KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 57
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10186
Keller-Dorian Colorfilm Corporation, New-York, 11. S. A.
Rotirajuća prizmatična sprava.
Prijava od 12 oktobra 1931.	Važi od 1 januara 1933.
Pravo prvenstva od 13 oktobra 1930 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšanje u postupku za reprodukciju kinematografskih slika snimljenih na brazdastim filmovima,
U jednoj našoj ranijoj prijavi opisali smo način i aparate, pomoću kojih se iz-begava svakai pojava retikuilacijie ili osenčenih mesta na izbrazdanim filmovima i kojim se u cilju dobijanja što boiijih kopija uklanjaju talasaste pojave za vreme reprodukcije filma u toliko, što se upotrebom aparata opisanih u toj prijavi pri izradi kopija praktično uklanjaju za vreme kopiranja linije brazdi na novom filmu time, što se pojedine tačke slike za vreme izrađivanja slike na novom filmu razapnu makar na toliku širinu, kao što je širina Linija brazdi. Uklanjanje talasaste pojave je vrlo potrebno, pošte, se pri kopiranju ne može podesiti, da se brazde na originalu tačno poklope sa brazdama na novom filmu. Ustanovljeno je, da ako se slednje ovaj postupak, nestaju talasaste pojave koje se javljaju krd ne-regisirirajućih filmova. Ali uređaji opisani u pomenutoj prijavi, koji imaju za cilj da uklone talasaste pojave, udešeni su ili se mogu udesiti na takav način, da rade sa konvergentnim zracima, što pak ima posledicu, da slika preneta na nov fim, nije najbolje kakvoće, a pri tom i skretanje konvergentnog snopa svet-losnih zrakova pojačava skretanje svetlos-nih zrakova pri prolazu kroz diafragmo,
što sve nije ni malo korisno po kvalitet dobljenih boja.
Ovaj pronalazak određuje drugi raspored tih uređaja, a naročito drugi položaj za spravu* koja skreće svetlosne zrake, kao što je na primer, obrtna prizma, koja se sada stavlja bitno na sredini rastojanja između dva dela objektiva, gde ona prima paralelne zrakove, usšed čega se kvalitet slike poboljša, a i boje su mnogo bolje.
Ma da se ovaj pronalazak može izvoditi na razne načine, mi smo primera radi, ov-de opisah i prikazali jedan način njegovog izvođenjai, i u priloženim crtežima:
Sl. 1 prikazuje poprečni presek jednog objektiva zajedno sa filmom, koji se ima reprodukovati j filmom, na koji će se slika kopirati.
SI. 2 prikazuje izgled zatvarača.
SI. 3 prikazuje na šematičk-, način objašnjenje za proračun obrtne prizme i zatvarača, a
SI. 4 prikazuje na šematički način prizmu 19 i njene uglove.
U crtežima smo prikazali jedan izbraz-dan film 1, čije su brazde na primer, poprečne na dužinu filma 1, na kojem je kinematografski slika snimljena. Nov film
2,	na k j.i se treba da prenese slika, nailazi! se s druge strane objektiva. Između filma 1 i finima 2 nalazi se fotografski objektiv
3,	koji se sastoji od jedne kutije 4, u kojoj se nalaze dve grupe sočiva 5 i 6, koje su
Din. 15.
učvršćene na određenim mestima pomoću prstenova 7 i 8 utvrđenih zavojnicama za kutiju 4 odnosno za cevi 9 i 10. Prstenovi 11 i 12 održavaju odgovarajuća sočiva na određenom razmaku. Grupe sočiva 5 i 6 sastavljene su cd dvogubo-izpupčenih sočiva 13 i 14, dvogubo-izpupčenih sočiva 15 i 16 i ravno-i:dubljenih sočiva 17 i 18. Takav sistem objektiva već je odavno poznat i1 u redovnoj upotrebi za ove svrhe. Film 1, se na pr. postavi u žižinu ravan prednjeg dela objektiva 5, koji ima vei'iku daljinu žiže u cilju da se smanji perspektiva i Petz\val!-ov efekt krivljenja. Film 2 stavlja se u žižinu ravan objektiva 6, koji također stoji na velikoj daljini od sočiva. Diafragma 19 nalazi se u žižinoj ravni dvaju objektiva 5 i 6. Prema tome, svettosni zraci, koji prolaze između objektiva 5 i 6 potpuno su paralelni međusobno, usled čega diafragma 19, giedana sa položaja bilo filma 1, bilo filma 2, izgleda da se nalazi u nedogledu. Svaka od ovih grupa sočiva tako je izgrađena, da je već ispravljena u pogledu ahromatizma, sferične aberacije i atigmatizma. Na sredini između grupe 5 i grupe 6 nalazi se diafragma 19, a odmah .pored nje, ma sa koje bilo strane, kako se to već bude želelo, postavlja se i1 jedna prizmatična sprava 20, koja služi za skretanje svetiosnih zrak ova i koja skreće sliku, koja se snima na film. 2, na takav način, da svaka tačka te slike pravi jednu kružnu putanju i time se uveća postajući kružna površina ili deo nekog kruga, koji je mnogo veći nego ta tačka. Na taj se način svaka tačka slike uveća do veličine ravne veličini svrfeog čitavog elementa brazde. Pomenuta prizmatična sprava 20 se sastoji na pr. od jedne prizme 22, koja je utvrđena u prstenu 23, smeštenom u zupčasti prsten 24, koji se obrće na kuglicama, odnosno, kotrljačima 25, 26 uglavljenim u kutiji 4. Zupčasti prsten 24 stavlja se u obrtanje pomoću zupčanika 27, koji dobija svoje obrtanje od osovine 28, koja se tera ravnomerncm brzinom pomoću ma kojeg bilo pogodnog izvora snage i ma kojom željenom brzinom. Na. primer, priz-hiaitična sprava 20 najbolje je da se obrne za 360° za svaku sliku kinematografskog fillima.
Ispred pomemutog objektiva 3 postavljamo električnu sijalicu 29, iz koje svetlost prolazi kroz jedno koliimatrično sočivo 30, da bi se dobili paralelni zraci, koji padaju na fillm 1. Ispred filma 1 nalazi se jedan zatvarač 31, koji se sastoji od dva dela 31a i 31b, koji su međusobno pomerljivi, a održavaju se u određenom položaju pomoću navrtnja 31c, naglavljenog na osovinu 32, na* kojoj se nalazi i zupčanik 32a,
koji zahvata u zupčanik 32b utvrđen na osovini 28. Dve polovine zatvarača 31 sastavljene su tako, da njihovi otvori zajednički stvaraju otvor 33, koji se može p,o volji menjati, a služi za propuštanje svetlosti na filmu 1. Prizma 22 tako je postavljena u objektivu, da je deblji deo njenog obima upravljen u pravcu potpuno paralelnom pravcu brazda na filmu baš u momentu, kada se i otvor 33 na zatvaraču nailazi u punoj fazi osvetljenja filma, pri čemu je važno napomenuti, da zatvarač 31 i prizma 22 obrću se jednom istom brzinom tako, da načine jedan potpun obrt za svaku sliku, koja: se kopira na: film 2. Taj se zatvarač obrće ravnomerno, na koji bilo željeni način, ma kojom bilo željenom brzinom, a prema i u zavisnosti od napredovanja filma 2.
Da bi se izbegle talasaste pojave za vreme kopiranja, (prizmatična naprava je načinjena sa odgovarajućim uglom u cilju, da se svefcllosni zraci skrenu do gore napomenutih granica, a to će reći, da za vreme osvetljenja neke slike, pomeranje ma koje bilo tačke na slici iznosiće taman onoliko, kolika je širina Ijedne brazde na novom filmu ili bar približno toliko.
Na primer, kada, su grupe sočiva 5 i 6 sa žižinom dajjiinom od 100 mm, a zatvarač se okrene za 360° za svaki pun obrt od 360° prizmatične naprave 20, i gde je brazdast film izrađen siai 20 brazdi po mm filma, onda i prizmatična naprava mora pomeriti svaku sliku za 1/20 mm.
Prema slici 3, da bi se utvrdio ugao prizme 22 može se postupiti ovako:
Krug označen na toj slici predstavlja jedan potpun obrt prizme 22, a također i zatvarača 31. Ugao od 90° označen na njemu predstavlja otvor od 90° načinjen na zatvaraču, a polovina od toga jeste 45°. R predstavlja poluprečnik otvora diafragme 19. Stoga je:
40	A KO
------=------ = cos 45°
K
R __ _______!_____ _	1
K “ 40 X cos 45°	40 X 0-7604
30.416
Sa slike 4 vidimo, da ako sa i označimo up|adni ugao, a: sa i’ iziliaizni ugao svetlios-nog zraka, a sa r označimo ugao, koji za-klaipa u samoj prizmi svetlosni zrak sa normalom na prizminu površinu i r’ neka označi ugao, koji zakjapa svetlosni zrak sa normalom nai izlaznu površinu prizme, zatim kad sa D’ označimo ugao skretanja, a sa A ugao u vrhu prizme, ii sa n označimo
indeks prelamanja za staklo, od kojeg je prizma, onda izlazi, prema klasičnim formulama, da je
Sin i = n sin r Sin ii1 — n’ sin r’ r + r’ = A D’ = i + if — A
ali, kako su uglovi vrlo mali, onda je stvarno
i =- nr i’ = nr’
p
r + r’ = A. Dakle ako D’ =—j— Prema tome je onda D’
1
30.416
1000
= 0.0003288
Isto tako D’ = A (n—1), pa ako uzmemo, da je n — 1.5 onda je
A =
0.0003288
0.5
= 0.0006576
Prema tome, razlika u debljini prizme 19, pretpostavlj'ajući1, da ona ima prečnik od 40 mm, iznosi
40 X 0.0006576 mm.
Ta razlika, merena dužinom tallasa natri-Ijumove svetlosti, iznosila bi sledeči broj interferencionih linija natrijumove svetlosti, uzimajući da je taliasnai dužina natrijumove svetlosti = 0.000589 mm. Sada, prema poznatoj formuli
D =-A- N 2 n
gde D označava razliku debljine, koja jle ovde 0.026304, X označava talasnu dužinu natrijumove svetlosti 0.000589 mm, n o-značavai indeks prelamanja za staklo, koji ovde iznosi 1.5, i N označava broj inter-ferencionih linija.
Prema tome
N= D
2 n
0.026304
0.000589
X 2 X 1,5= 144.
Sledstveno, mi možemo prizmu da izradimo tačno prema gornjim dimenzijama. Kada se načini prizma, čija jč razlika u
debljini) ravna 144 interferencionih linija i koja ima prečnik, kako je gore napomenuto, onda se stavlja u objektiv. A1 kako je vrlo teško' da se u praksi izradi takva prizma sa razlikom u debljini od 144 interferencionih linija, to se stavlja u dejstvo aparat, da se načini kopija na filmu 2, pa se podešava otvor 33 na zatvaraču, podešavajući međusoban odnos delova 31a i 31b, sve dotle, dok se potpuno ne izgube talasaste pojave. Ako je otvor 33 na zatvaraču 31 suviše širok, tafesasta senka će se pojaviti, a to će se desiti, i kada je otvor 33 suviše uzan.
I ako smo ovaji pronalazak opisali u svima detaljima, ima se razumeti, da se mogu u njemu činiti mnoga preinačenja, a dg se ni u koliko ne odstupi od suštine ovog našeg pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj udešen za kopiranje brazdastih kinematografskih fillmova, naznačen time, što sadrži simetrični objektiv (3), di-afragmu (19) postavljenu između dva dela (5, 6) objektiva, zatvarač (31) i obrtnu prizmu (22), pri čemu se prizma jednoobrazno obrće sa zatvaračem.
2.	Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je obrtna prizma (22) postavljena odmah uz dilafragmu (19).
3.	Uređaj! prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, da se prizma i zatvarač obrću istom brzinom.
4.	Uređaj prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što je prizma (22) takvog ugla, da je pomeranje slike, koje se njome postiže, ravno1 razmaku makar jedne širine brazdanja.
5.	Uređaj prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, da je deblji kraj prizme (22) upravljen u pravcu pojedinačnih linija brazdanja u sredini perioda svetlosnog eksponiranja zatvarača.
6.	Uređaj prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, da zatvarač (31) ima podešljiV otvor.
Ad patent broj 10186,