KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1930.

PATENTNI SPIS BR. 7272
Dr. Wilhelm Bachmann, Seelze kod Hannovera, Nemačka.
Postupak za izradu čistih aluminijumovih jedinjenja, pogodnih za dobijanje aluminijuma. Prijava od 21. februara 1929.	Važi od 1. januara 1930.’
Traženo pravo prvenstva od 5. marta 1928. ('Austrija).
Izrada aluminiumovog metala vrši se na običan način u električnoj peći razla-
nmT^JnU-m-inikn-VnSldM ČT 86 °Vaj unosi 11 ras'opljeno kupatilo, kojePse u glav-nom sastop iz knohta. Ma da aluminiumova jedinjenja sačinjavaju glavni sastojak zem-
I ine kore i javljaju se na mnogim mestima, ipak je vrlo malo mineralnih slojeva pogodno da daju sirovine za proizvođenje aluminiuma. To proizlazi iz toga, što su većina alu-mm.umov.h jedinjenja, koja se javljaju u prirodi, vrlo nečista, naročito sadrže gvožđe i siliciumovu kiselinu, usled čega je jako otežano proizvođenje aluminiuma iz ovih jedi-
ifLT’i-S n'Je u°Pš|e i onemogućeno. Dakle, za primenu aluminijske materije za elektrohticko dobijanje aluminiuma jeste uslov, da je ova što čistija.	J
. ...	pronalazak odnosi se na izradu čistih aluminiumovih jedinjenja pogodnih za
dob,janje aluminiuma. On se sastoji u tome, što se kao međuprodukli ili krajnji pro
a!U,m.iniUna na, ,aj naČin> da se pre,vara aluminiumova so, koja ne sadrži i uorid, sa metalnim fluoridom u vodenom rastvoru, suspensiii ili čvrstom stanju na niskoj ili visokoj temperaturi.	suspensiji ili
o .Krai!lj! Prod,lk,i' koji se neposredno upotrebljavaju za dobijanje aluminiuma i koji se izrađuju po pronalasku, jesu pored aluminium-fluorida naročito aluminium-alkalna
nmdlTla9Vldnb	r"!? (k,ri°1.iti.)- lskon'šćavanjem aluminium-fluorida kao među-
produkta može cak dospeti do alumimum-oksida.
,,«ii ■ Kao aluminiuniova s°. Ma ne sadrži fluorid, može se upofrebiti svaka proizvoljna so, ah u prvom redu treba navesti aluminium-nitrate odn. aluminium-hlorideP
struki fhuSd8 nHr11 'đa * Se Z,e i. dobi,i »'uminium fluorid ili aluminium-alkalni dvo-fl . . X, ’ rodice se reakciona materija, aluminiumova so bez fluorida, metalni
5đAi^aziP^ i-?.8 - 1Zradu . 6 uminiu,,1'alkali dvostrukih fluorida, cd kojih jedinjenje-fluoridom slT ' lnT ^ .IYijveći značf.j- Pretvaraju se aluminium-nitrat sa nalrium-sledeća jednačint: ka"Um'fluor,d’ anion.um-fluorid itd., kao što pokazuje primera radi
c. .	AI(NO;))3+6NaF = 3NaFAIF3-f 3NaNOa
denim	S%U navedenim srazmerama puštaju da deluju jedna na drugu u vo-
!,rj	,h vodenim suspensijama, najbolje u toploti i u kretanju (mešanju),
ući 0^0 m G| IZve?,no)g Vx?j71ena P°s,aju odgovarajući krioliti u čistom obliku, obrazu-one metaine nitrate, čiji su metalni fluoridi upolrebljeni za pretvaranje.
vodu ,os1,^a'rr"Vndrabali 1 a,u.ratnium*h,orid i aluminium-sulfat, sadrže kristalnu
drugu zagrevanie iT u š roW-P°S ° S“ nSJPrf prisno Pomeša"e- Pu^e da deluju jedna na 9 g	TI em u širokim granicama temperature, pri čem isto tako postaju odgo-
Din. 15.
varajući krioliii. Može se raditi sa vrlo malo tačnosti i gotovo sa čvrstim materijama. Pretvaranje aluminiumove soli, koja ne sadrži fluorid, sa metalnim fluoridom može se uopšte sprovesti zagrevanjem, mešanjem ili drugim mehaničkim prerađivanjem, dalje pod dejstvom pritiska.
Izrada aluminiumove soli, koja ne sadrži fluorid, može se izvesti neposredno iz proizvoljnih sirovina, koje sadrže aluminium-oksid, kao na pr. iz gline, tretiranjem sa jakim mineralnim solima. Na pr. ekstrahira se zgodno kalcinisana glina sa kakvom mineralnom kiselinom na povećanoj temperaturi. Pri tom se rastvaraju osim aluminium-oksida još i nečistoće aluminium-oksidnog materijala, kao gvožđe, magnezium, alkalije itd., dok nerastvoreni ostaju eventualno titan, i uvek siliciumova kiselina. Nerastvorena aluminiumova so sa svojim nečistoćama filtrira se od nerastvorenog dela i pretvara dobivene rastvore, koji u odnosu na aluminium, mogu biti bazisni ili kiseli, sa fluoridom.
Mineralne soli, koje služe za tretiranje sirovine, koja sadrži aluminium-oksid, mogu se na prost način ponovo dobiti po pronalasku iz metalne soli bez fluorida, koja se izdvaja pri pretvaranju aluminiumove soli sa metalnim fluoridom, pri čem se eventualno može obrazovati istovremeno jedan deo ili celokupna količina metalnog fluorida. Sledeče jednačine pokazuju izvođenje ponovnog dobijanja kiseline i istovremeno ponovno dobijanje metalnog fluorida:
2KN03 + H2SiF„ = K,SiF„ + 2HNOa
K2SiFfi -f- toplota — 2KF -f- SiF4
CaF2 + SiF4 + H.,S04 = H2SiF„ + CaS04
Za ponovno dobijanje kiseline, kao što pokazuju prednje formule, uzima se kompleksna fluorovodonična kiseline, koja se pretvara sa odvojenom metalnom soli, oslobođenom fluora. Kiseline, koje su potrebne za tretiranje sirovine, koja sadrži aluminium-oksid, oslobađaju se od obrazovane kompleksne soli fluorovodonične kiseline.
Kompleksna so fluorovodonične kiseline ponovo se rastavlja zagrevanjem u element, koji daje prost metalni fluorid jednog kompleksnog fluornog jedinjenja. Metalni fluorid služi za pretvaranje sa aluminiumovom soli, dok se isparljivi fluorid (SiF4 u jednačinama) upotrebljava za ponovno dobijanje kompleksne fluorovodonične kiseline.
Drugu mogućnost za dobijanje metalnog fluorida, potrebnog za izvođenje aluminiumove soli u aluminium-fluorno jedinjenje pokazuju sledeče formule:
CaFo + SiF4 + NaN03 = Na2 SiF„ + Ca (N03)2 Na2 SiF„ -j- toplota = 2NaF -j~ SiF4
Dakle iz taloženog natrium-nitrata pretvaranjem sa kalcium-fluoridom i silicium-fluoridom, obrazuje se u prisustvu kiseline s jedne strane kalcium-nitrat, s druge strane natrium-siliko-fluorid, koji se rastavlja zagrevanjem, usled čega se oslobađa natrium-fluorid, koji može služiti za pretvaranje aluminimove soli, dok se istovremeno oslobođeni silicium-fluorid može upotrebiti za izradu natrium-siliko-fluorida. Ako se po novom postupku želi doći do aliminium-oksida, onda se zgodno za pretvaranje aliminiumove soli, koja ne sadrži fluor, sa metalnim fluoridom, primenjene sirovine određuju tako, da se obrazuje metalna so, koja sadrži za aluminiumovu so vezanu kiselinu i za flour vezanu bazu, i aluminium-fluorid, pa aluminium-fluorid izlaže daljem tretiranju. Pri takvom pretvaranju u vodenom mediumu postaje talog, koji sadrži aluminium-fluorid, u koliko se polazi od rastvora, koji sadrži gvožđe, i jedan deo gvođža, dok glavni deo gvožđa, isto kao i druge rastvorljive materije, ostaju u rastvoru. Zatim se rastvor filtrira od ne-raslvornog fluorida i zagreva polom aluminium-fluorid sa kakvim alkali-karbonatima odn. zemno-alkalijama, karbonatima ili kausličnim alkalijama, odn. kausličnim zemno-alkali-jama, koji sa aluminium-fluoridom obrazuju odgovarajuće fluoride i rastvorljive alumi-nate, filtriraju aluminantni rastvori od nerastvorenog fluorida i rastavljaju aluminati po jednoj običnoj metodi.
Oblici izvođenja postupka mogu se objasnili sledečim primerima:
1.	a) ALOa + 6HNO:! = 2Al(NO;1)3+3H.O
b)	2AI(N03) + 6KF = 2AIF3-f 6KNO;!
c)	2A1F3 + 6KOH = 6KF -f 2A1 (OH)3
2.	a) AIu03+6HC1 = 2AICI3+ 3HoO
b)	2A1CI3 + 6NaF = 2AIF3 + 6NaCI
c)	2AlFa + 6Na.,C03 = 6NaF + 6CO., + 2A1 (ONa),
d)	2A1 (ONa)3 + 3COž + 3H.O = 2A1 (OH)3 + 3Na.,C03
Ovim načinom izrade dobija se aiuminium oksid, odn. aluminium-hidroksid. koji je praktično potpuno čist, svejedno, da li se polazi od skupocenih ili jeftinih boksita ili od ma kakvih silikata alummmm-oksida. Dobiće se aluminatna lužina, koja je usied kiselog rastvora potpuno slobodna od siliciumove kiseline i usied docnijeg elkalnoa tretiranja tluorida potpuno slobodna od gvožđa. Aluminatna lužina je i pored nečistih sirovina čistija nego ona prema ma kome poznatom postupku. Obrazovani aluminium-oksid sadrži još tragove natriuma i fluora, koji ne predstavljaju nečistoće za elektrolizi! rastopljenog kupatila.
Ako se za ekstrakciju materijala, koji sadrži aluminium oksid, upotrebe kiseline koje imaju osobinu, da ne rastvaraju gvožđe odn. da odgovarajuće soli nerastvorljivo’ odvajaju primajući nečisto gvožđe, onda se dobija dalje preimućstvo, da se suprotno dobij a nj u a uminata iz boksita, udaljuju vrlo male količine gvožđa pri postajanju aiu-minala iz alumimum-fluorida i kaustične alkalije odn. kaustične zemno-alkalije.
• i • n ' kJ°d OV°9 oblika izvođeilia novog postupka mogu se uvek ponovo dobiti metalni tluoridi, pnmenjeni za pretvaranje sa aluminiumovom soli, oslobođene fluora i po-novo upotrebi ti za obrazovanje aluminium fluorida. Gvožđe, koje ovaj (aluminijum-fluorid) cini nečistim, može se, pošto su fluoridi po pravilu vrlo malo rastvorljivi u kiselinama ekstrahirati primera radi sa razblaženim kiselinama.
, . .!. kausbcne alkalije, potrebne kao pomoćne materije, odn. karbonati, mogu se upotrebiti u ciklusu Potrebno je naglasiti još, da se kod ovog oblika izvođenja postupka svi ostaci talože u dobro filtrirajućem obliku.
Kiseline, upotrebljene za rastvaranje aluminium-oksidne sirovine, koje se kiseline talože prema gore opisanom obliku izvođenja u obliku alkalnih odn. zemno-alkalnih soli, može se, kao sto je već pomenuto, isto tako ponovo dobili pomoću kompleksnih tluorovođonicnih kiselina i služiti za novo rastvaranje.
Druga mogućnost za izradu aluminium-oksida iz aluminium-fluorida, koji se pri pretvaranju taloži sa metalnim fluoridom, sastoji se u tome, što se u toploti na obrazovani alumimum-fluorid pušta da dejstvuje zasićena ili pregrejana vodena para ili agensi koji obrazuju druga fluorna jedinjenja pri atmosferskom pritisku ili u razređenom prostoru, odn. u vakuumu sa ili bez provlačenja gasom ili vazduhom. Ovim postupkom se znatno smanjuje izrada aluminium-oksida, pri čem se postiže niz hemiski tehničkih ko-nsti. Ako se obrazovani aluminium-fluorid zagreva na pr. sa vodenom parom, onda postaje fluorovodonicna kiselina i aluminium-oksid. Dobiveni aluminium-oksid je neobično-cist, kompaktan i težak i taloži se odmah u kalcinisanom stanju, tako da je uopšte suvišno dalje kalcinisanje. Ova mera pruža dalje znatno preimućstvo, da se pri tom pro-izvodi i aluminium-oksid slobodan od alkalija, dalje je lako postignuti produkt slobodan od siliciumove kiseline, upravo slobodan od sviju smetajućih nečistoća, koje se javljaju kod drugih postupaka za izradu aluminium oksida, ako se radi na odgovarajući način. Ovaj oblik izvođenja novog postupka predstavljen je primera radi sledečim jednačinama: 2AI„Os. 2SiO, .2H,0-f 12HNO;, = 4AI(N01)i + 4SiO, -I-10H O 4Al(N03)3+12NaF = 4AIF3+12NaN03	' '	"
4A1FS + 6H,0 = 2AI.,03 + 12HF 12NaN03 -f- 12HF = 12NaF -f 12HNO;l.
i n Kao što pokazuju prednje jednačine, postupak se može na pr. tako sprovesti, da tluorovodomcna kiselina postaje u jednom stupnju postupka, koji dejstvuje na metalnu so, koja se taloži pri izradi aluminium-fluorida i koja daje mineralnu kiselinu, potrebnu za rastvaranje aluminium-oksidne sirovine, ali istovremeno daje i metalni fluo-rid, koji služi za pretvaranje sa fluor slobodnom aluminiumovom soli u aluminium-fluorid. Postupak se dakle može voditi u ciklusu, ali jediniti sa proizvođenjem skupocenih ostataka, kao na pr. kalium-nitrat ili fluorovodonična kiselina.
Ako se pak umesto fluorovodonične kiseline želi dobiti šilicium-fluorid i čist alum.mum-oks.d, onda se odgovarajuće čisla siliciumova kiselina dodaje aluminium-lluoridu i preduzima termičko razlaganje u njegovom prisustvu.
4A1F3 4-3Si0* = 2Al20, + 3SiF4
Ako se radi na silicium-fluoridu kao sporednom produktu, onda se ovaj može danas primeniti u različite svrhe u herniji fluornih jedinjenja.
Drugi oblik izvođenja, koji isto tako vodi neposredno do aluminium-oksida, i ovaj izrađuje primenjujući siliciumovu kiselinu i predstavlja potpun ciklus, dat ie nri' mera radi sledečim jednačinama: 1
1. 2A!„0;1.2Si02.2H,0 + 12HNOa = 4A1(N03>3 + 4SiOž + lOH.O
2.	4A1(N03)3 + 12NaF = 4A1F3 + 12NaN0.,
3.	4A1F3 -j- 3SiO, = 2AI.,0:t -j- 3SiF,
4.	3SiF4 + 2H..O = 2H.,ŠiF(. + SiO.,
5.	4NaNO:i + 2H2SiF6 = 4HNO;i +'2Na2SiF(1
6.	2Na.,SiF„ -f- loploia = 2SiF4 -j- 4Nč)F
7.	2CaF2 + 2SiFj + 4NaNO;1 + j HNOa = 2Na.,SiF(1 + 2Ca(NOs)t + -1- HNO;i
8.	2Na1.SiF,1-j loploia 2SiF44“4NaF
9.	2CaF2 + 2SiF4 -f- 4NaN03 -f- { HN03 = 2Na.,SiF(i + 2Ca(N01)., -f -1- HNO.,
10.	2Na2SiFfi + loploia = 2SiF4 -1 - 4NaF
11.	2SiF4 + 4H..O — 2SiO.. 8HF
12.	4Ca(NO:i)., + 8HF = 4CaF2 + 8HNO;1.
_ Prednje jednačine pokazuju rastvaranje aluminium-silikata sa azotnom kiselinom, dobijanje aluminium-fluorida pretvaranjem sa nalrium fluoridom i dobijanje siliciumove kiseline kao sporednog produkta. Pri tome se po jednačini 3. iz aluminium fluorida i siliciumove kiseline obrazuju silicium fluorid, koji se po jednačini 4. iskorišćava za spravljanje silicum fluorovodonične kiseline. Sama silicium-fluorovodonična kiselina služi za ponovo dobijanje azotne kiseline, potrebne za raslvaranje. Ali pošto su na raspoloženju samo četiri ekvivalenala silicium-fluorovodonične kiseline (2H„SiF(1), a s druge strane ponovo se obrazuju 12 ekvivalenala HNOa, to se ista silicium-fluorovodonična kiselina mora tri puta upotrebiti. Najpre se izrađuje dobijajući 4HN03 Ne., SiF0, zatim se u'11 J®* 11 k°"f 1u°rid. (jednačina 6), iz kalcium-fluorida dobija sificium-fluorid i NaNOa 2Ca (NO-j)«, taloženi natrium-siliko-fluorid ponovo cepa i još jednom po jedna-
p/ip[emva 2C3(N°3)2- 1/- tako dobivenih 4Ca(NO;))., pomoću 8HF dobija se 8HNO;, (jednačina 12), koji zajedno sa 4HN03, dobivenih po jednačini 5, služe za novo rastvaranje. Po jednačini 9 zaostali 2Na.,SiF„ rastavljaju se ponovo loplotom (jednačina 10 i pod uticajem vodene pare obrazuje siliciumove kiselina i fluorovodonična kiselina iz SiF4.
Kod jednačina 7 i 9, —HNOa označava primerni kiseline u malim količinama, koje deluju kao kontaktne materije.
Iz taloženog silicium-fluorida može se tretiranjem istog sa vodenom parom u toploti, izvesti pretvaranje u smislu jednačine 11, dakle sa dobijanjem fluorovodonične kiseline. Ova tiuorovodonična kiselina, radi ponovnog dobijanja uvedene kiseline za rastvaranje, pušta se da dejstvuje na soli ove kiseline koje se talože u procesu (12). L! mesto sredstva za razlaganje, pomenutih jednačina, mogu se upotrebiti i druge materije, na pr. hidroksidi, pri čem se neposredno dobija metalni fluorid, koji može služiti za izradu aluminium-fluorida. Razlaganje se korisno izvodi u prisustvu zasićene ili pre-grejane vodene pare u prostoru razređenim gasom, jer se, pod ovim uslovima, može izvesti razlaganje za najkraće vreme sa kvantitativnim iskorišćavanjem i znatnom uštedom u toploti.
Izvođenje postupka može se izvesti prema sledećim primerima:
Prhe- 1: Rastvaranjem ilovače sa hlorovodoničnom kiselinom dobija se 100 kar rastvora aluminium-hlorida, koji sadrže 7,8 kgr Al20;i i 0,68 kgr Fe.,03. Ovaj slabo kiseli rastvor pretvara se sa takvom količinom natrium-fluorida u toploti i sa mešanjem, koja je otprilike ekvivalentna rastvorenoj količini aluminium-oksida, i to sa 9 6 kgrNaF Obrazovani talog aluminium fluorida, koji je praktično bez gvožđa, posle izdvajanja od rastvora izlaze se termičkom razlaganju, pri čem se istovremeno sprovodi pregrejana vodena para i vazduh preko produkta. Na ovaj način dobija se čist aluminium-oksid i istovremeno cista fluorovodonična kiselina, koja se opet može upotrebiti u postupku.
Primer 2; Rastvor aluminium-oksida, koji sadrži u rastvoru 7,8 kgr A.,IO, i 0,o8 kgr oksida gvožđa u obliku sulfata, pretvara se sa tolikom količinom fluorovodo-mcne kiselme, koja nije sasvim ekvivalentna aluminium-oksidu od 50 procenata, kao što r>e fb'ia u jednom docnijem radnom toku termičkim razlaganjem aluminium-fluorida. Postali talog aluminium-fluorida posle izdvajanja iz rastvora izlaže se termičkim odvajanju u prisustvu vodene pare. Time se dobija s jedne sirane čist aluminium-oksid, dok se s druge strane izbačena fluorovodonična kiselina ponovo uvodi u novi rastvor gline radi obnovljenog taloženja aluminium-fluorida. Pri taloženju aluminium-fluorida istovremeno obnovljena sumporna kiselina, koja se, po potrebi, pročišćava od fluora ako se još nalazi, upotrebljava se za novo rastvaranje gline.
U mesto rastvora aluminium-oksida, koji se dobijaju rastvaranjem aluminium--OKsiđnog materijala sa hlorovodoničnom kiselinom ili sumpornom kiselinom, može se
počeli od aluminium-sonih raslvora, koji sadrže aluminium u obliku nilrala. Na pr kao polazni materijal uzima se 100 kgr rastvora, koji se dobija raslvaranjem boksita sa azotnom kiselinom i sadrži 7,5 kgr Al203 i 0,09 kgr Fe.O,.
Ako se namerava pri termičkom razlaganju aluminium-fluorida proizvoditi sili-cium tluorid, meša se dobiveni alumium-fluorid po sušenju pri malom povećanju temperature sa cistom siliciumovom kiselinom, na pr. sa čistom taloženom siliciumovom kise-Imom Ova smeša se zagreva pod smanjenim pritiskom i istovremenim prevođenjem suvog •vazduha na 650, usjed čega nastaje razdvajanje u aluminium-oksid i silicium fluorid.
Dobiveni silicium fluorid može se sprovesti u rastvor nafrium-nitrata, koji se nalazi u postupku, u prisustvu malih količina kiseline, kao kontaktna materija i kalcium-lluorid, tako da postaje natrium-siliko fluorid, koji se, kao što je navedeno u gornjim formulama, može dalje prerađivati.	J
. ,. . PVili pronalazak omogućava, da se na sasvim prost način proizvode aluminijska jedmjenja, koja su, usled svoje čistoće, vrlo pogodna za proizvođenje aluminiuma. Ova dozvoljavaju kako izradu čistog aluminium oksida, tako i aluminium-alkalnih dvostrukih jedmjenja, pri cem se kao pomoćne materije, upotrebljeni agensi vode u ciklusu kroz proces i praktično se uvek mogu ponovo upotrebiti.
Patentni zahtevi:
ilTvtšoj3 temperaturi U°rid0m U VOden°m ras,voru> suspensiji ili u čvrstom stanju na nižoj
2.	Posluoak po zahtevu 1 naznačen lime, što se kao aluminiumova so za pretvaranje sa metahiim fluoridom upotrebljava so azotne ili hlorovodonične kiseline.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se za pretvaranje bezfluorne alumimumove soli sa metalnim fluoridom upofrebljene količine reakcionih materija tako određuju, da se obrazuju aiuminium-alkalna dvostruka fluorna jedinjenja (krioliti).
alumim-nm ^OS-dP-hk P0. 2?.h,evu .1, do 3 naznačen time, što se tretiranjem gline ili drugih dobno Xmk 'dmh ma,enif sa ja^om mineralnom solju, izuzev fluorovodoničnu kiselinu, m T TVa S.°’ Š °- 86 aluminiumova so pretvara sa metalnim fluoridom iz talo-™f a i?e so.11’ Pretvaranjem sa kompleksnom fluorovodoničnom kiselinom, ponovo nih m«L^»a-^|inera n.a.kJSe-ln.^ koia, služirza tretiranje novih količina aluminium oksid-uorid i . sillof.n Sff lal7eai.komPleksni luorid razdvaja cepanjem u prost metalni ničnekiseline f UOr,d’ k°J1 56 upo,rebljava za do^anje kompleksne fluorovodo-
flnnrM 5' .Pos,upak ,P° -ahtevu 1—4 naznačen time, što se aluminiumova so i metalni šodrž? P ',Vara,U U akV°J srazmeri> da se obrazuje aluminium-fluorid i metalna so, koja 'adS Za ai»mm.umoyu so vezanu kiselinu i za flour vezanu bazu, i što se aluminium luorid kausticnim alkalijama odn. kaustičnim zemnoalkalijama oo'n. karbonatima ovih paza, koje sa alummiumom mogu obrazovati razstvorljive aluminate, dovode do reakciie i iz dobivenih aluminata izdvaja aluminium hidroksid na poznati način.	J
6. Postupak po zahtevu 1 do 5 naznačen time, što se aluminium-fluorid dobiven pn pretvaranju sa metalnim fluoridom u prisustvu vode ili drugih materija koje’obrazuju uorna jedmjenja, razdvaja u toploti, u aluminium-oksid i tluorno jedinjenje koje se ovo poslednje, iskorišcava za pretvaranje aluminiumove soli ili se upotrebljava za po-novno obrazovan^ fluornog jedinjenja, potrebnog za pretvaranje aluminiumove solili za kiselinu po rebnu za izradu aluminiumove soli iz aluminium oksidnih sirovina
vrši u nrisusD ,UP,»k-PO	6 naznačea ,ime> š,° se rastavljanje aluminium-fluorida
đcnim gasom zas,cene ''i pregrejane vodene pare u vakuumu odn. u prostoru razre- •
• 8' Posll|Pak P° zahtevu 6 naznačen time, što se razdvajanje aluminium-fluorida preduz,ma u prisustvu siliciumove kiseline, usled čega se obrazuje silidum-fluodd
koia se Hlnže nPnrn^	V8 naznacejn lime> š,° se jedinjenja metalnog fluorida,
koja se talože u procesu, kao i druge sporedne materije, mogu za sebe iskoristiti.
.
-
'