=	= Letnik: XXVIII	avgust 1988
čevljar
glasilo delovne organizacije tovarne obutve	tržič
35 GODINA BUDUĆNOSTI
Početak rada Tvornice obuće »Budućnost« iz Ludbrega počinje u vrijeme kada radni ljudi i radnička klasa Jugoslavije preuzima u svoje ruke tvornice, u vrijeme osnivanja prvih radničkih savjeta i uvodenja samoupravljanja u naše so-cijalističko samoupravno društvo. U tom vremenu rada se misao i ideja o stvaranju jedne male obučarske radionice, koja bi gradanima Ludbrega i okolice pružala usluge u izradi i popravku obuče.
Teškoće i poslijeratna neimaština nametnula je ideju ludbreškim obuéarima da če udruženi lakše osigurati posao i egzistenciju. Da bi se ideja realizirala potrebno je bilo osigurati početna obrtna i osnovna sredstva i stvorih osnovne uvjete za rad. Razmišljajući o tom problemu došlo se do zaključka da svaki zainteresirani pojedinac, do tada obrtnik i obučarski radnik udruži svoje sredstva u zajedničku obučar-sku radionicu.
Sada več daleke 1953. tadašnjih sedam osnivača na skromnim sredsvima i neznatnim kapitalom počinje sa ra-dom. Sa svega tri stroja za šivanje, nekoliko kalupa, nešto trošnog inventara i 300 tisuča starih dinara formiran je embrio današnje »Budučnosti«.
Moramo se sjetiti da je to bio period u kojem su se teško snalazile radne organizacije sa duljim razdobljem postajanja i sa večim radnim iskustvom. Trebalo je izvršiti smjelu
preorjentaciju u sistemu privredivanja i prilagoditi ekonom-sku politiku mnogobrojnim unutrašnjim i vanjskim poteško-ćama.
Unatoč svim problemima, polako ali sigurno redali su se uspjesi u poslovanju ove skromne obučarske radnje. Znatna prekretnica za ovaj marljivi kolektiv nastala je 1964. godine preseljenjem iz privatne kuče u poslovne prostorij e društve-nog sektora, a što je omogučilo osiguranje proizvodnje obuče na suvremeniji način, podiglo produktivnosti i kvalitet i od-škrinulo vrata za inozemno tržište.
Pored ovako usmjerene proizvodnje gotove obuče u 1969. godini usmjerava se proizvodnja i na izradu gornjih dijelova obuče vezivajuči se na vodeče firme u obučarskoj industriji. Da bi udovoljili zahtjevima tržišta, a ujedno stvorih potrebne radne i higijenske uvjete u 1971. godini prišlo se izgradnji nove hale sa sanitarnim čvorom.
Od zamisli do realizacije ove investicije preden je trno-vit put. Bilo je teško osigurati materijalna sredstva, ali uz dio vlastitog učešča i sredstvima koje je dao Republički fond za nedovoljno razvijene krajeve, uspješno je prebroden i taj problem. Opravdanost ove investicije pokazala se. več u na-rednoj godini i to kroz povečanu produktivnost rada, bolju organizaciju i specijalizaciju proizvodnje i niz drugih eleme-nata.
35 GODINA BUDUĆNOSTI
Potvrda ovakve orjentacije dobivena je u 1972. godini od Tvornice obuće »Peko« iz Tržiča, preko koje je več u toj godini plasirano 50 % ukupne proizvodnje.
Uvidjevši več u to vrijeme da je jedini moguči put za dalj nji razvoj povezivanje sa večim radnim organizacijama, gdje je moguča veča podjela rada, specijalizacija i tipizacija proizvodnje sklopljen je 1972. godine ugovor sa Tvornicom obuče »Peko« iz Tržiča o poslovno-tehničkoj suradnji. Sva-štarska proizvodnja zamijenjena je specijaliziranom proiz-vodnjom fleksibil obuče i gornjih dijelova. Izvršena je rekonstrukcija i modernizacija strojnog parka i postrojenja, što je omogučilo povečanje produktivnosti i kvalitete obuče, koja se je mogla konkurentski nositi na domačem i inozemnom tržištu.
Na ovakvoj suradnji se nije stalo.
Postignuti zajednički pozitivni rezultati još više pro-dubljuju suradnju. Uskoro dolazi do selenja dijela proizvodnih kapaciteta iz Tržiča u Ludbreg. Sada se opet javlja pomanjkanje proizvodnog prostora, koji je postao kočnica dalj-njeg razvoja. Radni ljudi Budučnosti zajedno sa predstavni-cima društveno-političkih organizacija i predstavnika »Peka« dogovaraju se o izgradnji nove tvornice na novoj lokaciji. Odluka o izgradnji nove tvornice donesena je na zboru radnih ljudi »Budučnosti« koncem 1974. godine. Iduče godine izvršene su sve potrebne pripreme, napravljen je projekat i financijska konstrukcija. Uz vlastito učešče financiranje ovog objekta pratio je »Peko«, Ljubljanska banka, Stavbar, Croatia, te Fondovi zajedničkih rezervi SR Hrvatske i opčine Ludbreg.
Nova tvornica, koja je u to vrijeme spadala u red najmo-dernijih tvornica obučarske grane u zemlji, opremljena naj-suvremenijom domačom i inozemnom opremom počela je radom 26. 11. 1976. godine. Uporedo sa puštanjem u proiz-vodnju nove tvornice podpisan je Samoupravni sporazum o udruživanju rada i sredstava u jedinstvenu Radnu organiza-ciju »Peko«. Ovakvim brzim razvojem stalno se povečavao i broj zaposleniih radnika. Tako je 1974. godine bilo 424 zaposlenih, 1980. godine 900, dok danas u »Budučnosti« radi 1846 radnika.
Kako je jačala materijalna osnova, tako se razvijalo i samoupravljanje. Zahtjevi su i za sve više radnika s večim i visim stručnim znanjem, kako u pogledu stručne spreme, tako i u pogledu društveno-ekonomskog obrazovanja. I stručna sprema i društveno-političko obrazovanje, značajni su pre-duvjeti i za daljnji razvoj samoupravnih odnosa, o čemu če se posebno voditi računa u razdobljima koja dolaze. Danas, nakon 35 godina postojanja prate nas brojne teškoče, od velike inflacije, povečanim izdvajanjima, destimulirajučeg de-viznog zakona, interventnih mjera i slično.
Svakodnevno rastu izdvajanja iz privrede što njenu ni-sku akumulativnu i reproduktivnu sposobnost još više ogra-ničava. Unatoč brojnim teškočama koje nas prate ne može-mo zanemariti postignute rezultate.
U I polugodištu ove godine proizveli smo preko milijun pari gotove obuče, od čega smo izvezli 72 %, a takva proizvodnja donijela je ukupan prihod od 36.730.405.840 dinara.
Možemo slobodno reči da smo u 35 godina postojanja ispunili zadatke koji su se postavljali pred nas i da smo dali svoj neposredni doprinos privrednom jačanju naše zemlje i razvoju socijalističkog samoupravljanja na osnovama Ustava, ZUR-a i programa SKJ i drugih organa i organizacija.
Taj zadatak je ostvaren nesebičnim zalaganjem nekoliko generacija, koje su uvijek pred sobom imale društveni interes, koje su znale u svakom i najtežem trenutku pronači rješenja koja su rezultirala još večim stupnjem razvijenosti, socijalne sigurnosti uposlenih radnika, koja su doprinjela večem stupnju razvoja samoupravne svijesti. Teškoča je bilo i bit če ih, ali se njihov značaj uvijek umanjio s postignutim uspjesima i to od vremena kada je u kolektivu radilo 7 radnika pa do danas kada nas ima 1846.
Sigurno je da sve ovo što smo do sada postigli ne bi smo mogli sami. U zajedništvu sa »Pekom« iz Tržiča utvrli smo put medurepubličkoj suradnji koji stalno proširujemo na obostrano zadovoljstvo.
Ing. Franjo Repič rukovodilac OOUR-a Budučnost
SAMOUPRAVLJANJE
ZAJEDNIČKI RADNIČKI SAVJET
Na junskom zasedanju zajedničkog saveta raspravljali i odlučivali su o sledečem:
1.	O predlaganoj privremenoj raspodeli dohotka za period januar—mart 1988, izračunu zajedničkog rezultata i stepena za izračunavanje usluge prometnim OOUR-ovima.
2.	Data je bila informacija o tekučim ekonomskim kreta-njima.
3.	Obračunske osnove se od 01. 05. 1988 povečaju za 15 %.
4.	Zajednički radnički savet je več potekom godine do-neo odluku da če pratiti izvodenje dopunskih planova godiš-njeg poslovnog sporazuma. Treba ubrzati obrtanje sredstava, smanjiti potrošnju posudenog novca, povečati akumulaci-ju i lične dohotke. Zadovoljni smo sa trendom, pokazuju se pozitivni pomaci, a dostignuča još nisu na zadovoljivoj višini. Pozitivni pomaci su na području smanjenja zaliha, sa takvim trendom treba nastaviti. Zanimljiv je bio predlog člana ZRS Marjana Horvatiča koji je svim radnicima Peka predlagao akciju OPŠTEG NAPADA NA TROŠKOVE. Ideja na kakav način smanjiti stroškove mogla bi biti INOVACIJA.
5.	Potvrdene su bile razlike koje nastaju kod isplata izvožene robe i usluga. Troškovi nastaju zbog prekasnih ispo-ruka, prevoznih troškova, nekvalitetne izrade i slično.
6.	Potvrdeno je bilo korištenje kredita za kupovinu stanja iz sredstava za stručnjake.
7.	Poslovni izveštaj firme AFIS ne pokazuje zadovolja-vajučih rezultata, pokazuje gubitak. Na sledečem zasedanju ZRS biče dato dopunsko obrazloženje.
8.	Da bi bili bolje upoznati sa zaključcima i odlukama ZRS objavljivačemo zaključke i sažetke i u Čevljaru. Pri-medbu smo uzeli u obzir, zato je nastao i ovaj zapis.
38. GODINA RADNIČKOG SAMOUPRAVLJANJA
Savezno vece i Vede naroda Narodne skupštine FNRJ su 27. juna 1950, nakon obimnog uvodnog govora druga Tita, usvojili istorijski Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzedima i sa visim privrednim udruženjima po radnim kolektivima ZAKON O SAMOUPRAVLJANJU.
»Nakon Zakona o nacionalizaciji proizvodnih sredstava usvajanje ovog zakona je najvažniji čin naše Narodne skupštine. Ved u decentralizaciji, ne samo privrede, nego i političkog, kulturnog i drugog života, je ne samo duboka demokracija, nego i klica odumiranja i to ne samo centralizma nego uopšte države kao sredstva nasilja. Kod nas de sada upravljati tvornicama, rudnicima i drugim radnici sami. Sami de odlucivati kako de deliti i koliko, znače zašto rade i u kakvu svr-
Zajedničko rešavanje problema (s leva): Direktor OOUR-a Obutev Pavel Roblek, pomočnik šefa odelenja Lidija Žnidarič, šef odelenja Vili Špehar i pomočnik šefa odelenja Franci Ruparčič.
SA KVALITETO M U SVETSKI VRH
Pre nekoliko dana pušteni proizvodnja sa punim kapa-su u rad Strojevi i traka citetom radičevih 40. Šef ode-u novom odelenju 524. Ode- lenja je VILI ŠPEHAR, lenje nosi znak
Proizvod novog odelenja su ženske elegantne plitke cipele sa gumenim ili kožnim donom — galanterke. To je obuča najvišek ranga u smislu kvaliteta, izbora materiala, modela in ponu-de. Prateča vizualna ponuda cipela, odnosno čitave kolekcije trebala bi nastupiti svojom originalnošču i mar-kantnošču.
Kutije za cipele če biti bele sa oznakom LINEA PEKO i leptirom zlatne boje. U ku-tijama če biti priložene krpe za čiščenje, a i umetnuti papir biče drukčiji. U prodav-nicama če za proizvode odelenja 524 biti posebna ponuda.
Pokusnu proizvodnju prati mnogo velikih i sitnih po-teškoča, što je kod nove strojne opreme sasvim uobi-čajeno. U odelenju radi 20 radnika, a kada odpočne
Evo kako radnici ocenjuju rad:
MIRA VELDIN je ranije radila u montažnom odelenju 521. Sa novim poslom in uslovima rada veoma je zadovoljna. Posao je sasvim drukčiji, za pojedinačne operacije ima više vremena, pošto proizvod mora biti kvalitetan. Ovo ne znači kvalitetan u uobičajenom smislu reči, nego kvalitet kojemu kažemo visok. I za prostorske uslove u odelenju
smatra da su »super«. Tako-de je kazala da se susreče sa mnogim poteškočama, sve je novo, prilagodavaju se na nov način rada. Saradnici su skupljeni iz svih odelenja. Nakon četrnaest dana rada u novom odelenju još ne može dati ocene, ali uverena je da če biti tako kao što je predvideno.
IVICA VLAHOVIČ je radio u bivšem odelenju direktno injecirane obuče. Na početku ima mnogo pote-škoča, prilagodava se novom poslu. I za njega je sve još suviše novo da bi ispričao
nešto više. U novom odelenju brusi rubove lica cipela, iako ranije taj posao nije obavljao. »Čovek se sve nauči, što se ne bi, kad su radni uslovi izvanredni«.
PETER PRAPROTNIK radi na kombinovanem stroju za cvikovanje. Ranije je radio u montažnom odelenju 520.
»Radimo po dva bloka dnevno, a mislim da čemo uskoro proizvodnju približi-ti planiranoj, pod uslovom da bude sve pripremljeno kao što bi moralo biti«.
Novi Strojevi, obnovljene prostorije, to je odelenje 524.
KAKO DO JUBILEJU PRIMERNIH REZULTATA
Naš najlepši prilog osamdesetpetogodišnjici Peka je da usvojeni letošnji plan bude u što boljim rezultati-ma. Dve trećine godine je već za nama, privredni uslo-vi se još ne menjaju, a do sada dostignuti rezultati ni-su ono što bi nam ulivalo zadovoljstvo nad dostignu-tim. Tako je pred nama dan, kada ćemo svečano obeležiti naš jubilej i slaviti naš staleški praznik. Izkorističu ovu priliku da izložim prednostne zadatke sadašnjega privrednog trenutka, kojih izvršenje vodi dostignuču postavljenog cilja.
Još na zadnjem sastanku zajedničkog Radničkog saveta utvrdili smo da nema potrebe za promenom do-govorenih planova, več moramo nači put za što brže ostvarenje. Naravno, to ne znači da mi ne osečamo posledice majskih i junijskih odluka. Normalno bi bilo očekivati da bi bili bezbolniji za dobre i za izvoz usme-rene radne organizacije. Oslobadanje cena naših proizvoda još ne daje veči dohodak, a kod padanja kupne moči, naš proizvod mora biti kvalitetniji, moramo ga znati ponuditi kupcu, u kratko, borba na trgu poštaje sve oštrija.
Neke posebne koristi od motiviranja izvoza još ne vidimo, opterečenje uvoza je več preko svih normalnih granica, uskoro očekujemo promene, koje bi bar deli-mično poboljšale dohodak od izvoza. Kod novih odluka nije išlo bez ograničenja. Smanjena je, i to bistvena mogučnost štampanja novoga novca i zato če biti sve teže dobiti kredite, a ti če biti sve skuplji. Ograničena je potrošnja, pored zajedničke i opšte, takode i lična a to je lični dohodak.
U devetomesečnom periodu, dogovorenu osnovu, čemo nešto prekoračiti preko dozvoljene (to je več akontacija za zadnje tromesečje) a do kraja godine imat čemo još nešto prostora. To znači, ako sa učinko-
r
LEPTIR -SIMBOL
Modni trendovi su takvi kao da je sve leptirasto i od te konstantacije do simbola kolekcije nije dug put. U pitanju je ženska kolekcija sa svim osobinama koju ima leptir.
Leptir, to čudesno živo biče očaravajučih boja i ele-gancije! Na svetu ih ima oko 100.000 vrsta. Postoje dnevni i nočni leptiri. Možemo ih nači svugde, žive praktično nasvim kontinentima. Leptiri su veoma dobri letači. Oko 2000 vrsta kreče na duga putovanja sa kontinenta na kontinent, prevaljujuči rastojanja od 3000 i više km. Za leptire je karakteristična metamorfoza: jajašce, larva — gusenica, čahura (»kokon — sviloprejka«) i odrasla životinja — leptir — potpuna fantazija oblika i boja.
Slučajnost da je silueta leptira istovremeno silueta granice Slovenije dobija izbor simbola za kolekciju dvostruku ulogu i sadržaj.
Slovenija — mala zemlja komunicira sa svetom i savladuje rastojanja kao leptir koji leti sa kontinenta na kontinent uprkos svoj oj malenosti, krhkosti i gracioznosti. U toj Sloveniji PEKO TRZIC nudi čitavom svetu svoje stvaralaštvo, smisao za lepotu i tehničko savr-šenstvo.
vitijim radom ostvarimo veci dohodak, moči čemo povečati i lične dohodke.
A kakav je u sadašnjim privrednim uslovima naš zadatak?
Jednostavno rečeno, što pre i što brže dostiči opredeljene planove. Naročita prednost je još uvek što brže kruženje sredstava, to znači što veča borba sa zaliha-ma, a prodavati samo onima koji če plačati. Oštra borba, svaki dan i svaki sat, mora se voditi sa svim troško-vima, jer smanjenje troškova znači i veči dohodak. Pored svega toga treba pomenuti i to da više uradenoga u zahtevanoj kvaliteti, znači i manji trošak a pri prodaji učiniti sve da dostignemo optimalan dohodak.
Nišam ništa novo rekao, ponavljam neke stvari samo zato, da za uvek ostanu u našim glavama i da ih istinito uvažavamo u svakodnevnom radu.
Godina se brzo približava kraju, imamo još vremena, da pre svega sa boljim radom, obezbedimo izpu-njavanje glavnog planskog zadatka, a to je SA BO-LJOM EFIKASNOĆU NAŠEGA RADA, proslaviti osamdesetpetogodišnjicu Peka.
predsednik KPO Franc Grašič, dipl. oec.
ŠUŠTERSKA NEDELJA
U ovoj jubilarnoj godini Peka biče i jubilarna ŠUSTER-SKA NEDELJA. Več od samog početka, a svake godine sve više i više, to je i praznik Tržiča.
Organizacioni odbor za izvodenje priredbe več se sast-tao i odredio okvirni program slavljenja. Pošto je priredba tradicionalna, a problemi svake godine jednaki, to je potrebno do jeseni obezbediti i urediti stalen prostor za modne revije i rezervne prostorije za prodaju za slučaj slabog vremena.
Modne revije če biti na hokejskom igralištu ZA VIR-JEM. Igralište treba za tu priliku odgovarajuče urediti. Izme-du tri varijanti odabrana je ona kojajoredvida uredenje igra-lišta u stilu LJUBLJANSKIH KRIŽANK. Projekat je obi-man, zato če do ovogodišnje Šusterske nedelje biti izvedena prva etapa koja obuhvata: postavljanje garderoba i sanitari-ja, te po mogučnosti tribina. Nakon završetka radova u sledečim godinama, to če biti pokriven prostor za priredbe za višenamensku upotrebu; zimi če biti klizalište, a leti če tamo biti priredbe.
Navikli smo da je prva nedelja u septembru lepa i sun-čana. Medutim može ju pokvariti kiša, tako kao prošle godine. Turističko društvo se trudi da bi se u takvom slučaju upo-trebili svi razpoloživi prostori, to su pre svega prostrani tre-movi u kučama na Trgu svobode. Njih če treba odgovarajuče opremiti i pripremiti za eventualna iznenadenja »odozgo«.
Več desetleča je uvod u Šustersku nedelju bila »frajšpre-hunga«. Šegrti, po novom učenici usmerenog obrazovanja, dobili su svedočanstvo na način kao što je bilo običaj u Čehovima, a to je na osnovu uspešno obavljene »frajšprehunge«. Ove godine neče biti frajšprehunge, jer školu završavaju samo tri učenika. A da proslava ne bi bila bez tako važnost do-gadaja, kao što je prijem šegrta u pomočnike, Mladinsko gledališče Tržič če pripremiti igru u kojoj če biti prikazan ovaj cehovski običaj.
POZDRAV SA HIMALAJE
Dobili smo razglednicu sa pozdravima iz Pakistana. Po-slao ju je Filip Bence, naš saradnik i član ekspedicije koja če pokušati popeti se na drugi najviši vrh na svetu K2. Prilikom polaska našim momcima smo poželili da im planina »ne pokaže zube« i odbije ih.
Upravo danas obavestili su nas, da se ekspedicija vrača. Svog posla nije obavila jer su vremenske prilike bile neugodne.

ZAHVALA prilikom odlaska u mirovinu
Nikad nišam razmišljao o tome, kako se ljudi osječaju kad dode virjeme njihovog odlaska u mirovinu.
Mislio sam pa to je normalno, radiš i dode vrijeme to jest godina tvog odlaska. Medutim sada sam drugačijeg mišljenja o tome jer ga još uvijek proživljavam, tako da dolazi do stanoviti kriza psihičke prirode kao i neke depresije koje vas prate koje su sklone pamčenju svakodnevnih poslova koje ste imali na radnom mjestu.
Možda sam ja nešto posebno doživio oproštaj sa svojim dugogodišnjim suradnicima na radnom mjestu, kao prijatelj ima iz ostalih naših filijala.
Sve ovo navodim sa razlogom oproštaja kojeg sam imao sa mojim iz filijale, to je sigurno nezaboravno i neponovljivo. Dovoljno je bilo vidjeti te suzne oči i tužna lica koja mi i da-nas se vrte u glavi kao neki film, pa se pitam šta sam ja mo-gao tim ljudima toliko dobrog i ljudskog učiniti za ovakav sr-dačan rastanak.
Za sve ovo mislim da je premalo riječ hvala, ta riječ bi trebala imati kudikamo veču vrijednost od one obične hvala.
Skoro sam i zaboravio na skupocjeni poklon kojeg sam dobio i kojeg ču se sječati dok sam živ pa i moji potomci.
Takoder se zahvaljujem cjelokupnom osoblju »PEKO« Rijeka IL, na iskazanom poštovanju i pažnji te poklonu kojeg su mi predali.
A sada ono o čemu se može na razne načine tumačiti. Zapravo se radi o oproštajnoj prireditvi od strane mojih prijtelja iz Slovenije, kojeg su pripremili na otoku Krku i tom prilikom mi predali vrijedne poklone a medu njima ima i takvih koji če me podsječivati svaki dan na naše dugo-godišnje prijateljstvo.
Sada kada se toliko govori o bratstvu i jedinstvu ovaj oproštaj od strane Slovenaca jednom Bosancu, se pitam koje njima mogao da naredi da ona iz Velenja, Celja, Prevalja i Ljubljančana dodu meni prirediti tako topao oproštaj. Mislim, niko, jer samo mi sami našim ponašanjem i poštiva-njem možemo to.
Na koncu šta reči na sve ovo, kada ti tvoji prijatelji i su-radnici na radnom mjestu prirede ovakove veličanstvene oproštaj e? Sigurno da tragovi tih rastanaka če dugo ostati i neki neče se moči nikada zaboraviti.
Još jednom svima od srca HVALA!
Cvjetkovič An tun
FRANJO JEMRIĆ
Tužni smo, dragi druže Franjo.
Prerana smrt istrgla Te iz naše sredine i Tvoje po-rodice, od Tvojih drugova i prijatelja, Tvog kolektiva Tvornice obuće »Budučnost« gdje smo Te cijenili, jer si bio drug, prijatelj savjestan radnik, borac, komunista.
Teško se mirimo činjenicom da nas napuštaš, da smo ostali bez Tvoje vedrine, Tvojih htijenja, Tvojih želja da svakom pomogneš, da razumiješ, da druguješ.
Teška bolest i smrt prekinula je nit da zajedno još čvršče koračamo naprijed, da oživimo vlastitim radom još mnoga htijenja, da velike radne rezultate učinimo još večima, da se izborimo za ideale koje nam je podarila mladost i uspješan put razvoja našeg kolektiva.
Stanovnici ovoga grada i ovoga kraja sijećaju se dragi Franjo, Tebe i Tvog lika još iz omladinskih dana, dana kada si u omladinskoj, sportskim i kulturnim organizacijama i društvima iskazivao svoj polet i razdra-ganu mladost, sječaju Te se kao revnog društvenopoli-tičkog, posebno sindikalnog radnika, sjećaju se Tvog rada u delegatskoj Skupštini opčine i Saboru Socijali-stičke republike Hrvatske, sječaju se Tvoje borbe za razvoj ovog kraja, za razvoj samoupravljanja i prava radnika i u funkciji društvenog pravobranilaca samoupravljanja, sjećaju Te se Tvoji drugovi u Savezu rezervnih vojnih starješina, posebno drugovi iz Partizanske brigade s kojima si drugovao na brojnim vjež-bovnim zadacima. Svima si nam ostavio dio sebe.
Zbog toga smrt ne može izbrisati tragove koji vode na sve strane, dragost koju u nama budi Tvoj lik i sije-čanja na Tebe in Tvoj rad.
U ime sviju s kojima si radio, koji su Te poznavali, u ime radnika RO »PEKO« Tržič, u ime kolektiva Tvornice »Budučnost« s kojim si rasao i stvarao, mogu Ti reči samo veliko hvala, a Tvojoj porodici: supruzi, djeci i unucima da je Tvoj prerani odlazak naš veliki zajednički gubitak.
Tebi, dragi Feri, neka je vječna slava i hvala!
FRANJO JEMRIĆ roden 26. 4. 1938 u Ludbregu. Djetin-stvo proveo u Zagrebu do 1949. godine, gdje je završio i osnovnu školu. Gimnaziju u Varaždinu polazi u vremenu od 1958. Iste go'dine zapošljava se radnoj organizaciji ciglani Antun Blažič Ludbreg, gdje radi kratko vrijeme. Poslije se zapošljava u NOO opčina Ludbreg i Zavodu za socijalno osi-guranje.
—	1960. godine zapošljava se u »Budučnosti« gdje radi do 1982. godine
—	od 1982 — 1986. g. Društveni pravobranilac samoupravljanja opčine Ludbreg
—	1986. g. Budučnost
Za vrijeme školovanja učesnik dvije omladinske radne akcije, gdje je bio komandant, te proglašavan udarnikom
—	presjednik omladinske organizacije u Ludbregu od 1956—1959. godine
—	aktivan u radu sportskih društava, naročito NK »Podravina«
Značajnije društveno — političke funkcije:
—	predsjednik omladinske organizacije
—	tajnik OVSS Ludbreg
—	potpredsjednik OVSS Ludbreg
—	zastupnik u VUR-u Sabora SRH
—	predsjednik VUR-a opčine Ludbreg
—	društveni pravobranilac samoupravljanja
Priznanja:
—	plaketa povodom 30-godišnjice OOUR-a
—	plaketa povodom 80-godišnjice »Peka«
—	diploma »3. listopad«
—	orden bratstv-a i jedinstva sa srebrnim vijencem.
PRILOG
■ ■a—
tefc li I M te a i
d&djelfuja
OĐ.IEI. U ROBNOJ KUĆI „Rl”
r-s r-Mr ^
yy
PEKO’
RIJEKA

za kvalitet u uótuga & 1988.
rt
giaoni i odgaooctU urednik eečecnjeg /Jafa	j
cMjepan AndtaŠic
pcedó&tjtnik
Ji J pzlpcedne komore ti Jeka
• QomlMun (ßlaüic
Privredna komora i Večernji list, dnevnik iz Rije-ke organiziraj u svake godine akcij u ZA KVALITET USLUGA.
Članovi komisije nenajavljeni obilaze trgovine i ocenjuju opšti utisak, ponudu, uslugu i ljubaznost trgo-vaca.
Ovogodišnja akcija je bila u martu i aprilu. Ocenili su 87 trgovina a medu njima i sve tri Pekove trgovine.
Trgovina Rijeka III, u Robnoj kuči, je po mišljenju članova Privredne komore i novinara Večernjeg li-
Blagovnica Rijeka
JUBILEJU
sta naj bolj a. To je lepo priznanje za naš kolektiv i do-bar prilog našem jubileju.
Trgovina je bila otvorena pre deset godina, kada je i bila napravljena robna kuča. Odelenje Peka je na prvom spratu. Trgovina je otvorena ceo dan do večer-njih sati, kada oživi KORZO narodne revolucije, glavna ulica Rijeke, koja je zatvorena za svaki promet a namenjena je pešacima, pre svega večernjim šetači-ma.
Priznanje je doneo u uredništvo s ponosom Antun Cvijetkovič, dosadašnji poslovoda, kada je došao na sastanak prilikom penzionisanja. Kako za njega, tako i za sve u trgovini ovo je dragoceno priznanje. ČESTITAMO! To je najobjektivnija ocena njihovog rada i zalaganja, a ujedno i podstrek da sa takvim radom nada-Ijuju.
ODREĐEN DATUM PROSLAVE
Organizacioni odbor za proslavu 85. godišnjice Peka se-stao se na 4. redovnoj sednici i raspravljao o programu proslave.
Centralna proslava biče 3. septembra, u sobotu pre Šu-sterske nedelje. Proslava če biti podeljena na četiri dela:
—	sportske igre — DAN RADNIKA PEKA
—	svečanog zasedanja Zajedničkog radničkog saveta
—	kulturni i
—	zabavni program
Sportska takmičenja DAN RADNIKA PEKA biče orga-nizovana i izvedena na jednak način kao što se izvode več dve godine, to je u subotu prepodne. Popodne če na hokej-skom igralištu ZA VIRJEM biti CENTRALNA PROSLAVA sa kulturnim programom i modnom revijom.
Svečano zasedanje Zajedničkog radničkog saveta biče u petak popodne. Biče podeljene jubilarne nagrade za 25 i 35 godina radnog staža u radnoj organizaciji i priznanja.
Ove godine slave i u Budučnosti. Za njima je tridesetpet godina, a isti jubilej imaju in naši vatrogasci. Sve proslave biče udružene u centralnu proslavu 3. septembra.
RENOVIRANJE
RESTORANA
Za investicionu odluku pripremljen je projekat za kompletno renoviranje i proširenje restorana K-2. Cilj renovira-nja je da »u kuči« bude odgovarajuči prostor za kvalitetne ugostiteljske usluge. Smisao toga je da hranu pripremljenu u pogonu društvene prehrane ponudimo gostima na odgovarajuči, restoranski način. To bi morala biti reprezantivna po-nuda internog karaktera, koja bi poslovnim saradnicima da-vala dobar utisak o radnoj organizaciji i, ne na kraju, omo-gučila uštedu pošto neče biti potrebno koristiti usluge u ugo-stiteljskim objektima.
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Hostnik, Boris Janc, Matevž Jenkole, Edo Košnjek, Brane Plajbes, Marko Ručigaj, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica: Marija Slapar — Naslov uredništva: PEKO Tržič, telefon 50-260 int. 230 — Tisk TK Gorenjski tisk Kranj — Izhaja enkrat mesečno v nakladi 4200 izvodov v slovenskem in 2100 izvodov v srbohrvaškem jeziku — Glasilo dobijo člani delovne organizacije, upokojenci in štipendisti brezplačno.