KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (2)
PATENTNI SPIS
industriske: svojine
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
BR. 15748
Lenoir Jean, Geneve, Švajcarska.
Postupak i naprava za izradu elektroda za električno varenje svetlosnim lukom. Prijava od 21 novembra 1936.	Važi od 1 avgusta 1937.
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za izradu elektroda, koje su namenjene za električno varenje svetlosnim lukom i koje se jsastoje iz jednog jezgra i omotača, kao i na napravu za izvođenje ovog postupka.
Za izradu takvih elektroda se poglavito upotrebljuje postupak gnjuranja, kod kojeg se gola jezgra, n.pr. žičani štapovi, gnjuraju u kakav tečan rajstvor koji sadrži odgovarajuće obložne materije, zatim se izvlače i suše.
Odstupajući od ovog postupka su poznati različiti po|stupci za presovanje, koji uglavnom rade po sistemu po sebi poznate črevaste prese.
Postupak po ovom pronalasku pripada vrsti poslednje pomenutih postupaka i odlikuje se time, što se omotač obrazuje iz izvedene tako teško plastične mase, da se sprečava rastavljanje pojedinih meša-vinskih sastojaka mase, čime se obezbeđu-je apsolutno homogeni i ravnomerni sastav ovog omotača.
Ovaj se pojstupak odlikuje takođe i time,
što se bar jedno još golo elektrodno jezgro uvodi u dižu i ovu otvara;
što se elektrodno jezgro izvodi iz diže i pri tome se snabdeva omotačem (oblogom), pri čemu se tada omotni materijal pritiskom uvodi u dižu i nanosi se na elektrodno jezgro.
Naprava za izvođenje ovog postupka po dva poslednja !stava ima u kombinaciji sledeće delove:
jedan sud, koji služi za prijem omotnog materijala u plastičnom stanju i u
kojem se može proizvesti pritisak za istiskivanje ovog materijala;
bar jednu dižu, koja se nalazi u vezi !sa sudom;
napravu za prekid veze između suda
1	diže;
pokretni nosač, na kojem se postavlja elektrodno jezgro i pomoću kojega se o-vaj uvodi u dižu i iz ove izvodi;
takvu celinu, da se pri uvođenju elek-trodnog jezgra u dižu naprava otvara, i da se pri izvođenju elektrodnog jezgra iz diže vrši pritisak u sudu na omotni materijal, isti se provodi kroz dižu i snabdeva |sa oblogom elektrodno jezgro.
Na nacrtu su šematički pokazana dva radi primera oblika izvođenja naprave po pronalasku, i to:
Sl. 1 pokazuje aksijalni vertikalni presek kroz prvi oblik izvođenja.
SI. 2 pokazuje horizontalni presek po liniji II—III iz si. i.
SI. 3 i 4 pokazuju presek detalja u uvećanoj razmeri.
SI. 5 pokazuje vodoravni podužni presek kroz drugi oblik izvođenja.
Prvi oblik izvođenja (sl. 1 i 2) ima vertikalni cilindar 1 za presovanje, koji služi za prijem materijala koji obrazuje omotač elektroda, i u kojem se kreće klip
2	za prelsovanje. Na donjem kraju koji ima veći prečnik, no njegov gornji kraj, predviđene su vertikalne diže 3 (vidi i si. 3 i 4), čiji unutrašnji prečnik odgovara speljujem prečniku elektroda. Veza između u-nutrašnjosti cilindra 1 za presovanje i di-za 3 može biti prekinuta napravom za zatvaranje ili ventilnom napravom; ova se poslednja sastoji za svaku dižu 3 iz jednog
Din. 20.—
pokretnog zarubljeno konusnog ventilnog tela 4, koje se dovodi u dodir 'sa zarubljeno konusnim ležištem 15 diže 3. Svako ventil-no telo 4 klizi u vodilji 5, koja je čvrsto vezana sa cilindrom 1 za presevanje, čiji je donji kraj isto tako izveden u vidu zarubljene kupe; on je šupalj i sadrži pokretni štap 6; on se prema gore kreće pomoću opruge 7 koja se naslanja na vodilju 5, a prema dole pomoću težine ove fianše 8, u kojoj su utvrđeni jsvi štapovi i koja se može pomerati duž cilindra 1 za presevanje.
Ispod ovog cilindra 1 za presevanje je predviđena pokretna kružna ploča 9, koja ima kružno raspoređenje rupe 10 za prijem elektrodnih jezgara 11. Ona može biti koaksijalno sa cilindrom 1 za presevanje kretana na više i na niže prema ovome. Raspored diza 3 i rupa 10 je takav, da se pri ovim kretanjima elektrodna jezgra 11 koaksijalno uvode u diže i iz ovih se izvode.
Postupak po pronalasku se izvodi pomoću ovog oblika izvođenja prema slede-ćem:
Materijal, koji služi za izradu elektro-dnog omotača ima n.pr. približno sledeči sastav:
80^ rude
17 % vodenog stakla 3% vlažnog vezujućeg sredstva
On je pri običnoj temperaturi u tako teško plastičnom stanju, da se sprečava izdvajanje pojedinih jsastojaka iz mešavi-ne pri obradi. On se u ovom stanju uvodi u cilindar 1 za presovanje pri običnoj temperaturi.
Težinom fianše 8 se ventilna tela 4 presuju (pritiskuju) prema dizama 3, tako, da su ove zatvorene (sl. 1 i 3); štapovi 6 prodiru u ove diže 3, usled čega se ove poslednje oslobađaju od preostalog oblo-žnog materijala.
S druge strane se elektrodna jezgra 11, n.pr. metalne žice, stavljaju u rupe 10 u ploči 9 i u njima se čvrsto drže.
Ploča 9 se sad kreće prema dnu cilindra 1 za presovanje. Pri tome elektrodna jezgra 11 dolaze u dodir sa štapovima 6 i prinuđuju ih, da se kreću u vi|s sa flan-šom 8; opruge 7 pomeraju ventilna tela 4 prema gore, tako, da su sad diže 3 potpuno slobodne. Klipom 2 za presovanje se za sada ne vrši nikakav pritisak, tako, da se iz diza 3 ne istiskuje nikakav obložni materijal.
Sad se ploča 9 lagano udaljuje od tla cilindra 1 za prebovanje i izvodi, se pritisak pomoću klipa 2 za presovanje. S jedne strane se elektrodna jezgra 11 izvode iz diza 3, a s druge strane se obložni materijal iz cilindra 1 za presovanje uvodi u
ove poslednje koje su otvorene. Obložni materijal se kreće između vodilja 5 i ven-tilnih tela 4 |s jedne strane i konusnih površina 15 diza 3 s druge strane i prodire u ove poslednje, da bi se stavio oko elektrodnih jezgara 11 i da bi se na ovim čvrsto držao. Kad su elektrodna jezgra potpuno izašla iz diza, ove su celom svojom dužinom snabdevene homogenim omotačem, sa izuzetkom dela, koji je uvučen u ploču 9; ovaj goli deo jsluž za zavarivanje elektrode pri zavarivanju (varenju). Ovaj se rezultat tako postiže na jednostavniji način, no kod poznatih postupaka, po kojima se elektroda po celoj svojoj dužini snabdeva omotačem i ovaj se poslednji uklanja na željenom mestu.
Iz nacrta izlazi, da su jezgra 11 i diže 3 koaksijalni. Pošto je |s druge strane obložni materijal takav, da se rastavljanje me-šavine njegovih sastavnih delova sprečava kod obrade pod pritiskom, to je omotač ne samo apsolutno homogen i ravnomeran, već i‘u odnosu na jezgro centričan.
Pomoću tako opisanog izvođenja je moguće, da s,e jednovremeno izvede veliki broj elektroda, n.pr. 10—300, uvek prema 'snazi i veličini naprave, čime se poboljšava ekonornnost izrade.
Ako kod dužih elektroda treba da se oba kraja elektroda održavaju slobodno od obložne mase, to se takođe može i ovo postići time, što se zaustavlja klipni pritisak, pre no što se jazgra, koja treba da se oblažu. bez ostatka povuku iz cilindra 1 za pre'sovanje. Ovo znači u toliko bitnu uštedu u radu, što se kod inače poznatih postupaka za presovanje pojedine elektrode po celoj svojoj dužini oblažu i tek u jednom daljem radnom toku se uz znatne troškove na kraju koji se uklještava moraju oslobađati od omotne mase.
Radi jednostavnosti je izabran kružni raspored diza 3 i elektrodnih jezgra 11 na ploči 9; ali mogu biti upotrebljeni i drugi geometrijski i proizvoljni drugi rasporedi.
Drugi oblik izvođenja (si. 5) ima dva cilindra la, lb za presovanje, koji služe za prijem obložnog materijala i čije ose međusobno zahvataju oštar ugao. U cilindrima la, lb za presovanje se kreću klipovi 2a, 2b, koji se na primer stavljaju u dejstvo hidraulički ili pneumatički ili pomoću pogona vretenom i pomoću kojih se obložni materijal može staviti pod vilsoki pritisak koji odgovara svagda upotrebljenoj plastičnoj masi.
U zidu 20 koji vezuje oba cilindra la, lb su dve paralelne diže 3a, 3b koje se mogu zatvarati. Zatvaranje svake diže 3a, odnosno 3b se vrši pomoću zarubljeno konusnog ventilnog tela 4a, 4b koje radi u
vezi sa zarubljeno konu'snom površinom 15a, 15b diže i vođeno je u delovima 5a, 5b veznog. dela 22 oba cilindra la, lb; delovi 5a, 5b imaju oblik zarubljenih konusa, čije se male osnove u odnosu prema konusnim površinama 15a, 15b nalaze na izvesnom rastojanju od ovih. Ventilno telo 4a, odnosno 4b je snabdeveno jednim oksijalnim kanalom, u kojem se može kretati štap 6a, 6b; štap 6a, 6b je isnabdeven glavom 21a, 21b, koja je postavljena u vodiljnom postolju 23a, 23b. Pod pritiskom nepokazane opruge se ipak štap dovodi u svoj krajnji položaj u desno i zatim strči u dižu 3a, 3b, pri čemu on ovu oslobađa od preostalog obložnog materijala.
Desno od diza 3a, 3b je predviđeno drugo vodiljno postolje 25, u kojem se mogu kretati tamo i amo dva vodiljna klizna dela 26a, 26b. Svaki klizni deo je Isnabdeven sa dve stezalice 27a, 28a, 28b, koje e-lektrodna jezgra 11a, 11b dohvataju na jednom kraju, uvode ih u odgovarajuću dižu i izvode ih iz ove.
Obe stezalice svakog kliznog dela su obrtno postavljene na obrtnom delu 27 oko vertikalnih ojsovina 29, 28, koji je i sam postavljen obrtno oko vodoravne osovine u kliznom delu za 180°; pod takvim okolnostima može stezalica 27a zauzimati položaj stezalice 28a i obratno.
Automatska, nepokazana pogonska i upravljajuća jsredstva služe tome, da omoguće da se sledeći procesi odigraju u pravilnom sledovanju:
Otvaranje i zatvaranje stezalica 27a, 28a, 27b, 28b oba klizna vodiljna dela 26a, 26b;
kretanje vodiljnih kliznih delova 26a,
26b;
obrtanje obrtnih delova 27 ovih kliznih vodiljnih delova;
stavljanje pod pritisak cilindara la, lb za presevanje.
Jedan nepokazani uređaj služi za napajanje naprave na golim elektrodnim jez-grima, n.pr. metalnim žicama. Od ove naprave, koja ima svoj otvor iznad vodiljnog postolja 25, padaju elektrode jedna za drugom u stezalice oba klizna dela. Jedna i|sto tako nepokazana naprava za transporto-vanje se stara za odvođenje obloženih e-lektroda iz naprave. Ove padaju sa kliznog dela na ovu napravu.
Postupak po pronalasku se izvodi pomoću ovog drugog oblika izvođenja prema sledećem:
Oba cilindra la, lb, za presovanje se pune obložnim materijalom, koji se nalazi u jednom tako teškom plastičnom stanju, da se sprečava rastavljanje pojedinih sastojaka mešavine pri kasnijoj obradi za vre-
me izrade elektroda.
Da pretpostavimo najpre, da je klizni deo 26a na desnom kraju vodiljnog postolja 25, da se stezalica 27a nalazi na levoj strani kliznog vodiljnog dela 26a i da je otvorena. Elektrodno jezgro 11a upada |sa naprave za napajanje u otvorenu steza-licu 27a, koja se zatvara i ovo sada čvrsto drži n desnom kraju (si. 5). Vodiljni klizni deo 26a se kreće tada s desna na levo,-pri čemu elektrodno jezgro 11a dospeva u dodir sa štapom 6a i ovaj pomera u levo, čime se diza 3a oslobađa od ovog štapa. Kad klizni deo 26a do'stigne zid 20, njegovo se kretanje automatski preključuje i ventilno telo 4a se automatski pomera na levo, tako, da se uspostavlja veza između cilindra la za presovanje i diže 3a.
Čim se klizni deo 26a kreće na desno, u cilindrima la, lb za presovanje se pod ravnomernim klipnim pritiskom nalazeći se obložni materijal provodi kroz dižu 3a i nanosi se na elektrodno jezgro 11a, koje se povlači. U trenutku, u kojem klizni deo 26a ponovo dostiže svoj prvobitni desni položaj, elektrodno je jezgro 11a na celoj svojoj dužini, sa izuzetkom uvek na ste-zalici 27a nalazećeg se dela, snabdeveno oblogom. U ovom !se trenutku obustavlja kretanje kliznog dela. Obrtni deo 27 ovog kliznog dela se obrće oko svoje vodoravne ose sa još zatvorenom stezalicom 27a i u njoj čvrsto držanom obložnom elektrodom, kao i sa drugom stezalicom 28a za 180", tako, da obložna elektroda 30 dostiže položaj koji je pokazan na si. 5. Sada se otvara -stezalica 27a i elektroda 30 pada na tranportnu napravu.
Za ovo je vreme otvorena stezalica 28a zauzela položaj levo od kliznog dela 26a, i dobija drugo elektrodno jezgro 11a od naprave za napajanje. Opisani se procesi odigravaju ponovo za ovo novo- elektrodno jezgro.
Način dejstva kliznog dela 26b i sa njime u vezi ostajućim, ili dejstvujućim delom je sledeći: U vreme pak u koje se klizni deo 26a nalazi na levom kraju vodiljnog polstolja 26, klizni se deo 26b nalazi na desnom kraju i obratno.
Usled ovog naizmeničnog načina dejstva oba klizna dela 26a, 26b je učinak naprave veliki, pošto se uvek vrši uvođenje jednog elektrodnog jezgra i izvođenje drugog elektrodnog jezgra.
Može biti predviđeno više parova diza 3a, 3b umesto samo jedne, i mogu biti postavljene kako vertikalno ili koso tako i horizontalno.
Diže 3, 3a, 3b, štapovi 6, 6a, 6b, ven-tiina tela 3, 4a, 4b, vodiljni delovi 5, 5a, 5b mogu biti izvedeni zamenljivo, da bi se
mogli podesiti preina različitim prečnici-ma elektroda i jazgara.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu elektroda za električno varenje svetlosnim lukom, koje se sastoje iz jezgra i omotača, naznačen time, što se u više diza koje se mogu zatvarati i kroz koje se obložni meaterijal može provoditi pod pritiskom uvodi odgovarajući broj golih elektrodnih jezgra koja otvaraju diže, dalje što se elektrodna jezgra izvode iz diza i pri tome se snab-devaju oblogom na taj način, što se tada obložni materijal pritiskom provodi kroz diže!
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za postizanje potpuno homogenog i ravnomernog sastava omotača upotrebljuje masa čiji se sastojci ne mogu izvoditi iz mešavine, dakle jedra, teško plastična masa u suvom stanju i koja se čvrsto drži pomoću kakvog vezujućeg sredstva.
3.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se elektrodna jezgra jednim krajem čvrsto drže u kakvom nosaču jezgra, koji služi za njihovo uvođenje u dižu i njihovo izvođenje iz ovih, tako, da ovaj kraj ostaje bez omotača.
4.	) Pstupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za vreme izvođenja elektrodnih jezgara iz diza pritisak koji je vršen na obložni materijal privremeno obustavlja, da bi se dobila gola mesta na elektrodnim jezgrima.
5.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljuje bar jedan par diza, i što se uvođenje elektrodnih jezgara u ove i izvođenje elektrodnih jezgara iz o-vih za obe diže izvode naizmenično.
6.	) Naprava za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačena time, što ima sud za prijem obložnog materijala, u kojem |se može proizvoditi pritisak za istiskivanje ovog materijala, što ima više diza (3, 3a, 3b), koje se sa sudom nalaze u vezi, napravu (4-15, 4a-15a, 4b-15b) za prekid veze između suda i diza i pokretni nosač (9, 26a, 26b) pomoću kojeg se elektrodna jezgra (11, 11a, 11b) mogu uvoditi u diže i iz ovih izvoditi.
7.	) Naprava po zahtevu 6, naznačena time, što je sud cilindar (1, la, lb) za pre-sovanje, u kojem se može pomerati klip (2, 2a, 2b) za prepevanje (pritisak).
8.	) Naprava po zahtevu 6, naznačena
time, što deo (8) za stavljanje u dejstvo za zatvaranje diza (3) ima prema sudu štapove (6), sa kojima dolaze u dodir elektrodna jezgra, (11), pri njihovom uređenju u diže, tako, da se pri ovom uvođenju o-tvaraju diže.
9.	) Naprava po zahtevu 6 i 8, naznačena time, što su štapovi (6) vezani sa delom (8) za stavljanje u dejstvo.
10.	) Naprava po zahtevu 6, 8 i 9, naznačena time, što 'se delovi (4) za zatvaranje pomoću opruga (7) udaljuju od diza, čim ih radni deo (8) napusti pod dejstvom elektrodnih jezgara (11),
11.	) Naprava po zahtevu 6 i 8, naznačena time, što su delovi (4) za zatvaranje za diže vođeni u nepomičnim delovima naprave.
12.	) Naprava po zahtevu 6 i 8, naznačena time, što delovi (4) za zatvaranje diza imaju kanale, kroz koje prolaze štapovi (6).
13.	) Naprava po zahtevu 6, 7, 8 i 9, naznačena time, što je deo (8) za stavljanje u dejstvo vođen na cilindru (1) za,presevanje.
14.	) Naprava po zahtevu 6, naznačena time, što se diže (3, 3a, 3b) mogu za-menjivati.
15.	) Naprava po zahtevu 6, naznače-
na time, što ima bar jedan par diza (3a, 3b), bar dva klizna dela (28a, 28b) i pomoću kojih s.e ovo uvodi u odgovarajuću dižu (3a, 3b) i iz ove izvodi, zatim bar jednu stezalicu (27a, 27b,	28a,	28b), koja je
predviđena na svakom kliznom delu (26a, 26b) i služi za čvrsto držanje elektrodnog jezgra (11a, 11b).
16.	) Naprava po zahtevu 6 i 15, naznačena time, što |su obe diže (3a, 3b) paralelne i oba se klizna dela (26a, 26b) pružaju međusobno paralelno.
17.	) Naprava po zahtevu 6 i 15, naznačena time, što je svaki klizni deo (26a, 26b) snabdeven sa dve stezalice (27a, 28a, 27b, 28b), koje naizmenično dolaze do dejstva.
18.	) Naprava po zahtevu 6 i 15, naznačena time, što je stezalica (27a, 28a, 27b, 28b) svakog kliznog dela (26a, 26b) u ovome obrno postavljena, a to tako, da ona u prvom položaju može dobiti 1 čvrsto držati elektrodna jezgra (11a, 11b) i kretanjem od prvog položaja u drugi može obložene elektrode dovesti u položaj koji je različit od položaja elektrodnih jezgara kada treba da !se oblažu.
F, G /.




V '■

. ,%

.
. .
' "!•#

r
■

Ađ pat. br. ^7 48
FiG. 5.
ib

-
v





.. .

*>