шш
\сг P rase'
?> .
PoStarlna plaćena a gotova	Cena	Din
SOKOLSKI GLASNIK
GUS I LO SAVE Z A S O K C LA KRALJ E V I U E JUGOSLAVIJE
Izlazi svakog petka a GodKaja pretplata SO Din • Urednlttv. i uprava nalezi	Ljubljana,	23 Oktobra 1936
^A >■ I	laii#*««	aS	A	TalAfAH	I%ma5	Ov	Z	Ж	A	Da^na	tSVSi	*	•	'
f»лЉ/* eććtttesš* / se u u^itelJsl(0j tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun vfdv^pS	Poštanske štedionice br. 12.943 e Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vraćaju	Gođ,	Vil	•	BfOjj	42
Češkoslovačkl narodni prašnik
28 OKTOB
Ko je kada slušao u Narodnom pozorištu u Pragu veličanstvenu repre-zentativnu operu velikog skladatelja Smetane »Libušu«, nikada neče zabo-raviti onaj veleban dojam, koji je na nj ostavilo to grandiozno umetničko delo. Od silnih fanfara na početku pa do' sjajnog konca te opere, čovekom potresa pcbednička moč reči, ko ja — izražena velebnim zvukovima glazbe — prikazuje slavnu i veliku prošlost na-šeg bratskog češkoslovačkog naroda. U takvom harmoničnom slivu reči i glazbe to delo deluje na eoveka kao savršena umetnina, do ganuča i ushi-čenja, naročito proročanstvo kneginje Libuše: »Vidim veliki grad, čija če se slava vinuti do zvezda ... Vidim strašne bratoubilačke borbe, vidim bedu i nestašicu. Ali tarna nad domovinam nečo biti beskonačna. Opet če svanutj jasan dan, opet če se mome narodu vratiti sreča. Očiščen u trpnji, ojačan ljubavlju i delom, on če se snažno uz-diči, ispuniti svoje čeznje i opet doči do slave!«
I sve se to zbilo, što nam potvr-duje i 28 oktobra, dan koji Češkoslo-vačka Republika slavi kao narodni i državni praznik od godine 1918, kada je ova naša bratska zemlja izišla iz svetskog rata kao samostalna, slobod-na država. Zlatni Prag, veliki grad, ca-put regni, svojom slavom uzdiže se do zvezda; strašne bratoubilačke borbe utonulc su u istoriju davne prošlosti; bedu i nestašicu leči smišljeno i uspešno rešavanje socijalnih pitanja. Tamu nad zemljom več je raspršilo svanuče jasnog dana i narodu povratila se sreča; narod očiščen u trpnji, ojačan ljubavlju i delom, snažno se podiže i njegove težnje postaju stvarnost: slava češkoslovačkog naroda sja u delima sa-dašnjosti. A tvorac ove države, sedi državnik i mislilac, Toma G. Masarik, u mirnoj samoči u Lanima shvača u svojoj dubokoj duši zvukove fanfara i proročanski glas kneginje Libuše, kao slavospev slobodnoj otadžbini i kao potvrdu ispravnosti i uspeha svoga nauka i svog životnog dela.
Mi čemo — veli šutljivi samotar
—	biti na svetu uvek samo mala manji-na, ali ako mali narod sa svojim malim sredstvima što postigne, to ima naroči tu i neizmernu moralnu vrednost, po-put udovičinog groša. Mi nismo slabi ji od bilo kog naroda na svetu, čak smo u mnogo kojem pogledu bol ji; to več počinju da uvidaju i u inostranstvu. Ništa ne smeta što smo male n narod; to ima i svojih prednosti: možemo se bolje upoznati i intimnije živeti, bolje se kod kuče osečati. Vrlo velika je stvar ako mali narod ne zaostane za velikim narodima i ako doprinese svoj udeo na podizanju više čovečnosti. 1 mi takoder hočemo da pozvonimo na zvoniku sveta. Problem nas kao malo-ga naroda je, da moramo više raditi nego drugi i biti spretni ji; ali ako bi ko protiv nas nastupio nasiljem — onda udarimo! Ne dopustimo da bi nas uči-nili neznatnima — to je sve!
Državnici su — razmišlja šutljivi president — samo oni političari i javni činioci, koji u svemu što stvore uisti-nu imaju u mislima samo interes države. Za nje je samo jedna prava politika: harmonizacija manjih delova u celinu, okupljanje organizacija, pove-zivanje svili nastojanja. Takva politika može da ima odjeka i van državnih granica. Takvu politiku treba naše vreme, t. j. naše posleratno vreme. Ta zar je politika, prava politika, što drugo nego svesno formiranje ljudi, nego formiranje i kompozicija istinskog života?
I naspoletku — kako nas uči šutljivi filozof — ako bi se mogli ljudi medu soboiu razumeti, u jedan mah imali hi demokraciju; bez medusobnog razumevanja, bez strpljivosti, nema ni-kakve slobode. Samo ako je čovek prema čoveku apsolutno istinit i iskren, samo tada se možemo uistinu spoznati. Pez ljubavi nema istine, bez istine i ijubavi ne može čovek spoznati čo-veka.
Cr leži
Ur. T&uarđ Meneš,
preisednlk Češkoslovačke Republike
i edcijnih ilustrovanih priloga
Toma G. Mas ar Uk,
počasni preisednlk Češkoslovačke Republike
NemačkI glas o Sokolskoj Pelrovoj peloleici
»Wegweiser«, telovežbački izvesti-teljski bilten, koji izlazi svakog tedna u Berlinu, i koji je nedavno postao službenim glasilom Medunarodne gi-mnastičke federacije, donosi u svom broju od 16 o. m. na prvoj i drugoj stranici veči članak o Petrovoj petolet-ci j ugoslovenskog Sokolstva.
U uvodnom delu toga članka, koji nosi naslov »Dar jugoslovenskog Sokolstva -Kralju Petru II«, veli se sledeče:
»Daleko preko okvira svog struč-nog rada imale su velike telovežbačke organizacije kao vaspitna udruženja uvek uticaja na sudbinu i dogadaje u životu svojih naroda u raznim državama Evrope. Ove organizacije nisu siimo kao svoj cilj postavile sitni sva-kodnevni rad, da svojim vaspitnim ra-dom i formiranjem u telesnom pogledu stvore svojoj naciji za sve njene potrebe zdrave i snažne ljude, več su one često i same aktivno zahvatile u tok narodnog života. Primer jugoslovenskog Sokolstva s njegovim petgo-dišnjim planom dokaz je ove tvrdnje i ujedno lep primer ogromnih nacio-
nalnih snaga, s kojima raspolažu telovežbačke organizacije raznih naroda.
»Posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije godine 1929, ovome je pripala važna zadača, da kao jedina organizacija sprovodi nacional-no-političko vaspitanjo omladine. Državna kontrola nad tim 'bila je poja-čana osnivanjem posebnog Ministar-stva za fizičko vaspitanjo naroda. Sa-vez Sokola Kraljevine Jugoslavije ob-javio je na dan 6 septembra, kada je proslavio rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II, svog starešine, proglas, kojim se uvodi petgodišnji plan rada Sokolstva na nacionalno-političkom, kultur-nom i gospodarskem polju. Zaključak tog petgodišnjeg radnog plana pada na dan 6 septembra 1941 godine, t. j. na dan proglašenja punoletnosti mladog Kralja.
»Ideja Sokolske Petrove petoletke porodila se je medu jugoslovenskim Sokolima iz želje i svesti, da treba po-krenuti jedan veliki pokret svih moralnih konstruktivnih snaga u svrhu jačanja osnovnih nacionalnih ideja i u svrhu organizacije i unapredenja soci-jalnog, ckonomskog i moralnog života
naroda. Ovim planom pretvara se sokolska misao u delo, koja znači pravi patriotizam, a koji se oličava u stal-nom i nesebičnom radu i žrtvovanju u korist narodne celine.«
U daljnjem delu toga članka iznosi se detaljnije, što sve obuhvata ovaj sokolski petgodišnji radni plan i način njegovog praktičnog sprovodenja u delo.
Briga za fizičko vaspitanjo u drugim državama
Tiršev državni zavod
za fizičko vaspitanfe u Pragu
U bližini državnog Masarikovog stadiona u Pragu, na Strahovu — na kome če se 1938 godine održati priredbe velikog X svesokolskog jubilarnog sleta, i za koju čo se svrhu na ovom stadionu izvesti izvesne privremenc
adaptacije — podiže sc sada, prema projektu inž. arh. Kopa i Balcara, zgra-da za Tiršev državni zavod za fizičko vaspitanje, u kojoj če porod uzorno uredene vežbaonice biti izgradcnc i sve potrebne protorije za administrativne
Ali od svega početka bilo je potrebno — razglaba šutljivi državnik —• da mi česi, ako hočemo da zauzmemo u svetu uvažavan položaj, moramo da svetska pitanja učinimo za svoja, i obr-nuto, češko pitanje mora postati svet-sko pitanje.
Tako je Masarik polagao idejne temelje samostalnosti svoje otadžbine. I kada je nadošlo vreme, bile su stvo-renc več sve komponente te je bilo samo potrebno pristupiti da ih sc poveže zajedno i u celinu. On sam kaže, da kod kuče doduše nije bilo svestra-ne pripravljenosti za veliki i sudbo-nosni čas, ali se ipak našlo nekoliko muževa, koji su mu pružili prvu i naj-preču pomoč, da njegovo duhovno zda-nje i Libušino proročanstvo nisu ostali
—	prazna teorija. Medu tima je bio i dr. šajner, starosta češkoslovačke obče sokolske, koji je pred' odlaskom Masarikovim u inostranstvo pribavio mu materijalna sredstva i dao mu ta-
koder na službu i svoje Sokole-legio-narc. Tu je bio i agilni, spretni i oprezni mladi dr. Bcneš, sadanji pretsednik Republike, koji je svome učitelju sta-vio na raspoloženje svu svoju duhovnu svežost i okretnost. U Parizu če-kao ga je genijalni Stefanjik, a u Rinru, Londonu i u Americi bio je spreman kadar duhovne elite naučen jaka i državnika svetskog formata, s kojima je naučenjak i mislilac Masarik bio več odavna u najprisnijim vezama. Tu je bio također i njegov drug po štruci Vilson. Tako je Masarik odvažno stu-pio u borbu, koja je doslovno značila borbu na život i smrt. U domovini ostali su njegovi verni, koji su morali da produ trnoviti put, između bajoneta klevetnika'i špijuna i povlačeni po tamnieama, dok nisu dočekali oslo-bođenje. I gde god je stupila noga ne-klonivog borca, tu bi se odvalio komad stare, trule zgrade.
Tako je češko pitanje postalo
svetsko pitanje i dobilo realni oblik u novoj tvorbi na zemljovidu Evrope. U granice te novo države Masarik je udario prvi temelj njene sigurnosti i odbrane, kada je u Rusiji od legionara-Sokola organizovao prvu redovitu na-rodnu vojsku, kada je još pro Češkoj i Moravskoj pripojio Slovačku i Pot-karpatsku Rusiju, davši tako Češko-slovačkoj Republici onaj konačan oblik, kako ga jo bio u sebi zasnovao svojom neumoljivom istinoljubivošču, samosvešču koja imponuje i nesalom-ljivom verom u pobedu pravde. Pred tim oružjem duha i značaja ustuknula je sva brutalna sila, koja je htela da slovenske narode upregne u svoja triumfalna kola. Tako je istorija potvrdi-la sav nauk Masarika naučenjaka i državnika, koji nam šutljivi samotar u Lanima tako iskreno ponavlja i pre-poručuje da o tomo razmišljamo. Te-ško je steči slobodu, a još teže ju je čuvati i očuvati.
Nas jugoslovenske Sokole, koje spaja toliko najintimnijih bratskih veza več od godine 1863 s češkoslova-čkim Sokolstvom, s češkoslovačkim narodom i njegovom otadžbinom, isto tako kao i njih raduje njihov narodni i državni praznik i mi za se usvajamo sav nauk brata Masarika, koji nam ot-kriva jedino pravilne poglede na sav javni život i rad i u našoj jugosloven-skoj državi. Nama Sokolima nije te-ško shvatiti, da medu Masarikovim učenjem i njegovim tako bistrim i ne-pogrešivim gledanjem na rad i težnje njegovog naroda te medu onim što je učio Tirš vlada puna, harmonična su-hladnost. Oduševljeni i požrtvovni, skromni i nesebični, neklonivi pod bremenom odgovornosti i teškoča, a ceneči lepotu i verujuči u uzvišenost naše stvari, želimo, da bi se slava bratske Češkoslovačke Republike i naše Kraljevine Jugoslavije večno dizala k zvezdama!
svrhe. To je tek početak onoga što ima da se uradi za ovaj zavod, koji je svojedobno bio osnovan zakonom, a u s vrh u da posluži školovanju nastavni-ka gimnastike i študiju telesnog vas-pitanja. Zato i dvorana vežbaonice ovoga zavoda, koja če biti duga 30 a široka 17, neće biti gradena za veliki broj učesnika, za veče nastupe ili slično, ali če zato ova vežbaonica, kao i cela zgrada ,na osnovu temelj itog študija higijenskih načela i najmoderni-jiii izuma tehnike, pretstavljati uzor vežbaonice. Vežbaonica se nalazi u sredini zgrade, i ima neobičan oblik, a naročito pada u oči njen segmentni plafon, da bi se time poetiglo što bolj.e provetravanje i grejanjc vežbaonice i što veče osvetljcnje i akustičnost. Višina nižih uzdužnih zidova vežbaonice iznosi 5.20 m, a suprotnih zidova 9 m. Na ovoj strani nalaze se i 4 pomična prozora, koja dovode direktno svetlo i svež vazduh. Vežbaonica če imati i centralno grejanje i centralnu ventila-ciju te moderno električno osvetljenje. Pod vežbaonice biče položen na beton-sku izolovanu ploču, a na ovu biče položena naročita konstrukcija parketa, koja onemogučuje stvaranje pukotina i time prašine. U vežbaonici če biti uredeno i naročito doskočište za sko-kove. Svaka od četiri Strane vežbaonice biče uiredena za pohranu sprava. Pre dolaska u vežbaonicu svaki pose-tilac morače, da dode do garderoba, proči kroz dugi hodnik, a nakon što se u garderobi svuče poči če u prostorije za umivanje i tuširanje i tek zatim
Soko je vaspitna organizacija. Njegova je svrha vaspitati i sačuvati ju-goslovenski narod u telesnoj, duševnoj i moralno j snazi. Soko se brine o čo-veku u telesnom, duševnom i moral-nom pogledu, imajuči uvek u vidu ne-razdvojenost ljudske bitnosti. Glavno sredstvo da se postigne taj cilj jeste — telesno vaspitanje.
Sokolsko vaspitanje zaosnovano je na temeljima svestranosti i opčenito-sti. Kao glavni temelj sokolskog vas-pitanja je svestranost. Svestrano sokolsko vaspitanje obazire se na usavrša-vanje čitava čoveka, t. j. na njegovu telesnu, moralnu i duševnu stranu.
Temelj svestranosti sokolskog vas-pitanja znači dovesti snagu, zdravlje i lepotu pojedinca do največeg razvoja, postiči harmoničnu uzajamnost ncrv-nog (živčanog) i mišičnog sistema, pro-bistriti misli, ojačati volju, odvažnost, istrajnost i samopouzdanje; razvijati društvene osečaje, moralno i estetski, naučiti da čovek pretvara energiju u delo, vaspitati ga u radu i delatnosti, delovati na formiranje i stvaranja nje-govog čvrstog karaktera.
Ova snaga može doprineti narodu uspeh samo onda, ako u ovomu radu učestvuju svi slojevi našeg naroda. Zato je drugi temelj sokolskog vaspita-nja opčenitost t. j. uvet, da tom vaspi-tanju pristupe svi slojevi naroda, bez razlike doba, starosti, spola, kao i bez obzira na stalež, politiku i versko sta-novište.
Da postigne taj svoj cilj, sokolsko vaspitanje služi se, kao glavnim sredstvom, telesnim vaspitanjem, t. j. raz-ličitim telesnim vežbama, i to tako, da one vaspitavaju na zaosnovanim temelj ima sokolske ideologije.
I samo sokolsko telesno vežba-njc zasniva se na temeljima svestranosti, t. j. što se u sokolskom telesnom vaspitanju izabiru vežbe, kojima se po-stiže pravilan razvoj tela i funkcija organa tela. Okretnost, odvažnost, sprem-nost, prisustvo duha i volja, postižu se vežbama na spravama, a disciplina i društvenost postiže se prostim i strojnim vežbama i igrama.
S obzirom pak na temelj opčenito-sti, sokolsko telesno vaspitanje izabi-re takve vežbe, koje može svaki sam izvadati, i koje su pogodile za različito doba starosti i spol.
Pokreti, kojih je velika množina, sastavljeni su u srodnu celinu, odre-dena je njihova srodnost, čime je omo-gučeno pamčenje velikog broja pokre-ta i čime je stvorcn sistem telesnog vaspitanja.
Kako sistem sokolskih vežba zah-vata pokrete sistematske telovežbe, tako isto zahvata šport i igre.
Da se postignu ciljevi sokolskog telesnog vaspitanja, koje smo gore na-veli, potrebne su meto d e.
Metoda sokolskog telesnog vaspitanja zaosnovana je na načelima svestranosti i sveopčenitosti. Njeno glavno načelo je nerazdvojnost ljudske bitnosti. Metoda sokolske telovežbe traži, da se kod vežbanja gleda svestrano na čoveka kao jedinku, t. j. kako na telesnu tako na duševnu i moralnu stranu. Na vežbalištu treba vaspitavati volju i karakter u bratskom duhu. U toj
opet u vežbačkom odelu proči drugim hodnikom, koji vodi do vežbaonice. U svakoj od te četiri garderobe biče mesta za 28 vežbača.
Posebnost ove zgrade biče i velika dvorana za predavanja, izgradena amfiteatralno, koja če moči da primi 140 slušalaca. Oti vežbaonice ovu dvo-iranu deliče samo jedna pomična vrata široka 12 metara, tako da če slušaoci moči direktno iz dvorane za predavanja pratiti praktičan rad u vežbaonici. U dvorani za predavanja biče instaliran i kino-aparat za proiciranje slika i filmova. Osim toga tu če biti i sve ostale prostori je: za kancelarije, za stanove činovnika, telefonska centrala, skladišta, garaže i dr.
Skupština Unije francoskih gimnastičara
Dne 21 novembra održače se u Parizu, u velikoj dvorani Sorbouc, skup-ština Uni’je francuskih gimnastičara. Na dnevnom redu ove skupštine, kojoj če pretsedavati državni podtajnik za telesno vaspitanje, biče osim pitanja administrativnog značaja takoder hiranje nove uprave, takmičenja u godi-ni 1937, prednjački tečajevi i sl. Slc-tovi Unije pak predvideni su u god.
1937	u Parizu, prigodom velike svetske izložbe, godine 1938 u Compiegne-u, godine 1939 u Brestu, a godine 1940 slet če se održati po svoj priiici u Tunisu.
sokolskoj telovežbenoj metodi polaže se najviše na svestranost, na primenji-vanje vežbi prema snazi i početnicima, na prirodne i ubrzane kretnje, na različnost i zabavnost, a sve u cilju da se održi dobra volja i ljubav prema telesnom vaspitanju.
Za jednostavniju svrhu, harmonično ujedinjenu u poretku, izlaže metoda sokolske telovežbe zadatak (vežbu) i preraduje ga za razno doba starosti i spola. Na temelju metodske vežbov-ne osnove sastavljen je »raspored vežbanja«, koji je vremenski razdeljen na. dane i časove. Kod sastavljanja raspo-reda, gleda se pre svega na starost, spol i izvežbanost. Drugojačiji je raspored za zinu (sokolane) drugojačiji za leto (letnja vežbališta). Nadalje vežbe su sastavljene prema mesečima i sed-micama, i konačno za svaki čas vežbanja. Pri tome naročita se pažnja obrača, da sve izražene vežbe imaju svrhu postizanje opčeg sokolskog vaspitanja.
Sokolski čas vežbanja podeljen je u vežbaonici na četiri jednaka dela sa prethodnim uvodom, koji traje najviše 5 minuta, da se telo pripremi za naporni telesni rad, koji prethodi u ras-poredu.
Prvu četvrtinu časa vežbanja treba da posvetimo zajedničkom vežba-nju pri čemu se vežbaju proste vežbe, vežbe s palicama, čunjevima, kao i vežbe kojima se gaju disciplina i smisao za celinu. Največi deo vremena treba obratiti prostim i strojnim vežbama, kod kojih se naročita pažnja obrača iz-vodenju tačnih pokreta, prelaza iz jed-nog položaja u drugi, vežbajuči na taj način t. zv. mišični sustav. Kod strojnih vežaba obrača se pažnja, da bi vežbač imao stalni pogled na druge, čime se uči podredivanju celini.
Dve četvrtine treba da posvetimo vežbama na spravama, kao i pojedina-čnom (individualnorn) vežbanju, pri čemu se vežbač prema svojim sposob-nostiina i-razvitku dodeljuje s drugima, koji su iste sposobnosti i Snage, u odclenje od 7 članova da vežba pojedi-načno na jednoj spravi, koja je toga časa odredena.
Vežbanje na spravama u sokolskom telesnom vaspitanju nije samo uvežbavanje okretnosti, nego je to i sredstvo za vaspitanje volje. Nikakvim drugim vežbama to se nečc postiči bez posledica za zdravlje i napredovati u vaspitanju volje, kao s vežbama na spravama. Pri vežbanju na spravama suprostavljaju se razne poteškoče, koje vežbač mora da savlada. Savladiva-njem poteškoča mora hteti, mora pro-turiti svoju volju, mora sam sobom upravljati, a čime utiče na vaspitanje volje.
Zadnja četvrtina vežbovnog časa treba da je posvečena ostalim vežbama, zaokruženim u sistemu, kao Skokovima, raznolikostima, borbenim vežbama, mačevanju, skupinama, vežbama s ute-zima i t. d. To su vežbe koje su po zdravlje korisne, a u isto vreme utiču i na vaspitanje odvažnosti i volje.
S obzirom na to, da se u svakoj četvrtini vežbovnog časa nalaze razli-čiti vaspitni momenti, ta vežbovna četvrtina časa treba da se podeli na tri ili četiri dela, svaki po 5 minuta, koji
su sastavljeni i umetnuti medu vežbe na spravama, te za svaki deo od 5 minuta treba obraditi posebni zadatak. Na osnovu gore izloženog iznosimo raspored jednog vežbovnog časa:
1) 5 minuta opče vežbe, koje daju potstreka rastu, elastičnosti, jačini i time pripreme telo za naporne vežbe;
2) 15 minuta vežbe sa spravama, proste i strojevne vežbe;
3) 5 minuta pripremne vežbe za laku atletiku;
4) 15 minuta vežbe na glavnim spravama (vratilo ili krugovi);
5) 5 minuta lakše igre;
6) 15 minuta vežbe na glavnim spravama (razboj ili konj);
7) 5 minuta vežbe u skokovima, preskocima, na penjalima i t. d.;
8) 15 minuta zajedničke vežbe, od-redene za javne nastupe;
9) 5 minuta vežbe umirujuče (vežbe disanja);
10) 5 minuta pevanje patriotskih pesama, koračnica u maršu i kratkim govorima pred vrstom o raznim sokolskim i ostalim pitanj ima.
Time bi bio završen čas sokolskog sistematskog vežbanja. Ovo je čas vežbanja u zimsko doba, dok se leti ima da preinači s onim granama, koje se u poj edinim krajevima mogu s uspehom gajiti, kao: laka - atletika, plivanje, veslanje, igre, izleti, taborenje, letovanje, dakle sve što utiče na podizanje telesne snage i zdravlja a u isto vreme na druželjublje, podredivanje celini, na jačanje i vaspitanje volje, karaktera i ostalih vrlina, koje treba da krasc sva-kog čoveka.
Vaspitanje prednjaka. Značaj i ulogu prednjaštva, koje mora da pro-žima sokolska ideja, izneo je Tirš u jasnim i kratkim reeima: »Kuda god je Sokolstvo uspelo ili neuspelo, neka je zasluga ili krivnja prednjaštva«. Da sokolsko telesno vaspitanje još nije u svim jedinicama potpuno, krivnja je zbog nedovoljnog broja struenih i idejno spremnih prednjaka. Dakle, šta nam nedostaje? Nedostaju nam spremni i sposobni prednjači i prednjačice. Lako je u Sokolstvu pripremiti za svaki drugi posao člana, samo ako za Sokolstvo ima ljubavi i oduševljenja, ali za prednjake pored ljubavi i oduševljenja treba imati i struene spreme, koja je prvi uslov za dobar napredak i razvi-tak sokolske ideje. Nečemo imati pod-mlatka, ni naraštaja a naravno ni članstva, ako ne vaspitamo omladinu. Prednjaka i prednjačica nam nedostaje, i te kako nedostaje. Za njihovo vaspitanje i školovanje do sada je nedovoljno uči-njeno, kako kod četa tako kod dru-štava, župa i Saveza. Do sada se pitanju i podizanju prednjaštva obračala veoma mala pažnja. Više se pažnje po-svečivalo neznatnim ili časovitim pita-njima, a o glavnom pitanju, o pitanju stvaranja vaspitača, vodilo se vrlo malo računa.
Dok se ne posveti veča pažnja podizanju prednjaštva, pokušaču ovde iz-neti neke misli, koje bi u našem sokolskom praktičnom životu mogle u izvesnom pogledu biti od koristi za spremanje našeg prednjaštva te kako bi bilo moguče vaspitati u svakoj četi bar po jednog a u društvima bar 2 prednjaka godišnje.
Najpre potrebno je pravilno i redovno držanje prednjačkog časa i pred-njačkih sastanaka u obliku sednica. Negde na tom času proučavaju sistematiku, metodiku, a na drugom usavr-šavaju vežbače, članove prednjačkog zbora. Po morne. shvatanju, ovo nije dobar put. Šta pomaže prednjačkom zboru sistematika i metodika, kad se ne zna kako treba metodički postupati kod preskoka, recimo, skrčnog na jednoj spravi. Zato predmet prednjačkog časa treba da bude praktična metodika. Pokazati praktično metodično postu-panje kod raznih stupnjeva, prepreka, pokazati razliku izabiranja vežbi za mladež i dorasle, naučiti komandu, pru-žati pomoč kod vežbanja, voditi zajed-ničko vežbanje i razne igre — to je za današnju praksu najpotrebnije.
Ovakvim postupanjem uvodi se prosto jedan sistem u kratkim tečaje-vima, koji se drže u jedinicama svake nedelje bar po 1 čas. Ovakvim radom obrazuju sc članovi vežbači za pred-njačke pripravnike. Na ovim kratkim tečajevima zaokruži se najosnovnije znanje i na takav se način prednjački pripravnik pripremi za drugi, duži i po spremi veči prednjački tečaj.
Stečenim znanjem na tečaju nije odmah sve sa vladano; to znanje treba još u praksi provesti. Tu tek prednjak uvidi, da u brzini predavanja na času, nije n. pr. upoznao dobro način pri-prema za tičanje preko prepona, te da mu isto tako glatko i dobro ne ide kod grupnog vežbanja, dece ili koje druge kategorije. Radi toga treba da hospi-tira kod iskusnih prednjaka, kao učiteljski pripravnik kod vredna i iskusna učitelja, gdc če se sam osvedočiti o načinu i vežbanju dotične granc ili elementa (kao na učiteljskim školama, gdc
se buduči učitelj pripravlja za praksu slušanjem i gledanjem). Sečam se, da smo kao mladi i dobri vežbači bili ho-spitanti na vežbovnom času s decom, a isto tako s naraštajem, te iako nismo imali temelja, ipak smo mnogo toga naučili. Prednjački kandidat, koji več ima solidan teoretski temelj, vrlo dobro če opaziti kad prednjak-takmi-čar uvežbava na pr. odbočna kola, skok s motkom, proste vežbe ili izvesnu igru, on če dobro i jasno opaziti raz-liku kako dotični prednjak vodi decu a kako naraštaj.
Stečeno se znanje u školama iz-vesnim delom zaboravlja, a u večini slučajeva mnogo toga u školi ne biva potpuno i jasno objašnjer.o. Tek nakon svršene škole dolazi stručno obrazova-nje. 1 šegrt najpre svrši školu, i onda istom počne učiti stručno i da bi se potpuno usavršio u svojoj štruci, mora pratiti razvoj i napredak te struke. Tako isto i prednjak mora študirati telov. dela, čitanjem naših i stranih struenih časopisa, a to če u mladom pred-njaku podiči zanimanje za vaspitni rad i produbiti njegovo znanje te če i njegova praksa biti sve stvarnija i savr-šenija. Takav prednjak i sam dobro i stručno vaspitan neče umarati i kvariti tela dece raznim nezgodnim i teš-kim vežbama, neče ostaviti 30 dečaka da stoje dok jedan izvede preskok preko jedne sprave (koja je za odrasle), a na polju, na livadi sja proletnji dan, on neče naraštajcima pokazivati škodljive i teške izdržaje te kriviti njihova telesa.
Na sednici prednjačkog zbora može uvek jedan član zbora održati kra-tak nagovor iz telovežbe, metodike, ideje. Pri tome se izmenjuju misli, bistre i dopunjuju, a to uvelike koristi u
Zapažena je činjenica, da su mnoge sokolske manifestacije i veliki zbo-rovi promašili moralni efekat zbog — rđavih govornika. U času kad je potrebno da se snažno manifestuje sokolsko oduševljenje, da se u nekoliko rečenica izrazi raspoloženje sokolskih redova i da se u uznesena srca ureže nekoliko snažnih sokolskih misli — penje se na govornicu govornik, koji, bez govorničkog talenta ili bez govorničke spreme, s nekoliko p r o-mrmljanih rečenica, upropasti glavni i završni efekat svečanosti i pa-ne kao hladan tuš na sokolsko oduševljenje. Koliko puta oduševljeni stu-pate u sokolskim povorkama, oduševljeni snagom sokolskih redova, misleči radosno na velike ideale, i zaustavite se pred govornicom, čekajuči da govornik jasno i oduševljeno izrazi ono, što je u tom času u srcima stotina i hiljada, u njihovom odlučnom i poletnom maršu, u njihovim preobra-ženim licima. A vaš se zanos odjednom susretne s mucanjem i mrmljanjem govornika, da se splasne u jedno mučno i očajničko raspoloženje.
Mi ne obračamo dovoljno pažnje na vaspitanje govornika, iako se bez
Skoro svi otseci,. kojima je odre-den naročiti deo rada oko priprema za jubilarni X svesokolski slet u Pragu
1938	godine započeli su s radom, a rad nekojih od njih več danas je u punom jeku.
Glavna pažnja obrača se sada na izradi sletskog proračuna, a koji če iz-nositi nekoliko desetaka milijuna Kč. Ova ogromna suma potrebna je zbog novih adaptacija na slctištu, koje još nije definitivno izgradeno. Država ima još da izgradi oba pobočna krila glavne tribine, nadalje dve tribinc sa stranc te još neke druge objekte. Mnogo če se utrošiti i na propagandu u ino-stranstvu te za ugoščenje inostranskih delegata, kojih če bez sumnje mnogo stiči u Prag, jer če se u Pragu za vreme sletskih dana održati i naredna medu-narodna takmičenja u telovežbi te mc-dunarodni kongres za fizičko vaspitanje, čija je organizacija poverena na-ročitom odboru, kome stoji na čelu br. dr. Vajgner, rektor Karlovog univerzi-teta u Pragu.
Kod pretsedništva glavnog sletskog odbora osnovana je več i naročita komisija, u kojoj su zastupani prctsedni-štvo, načelništvo, prosvetni odbor, ot-sek za inostranstvo i otsek za stumpu
COS.
Novinarski otsek vec sada razasi-1 je pojedinim redakcijama velikih listo-va skoro dnevno razne vesti o slctu i slctskim pripremama.
Geslo sleta biče: »Za slobodu« — pa če u duhu ovog sleta biti organizo-
praktičnom radu pri sprovodenju sokolskog telesnog vaspitanja.
U tome vidimo solidan početak naobrazbe prednjaka za telesno vaspitanje i sticanje spreme za polazak u društvene i župske tečajeve, kao i pri-premanje i za stručne predavače na idejnim školama, sednicama, predava-njima, na skupštinama, javnim priredbama i izletima. Tako prednjak stiče poglede na mnoga potrebna i korisna sokolska pitanja, a posebno kako da se popravi stanje u vežbaonici, u društvu, medu prednjaštvom i dr.
Obrazovan i iskusan prednjak opaža sve, šta se u svetu dogada u pogledu telesnog vaspitanja. jer sokolski rad treba danas svuda, ako se želi napredak, novih snaga, stručno obrazovanih, doba diletantizma i samouka i za Sokolstvo je davno prošlo. Danas Sokolstvo za svoj rad traži punu vrednost i spremu.
Poglede na kultura telesnog vaspitanja treba stalno objašnjavati i širiti putem predavanja, telovežbenih filmova, posečivanjem izložaba, javnih pri-redaba, utakmica, sletova i t. d? Ne smemo nadalje ostajati stalno pri sta-rom nego moramo uvek tražiti novo, bolje i lepše.
Izlažuči ove misli, koje mogu mnogima poslužiti pri radu, čvrsto verujem, da če sc smišljenim načinom vaspitanja i uvodenjem prednjaštva ono i množiti i da če se ujedno time lakše savladati mnoge teškoče, koje stoje na putu uspešnom telesnom a time i op-čem, svestranom sokolskom vaspitanju, koje teži da društvu i zajednici dade punog, celog čoveka — Sokola.
Petar čolič,
načelnik Sok. župe Mostar
dobrih govornika, ne može zamisliti propagovanje nijedne ideologije, pa n* naše, sokolske. Zar sad, posle tako ubedljivo dokazane ogromne važnosti govorništva za širenje ideja, zar mi tek sad da razmišljamo o njihovoj koristi za našu sokolsku akciju. Ima još mnogo primitivizma u gledanju na ovo pitanje u našim sokolskim redovima, s kojim treba raščistiti. Treba pokloniti pažnje govorništvu, trebaju nam govornički tečajevi za funkcionere koji se moraju po dužnosti pojavljivati na govornicama. Ostavljajuči da se drugi put osvrnemo potanje na ovo pitanje, mi ga ovog puta tek pokrečemo s na-merom, da upozorimo na njegovu vc-liku važnost i s još jednim ciljem: da se, pri javnim manifestacijama ma koje vrste, ne penju na govornice lica, koja ne z na ju govoriti, jer se time postiže obratan efekat; umesto ubedivanja i oduševljenja, izaziva se kod Sokola i nesokola mučno raspoloženje i u njima ubija svako oduševlje-njc, koje je preduslov za svaku akciju, pa i sokolsku. Neka se stoga u novoj eri Sokolske Petrove petoletke i ovom pitanju posveti pažnja, koju po svojoj važnosti zaslužuje.	R.
vane i sletske priredbe i pogotovo jav ni nastupi.
Propagandni otsek več je završio rad oko izdanja jednog jednostavnog propagandnog sletskog plakata, koji če biti izraden u 15 jezika te raspačan u nekoliko stotine hiljada primeraka.
Ovih dana če se sastati i occnji-vačka komisija, koja če oceniti stigle načrte za veliki sletski plakat i sletske značke. Ovu komisiju sačinjavaju pored naročito odredenih članova sletskog pretsedništva još i pretstavnici udruženja umetnika prof. Drahonjov-ski, Horejc, Dvoržak, Šejnost, Švab inski i Obrovski.
Sletski program s vodičem Pra6a biče izdan krajem naredne godine. Priprema sc i velika štedna akcija za slet uz sudelovanje novčanih zavoda.
Informacioni otsek svestrano pro-učava mogučnost lokalne radio informativne službe, koja bi imala namešte-nc svoje megafone ne samo na sletištu. nego i po gradu, po nastanbama i kolo-dvorima. Razmišlja se i o tome, da sc uvede informaciona služba po svim ve-čim češkoslovačkim gradovima, pogra-ničnim stanicama i u medunarodnji11 vozovima, koji voze kroz Ccškoslo vačku.
Prosvetni odbor ČOS izgradio je predavanje o prošlom IX svesokolskom sletu sa diapozitivima a u januaru 13/ prirediče naročiti tečaj o X sletu, u kojem če predavati vodeči funkcioncri pojedinih otseka sletskog odboia.
Izložbeni odbor več je uradio načrt sokolske izložbe, koja če u pojedi-
Sokolsko telesno vaspitanje
Nemarno govornika!
Pripreme za X svesokolski slei u Pragu
193S godine
God. VII broj 42	 „___ »SOKOLSKI G L A S N I K«
Iz Sokolske
nim specijalnim ekspozicijama prikazati svestranost sokolskog rada.
Svim sletskim otsecima određene su več i kancelarije te pomočno kance-larijsko osoblje. Sve če to biti koncen-trovano u Tirševom domu.
Pretsedništvo ČOS bilo je zamo-Ijeno, da se ponovno pozabava i pitanjem sletskog poreza, pošto je proračun troškova več veoma prekoračio prvobitno predvidenu visinu.
Poznati komponista, profesor Jaroslav Kršička komponovače pretsletsku pesmu, dok su V. Novak i J. B. Ferster zamoljeni da bi komponovali pesme za sokolske horove.
I inostranstvo več se interesuje za slet, što dokazuj u svakodnevni pismeni upiti, koji stižu glavnoj sletskoj kan-celariji.
Naše mesto jamačno nije nikada izgledalo svečanije, nego dne 11 o. m. Još ranim jutrom vile su se državne zastave sa svim kučama u mestu. Olo-vo je iščekivalo izaslanika Nj. Vel. Kralja, da na svečan način otvori i preda generacijama novosagradend Sokolski dom, koje je naše društvo sa-gradilo nakon dvogodišnjeg svog rada, a koji je posvečen neumrlim Seni-(Da Kralja Heroja.
Oko 10 sati pucanj prangija obja-vio je mnogobrojnom narodu, da ulazi motornom drezinom izaslanik N j. Vel. Kralja, pešad. potpukovnik g. Tihomir Stojadinovič, pomočnik komandanta sarajevskog Vojnog okruga. IJ to vreme je bio na staničnom peronu celi sokolski odbor na čelu sa starešinom bratom ing. Kuzmanom Milevi-cem, vežbače članstvo, mnogobrojno gradanstvo i seljaštvo kako iz bližnje okolice tako i daljnje. S Kraljevim iza-slanikom eu još došli delegati bratskog Saveza i Zupe u osobi brače Nikifora Todića, starešine Sokolskog društva Tuzle i Mehe Salihspahiča, elana žup-ske uprave. Kada je g. izaslanik Nj. Vel. Kralja sdšao s drezine prolomio se je urnebesni poklik iz stotine grla: »Živio Kralj«. Tada mu podnosi izveštaj brat starešina, koji ga upoznaje s članovima uprave, a mala devojčica uče-nica osnovne škole Mirni Loci predaje mu kitu cveča. Odatle je povorka g. g. izaslanike otpratila do njihovih stanova, pa se jc povratila i dočekala dolazak vozova iz Han Pijeska i Zavi-doviča u kojima je došlo veoma mnogo gostiju sa »vih strana.
U 11 sati ušao je na letnje vežba-lište kraj doma g. izaslanik Nj. Vel. Kralja. Tarno ga je na ulazu dočekala devojčica Zora Cvijetič i dala mu so i hleb. Tada se jc postrojio gust špalir Sokola i ostalog naroda. Ponovno su nastali urnebesni poklici Kralju, Jugoslaviji, vojsci i Sokolstvu. Izaslanik Nj. Vel. Kralja održao je dirljiv patriotski govor, a nakon toga presekao državna trobojku i otvorio vrata. Izljubio se s bratom starešinom Milevičem preda-juči mu dom na rukovanje i moleči ga, da ustraje u radu na dobrobit Kralja i otadžbine, sa željom da novootvore-ni dom bude svetionik svakog dobra. Iza toga se je ogromna masa sveta slc-gla u dom, gde jc nastavljeno s daljnim svečanostima. Svečanost je otvorio brat Mvlevič, pozdravivši vrlo bi-ranim rečima gg. izaslanike Nj. Vel. Kralja, g. bana, delegate Saveza, Župe, ostalih bratskih društava, pretstavnike crkve, te ostale posetiocc. Iza toga su otposlani pozdravni pozdravi Nj. Vel. Kralju i g. banu Lukiču. Nakon gor-njeg, zamolio je pretstavnike vere, da izvrše verski obred, pa jc prvi počeo pravoslavni sveštenik proto g. Mihajlo Savič iz Kladnja, a iza njega je nasta-vio muslimanski sveštenik g. Abdurah-man Mehmedovič, koji je nakon izvr-šenog verskog obreda održao dirljiv i patriotski govor dotakavši se Sokolstva. kao organizacije, koiu Islam to-
Povodom češkoslovačkog praznika 28 oktobra
Svim bratskim jedinicama!
U svim mestima, gde se bude u zajednici s ostalim drugim udruženjima priredivala žajednička proslava dana 28 oktobra, praznika bratskog češkoslovačkog naroda, dužnost našeg Sokolstva je da uzme u proslavi što vidnijeg učešča, da bi ona bila što dostojanstve-nija i značajnija. U onim pak mestima, gde se te proslave ne budu priredivale u zajednici i u večem obimu, treba da naše jedinice same prirede predavanja
o	značaju tog največeg praznika bratske i savezničke nam češkoslovačke Republike.
leriše. Posle njega je govorio izaslanik g. bana drinske banovine načehvik sreza kladanjskog g. Simon Bančič, koji je izručio pozdrave g. bana, koji je bio sprečen službenim poslom, da lično prisustvuje. Iza njega je govorio brat Nikifor Todič, delegat bratskog Saveza, koji je naglasio, da je srečan što može da pretetavlja Savez Sokola i da se uveri lično šta je naše društvo za veoma kratko vreme, a nakon dvogo-
dišnjeg svog opstanka, stvorilo. Posl*-njega je govorio o ciljevima i ideologiji Sokolstva brat Meho Salihspahič, delegat župe. Njegov govor je ostavio naročiti utisak na prisutne. Tako-der jo govorio delegat bratskog društva Zavidoviči brat František, koji je ispred svog društva odao priznanje našem društvu i zaželio mu srečan bu-duči rad. Nato je govorio brat Milevič, koji je izneo historijat ovog Sokolskog doma. Na koncu je govorio g. Feljin Jamakovič, pretsednik odvašnjeg o.l-bora »Gajreta«, koji jc bio prvi inici-jator i najviše materijalnih žrtava podneo za gradnju našeg doma. On je biranim rečima pozdravio izaslanika Nj. V. Kralja ispred društva »Gajret«, naglasivši da je srečan što vidi u našem mestu izaslanika protektora »Gajreta«. Takoder je naglasio, da če i u buduče Gajretovi radenicr, kao i do sada, iči ruku pod ruku sa Sokol im a, jer če se samo tako odužiti amanetu Kralja-Mučenika, a za napredak i sre-ču našeg Mladog Kralja i Jugoslavije Iza toga je u 2 sata posle podne brat starešina ing. Kuzman Milevič zaklju-čio podnevnu svečanost.
Posle podne trebao se je održati javni čas, ali se nije mogao održati zbog iznenadne kiše.
U 8 sati na večer bila je zabava n sokolani, koja jc počela predavanjem
o	istorijatu društva brata društveno« prosvetara Burhanudina Fočiča. Iza to ga su deklamovali 3 patriotske pesme učenici: Dušan Vignjevič, Juro Rude-lič i Braco Milevič. Pozorišni komad »Sokolska majka« od Dušana Đ. Cvjct-koviča izveli su društveni diletanti na največe iznenadenje publike, koja je bila mnogobrojna. Posle završenog komada otvorio je igranku izaslanik Nj. Vel. Kralja « g-dom ing. Mileviča.
Moralni, kao i materijalni uspeli je iznad svakog očekivanja. B. F.
SoRolslca radio - predavan fa
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 29 oktobra predaje br. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »28 oktobar 1918 godine u Pragu«.
dne l novembra predaje br. Ga-vra Miloševič, Cetinje, o temi: »Ce-tiniski manastir u svetlosti sokolskoi«:
Oddelek starejših bratov.
Pri sokolskem društvu v Celju je že od pomladi 1929. stalna vrsta starejših bratov. Telovadi vsak torej in petek od 18J4 do 19'Л ure v telovadnici mestne osnovne šole. Lansko leto je bil povprečen obisk na uro 14. Starejši bratje so dosedaj nastopali skupno z mlajšimi brati. Letos je vrsta starejših nastopila s posebno točko na društveni akademiji v mestnem gledališču, s prostimi vajami je nastopila na domačem javnem nastopu in na župnem zletu v Celju.
Prehajamo počasi v zimsko sezono. Naša vrsta je pričela v torek, 13. oktobra zopet redno telovaditi. Prišli so prvo uro vsi lanski obiskovalci telovadbe. Letos bomo vadili posebne proste vaje, ki eo prav lahke, vendar
župe Celje
zaposlijo vse mišičevje in so tedaj v vsakem pogledu koristne in izdatne. Tudi orodne telovadbe se ne bo zanemarjalo in se je bodo posamezniki lahko poljubno posluževali.
Vabimo vse, ki so v mladlih letih posečali sokolsko telovadbo, da pridejo zopet v naš krog in naše vrste pomnožijo. Vabimo nadalje vse, ki so naših misli in dosedaj iz kakršnegakoli vzroka niso mogli telovaditi v sokolskih društvih.
*
Črtano društvo. Uprava Sokolske župe Celje je z rešitvijo bratskega Saveza št. 10.884/36 črtala sokolsko društvo Globoko, srez Brežice, ker so za obstoj tega društva prenehali pogoji članov 2 in 3 pravilnika za sokolska društva.
_______________________________str,	a
Prosvetni letaj Sokolske župe Petrovgrad
U vremenu od 2—7 oktobra ove go-dine održan je prosvetni tečaj Sokolske župe Petrovgrad. Ovo je peti tečaj po redu u ovoj župi odkad je S. P. O. otvorio četirogodišnji plan prosvet-nog rada, a prvi u novom trogodišnjem planu. Do sada je kroz svih pet teča-jeva prošlo 300 članova i članica. Na ovom tečaju bilo je 57 prisutnih članova i članica raznih društava iz ove župe. Tečaj se je održavao u prostorija-ma Sokolskog društva I Petrovgrad. Predavanja za tečajce bila su idejna i praktična. Svi tečajci posetili su sa svojim nastavniciina tvornicu piva i tvornicu šečera. U sredu uveče 6 ov. m. pri završetku tečaja prireden je svečan banket na kom su uzeli učešča svi tečajci i nastavnici.
Tečaj je završen s uspehom, i 57 novih tečajaca pošlo je u narod da po ravnom Banatu poseju seme zdrave sokolske misli u dušama čestitih mladih Jugoslovena.
Javna vežba Sokolskog društva Zagreb 111
Sokolsko društvo Zagreb III, koje radi u gimnastičkoj dvorani nove gimnazije u Solovljevoj ulici, priredilo je u nedelju dne 4 oktobra o. g. svoju IV javnu vežbu, na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Zagreb I u Klaičc voj ulici, koja je vežba moralno i materij alno vrlo dobro uspela.
U 15.30 sati, dok glazba Sokolskog društva Zagreb 11 svira sokolske koračnice, ulaze na vežbalište sve kategorije Sokola III, te se postrojavaju čelom prema izaslanicima vojake, vlasti
i	Sokolstva, a zastavnici unose društvene zastave, te Sokolstvo i prisutni odaju pozdrav zastavama, a glazba svira Sokolski pozdrav. Nakon pozdrava otstupaju sve kategorije osiin članova, koji ostaju postrojeni i vežbaju slet-ske proste vežbe, te ih publika nagra-duje odobravanjem. Slede članice s prostim vežbama. Nakon članica nastupa muški naraštaj s prostim vežbama; vrlo dobro uvežban ostavlja lep utisak na prisutne. Sledi ženski naraštaj sa svojim prostim vežbama, nara-štajke svojim elegantnim izvođenjem ubire burno odobravanje prisutnih. Iza ženskog naraštaja nastupaju odeljenja na spravama i to: članovi — preskoči preko stola, članice — preskoči preko kozliča, muški naraštaj — vežbe na visokom razboju i ženski naraštaj — vežbe na dvovisinskom razboju. Koc! ove tačke primetili smo, da je nara štaj muški i ženski tehnički vrlo do-bar, te pojedinci i pojedinke pokazuju, da bi sc uz stručno vodstvo mogli razviti u vrlo dobre sokolske tehničarc. Nakon sprava slede vežbe muške de-ce, te mališani pozdravljeni sa simpatijama od prisutnih napuštaju vežbalište, da odmah za njima nastupe ženska deca, koju publika toplo pozdravlja. Po prvi puta ove godine u Zagrebu nastupaju starija brača u vežbama palicama, što prisutni primaju s vidnim zadovoljstvom. Slede igre svih kategorija medu kojima pobuduje veselost kod prisutnih, navlačenje užeta iz-medu 6 starije brače i 12 muške dcce, gde mališani par puta za redom pobe-đuju stariju braču. U predzadnjoj tački nastupa 10 članica u posebnom sa-stavu od sestre M. Beličcvič — vežbe loptama — uz pratnju glasovira na ko-jem svira brat ing. Han. Vežba evo-jom ritmikom i dobrom izvedbom osvaja prisutne; članice otstupaju burno pozdravljene. Nastupaju članovi u po-sebnoj tački od brata Mudroga: Vežbe devetoriee za članove, koji dobrom izvedbom i uvežbanošču ostavljaju lep utisak.
Nakon vežbi devetoriee nastupaju sve kategorije, kojima je starešina društva brat Josip Rišlavi održao dug, to-pao govor o zadacima današnjeg So* kolstva.
Po završetku govora brata starešine izvršen je mimohod svih društvenih kategorija, te je u Sokolskom domu održano sokolsko zabavno veče, na ko-jemu su brača i sestre u društvu sa svojim milim gostima uz pesmu i pica proveli nekoliko ugodnih i veselih sat .
Ovu javnu vežbu posetili su: pomočnik komandanta IV armiske oblasti divizijski general g. Dorde Radosavljevič, komandant Savske divizijske oblasti divizijski general g. Vlado Kostič, vršioc dužnosti komandanta IV podoficirske škole Kraljice Marije pe-šadiski potpukovnik brat Dušan Petrovič, starešina Sokolske župe Zagreb brat dr. Oton Gavraneič, njegov za menik brat dr. Srečko Mahulja, tajnik župe brat profesor Džamonja, te broj-no članstvo svih zagrebačkih sokolskih društava i gradanstvo grada Zagreba.
Javnu vežbu, koja je pretekla u uzornom redu vodio je neumorni društveni načelnik brat Drago Potočnjak uz pripomoč druitvenog pmlnjačkog zbora.
Zbor okrožnih načelnika Sok. župe Sušak~RIjeka
Zbor okružnih načelnika održan je u nedelju dlne 11 oktobra o. g. u pisar-nici bratske Sokolske župe Sušak-Ri*jc-ka pod pretsedanjem župskog načelnika brata Marijana Borasa. Na tom zboru bila su zastupana ova okružja: iz matičnoga okružja bila su nazočna ova 'br. i es.: Br. Helman, br. Vasič, br. Vranič, br. Prelovec, s. Gabra Šepič, s. Nevenka Boras i s. Roma Mohorič. Kastavsko grobničko okružje zastupao je okružni načelnik br. Valesio, krčko okružje ‘br. Uravič, uskočko-vinodol-sko okružje zastupao je br. Jazbec i otočko okružje br. Bačič iz Raba, dok ličko i goransko okružje nije niko zastupao. Na zboru je bio nazočan po dužnosti i župski prosvetar br. Bačič.
Na tom važnom sastanku pretresa-na su po Sokolstvo ove bratske župe vrlo važna tehnička pitanja. Rasprav-ljalo se o natecanjima, javnim nastu-pima, sletovima, utakmicama u pliva-nju, veslanju i smučanju, te konačno o tečajima, koji se imadu održati ili još ove godine ili početkom godine 1937. Iza toga poduljega i stvarnoga pretre-
Iz Sokolske župe Varaždin
Proslave rodendana Njegovog Veličanstva Kralja
Osim svečanih proslava društva Varaždin i Čakovec,'koja izvršiče pro-slavu rodendana Njegovog Veličanstva Kralja Petra II s prepisanim programom, stigli su još sledeči izveštaj i o proslavi toga dana: Sokolsko društvo Kotoriba održalo je 6 IX prepodne u dekoriranoj sokolani svečanu sednicu sa ovim programom: 1) Sokolski marš (fanfara vatrogasne čete), 2) Otvaranje sednice (br. starešina Čižmešija), 3) »Na 6 septembar« (deklamacija), 4) Predavanje o Mladom Kralju i znače-nju 6 septembra, 5) Državna himna, 6) »Zdravo, Kralju (deklamacija), 7) Či-tanje proglasa Saveza SKJ, 7) »Oj Sloveni«. Sokolana jc bila potpuno puna, a prisustvovali su sednici, uz celokupno članstvo delegati raznih ustanova i lep broj naroda. Tom prigodom prire-dene su oduševljene manifestacije Mla-dome Kralju i to baš na ovom pogra-ničnom mestu, gde i unutarnji neprija-telji htedoše razoreti dugogodišnji rad Sokolstva. Sokolska četa Macinec priredila jc na rodendan Njegovog Veličanstva Kralja lepu svečanost. U dvorani, okičenoj slikama, zelenilom i državnim barjacima sakupilo s^ je sveu-kupno članstvo, pretstavnici vlasti, članovi »Jugoslovenske čitaonice« i sclja-štvo. Svečanost je započela pevanjem četnog zbora »Sokolski pozdrav«. Prvi je govorio brat starešina Zore, a pri-godno predavanje održao je brat prosvetar Valdec. Sledi deklamacija (s. Crnčcc), pevanje državne himne, čita-nje proglasa Saveza SKJ, (br. Jambro-vič), recitacija (s. Videc), pevanje »Oj Sloveni«. Sokolska četa Sivica prisu-stvovala je (i septembra blagodarenju u crkvi, nakon čega jc održana svečana akademija s ovim rasporedom: 1) Državna himna (četni zbor), 2) predavanje (bratVrana), 3) deklamacija (br. Šimunič), 4) čitanje savezne okružnice,
5)	deklamacija (s. Laptoš), 6) simboli-čke vežbe i 7) »Oj Sloveni«.
*
Komemoracije na dvogodišnjicu pogi-bijc blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Sokolsko društvo Varaždin prisu-stvovalo je s odredom članova u odori pomonima u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi te izraelitskom hramu. Nakon toga održana jc u društvenoj prostoriji komemoracija, na kojoj je članstvu i delegatima ustanova i društava govorio brat starešina Novakovič, iznesavži ukratko život i staralački rad te smrt Velikog Kralja Mučenika. Sokolska četa Biškupec nrisustvovala je takoder
sanja prihvačen bi predlog župskoga načelništva o podnošenju Pravilnika o uredenju javnih nastupa po okružjima i društvima, koji če se podineti na pri-hvat i odobrenje nadležnom sokolskom forumu.
Konačno su pojedina brača iznela svoje poglede na sokolski tehnički nad u odnosnim br. jedinicama osvrnuvši se kod toga iznašanja na uzroke i zapreke, koje dolaze iz nesokolskih redova i koje sprečavaju, a u više jedi-nica uopče onemogučavaju svako sokolsko javno delovanje. Nažalost se moralo konstatovati, da kod mnoge brače nema prave sokolske svesti ni sokolskoga vaspitanja ni sok. discipline, dok je kod sestara zavladao neki strah. Radi toga nemara i neliaja, koji se u mnogo slučajeva ne može oprav-dati biče nekoja bratska društva predložena na brisanje i likvidaciju. Bolje da je manji broj jedinica, ali vrednih
i	agilnih, nego veči, a taj samo na pa-piru. Sokolstvo ne sme da zna za zapreke, ono mora da kroči napred »po trnju k zvezdama.«
pomenu, nakon čega je smrt Viteškog kralja komemorirao brat Gluhak. 9 oktobra održan je u sokolani Sokolskog društva Kotoriba žalobni zbor. Raspo-red zbora ostavio je na prisutno članstvo i seljaštvo neizbrisiv utisak. Na pozornici, presvučenoj u crno sukno, bila je izložena slika blaženopočivšeg Kralja, kraj koje su gorele sveče. Program bio je sledeči: Otvorenje zbora (brat Holub), »Deveti oktobar« (deklamira br. Fundak), predavanje (brat načelnik Barulek), »Kralju Mučeniku« (deklamira br. Bek), alegorički prikaz izvela su muška i ženska deca pred slikom blaženopočivšeg Kralja, »Na Oplencu« (deklamacija br. Rajher), »Jugoslavija« (deklamacija br. Siladi), »Za Kralja i Otadžbinu« (dijalog), »Zadnji pozdrav Viteškom Kralju« (govorio brat Smrk). Toga dana prevedena je socijalna akcija u korist fonda Viteškog Kralja Ujedinitelja. Sokolska četa Sivica korporativno je uzela učešča na pomenu, a istog dana održana je i komemorativna sednica, na kojoj je o pokojnom Kralju govorio brat prosvetar Vrana. I Sokolska četa Strahoninec održala je nakon crkvenog pomena žalobnu sednicu. Na sednici j c održan prigodan govor te su recito-vane pesme »Kralju Mučeniku« od Ma-tešiča i »Deveti oktobar« od Vlahoviča. *
Javna vežba Sokolske čete Novo Selo - Sv. Rok. 27 septembra održala je ova četa svoju treču javnu vežbu. lako je bilo nestalno vreme vežba je uspela, pa nije izostao ni materijalan dobitak, naposc, jer su čakovečki trgovci, poklonili lepih stvari za tombolo. Uzeli su učešča i članovi matičnog društva iz Čakovca i Sokolska četa Sivica, a bilo je pojedinaca iz ostalih su-sednih jedinica. Vežbalište bilo je oki-čeno jugoslovenskim barjacima. Vežba jc započela pozdravnim govorom brata prosvetara Derviša Ajanoviča, nakon čega je otsvirana državna himna. Na-stupili su: muška i ženska deca (vežbe zastavicama) 40, naraštaj Sivica (vežbe palicama) 9, domači naraštaj (proste vežbe) 11, žensk deca (40), članovi (15), staletno trčanje (16), muška deca (proste vežbe) 26, štafetno trčanje (16).
*
Sokolstvo na proslavi 300-godiš-njice varaždinske gimnazije. Na ovoj kulturnoj proslavi uzelo jc učešča i Sokolstvo. Odred od 60 članova u odori s društvenom muzikom i barjakom, pod vodstvom načelnika brata Šuligoja prisustvovao jc svim svečanostima, a na akademiji шнШрао je bratski Savez brat Belčič.
Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu
Sokolski dom Viteškog Kralia Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu
Naši pokojnici f Sestra Jelka Vujnovlć
Kao da je i nemilosrdna smrt stu-pila u savez s našim neprijateljima — te iz naših redova bira ponajbolje.
Ovaj puta nam uzima sestru Jelku Vujnovič, načelnicu čete Mašič (žu-pa Zagreb). Sestra Jelka polazi dnevno realku udaljenu od njene kučice 5 km s verom, da će danas sutra biti ponos svojih roditelja — a svojim ra-dom kroz Sokolstvo — na korist domovini. Ali pred 2 god. pred samu maturo — shrva je bolest, kojoj traži le-ka, ali ga, nažalost, ne nalazi. Kao načelnica čete Mašič prima se delikatne zadače i skupi j a oko sebe lep broj članica. Svojim nesebičnim radom dokazuje da je na selu dobrih Sokolica — ako se nade samo jedna sestra koja razume da ih vodi.
Svoju ljubav iskazuju joj zadnji put sestre i brača skupivši se 21 septembra — da je otprate na večni poči-nak. Tu se u ime čete oprašta od nje brat Vukmirovič, a u ime matičnog društva brat prof. Ketig i još jedan kolega.
Odlazimo tužni s groba sestre Jelke — svesni, da če njeno mesto ostati nepopunjeno u našim redovima. Neka joj je slava!	M.
KNJIGI I LISTOVI
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI KA-LENDAR I KALENDARIĆ SOKOLSKE OMLADINE ZA 1937 GOD.
Kao i svake, tako če i ove godine Jugoslovenska sokolska matica izdati Jugoslovenski sokol, kalendar (XVIII
godište) i Kalendarič sokolske omladi-ne (IX godište). Cena Kalendara biče 7 Din, a Kalendariča 2 Din po komadu.
Pučki kalendar za sokolsko selo,
koji če takoder uskoro iziči, neče sme-tati gore pomenutim kalendarima, jer če isti biti ureden poput ostalih kalendara za selo, donoseči gradivo u naj-večem delu za sokolske čete.
Jugoslovenski sokolski kalendar, koji ima več svoju tradicij u, objaviče statistički pregled, spisak društava i četa kao i druge podatke, koji su ne-ophodno potrebni sokolskom članstvu i društvima u svrhu poznavanja sokolske organizacije. Kalendarič pak poslu-žiče našoj sokolskoj omladini.
Narudžbe za Jugoslovenski sokolski kalendar i Kalendarič sokolske omladine prima do kraja ovog meseca Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom.
*
SOKO NA JADRANU
Glasnik sokolskih župa Split, Šibenik - Zadar i Sušak - Rijeka. Broj 7 do 9 za juli - septembar 1936.
Sadržaj: Živio Kralj! — H. M., Zagreb: Lestvica najjačih naroda XI olimpijade. — Dr. Ivo Stalio, Split: Vesla-čka olimpijada 1936 g. — H. M., Zagreb: Olimpijske umetničke utakmice. — V. M. A.: Konkretni predloži. — Milan Kukurin, Hvar:	Prednjak.	—
Slet Sokolstva na Jadranu u Šibeniku 21—23 VIII. — Šaljivi kut. — Vesti iz župa Sušak - Rijeka, Split i Šibenik -Zadar. — Vlahovič P. Ante: Iz prošlo-sti Sokolskog društva Mandalina. .
Godišnja pretplata na list iznosi 24 Din; pojedini broj 2 Din. — Uredništvo i uprava lista: Split, Sokolski dom.
MALE VESTI
IZ NAŠIH J E D I N 1 C A
BELI MANASTIR. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Tu-
žne, druge obletnice tragične smrti svoga Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. setili su se belomanastir-ski Sokoli na dostojan način. U S sati bio je sastanak pred sokolskim domom, odakle je pošla sokolska povorka na pomen u katoličku i pravoslav-nu crkvu. Nakon pomena u obim cr-kvama, održana je komemorativna sed-nica u velikoj dvorani sokolskog doma, koja je bila za ovu svrhu posebno dekorisana. Na sednici je pored Sokola prisustvovao i veliki broj građan-stva. — Sednicu je prigodnim govorom otvorio starešina društva br. Jankovič, a iza njega poduži govor o pokoj-nom Kralju održao je br. Bunovič. Iza toga su deca izdeklamovala nekoliko prigodnih deklamacija, pa je nakon toga s poklicima »Slava Viteškom Kralju!« i »Živeo Kralj Petar II!« sed-nica zaključena.
CELJE. — Župni prosvetni odbor. Premestitvi brata Zdenka Verstovška v Brežice je sledila neizoibna sprememba v župnem prosvetnem odboru. Brat Verstovšek je povabil k sodelovanju brate in sestre iz Brežic, ki so prevzeli mesta tajnika, poročevalca za glasbo, dramatiko, lutke, statistiko in mladinski referat. Iz Celja je le še brat novinar. Delo v prosvetnem odboru bo odslej znatno olajšano, ker so referenti na sedežu predsednika, medtem ko so bili doslej ločeni v raznih krajih.
Bratska društva in čete naj vse dopise in poročila, nanašajoča se na prosveto, pošiljajo na naslov: Sokolska župa Celje, prosvetni odbor, Brežice. Tam naročajte tudi tiskovine za mesečna prosvetna poročila, nikakor pa ne pri br. Savezu ali saveznem prosvetnem odboru, ker je slednji oskrbel župe s potrebno naklado navedenih tiskovin.
GOSPIĆ. — Komemoracija smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Prema odredbama bratskog Saveza održalo je naše društvo 9 ov. mes. komemorativnu sednicu prilikom dvogodišnjice smrti ni-kada neprežaljenoga prvog Sokola blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Društvo je naj-pre korporativno sudelovalo na pomenu u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, a posle toga je održana u sokolani ko-
memorativna sednica, koja se je sa-stojala iz predavanja, muzičkih tačaka i deklamacija. Sve su tačke odlično izvedene, a naročito je dubok dojam ostavilo predavanje br. Milana Bogdanoviča. Prisutno je bilo oko 600 lica, iako je bio radni dan.	V. S.
GOSPIĆ. — Rad u društvu. Nakon dulje stankc počelo je opet s radom Lutkarsko pozorište našega društva, te nam je 1 oktobra prikazalo de-čiju bajku »Ivica i Marica«, proširenu po bratu Bulartu.
I ovoga puta kao i uvek naši Iut-kari su požnjeli veliki uspeh i moralni, a i materijalni. Izvedba je bila vrlo dobra. Naročito je bio doteran let lepti-ra, koji je bio upravo prirodan. — Scenerija bila je odlična. Dvorana je bila puna večinom razume se dece, koja su iskreno zavolela lutkarsko pozorište, a to je največi uspeh brače lutkara, koji ulažu zaista mnogo truda u taj nese-bičan rad. — Za nekoliko dana kad do-biju lutkari svoje stalne prostorije, biče njihov rad još intenzivni ji čemu se iskreno radujemo.	V.	S.
KASTA V. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Dana 9 oktobra o. g., na drugu godišnjicu mar-seljske tragedije, prisustvovalo je u 9 sati u jutro broj no članstvo pomenu u župskoj crkvi sv. Jelene u Kastvu. Iza pomena održala sc je u društvenom Narodnom domu komemorativna sednica.
KUTINA. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Sokolsko društvo Kutina priredilo je na dan druge obletnice tragične smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja pomen ovim redom: sveuku-pno članstvo, naraštaj i deca prisustvo-vali su pomenu u rimokatoličkoj crkvi, izraelit. hramu i evangeličkoj kapeli. Posle toga sabralo se uz članstvo, naraštaj i decu i mnogo gradana u Sokolskom domu, gde je održana komemoracija. Tužaljku »Mrtvom Kralju«, od Katica, pevao je naraštaj pod vodstvom prosvetara Dolenca, dve deklamacije o Kralju mučeniku recitirali su jedan naraštajac i naraštajka, predavanje o Velikom Kralju održao je pro-svetar br. Dolenec, a državnu himnu otpevao je na koncu dački zbor.
Pomen je bio veličanstven te se klicalo Kralju Mučeniku, Jugoslaviji, Kralju Petru II i Kraljevskom domu.
Predavanje se je naročito dojmilo svih prisutnih, tako da je bilo i suza tim više što je bilo protkano s više dir-ljivih anegdota iz života Kralja Mučenika kao vojnika, idealnog oca i narod-nog vladara.
NIŠ. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Na dan dvogodišnjice tragične smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja 9 oktobra t. g., u 9,30 časova Sokolska Župa Niš u zajednici sa oba bratska Sokolska društva u Nišu u svome domu održala je komemorativnu sednicu za pokfoj duše Viteškog Pokojnika.
Sednicu je otvorio starešina župe brat Dimitrijevih, prigodnim govorom oživljavajuči uspomenu na život i dela Velikoga Kralja. Govor je na sve pri-sutne ostavio bolan utisak, pračen poklicima hvala i slava blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedi-nitelju.
Zatim je pevački hor »Konstantin« otpevao »Svjati Bože«; mala »Bibu-ška« deklamovala je o Viteškom Kralju; brat Pavlovič, profesor održao du-že predavanje o Viteškom pokojniku; pevački hor »Konstantin« otpevao: Ve-čnaja pamjat; brat Markovič, potpu-kovnik — prosvetar župe, održao je krače predavanje o Viteškom Pokojniku praženo slikama iz života Njego-vog i najzad brat Černe, načelnik, iz-veo je vežbu s pesmom s naraštaj cima bratskog društva Niš-Matica »Što čutiš, Srbinc tužni«.
Ova tužna komemorativna sednica završena je u 10.30 časova, kada sc je korporativno otišlo na pomen u Sabor-nu crkvu.
OLOVO. — Druga obletnica mu-čeničke smrti Kralja - Heroja. Sokolsko društvo u Olovu je dostojno ko-memoriralo dvogodišnjicu smrti Kralja - Mučenika. Komemoracija je počela govorom brata starešine ing. Kuzmana Mileviča. On je komemorirao Njegovi: smrt, a nakon toga prisutni su odali dužnu poštu Velikom Pokojniku. Iza toga je predao reč bratu pro-svetaru Burhanudinu Fočiču, koji je u svom predavanju izneo život Kralja -Mučenika, kao i Njegove zasluge za Sokolstvo.
Nakon gornjeg svrstala se je ve-lebna povorka Sokola i gradana na čelu sa državnim zastavama, pa sc je pošlo u džamiju na blagodarenje. U džamiji, a nakon verskog obreda, go-vorio je sveštenik mladi imam g. Ab-durahman Mehmedovič. Njegov govor je također popračen klicanjem Kralju, Državi i Sokolstvu.
Preko celog dana su kupljeni do-brovoljni priloži zaisoeijalni fond blaženopočivšeg Kralja Mučenika.
SENJ. — Komemoracija obletnice smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Drugu godišnjicu tragične smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja komemoriralo je Sokolsko društvo u Senju u dubokoj tuzi, dostojno uspomeni Velikoga Kralja.
Posle žalobnih pomena za pokoj duše Kralja Mučenika u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, održano je u Sokolskom domu svečana komemorativ na sednica.
Sednicu je otvorio starešina dru štva i dirljivim rečima prikazao značaj ove tužne komemoracije. Posle toga održao je br. Drago Tomašič predavanje »Naš Viteški Kralj« u kojem je prikazao svu veličinu besmrtnog Kralja - Sokola, te težak i nenadoknadivi Njegov gubitak. Iza toga recitirala je naraštajka s. M. Rukavina pesmu Vo-jisl. Iliča, ml. »Na glas o smrti velikog jugoslovenskog Kralja«. Sa pozivom da budemo verni čuvari Njegovog ama-neta i da sc okupimo oko Njegovog Prvenca, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, br. starešina zaključio je ovaj komemorativni zbor.
Odaziv je bio vrlo velik, kako od članova, tako i od gradanstva, a na-pose od omladine, koja je bila zastu-pana u velikom broju.
SINJ. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Na dan obletnice smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja Sokolsko društvo priredilo je u svom domu ko memorativno večc s ovim programom: 1) Kralju - Heroju i Mučeniku, proslov, star. P. Markovič; 2) Beethoven: Posmrtni marš iz III simfonije »Eroika«, vojni orhestar; 3) I. Despot: Pred odrom Velikog Kralja, recituje D. Božič; 4) Hatzc: Slava Tebi, Kralju Mučeni-čc!, mešoviti zbor Sokola; 5) Chopin: Posmrtni marš, vojni orhestar.
Komemorativno veče proteklo je onako, kako sc dolikujc svetloj uspomeni Kralja Mučenika. Sokolska je dvorana bila prepuna članova i osta-log rodoljubnog gradanstva.
TRSAT. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Lepo i veli-čanstveno, dostojno pijetetu Žrtve, obavila se komemoracija i u bratskom društvu Trsat. Velika dvorana Narodne čitaonice na Trsatu bila je sva u črnini tako, da je prvi pogled na nju davao dojam tužnoga sečanja na Kralja Viteza, Oca i Vodu. Na samoj po-zornici postavljena je bila velika slika blaženopočivšega Kralja, koju su osvet-ljavale dve lepe i velike voštanice, a is-pod njih stajale su reči Njegova ama-neta: »Čuvajte Jugoslaviju« s mnogo cveča i palma. Kada se dvorana napu-nila vrednim meštanima, medu kojima se moglo opaziti i staraca i starica, dok je mesni planinski pešadijski puk zastupao lepi broj gg. ofieira, stupi na pozornicu jedan Sokolič te deklamira pesmu u spomen Kralju Mučeniku. Nakon toga vredna trsatska glazba otsvi-ra lepo i skladno jedan posmrtni marš. Sledilo je nato iserpno predavanje br. Šepiča, upravitelja trsatske osnovne škole, o Kralju - Sokolu i Mučeniku. Zadnja točka ove dostojanstvene komemoracije bila je izvedena po trsat-skom pevačkom zboru »Primorac« s puno osečaja pod dirigovanjem vojno-ga kapelnika kapetana Slaboga.
Tako se je, eto, i Trsat sa svojim Sokolima i ostalim svesnim gradanima i meštanima na dostojan način setio prerane smrti Velikoga Kralja.
VELA LUKA. — Rad u društvu.
Naše je društvo dana 5 i 6 septembra na najsvečaniji način izvelo proslavu Kraljeva rođenđana. Uoči dana bila je bakljada, rasveta, palenje vatara na brdima i pred školom proglašen ulazak u Sokolsku Petrove petoletku. Za večer je bila zakazana akademija, koja se je morala odgoditi zbog nevremena. — Ista je bila dne 8 septembra u 9 sati na večer. Moralni uspeh akademije bio je na sokolskoj višini.
Dana 12 i 13 septembra naše je društvo s društvenim barjakom, društvenom glazbom i s članstvom, ukupno 54 člana, uzveličalo sokolsko slavlje u Mostaru, a dana 9 oktobra društvo je korporativno sa svim mesnim vlasti-ma, ustanovama i rodoljubnim gradan-stvom sudelovalo pomenu za blaženO-počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujediritelja. Posle pomena u sokolskom domu održana je komemoracija. Na komemoraciji su izrečeni vrlo dir-ljivi govori. Brat Ari tun V. Simatovič recitovao je pesmu »Plač Kraljice Marije«, koju je sam spevao.
VRBNIK. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Dne 9 oktobra prisustvovali su Sokoli pomenu u
crkvi, a na veče okupili se u sokolani da odadu počast Mrtvom Kralju.
Sokolana je bila vrlo lepo okičena; pred slikom neumrlog Kralja tinjao je žižak, koji nas je potsečao na onaj tu žni dan, kada je pao žrtvom naš veliki Kralj. Mala s. Katica Polonijo recitirala je pesmu »Kralju Aleksandru I«, koja nam je izmamila suze iz oka. O herojskom liku Kralja Mučenika govorila je sestra Sonja Jerkovič. »Mrtav je Kralj, ali je živa Jugoslavija« — veli predavačica — »Jugoslavija je sada naš novi Skadar, u koji je On uzidan. —-Granitna je to zgrada koju ne može ni jedna sila da razori.« — Iza toga recitovao jc brat A. Valkovič pesmu Vojislava Iliča Mladeg: »Na glas o smrti največeg jugoslovenskog Kralja Aleksandra I«, a mi slušajuči poruku, koju nam Mrtvi Kralj po pesniku šalje, obnavljamo u duši Mrtvom Vodi naš sokolski večni zavet: čuvačemo Jugosla-
V1JU:
ZAGREB.	Svečani	sokolski
ples. Kao i dosadanjih godina, tako i ove godine zagrebačko Sokolsko pri-redujc na 1 decembra svoj svečani ples u prostorijama hotela Esplanade.
Organizaciju plesa imade ove godi ne agilno Sokolsko društvo Zagreb 3, koje je svojim dosadanjim sokolskim radom u gradu Zagrebu steklo puno poverenje svih članova Sokola u Zagrebu, kao i nepodeljene simpatije gradanstva grada Zagreba. Društvo je započelo sa svestranim pripremama oko toga plesa, pa se je nadati, da če taj ples biti jedan ponovni uspeh sokolske misli i pobeda Sokolstva u Zagrebu.
Zagrebačko Sokolstvo odaslalo je molbu na Najviše mesto, da bi se naš mladi ljubljeni Kralj Petar II, Starešina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, primio pokroviteljstva ovoga plesa. —
Sokoli grada Zagreba žele da ih ovom prilikom posete brača i sestre iz cele domovine.
Prednjak Iražl nameštenje
Trgovački pomočnik mešovite struke, prednjak s društvenim is' pitom moli bratska društva (čete), da bi mu našle mesto pomočnika, ili poslovode za samostalno vodenje manje trgovačke podružnice. Polaže manju kauciju. Za uzvrat radie bi u tom društvu (četi).
Ponude slati na brata Franju Ferič, zamen, načelnika Sokolskog društva Vrbovec.
Absolutna sigurnost
telovadnega orodja je prva zahteva telovadca; naše orodje pa ustreza ne samo z absolutno sigurnostjo, ampak tudi s praktično uporabnosljo, preciznostjo, krasno izvedbo in neverjetno nizko ceno vsem Vašim zahtevam. —
Tvornica telovadnega orodja
J. ORAŽEM
RIBNICA.
na Dolenjskem
219-7
KlIŠAMtAITDEU
ЦЦ1ЦАМАРШШ1ИОУа1»
221—41
UČITELJSKA
TISKARNA
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR »JASNIT«« ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI lOO 0/0 DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI
220-U
ROSI JA - FONSIER • društvo osHmrante I reoslguranfe e BEOORAP
L* s.... " K,.,*.*.	,e.	.	o,...d.......	зч.рТе.,..	.	u™.,«,.	.«*«*•	•	Ti-	um.,!«..	 *"®	"