KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16343
-- -- -- 1 v—
Marique Jean, Uccle - Bruxelless, i Societe Internationale de Telegraphie sans Fil,
Bruxelles, Belgija.
Radiogoniometar sa neposrednim momentanim čitanjem.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 15390.
Prijava od 26 januara 1938.	Važi od 1 februara 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 septembra 1937 (Belgija).
Najduže vreme trajanja do 30 aprila 1954.
U osnovnom patentu br. 15390 je u pitanju radiogoniometar sa neposrednim momentanim čitanjem u ko jam je ispitivač koji se obrće brzinom od bar pet obrta u sekundi, udružen sa katodnim oscilografom, koji je električno vezan, s jedne strane, sa obrtnim ispitivačem tako, da elektronski snop bude stavljen u kretanje u zavisnosti od elektromotorne visokofrekventne sile indukovane u ispitivač i, s druge strane, sa uređajem za horizontalno skretanje koji sadrži jedan rotor, koji se obrće sinhrono sa ispitivačem, i jedan stator i koji dodeljuje elektronskom snopu jedno drugo kretanje koje je upravno prema prvome, pod dejstvom razlike potencijala koju menja u zavisnosti od orientisanja ispitivača.
U ovom je radiogoniometru uređaji za skretanje stvoren tako, da proizvodi razliku povećavajućeg se ili opadajućeg potencijala, za vreme svakog obrta ili za vreme svakog poluobrta ispitivača, pri čemu se ova razlika potencijala vraća naglo na svoju početnu vrednost posle svakog obrta ili svakog poluobrta, tako, da svetlosna mrlja koja je dospela na kraj svoga kretanja ponovo zauzima svoj početni položaj posle svakog obrta ili poluobrta.
Predmet ovog pronalaska jeste radiogoniometar gore pomenutog tipa, koji je snabdeven uređajem za skretanje druge vrste pomoću kojeg se može odrediti pravac
kakvog otpremnika vodeći računa o uglovima prijema koji su izraženi vidljivim indikacijama koje pokazuju zakon prome-ne intenziteta prijema u zavisnosti od orientisanja ispitivača koji se obrće brzinom od bar pet obrta u sekundi.
U radiogoniometru po pronalasku, gore pomenuti uređaj za skretanje je ostvaren tako, da na katodni oscilograf prime-njuje razliku naizmeničnog potencijala sa osnovnom frekvencom koja je jednaka broju obrtaja ispitivača, pri čemu stator ovog uređaja ima ugaoni položaj koji se može regulisati tako, da se može učiniti da se pravac njegove neutralne linije podudara sa pravcem kakvog posmatranog otpremnika i rotor ovog uređaja je utvrđen u odnosu na obrtni ispitivač tako, da se kad je ovo podudaranje ostvareno, svetlosne slike koje su ocrtane svetlosnom mrljom elektronskog snopa na zaklonu osciilografa O'dgovarajući superponuju u svakom od smerova.
Ovaj radiogonimetar je naročito podesan za omogućenje kakvom vozilu da se upravlja prema otpremniku.
U ovom se cilju stator uređaja za skretanje dovodi u vezi sa vozilom, koje nosi radiogoniometar po pronalasku, u jedan takav položaj da njegova neutralna linija zahvata sa osom vozila ugao koji je jed-
Din 30.—
nak sa uglom koji ova osa treba da obrazuje sa pravcem otpremnika.
Predmet pronalaska je isto tako radio-goniometar gore pomenutog poznatog tipa koji je snabdeven uređajem za skretanje druge vrste koja olakšava takođe određivanje pravca kakvog otpremnika.
Prema jednoj varijanti pronalaska, gore pomenuti uređaj za skretanja je ostvaren tako, da se katodnom oscilografu dodeljuje razlika naizmeničnog potencijala sa osnovnom frekvencom koja je jednaka broju obrtaja ispitivača i da se pruža prilika za usporenje varijacije potencijalne razlike koje se proizvodi u bar jednom sektoru od samo nekoliko stepeni, i nalazi se prvenstveno izvan „neutralne linije", pri čemu se ugaoni položaj statora može regulisati tako, da se može pomenuti sektor dovesti u takav položaj da se minimum ili maksimum prijema proizvodi za vreme odgovarajućeg usporenja.
Kad se hoće da upotrebi ovaj radiogo-niometar da bi se olakšalo pomeranje kakvog vozila u jednom stalnom pravcu, sta-tor uređaja za prelaženje se dovodi u vezi sa vozilom u takav položaj, da osovina gore pomenutog sektora sa osom. vozila zahvata isti ugao koji ova osa treba da obrazuje sa pravcem otpremnika.
Druge osobenosti i detalji pronalaska su izložene u toku sledećeg opisivanja priloženih nacrta koji prikazuju dva radiogo-niometra po pronalasku, koji su ovde opisani samo radi primera.
Sl. 1 pokazuje šematički jedan prvi oblik izvođenja radiogoniometra po pronalasku.
SI. 2 pokazuje grafički varijacije napona između skretnih ploča koje prouzroku-ju skretanje katodnog -snopa u radiogoni-ometru prema si. 1.
SI. 3 pokazuje šematički jednu svetlos-nu sliku vrste slike koja se ocrtava na zaklonu katodnog oscilografa radiogoniometra po pronalasku, u odsustvu ispravljača između ispitivača i odgovarajućih skretnih ploča katodnog oscilografa.
SI. 4 pokazuje jednu svetlo-snu sliku vrste one koja je ocrtana na zaklonu katodnog oscilografa radiogoniometra prema si. 1.
SI. 5 pokazuje oblik dobiven pomoću radiogoniometra prema sl. 1 u slučaju kad se neutralna linija potenciometra poklapa sa pravcem otpremnika primljenog u aparatu koji se zasniva na posmratanju minimuma prijema.
SI. 6 je postignuta pod istim uslovima u aparatu koji se zasniva na posmatranju maksimuma prijema.
SI. 7 i 8 pokazuju svetlosne slike vrste
slika pokazanih odgovarajući na slikama 4 i 5, u slučaju kad pojačivač koji je u-metnut između ispitivača i katodnog oscilografa ima kakav uređaj koji ograničuje izlazni napon pojačivača na maksimalni napon ma kakva bila elektromotorna sila koja je indukovana u ispitivaču.
SI. 9 pokazuje šematički jedan drugi oblik izvođenja radiogoniometra po pronalasku.
SI. 10 pokazuje svetlosne krivulje koje su dobivene pomoću radiogoniometra po pronalasku u blizini maksimuma ili minimuma prijema.
SI. 11 i 12 pokazuju svetlosne slike vrste onih koje su dobivene sa radiogonio-metrom prema si. 9, pod uslovima koji su navedeni u odnosu na si. 7.
SI. 13 i 14 pokazuju grafički dva zakona promena napona za skretanje koji se mogu primeniti na slučaj radiogoniometra po pronalasku.
Na ovim različitim slikama iste oznake označavaju istovetne elemente.
Radiogoniometar koji je pokazan na sl. 1 ima jedan obrtni ispitivač, koji je na primer izveden iz jednog okvira 2 koji se zahvata u obrtanje motorom 3 koji se trajno obrće oko jedne vertikalne ose 4 sa brzinom od bar pet obrtaja u sekundi. E-lekitromtorna sila promenljive amplitude koja se indukuje u okviru za vreme emisije visokofrekventnih osciiacjia, prima se posredstvom tarućih kontakta koji se nalaze u dodiru sa prstenima 5 i 6 i pojačava se u podesnom prijemnom aparatu 7 pre no što se primeni na par skretnih elektroda katodnog snopa kakvog katodnog oscilografa. Ove su elektrode obrazovane pomoću ploča 8 i 9.
Skretanja katodnog snopa koja su funkcija elektromotorne sile indukovane u okviru visokofrekventnim oscilacijama, proizvode se dakle vertikalno u pokazanom aparatu.
Drugi jedan par elektroda obrazovanih pločama 10 i 11 je raspoređen upravno na prvi par. Da bi se oprostio nacrt, katodni oscilograf je pokazan samo pomoću svoja dva para elektroda na si. 1.
Između ploča 10 i 11 drugoga para, je primenjena razlika promenljivog potencijala, koja je pomoću uređaja, nazvanog u-ređaj za skretanje koji se obrće sinhrono -sa okvirom 2, učinjena zavisnom od ori-entisanja obrtnog ispitivača u odnosu na reperni pravac. Ako je radiogoniometar . nošen kakvim vozilom, ovaj je reperni pravac obrazovan, na primer osom vozila a ako je izveden na nekom nekretnom mestu, ovaj je reperni pravac obrazovan, na primer pravcem severa.
Uređaj koji je pokazan na sl. 1 sastoji se iz radiogoniometra čiji stator 12 sadrži dva polukružna dela 12d i 12f od kojih su dva susedna kraja vezana na jedan od pri-ključnika 21 kakvog izvora jednosmislene struje koja se obrazuje baterijom akumulatora 13 dok su oba druga susedna kraja vezana sa drugim prikljuenikom 22 ove baterije. Jedna tačka ove je vezana sa jednom od skretnih ploča 11 dok je druga skretna ploča 10 vezana sa rotorom potenciometra koji je obrazovan kakvim pokretnim kontaktom 15, koji klizi po otporu potenciometra i koji se nalazi u čvrstoj vezi sa ispitivačem 2. Varijacije potencijalne razlike primenjene između dve skretne ploče 10 i 11 upravljaju dakle horizontalnim skretanjima katodnog snopa.
Iz veze usvojene za dva polukružna dela 12d i 12f izlazi, da se napon koji je pri-menjen između dve skretne ploče 10 i 11 menja u zavisnosti od orientisanja ispitivača kao što to pokazuje cela linija iz si. 2 na kojoj su naponi V naneseni kao ordinate a uglovi a obrtanja ispitivača kao aps-cise.
Svaki put kad pokretni kontakt 1) pređe jednu od granica 21 ili 22, promena napona primenjenog između skretnih ploča 10 i 11 menja znak. Skretne ploče 10 i 11 su dakle izložene razlici naizmeničnog potencijala sa osnovnom frekvencom koja je jednaka broju obrtaja ispitivača 2.
U odsustvu elektromotorne sile sa visokom frekvencom indukovanom u ispitivaču, fluorescentna svetlosna mrlja opisuje otsečak 23 horizontalne prave, koji je pokazan isprekidanom linijom, čija dužina odgovara 180° obratanja ispitivača i koja je naizmenično prelažena u jednom smeru a zatim u drugom smeru. Sredina 29 ovog odsečka 23 odgovara položajima pokretnog kontakta 15 sa jednakim električnim rastojanjima od krajeva 21 i 22 na obema polovinama potenciometra 12. Mi ćemo ovde u opisu fiktivnu pravu 27 koja spaja ove položaje nazvati „neutralna linija" potenciometra.
Kad se za određivanje pravca kakvog otpremnika bazira na minimum prijema, pokretni kontakt 15, prvenstveno, učini nepomičnim na osovini 4 upravno na ravan okvira upotrebljenog kao ispitivač. Kad se naprotiv radi pomoću maksimuma, korisno je da se pokretni kontakt učini nepomičnim u ravni okvira.
Sa uređajem za skretanje kao što je gore^ opisano, dva orientisanja ispitivača za 180° jedno u odnosu na drugo, odgovaraju tačkama segmenta 23 simetričnim u odnosu na sredinu 29 ovoga segmenta. Svetlosna slika koja je dobivena dodeljivanjem
skretnim pločama 8 i 9 nedetektovanog visoko frekventnog napona koji dolazi iz obrtnog ispitivača, po pojačavanju, sličan je onome koji je pokazan na si. 3 kad je ispitivač kakav obrtni okvir ili kakav go-niometarski kalem, vrste Belimi,-Tosi. Tačke 24 i 25 koje odgovaraju minimumima prijema su simetrične u odnosu na tačku 29.
U izvesnim slučajevima, slika koja je dobivena primenjujući visokofvrekventni napon između ploča 8 i 9, može biti teška za čitanje usled superponovamja izvesnih delova fluorescentne slike. Korisno je tada da se između ovih ploča primeni napon u-smeren pomoću kakvog poznatog sredstva (detektora, diode, i t. d.). Uređaj za ispravljanje ove vrste je pokazan šematički kod 30 na si. 1. Tako se dobija slika koja je slična slici na si. 4 kod koje 24 i 25 pokazuju još položaje koji odgovaraju minimumu prijema dok tačke 37 i 38 pokazuju položaje maksimuma. Sličnost si. 4 sa sk 3 je ^očevidna. Prijavilac je pomoću strelica duž svetlosnih krivulja označio smer u kojem se pretpostavlja da se svetlosna mrlja pomera ocrtavajući ove krivulje.
Strele ispod krivulje označavaju pome-ranje svetlosne mrlje u jednom smeru, a strele iznad krivulja pokazuju pomeranje svetlosne mrlje u drugom smeru. Kad je pokretni kontakt 15 postavljen upravno^ na ravan okvira, ako se stator potenciometra obrće veoma sporo u odnosu na brzinu obrtanja pokretnog kontakta 15, oko oso-v’r?e .1’ da se pravac neutralne linije približuje pravcu otpremnika, tačke 24 • i 25 koje pokazuju oba minimuma se pribli-žuju a kad je neutralna linija upravljena prema otpremniku, ove se tačke poklapaju i svetlosne slike ocrtane svetlosnom mrljom odgovarajući za vreme ovih kretanja s leva na desno i s desna na levo se superpo-nuju kao što je pokazano na si. 5.
Ako se radi pomoću maksimuma prijema, pretpostavljajući ovoga puta da je pokretni kontakt učinjen nepomičnim u ravni okvira, izvodeći gore opisani rad, si.
4 postaje slična slici 6, pri čemu se tada podudaraju oba maksimuma 37 i 38 slike 4 umesto minimuma.
Prema tome, da li se radi pomoću maksimuma ili pomoću minimuma prijema, ima se dakle novo sredstvo za ručno određivanje pravca kakvog otpremnika, sa aparatom sa vidljivim pokazivanjem čiji se ispitivač obrće stalno sa brzinom od bar pet obrtaja u sekundi.
U ovom slučaju, kad je ovaj radiogoni-ometar postavljen na kakvom vozilu koje treba da se upravlja prema otpremniku a da se mora poznavati njegov pravi polo-
žaj, stator potenciometra je doveden u vezi sa vozilom u takav položaj da njegova neutralna linija bude paralelna sa pravcem kretanja napred vozila.
Pod ovim uslovkna, čim postoji super-ponovanje dve tačke 24 i 25, kao što je pokazano na sl. 5, zna se da su neutralna linija potenciometra i prema tome pravac kretanja napred vozila, orientisani prema otpremniku. Čim se vozilo udalji od pravca otpremnika, obe tačke 24 i 25 se uda-Ijuju jedna od druge. Razmak između ta-čaka 24 i 25 na zaklonu katodnog osci-lografa odgovara dvostrukom iznosu u-gla koji zahvata osa vozila sa pravcem otpremnika. Ugaoni razmak može dakle biti određen kvantitativno ako odsečak prave 23 ima podesna graduisanja, koja su funkcija zakona varijacije potencijalne razlike između skretnih ploča 10 i 11 u zavisnosti od orientisanja ispitivača 2.
Isto se razmišljanje primenjuje na maksimume 37 i 38 iz si. 4 i 6.
Ako se htelo da se vozilo upravi u kakav pravac koji obrazuje stalan ugao sa pravcem otpremnika, trebalo bi očevidno da se izvede isti ugao između pravca neutralne linije potenciometra i ose vozila.
Ako se usled lokalnih prilika ne može orientisati „neutralna linija" paralelno sa osom vozila, da bi se ipak minimumi 24 i 25 podudarali kad se otpremnik nalazi u osi vozila, dovoljno je da se izvrši pome-ranje u podesnom smeru obrtnog kontakta 15 u odnosu na upravnu na ravan okvira za ugao koji je jednak uglu koji neutralna linija zahvata sa osom vozila.
Kad se određivanja pravca zasnivaju na posmatranju minimuma prijema, može se malo poboljšati izgled fluorescentnih slika udešavajući da izlazni napon pojačivača 7 ne prede nikad izvesnu određenu vrednost, ma kakva bila amplituda elektromtorne sile indukovane u ispitivač. Sredstva da se postigne ovo ograničenje izlaznog napona kakvog pojačivača su mnogobrojna i poznata, (zasićavanje kakvog elementa, na primer). Kad’ se tako ograniči na vrednost izlaznog napona, ovaj predstavlja varijacije amplitude elektromtorne sile, indukovane u ispitivaču, samo u blizini minimuma prijema koji ostaju potpuno predstavljeni. Tako se na zaklonu oscilografa dobijaju fluorescentne slike slične slikama iz si. 7 i 8 koje odgovaraju slučajevima iz si. 4 i 5 koje su gore tretirane (posmatrane). Preciznost čitanja nije ni u čemu izmenje-na ovim ograničenjem, ali je poboljšan izgled krivulja.
Sa vrstom uređaja za skretanje koja je gore opisana kod radiogoniometra prema sl. 1, brzina horizontalnog pomeranja sve-
tlosne mrlje na zaklonu menja se pravilno sa orientisanjem obrtnog ispitivača, osim očevidno- na krajevima kretanja svetlosne mrlje gde je promena smera pomeranja.
Umesto da se ima uređaj za skretanje regulisan na ovaj način, mogao bi se pomoću male izmene, imati uređaj za skretanje, koji i pored pravilnog obrtanja ispitivača, izaziva primetno usporenje, ili čak i potpun zastoj svetlosne mrlje, svaki put kad osa ispitivača prelazi izvesne sektore koji ne prelaze nekoliko stepeni. Izvan ovih sektora, horizontalno pomeranje svetlosne mrlje se menja pravilno sa orientisanjem ispitivača. Pokazivanje na fluorescentnom zaklonu promena amplitude elektromotorne sile indukovane u ispitivač koje su proizvode u ovim sektorima, je dakle koncentrisano na veoma male dužine segmenta 23 prave, dok ono što se dešava izvan ovih sektora ostaje pokazano na većoj ugaonoj podeli.
Postiže se lako naglo usporenje svetlosne mrlje upotrebljujući na primer, kakav radiogoniometar kao što je pokazani na si. 9, koji sadrži jedan potenciometar čiji stator 12 pruža, u sektoru 31 obeleže-nom šrafiranjem, izvestan broj zavojaka 26 čiji je otpor veoma mali i u svakom slučaju manji no otpor drugih zavojaka statora.
Kad pokretni kontakt 15 zahvaćen sinhrono sa ispitivačem 2 pomoću motora 3 i osovine 4, prelazi preko ovih zavojaka 26", primenjeni napon između ploča 10 i 11 o-staje skoro konstantan umesto da se menja pravilno kao što to čini kad pokretni organ prelazi po zavojcima s jedne i druge strane zavojaka 26. Promena napona između ploča 10 i 11 u zavisnosti od orientisanja ispitivača je pokazana na primer, pomoću crtaste linije na si. 2. Ova linija pokazuje stupnje 28 kojima odgovaraju veoma izrazita usporenja svetlosne mrlje.
Iz toga izlazi, da ako se ima dosta oštar maksimum ili minimum prijema za vreme dok pokretni kontakt prelazi sektor 31, svetlosna krivulja u blizini ovog maksimuma ili minimuma se pruža u vidu veoma oštrog slova V sličnog krivuljama 32’ i 32 iz si. 10.
Ali ako se minimum ili maksimum proizvode u trenutku kad pokretni kontakt 15 koji se obrće za ispitivačem, dostiže sektor u pitanju, svetlosna krivulja u blizini ovog minimuma ili ovog maksimuma je slična krivuljama 33 ili 33’ iž si. 10, ako se svetlosna mrlja pomera po zaklonu s leva na desno i prema krivuljama 34 ili 34’ ako se pomera s desna na levo. Ako se minimum ili maksimum prijema proizvodi u trenutku kad pokretni kontakt 15 napušta sek-
tor u pitanju, sveti osna krivulja je slična krivuljama 34 ili 34’ ili krivuljama 33 ili 33’ iz sl. 10 prema smeru pomeranja svet-losne -mrlje po zaklonu.
Smer pomeranja svetlosne mrlje na zaklonu u određenom sektoru potenciometra, za izvestan dati smer obrtanja ispitivača, zavisi od smera veze baterije 13. Kad je aparat montiran na kakvom pokretnom organu, dakle je moguće da se udesi, da po konstrukciji, slika koja odgovara minimumu ili maksimumu bude slična krivuljama 33 ili 33’ kad se vozilo upravlja malo u levo od dobroga pravca, i slično krivuljama 34 ili 34’ kad se upravlja malo u desno od dobroga pravca, dok kad se upravlja tačno prema otpremniku, slika je slična krivuljama 32 ili 32’. Da bi se održala dovoljna tačnost, želi se da sektor za usporavanje prelazećeg kretanja svetlosne mrlje ne prede nekoliko stepeni.
Treba pri,metili, da je dovoljno da se promene priključnici skretnih ploča 8 i 9 sa detektorom 30 da bi krivulje 32, 33, 34 prešle na krivulje 32’, 33’, 34’ tako, da je moguće da se postigne jedna ili druga od ovih grupa krivulja kako sa minimumima tako i sa maksimumima prijema.
Kad -se upotrebljuje kakav ispitivač čija karakteristika upravljanja ima samo jednu osu simetrije, kao, na primer kakva antena koja je postavljena u žiži parabolnog reflektora, ili kakav okvir koji je udružen sa kakvom antenom da bi se postigla karakteristika upravljanja po kardioidi, treba uzimati u obzir samo jedan maksimum ili samo jedan minimum, i dovoljno je da se pokretni kontakt utvrdi po osi simetrije a sektor 31 po osi pokretnog dela da bi se ostvarili gornji uslovi.
Ali kad karakteristika upravljanja ispitivača ima dve upravne ose simetrije, kao kad je ispitivač na primer kakav okvir, drugi minimum ili drugi maksimum Se proizvodi isto tako za položaj ispitivača za 180°.od onoga položaja koji obrazuje gore posmatrani minimum ili maksimum.
Da bi se uprostio tekst opisa, u sledečem je opisu po,smatran samo slučaj minimuma; slučaj maksimuma je potpuno is-tovetan.
Ako sektor, koji. nosi zavojke 26, ima svoju osu u podudaranju sa neutralnom linijom potenciometra, ovaj se drugi minimum superponuje na prvi kao u slučaju radiogoniometra prema si. 1. Iz toga izlazi da je čitanje krivulja 32, 33 ili 34 otežano usled susedstva više razvučene krivulje kao što je krivulja koja je pokazana na si. 5.
Ako stolar potenciometra sadrži osim toga, u kakvom sektoru 31’ diametralno
suprotnom -sektoru 31, zavojke 26’ koji su slični zavojcima 26, prema tome kako prvi od minimuma daje sliku sličnu krivulji 33, ili krivulji 34, minimum pri 180° daje sliku sličnu krivulji 34 ili krivulji 33. U ovom slučaju, usled superponovanja simetričnih slika, postaje veoma teško da se -iz ispitivanja slike izvede na koju se stranu od ispravnog pravca vozilo upravlja.
Da bi se otklonila ova nezgoda, zavojci 26 i evenitualno diametralno suprotni zavojci 26’ se biraju izvan „neutralne linije” statora potenciometra.
U koliko je veći ugao koji je obrazovan osom sektora 31 i 31’ koji sadrže zavojke 26 i 26’ sa „neutralnom linijom", u toliko su tačke, koje pretstavljaju minimume pri 180° više udaljene jedna od druge. Tako se, u slučaju kad se vozilo upravi malo u levo od ispravnog pravca, dobiju svetlo-sna slika kao što je slika koja je pokazana na si. 11 i slika kao što je pokazana na si. 12, ako se vozilo upravi malo u desno od ovog pravca.
Kad je radiogoniometar nošen kakvim vozilom, ako se želi da se ovo upravi prema otpremniku, treba osim toga da se fiksira staror u odnosu na vozilo u takav položaj, da se osa sektora 31 i eventualno sektora 31’ poklopi sa osom vozila.
Ako se hoće da vozilo upravi u pravac koji zahvata izvestan ugao sa pravcem otpremnika, na primer da bi se vodilo računa o bočnom pomeranju (deflekciji), treba da -se stator fiksira u odnosu prema vozilu u takvom položaju, da osa sektora 31, i eventualno sektora 31’, obrazuje ovaj rigao sa osom vozila.
Ako po,smatra,č vidi sliku kao što je slp ka koja je pokazana na si. 11, treba još, da bi on mogao iz toga izvestiti zaključak, da li se upravlja levo od ispravnog pravca, da zna da mora voditi računa samo o pokazivanjima koja mu se daju krivuljom minimuma koja se nalazi u levoj polovini slike.
Da bi se izbegla svaka mogućnost greške u ovom pogledu, izvodi se osim toga da slika drugog minimuma (dakle desnog minimuma na si. 11 i 12) bude reflektova-na izvan okvira pokazanog crtastom linijom 35. Sredstva za odbacivanje jednog dela putanje svetlosne mrlje izvan okvira su mnogobrojna i poznata:	upotrebljuje
se na primer kakav napon uređaja za skretanje velike amplitude i polarizuje se skre-tna ploča 10 u odnosu na ploču 11 umećući izvor 36 konstantnog napon i podesnog smera između tačke 14 i ploče 11.
Očevidno je da pronalazak može biti ostvaren zamenjujući izvesne od opisanih
elemenata iz sl. 1 do 12 drugim elementima.
Razlika naizmeničnog frekventnog potencijala koja je jednaka broju obrtaja ispitivača i koja prouzrokuje skretanje elektronskog snopa, ne mora se neminovno menjati na pravolinijski način za svaki po-luobrt ispitivača kao što je pokazano celim linijama na si. 2.
Potenciometar 12 bi mogao biti ostvaren (na primer različitom raspodelo.ni za-vojaka prema njegovoj dužini), tako, da se napon stavljen između ploča 10 i 11 menja po kakvom drugom zakonu osim po zakonu prave linije.
Može se isto tako postići podesno skretanje zamenjujući na primer potenciometar 12 i njegov pokretni kontakt 15 kakvim sinusoidalnim monofaznim generatorom čiji je rotor utvrđen na osovini 4, i čija je frekvenca jednaka broju obrtaja u sekundi ispitivača. Napon stavljen na skre-tne. ploče je tada pokazan krivuljom kao što je krivulja iz si. 13. Neutralna linija statora generatora odgovara tada položajima rotora za koje elektromtorna sila generatora menja znak.
Drugi poznati uređaji mogu dati napone koji imaju opšti izgled iz si. 2 ili 13. Može se uostalom postići prelazeće kretanje fluorescentne mrlje pomoću magnetskih dejstava umesto pomoću elektrostati-čkih dejstava.
Usporenje prelazećeg kretanja predviđenog u radiogoniometriji prema si. 9, može biti postignuto sredstvima osim na način koji je pokazan na ovoj slici.
Može se na primer između skretnih ploča 10 i 11, staviti napon generatora pogon jenog osovinom 4 i sa frekvencom jednakom broju obrtaja ispitivača u sekunda, pri kojoj se superponuju podesne harmonike po. fazi i amplitudi.
U ovom slučaju, zakon promene napona za skretne ima oblik sličan onom koji je pokazan na si. 14 koja odgovara sinu-soiđi sa frekvencom jednakom broju obrtaja u sekundi ispitivača, na koju se super-oonuje kakva sinusoida sa harmoničnom frekvencom prethodno. U slučaju iz si. 14, je pokazana šesta harmonika; red harmonika nema važnosti i dat je samo radi primera. Nestrma mesta koja treba da se upo'-trebe, prvenstveno u slučaju ispitivača sa dvostrukom simetrijom, jesu ona koja se obrazuju izvan neutralne linije, t. j. na primer jedno od nestrmih mesta 28. Pošto je slika drugog minimuma odbačena izvan zaklona, svejedno je da li postoji kakvo nestrmo mesto ili ne za ovaj minimum.
Sredstva za postizanje naizmeničnog
napona kao što je napon koji je pokazan na si. 14 su mnogobrojna i poznata: generator koji ima harmonike po načinu zubaca je sasvim podesan .
Prijavilac je opisao u detalju primerni pronalaska na aparat čiji je obrtni ispitivač kakav okvir sa kojim se pravac otpremnika određuje pomoću položaja minimuma i maksimuma prijema. Sve što je rečeno o okviru može biti ponovljeno bez izmene kad se upotrebljuju (nepokretne antene) tipa Bellini Tosi ili tipa Adcock udružene sa „kalemom tražiocenr' koji se obrće u polju dva nepomična kalema vezana na red sa antenama. Orbtni ispitivač je tada ovaj „kalem tražilac".
Pronalazak se može takođe primetiti na aparate čiji bi ispitivač imao karakteristike pravca različite od karakteristika okvira, a naročito na ispitivače koji dopuštaju prijem samo u jednom ili više veoma uzanih sektora kao što su sektori koji se upotrebljuju u slučaju metarskih ili deci.metarskih talasa: određivanje pravca kakvog otpremnika se tada obično zasniva na posmatranju maksimuma koji su tada mnogo oštriji no minimumi.
Patentni zahtevi:
1.	Radiogoniometar sa trenutnim direktnim čitanjem po osnovnom patentu br. 15390 u kojem se kakav ispitivač koji se obrće brzinom od bar pet obrtaja u sekundi udružuje sa kakvim katodnim osci-lografom koji je vezan električno, s jedne strane, sa obrtnim ispitivačem tako, da e-lektronski snop bude stavljen u kretanje u zavisnosti od elektromotorne sile sa visokom frekvencom indukovanom u ispitivač i, s druge strane, sa uređajem za skretanje koji sadrži kakav rotor, koji se obrće u sinhronizmu sa ispitivačem, i jedan stator i koji elektronskom snopu dodeljuje drugo kretanje koje je upravno na prvo, pod dejstvom razlike u potencijalu koji menja u zavisnosti od orientisanja ispitivača, naznačen time, što je pomenuti uređaj za skretanje izveden tako, da katodnom oscilografu dodeljuje razliku naizmeničnog potencijala sa osnovnom frekvencom koja je jednaka broju obrtaja ispitivača, pri čemu stator ovog uređaja ima ugaoni položaj za takvo regulisanje, da se može ostvariti poklapanje pravca njegove neutralne linije sa pravcem posmatranog otpremnika, i rotor ovog uređaja je utvrđen u odnosu na obrtni ispitivač tako, da se kad je ovo poklapanje ostvareno, svet-losne slike koje su obeležene svetlosnom mrljom elektronskog snopa na okviru os-cilografa, superponuju u svakom smeru skretanja.
2.	Radiogoniometar po zahtevu 1, u slučaju kad je montiran na kakvom vozilu, naznačen time, što je stator pomenutog u-ređaja za skretanje doveden u vezi sa vozilom koje ga nosi u takav položaj, da njegova neutralna ilinija obrazuje sa osom vozila ugao koji je jednak uglu koji ova osa treba da obrazuje sa pravcem otpremnika.
3.	Radiogoniometar direktnim trenutnim čitanjem u kojem je kakav obrtni ispitivač koji se obrće brzinom od bar pet obrtaja u sekundi udružen sa kakvim katodnim oscilografom koji je vezan električno, s jedne strane sa obrtnim ispitivačem tako, da elektronski snop bude stavljen u kretanje u zavisnosti od elektromotorne sile sa visokom frekvencom indukovane u ispitivač i, s druge strane, sa uređajem za skretanje koji ima rotor, koji izvodi po jedan obrt za svaki obrt ispitivača, i jedan stator i koji elektronskom snopu dodeljuje drugo kretanje koje je normalno na prvo pod dejstvom razlike potencijala koji menja u zavisnosti od orientisanja njegovog rotora, naznačen time, što je pomenu-ti uređaj za skretanje ostvaren tako, da katodnom oscilografu dodeljuje razliku naizmeničnog potencijala sa osnovnom
frekvencom koja je jednaka broju obrtaja ispitivača, i da omogući usporenje prome-ne razlike potencijala koje proizvodi u bar jednom sektoru od samo nekoliko stepeni, pri čemu se ugaoni položaj statora može regulisati tako, da se pomenuti sektor može upravljati u takav položaj da se minimum ili maksimum prijema proizvodi za vreme odgovarajućeg usporenja.
4.	Radiogoniometar po zahtevu 3, u slučaju kad je montiran na kakvom vozilu, naznačen time, što je stator uređaja za skretanje doveden u vezi sa vozilom u takav položaj da osa pomenutog sektora zahvata sa osom vozila isti ugao koji ova poslednja osa treba da oobrazuje sa pravcem otpremnika.
5.	Radiogoniometar po jednom od zahteva 3 ili 4, naznačen time, što se sektori za usporenje nalaze izvan „neutralne linije" i što aparat ima kakvo sredstvo koje prouzrokuje uklanjanje slike jednog minimuma ili maksimuma izvan zaklona oscilografa.
6.	Radiogoniometar po jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži kakav usmerujući uređaj između katodnog oscilografa i ispitivača.


■

.
"
































hczj.l.
24	'29	25
25
TTn.G.

J'J
29 24 2^
yt55' A52' iX"'
'\A* Y- 32 VA4
ITčn.lD.
iiCZ}.LZ3.
CT'. (Ji

Ati pat. br. 16 3 43
v