KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Decembra 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4639
Theodor Buchholz, inžinjer, Berlin—Zehlendorf—West.
Uređenje za utvrđivanje železničkih šina.
Prijava od 29. decembra 1925.	Važi od 1. decembra 1926.
Traženo pravo prvenstva od 24. aprila 1925. (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na uređenje za utvrđivanje šina, koje služi za prijem velikih tereta točkova, i koje se postavlja na gvozdene, drvene i betonske pragove.
Ovaj pronalazak treba da stvori uređenje gornje vrste, koje se može na najprostiji način izrađivati i postavljati i obezbe-diti bezuslovno sigurno ležanje šina pri naprezanju materiala.
Pronalazak se sastoji u suštini u torne, što su za prijem šina služeče gvozdene podnožne ploče ili pragovi snabdeveni jakim rebrima, glavima, ispupčenjima ili torne slično. Ovi organi služe za prijem za-vrtnja i kao ležište za stezače i podnožja odns. za umetnute pločice.
Na nacrtu je pronalazak pokazan kao primer i to:
Sl. 1 pokazuje presek kroz uređenje za utvrđivanje šina na drvenom pragu, po liniji A—B iz sl. 2,
sl. 2 je izgled odozgo po slici 1, si. 3 je oblik izvođenja uređenja u poprečnom preseku na gvozdenom pragu, si. 4 je uređenje za utvrđivanje šina direktno za gvozdene pragove u preseku po liniji C—D iz si. 5,
si. 5 je izgled odozgo po si. 4, si. 6 je naročiti oblik izvođenja podložne ploče,
si. 7 je drugi oblik izvođenja podložne ploče,
si. 8 je glava zavrtnja za utvrđivanje šina, si. 9 je deo uređenja za utvrđivanje šina sa podložnom pločom po si. 7, u preseku po liniji E—F iz si. 10,
si. 10 je izgled odozgo po si. 9.
Na nacrtu su a podložene ploče, koje su snabdevene rebrima ili ispupčenjima b, načinjenim pomoću valjaka. Podložne ploče b utvrđene su na pragovima c pomoću zavrtnja d (sl. 1, 2, 9 i 10). Kod gvozdenih pragova po si. 3 može se podložna ploča zavariti. Zavrtnji f načinjeni su kao za-vrtnji sa glavom u uvrteni u rebra b (si. 1, 2 i 3). Oni su obično obezbeđeni osiguračima g i drže pomoću viljuškastih ste-zača h nožicu šine i. Da bi se sprečilo o-brtanje stezača h pri zatezanju zavrtnja f, stavljaju se ovi stezači sa svojom površinom k prema odgovarajućem rebru b.
Proširenje na krivinama vrši se pomoću pločica m, koje odozgo upiru sa elastičnim kracima u stezače tako da se ne mogu na gore pomerati ali ipak omogućavaju zatezanje stezača.
Na pravim kolosecima može se odstojanje rebra b izabrati tako, da ono odgovara širini nožice šine, tako da u tom slučaju pločice m nisu više potrebne.
Stezači h mogu biti načinjeni i tako (si. 3) da oni svojim strčećim delovima o pre-duzimaju ulogu pločica m.
Kod gvozdenih pragova mogu se rebra b upresovati u material.
Da bi se mogli upotrebiti i stari gvozdeni pragovi, grade se po si. 4 i 5 rebra pomoću više ugaonih kutija p, koje se vare zajedno sa pragovima i koje primaju zavrtnje f. U svemu drugom raspored je isti kao kod sl. 1—3.
Kod primera izvođenja po si. 6 probija-
Din. 15.
ju se rebra b po bokovima žljebovima o-blika T, u koje se sa strane unose zavrtnji q za kovanje (sl. 8) i ovi drže na jednoj strani nožicom Jli pločom m a na drugoj stezačem T. — Zljebovi grade se na toploti i to tako, što se po dubljenju materiala u-dara jezgro, pri čem se gornja površina rebra osloni o ležište. Na ovaj način se material zapfiva i pojačava struktura istog.
Po sl. 7, 9 i 40, može se, nasuprot pri-primeru po sl. 6, i ne dirati homogenost materiala kod r. U ovom se slučaju mora zavrtanj q uterati u rebro pre postavljanja šine.
Korisno je ako se pločici m da oblik klina, tako da ista pritiskom stezača vrši dejstvo klina između nožice i i rebra b.
Naravno može i strčeći deo o, po si. 3, a shodno svom dejstvu, dobiti oblik klina kao i pločica m.
U ostalom ovo uređenje za utvrđivanje šina odgovara i drugim zahtevima, koji njemu moraju postaviti. Drveni prag se može bušiti pre impregniranja, šina se može odvojiti a da se pri tom ne mora odvajati podložna ploča sa praga, niti su potrebna dubljenja pragova ispod podložne ploče, u kojima se lako skuplja voda. Podložna ploča leži potpuno na prag. Zatim široki i čvrsti bočni deo daje efikasnu zaštitu protiv poznatog pomeranja šina.
Patentni zahtevi:
4.	Uređenje za utvrđivanje železničkih šina, naznačeno time, što za prijem šina
namenjene gvozdene podložne ploče odns. gvozdeni pragovi imaju rebra, glave ispup-čenja ili tome slično, kroz čiju sredinu prolaze zavrtnji.
2.	Uređenje po zahtevu 4, naznačeno time, što stezači koji drže nožicu šine u isto vreme mogu služiti kao regulatori ko-1oseka.
3.	Uređenje po zahtevu 4, naznačeno time, što pločice (m) elastično upiru steza-če, tako da se one ne mogu na gore po-merati ali omogućavaju zatezanje stezača.
4.	Uređenje po zahtevu 4, za gvozdene pragove, naznačeno kutijama (p), koje su prvenstveno utvrđene u pragove varenjem, kroz čiju sredinu prolazi zavrtanj.
5.	Uređenje po zahtevu 4, naznačeno time, što se zavrtnji (q) drže u T žljebovima rebra (b), i to kako pomoću nožice tako i pomoću stezača (h).
6.	Uređenje po zahtevu 4 i 5, naznačeno time, što iznad T zareza postoji eleme-nat (r), koji je sa strane izvijen i drži za-vrtnje q prema spoljnoj strani.
7.	Uređenje po zahtevu 4 ili 4, naznačeno time, što su stezači (h) šina, koji se zatežu zavrtnjima (f odns. q) i pritiskuje na nožicu kao i na ploči (a), — osigurani protiv obrtanja time, što spoljnim krakom sa strane pritiskuju na kutije (p) ili rebra (b).
	H-,	4-/ -i ■”
r		
Fig. I
/}dpatent bmoj 4639.
Fig. 3.
v»a-— i
l-----------------------
_____________________I
'_________________
Fig. 6.
/Idp&tenfbro/ 4d39.
\
.