KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 1 (3) INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 FEBRUARA 1937 PATENTNI SPIS BR. 12835 d’OrelH Edouard, bankar, Talhof, Zürich, Švajcarska. Postupak za koncentraciju oksidnih ruda pomoću penaste Rotacije. Prijava od 25 februara 1936. Važi od 1 jula 1936. Traženo pravo prvenstva od 4 marta 1935 (Nemačka). Poznato je da se „oksidne rude” (one koje sadrže u molekulu korisnog minerala atome kiseonika) teško Rotiraju, jer su svojstva njihovih površina vrlo bliska svojstvima pratećih minerala, tako da je potrebna naročita veština, da se izrade dobre metode odvajanja, koje baziraju na tim malim razlikama. Ipak je dosada uspelo, da se neki oksidi koncentrišu pomoću penaste Rotacije i to na tri principijelno različita načina. a) Stariji je postupak indirektne prirode. On počiva na tome, da se korisni minerali prvo sulfidišu (A. Schwarz, ameri-kanski patent 807501 (1905), nemački patent 345242 [1920]), da bi se posle obrađivali kao prirodni sulfidi, čija je sposobnost plivanja poznata. Ali taj postupak se može primeniti samo utoliko, ukoliko je koristan mineral, makar i u vrlo slaboj meri, rastvorljiv u vodi, tako da metalni jonovi rude stupe u reakciju na površini rude sa sumpornim jonovima sredstva za sulfidisanje, da bi se stvorila jedna tanka sulfidna pokožica. Dakle, ova metoda ne može se upotrebiti kod praktički ne-rastvorljivih ruda. Dva druga načina za flotiranje oksidnih ruda (vidi pod b) i c), neposredne su prirode. Oni iskorišćuju sposobnost viših masnih kiselina i njihovih soli, odn. viših ksantata, koji su u stanju, da površine mnogih oksida, koje imaju afinitet spram vode, prevuku jednim hidrofobnim slojem, usled čega te rude postaju sposobne za flotiranje. Prianjanje orijentisanih (upravljenih) organskih molekula i vazdušnih me- hurova na površini delića rude, uslovljeno je više adsorpcijom nego stvaranjem he-miskih jedinjenja sa glavnim valencijama (metalni sapuni), iako izgleda da se i taj slučaj neki put dešava. (Direktna Rotacija azurita, malahita, kalkspata i t. d.) Na pratećim mineralima je adsorpcija obično slabija, pošto sastavni delovi kristalnog gi-tera od SiO,, CaCO.. i t. d. imaju manju privlačnu snagu na aktivne grupe skuplja-jućeg molekula, nego oksidi teških metala. Ipak i prateći minerali bivaju flotirani pomoću tako energičnih skupljača kao što su masne kiseline. (Poznato je, da se barit, tluorit, kriolit, talkum i glimer mogu in-dustriski koncentrisati pomoću penaste flotacije). Dakle da bi se takva „oksidna ruda” jeftino Rotirala, mora se pobrinuti za to, da se prateći minerali, čiji je hemiski karakter korisnom mineralu veoma blizak, što je moguće manje skupljaju u peni. Da bi se to postiglo, pružaju se dve mogućnosti: b) Suspenziji, t. j. fino samlevenoj u vodi suspendovanoj rudi, dodaje se pre flotacije neki reagens, koji dejstvuje na prateće minerale odstranjujući i iste pasivira, zadržava od flotacije. c) Suspenziji se pre flotacije dodaje neki reagens, koji deluje na korisne minerale kao aktivišuće sredstvo i njihovu površinu posle izvršene adsorpcije tako izmenjuje, da postanu sposobni da vezuju skupljače. Takvi reagensi pojačavaju razliku između pratećih minerala i minerala namenjenih Rotiranju. One se mogu istovre- Din. l0.— meno upotrebiti, što još pojačava njihovo dejstvo. Pre nekoliko godina uspelo je da se više „oksiđnih ruda” kao što su ceruzit, malahit, manganov karbonat (mangan spat), siderit, hematit, apatit, barit, finom industriski koncentrišu pomoću penaste flotacije. Naučna ispitivanja (u prvom redu A. Gaudin-a i njegovih saradni-ka) čistih mineralnih mešavina pokazala su, da se i drugi oksidi, na pr. ortoklas, kvare, kalcit, boksit, kaolin i t. d., mogu pod povoljnim uslovima flotirati, ali je is-korišćenje vrlo rdävo, čim se pređe na rad sa kompleksnim, prirodnim rudama. Pronalazač je našao, da su kompleksne polikiseline, odn. njihove soli metala iz analitične grupe kiselih sulfita t. j. prema Gerh. Jander-u i K. F. Jahr-u (Kolloid Beihefte knjiga 41, sveska 1—3) visokomo-lekularni i hidrolizirajući sistemi) aktivirajući reagensi za penastu flotaciju oksid-nih ruda teških metala. Dakle, u obzir dolaze sposobne za hidroliziranje polikiseline kalaja, volframa, vanadijuma, germa-nijuma, molibdena, odn. njihove soli. Aktivišuće dejstvo tih polikiselina treba verovatno tumačiti tako, da posle izvršene hidrolize ti polukoloidalni viso-komolekularni sistemi bivaju adsorbovani na površini delića rude i tako stvaraju jednu polarnu prevlaku, koja omogućuje vezivanje sa skupljačem. Da bi se okarakterisalo stanje naučnog ispitivanja treba ovom još dodati, da su A. M. Gaudin i P. M. Sorensen (Flotation Fundamentals, part. 2 1928) vršili opite sa čistim halkozitom (bakarnim sulfidom) i veštačkim mešavinama tog mine-lala sä kvarcom da bi odredili dejstvo raznih soli na sposobnost flotiranja sulfida i da se među ispitanim sredstvima nalaze natrijev molibdat i natrijev stanat, koji de-luju na rudu odstranjujući. Prema ovom pronalasku dodaje se suspenziji najmanje jedna polikiselina po-rnenute grupe odn. njena so. Nastupa hiđ-loliza, koja se može ubrzati pomoću slabo alkalne ili kisele reakcije. Zatim se ostavi da reagens deluje izvesno vreme i potoni se flotira na poznati način, dodajući jedno siedstvo za odstranjivanje pratećih minerala, jedan skupljač i jedan prouzrokovač pene. Temperaturu suspenzije, koncentraciju vodeničnih jonova i trajanje obrade, treba u svakom slučaju t. j. kod svake različite rude, odrediti posebno. Na taj način moguće je da se korisni minerali oksiđnih ruda teških metala akti-višu, tako da se penasta flotacija može izvesti sa dobrim iskorišćenjem. Dakle prema ovom pronalasku moguće je da se industri- ski koncentrišu sa dobrim iskorišćenjem pomoću penaste flotacije na pr. sledeče oksidne rude: hromne rude (hromit), man-ganske rude (piroluzit), kobaltne rude (he-terogenit), bakarne rude (kuprit, krizo-kol), uranske rude (pehblenda), titanske rude (rutil), kalajne rude (kasiterit), vol-franme rude (šelit), vanadinske rude (des-kloazit) i druge. Izvođenje postupka vrši 'se na sledeči način, koje ne treba smatrati ograničenim. Primeri izvođenja: 1. ) Neka hromna ruda (hromit sa ba-zisnim serpentinskim pratećim mineralima) mokro se samelje do 100 meš. (U. S. A: standard). Posle završnog zgušnjavanja do odnosa 1 :2 unosi se ta suspenzija u jedan pogodan sud, slabo se alkališe sa sodom i zatim se doda po 0.5 kg amonijevog mo-libdata na svaku tonu rude. Posle 40 minuta doda se 2 kg vodenog stakla (28°Be) kao odstranjujuće sredstvo za pratioce, 1 kg uljane kiseline i 0.2 kg aerofloata na svaku tonu kao skupljač. Ostavlja se da ulje dejstvuje u toku od 5 minuta i flotira se sa 0.02 kg borovog ulja, koje služi kao prouzrokovač pene. Na taj način se dobiva jedan koncentrat, koji ima 58—60% hrom-nog oksida (Cr20.), sa iskorišćenjem od preko 90%. 2. ) Jedna oksidna manganska ruda (piroluzit sa silikatnim pratiocima) mokro se samelje do 65 meš (U. S. A. standard) uz dodatak od 0.1 kg natrijevog stanata i 0.3 kg natri jevog vanadata na tonu rude. Suspenzija se obrađuje sa 2.5 kg kvebra-hove kore da bi se pratioci odstranili. Zatim se flotira na 35UC sa 0.75 kg stearinske kiseline i 0.05 kg amilksantata koji služe kao skupljači i sa 0.03 kg terpinskog ulja koje služi kao prouzrokovač pene. 3. ) Jedna kalajna ruda (kasiterit sa škriljcima kao pratiocima) mokro se samelje do 65 meš (U. S. A. standard). Posle izvesnog zgušnjavanja dodaje se suspenziji 0.02 kg sumporne kiseline na svaku tonu, a zatim 0.6 kg volframske kiseline. Posle dejstva od 25 minuta pri 30"C flotira se na običan način sa 1.2 kg natrijevog palmi-tata i 0.03 kg krezola na svaku tonu. Patentni zahtevi: 1.) Postupak za koncentraciju oksid-nih ruda teških metala pomoću penaste flotacije, naznačen time, što se mlevena ruda prethodno obraduje sa najmanje jed- nom sposobnom za hiđroliziranje kompleksnom polikiselinom nekog metala iz grupe kiselih sulfida (polikiselinama kala-ja, volframa, vanadijuma, germanijuma, molibdena) i što se tako aktivisana ruda podvrgava penastoj flotaciji. 2.) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se za prethodnu obradu upo-trebljuje mešavina od više naznačenih po- likiselina. 3. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se za prethodnu obradu mesto naznačenih polikiselina upotrebljuju njihove rastvorljive soli. 4. ) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se prethodna obrada vrši u aikalnoj ili kiseloj suspenziji. ...... . : s? ßir - ■ ' . . ■ : • f:'- . ■ ■ . ' . . .