 150—167, T. 22—25, sl. 1—7), polazeći od jednog kneževskog groba so kolim a iz oko­ line Sigm aringena, daje listu sličnih nalaza i posebnu podelu kneževskih gro­ bova ove vrste u dve faze, H alstatt D l i D 2 . Tim e je učinjen jedan k o rak i u pravcu finijeg razgraničavanja faza kasnog h alštata, koje će se, kako izgleda, moći dalje razraditi na osnovu novih rezu ltata iskopavanja na H euneburgu .9 Posebno je p itan je da li će d alji sistem atski rad n a našoj te rito riji pokazati m ogućnosti sličnog razgraničenja i u m a terija lu naše zem lje, pri čem u bi se m ožda mogli delimično koristiti i rezultati u ju ž n o j Nem ačkoj, što ne bi bilo isključeno s obzirom na prilično istaknuti »istočni« k a ra k te r m etalnih nalaza u fazi D l tih krajeva. G ünther Smolla u rasp rav i D er »Klimasturz« um 800 vor C hr. und seine Be­ deutung fü r die K ulturentw icklung in Südw estdeutschland (str. 168—186), do­ vodi u vezu prestanak života na m nogih nalazištim a halštata B sa klim at­ skim prom enam a, što, naravno, iziskuje posebnu obazrivost u donošenju z a k lju ­ čaka. A utor dodiruje v vezi sa ovim i zanim ljive problem e grada (W asserburg) B uchau i sojenica uopšte, koje su u novije vrem e podvrgnuti ozbiljnim k ri­ tik am a i diskusijam a, u kojim se delom bitno m e n ja ju dosada usvojena gledišta 0 tim objektim a. N ajzad, G erhard W ein, u članku Burg D ischingen (str. 187—194. sl. 1—3) d e ta ljn ije diskutuje p ita n je jednog srednjevekovnog u tv rd je n ja kot S tuttgarta, pokušavajući da njegovo uništenje dovede u vezu sa dogadjajim a poznatim iz isto rijsk ih izvora. Već po obradjenim tem am a, a posebno i po načinu obrade, ova p u b lik acija p relazi usko lokalne granice jednog područja. T re tiran a p ita n ja dobrim delom su od šireg naučnog interesa. T akodje je potrebno istaći tendenciju, gotovo u svim člancim a, da se, m ak ar se pošlo i od m an jih nalaza i problem a, pruži o p štija sintetička slika, i ja sn ije odredi okvir p ita n ja o kojim a se rasp ra v lja u istorijskom razvoju uopšte. Z načajne su i liste nalazak a koje se nalaze uz p o je­ dine od ovih članaka. Po svem u tome ova knjiga p retstav lja, kako u celini, tako 1 u detaljim a, dragocen prilog p raisto rijsk o j arheološkoj nauci. M ilutin V. G arašanin Festschrift für Dr. Rudolf Egger. B eiträge zur älteren Euro- peischen K ulturgeschichte, Bd. III. Seinem E hrenm itglied in D an k b ark eit und V erehrung dargebracht vom G eschichtsverein fü r K ärnten, K lagenfurt 1954. Že iz sam ega pregleda vsebine je videti, da sodelujejo pri tem tretjem zvezku E ggerjevega Zbornika v p rv i vrsti ožji jubilantovi znanci, p rija te lji in sodelavci iz K oroške. N ajveč pa tu d i obravnavajo snov iz jubilantove ožje domovine, iz K oroške. H. K enner, D as D reikopfbecken vom M agdalensberg. A vtorica sodeluje pri izk o p av an ju na M agdalenski gori, k je r jo predvsem zanim ajo najdeni m anjši predm eti. P ri svojem delu je našla pred gotsko rom ansko cerkvico n a te j gori kam nito posodo v obliki valja, ki je bila visoka 75 cm. Ob gornjem robu so 8 Studien zum M itteldeutschen N eolithikum (1953), 62 i d. 9 W. Dehn, E. Sangm eister, W. Kimmig, G erm ania 32, (1954), 22 i d.