KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 20 (3) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 septambra 1933. PATENTNI SPIS BR. 10328 Knorr—Bremse A. G., Berlin, Nemačka. Automatsko kvačilo u središnjem odbojku za železnička vozila. Prijava od 13 oktobra 1932. Važi od 1 aprila 1933. Ovaj se pronalazak odnosi na automatska kvačila u središnjem odbojniku za že-ieznička vozila konstrukcije Willison pa je naročito predmet ovog pronalaska poboljšanje one naprave na takvom kvačilu kojom se drži u zatvorenom položaju, koji je položaj uslov za popuštanje kvačila, zatva-rački klin čiji je zadatak da, dejstvujući zajedno sa zatvaračkim kinom druge kvačil-ne glave koja je u kvačionom zahvatanju sa osnovnom glavom koja se posmatra, obezbeđuje spoj kvačila. Zbog toga se ta naprava naziva zavorna naprava. Predlagane su razne zavorne naprave za Willison-ovo kvačiio, ali koje Imaju još u nekim pogedima izvesne nedostatke čije je uklanjanje cilj ovog pronalaska. Jedna zavorna naprava za Willison'ovo kvačiio (koja je opisana u netnačkoin patentu br. 425.618) sastoji se u tome što je na zatvaračkom klinu predviđen nastavak sa strane koji pri kretanju zatvaračkog klina, koje je kretanje potrebno za popuštanje kvačila, sklizne u vodiljni žljeb u zidu kvačilne glave pa — kad se završi to kretanje — uđe u oslonac, čime taj nastavak sprečava zatvarački klin da bez spo-;jašnjeg povoda sklizne opet napred u položaj koji obezbeđuje spoj kvačila ili u položaj potreban za uspostavljanje ponovnog spoja kvačila. Taj spoljašnji povod je da nastaje međusobni sudar čeonih površina zatvaračkih klinova u dveju kvačilnih glava pri kvačenju. Ovo poznato uređenje ne dozvoljava onda ponovno kizanje napred zatvaračkog klina koji je zavoren u položaju popuštanja kad izostane pomenuti spoljašnji povod koji je za to potreban t. j. kad se zatvarački klin u kvačilnoj glavi, koja nailazi radi zali vatanja, nalazi takođe u zavorenom položaju. Zbog toga je izvedena još i druga poboljšana zavorna naprava za zatvarački klin Willison-ovog kvačila kod koje jedan deo u vidu ustavljačkog paica zahvata za oslonac zatvaračkog klina koji se vratio u položaj popuštanja, pri čemu deo u vidu ustavljačkog paica pripada nekoj napravi koja pomoću podužne rupe obešena je o ostan koji se nalazi u kućici kvačilne glave i ima jedan trak koji strči napred a koji. pri spoju kvačila dodiruje jedan deo protivne kvačilne glave pa ga drži u onom položaju u kom nastaje zavorivanje. zatvaračkog klina koji se proizvoljno povukao natrag, tako da kvačila mogtr iskliznuti jedno iz drugog. Time što, pri rastavijanju kvačila, prestaje dejstvo protivne glave na pomenuti krak zavorne naprave postaje ovaj krak slobodan pa zatvarački klin može svojom težinom da isklizne napred pa da utiče na zavornu napravu u smislu ukidanja zavorivanja. Kod ove naprave oseća se taj nedostatak što se pomenuti krak koji strči napred mora izvesti srazmerno dugačak s obzirom da se kvačilne glave pod izvesnim okolnostima mogu nalaziti u vrio različitom visinskom položaju pa taj krak pri svom kretanju izađe za toliko iz kvačilne glave da time mogu nastati ozbiljne smetnje u radu kvačila. Zavorna naprava prema ovom pronalasku podudara se u glavnim tačkama sa na-pred pomenutom napravom u toliko što neki zavorni organ koji je okretljivo obešen o neki zavoranj i otprilike ima oblik kuke dejstvuje zajedno sa osloncem u za-tvaračkom klitpi radi zavorivanja tog za-tvaračkog klina u iskvačenom položaju; ipak je uklonjen kukasti nastavak pa je za-menjen samostalnim delom, koji se može pomerati u kvačilnoj glavi, a koji utiče na kukasti ustavni članak na isti način kaci naročiti krakasti nastavak koji je pomenut kod starije konstrukcije. Na crtežu je pretstavljeno kvačilo prema ovom pronalasku. Sl. 1 pokazuje uspravni uzdužni presek kvačilne glave koja je snabdevena napravom prema ovom pronalasku, pri čemu je bočni zid kvačilne glave isečem pa su pokretni delovi, kgji se nalaze u unutrašnjosti kvačilne glave, pokazani u položaju koji oni zauzimaju kad kvačila nisu spojena. SI. 2 pokazuje te dejove u položaju koji oni zauzimaju kad su kvačila ukvačena. SI. 3 pokazuje te delove u položaju zavorivanja u kom položaju je zatvarački klin povučen u položaj koji omogućuje iskvači-vanje dvaju kvačila pa je u tom položaju zavoren. SI. 4 predstavlja vodoravni uzdužni presek kvačilne glave u koju počinje da se uvlači protivna glava radi uspostavljenja spoja kvačila. SI. 5 pokazuje delove predstavljene na način slike 4, pri završetku ukvačivanja kvačila. Si. 6 pokazuje izgled zavornog članka. SI. 7 pokazuje deo ko.ii se može pomerati u kvačilnoj glavi a koji utiče na zavorni članak. Si. 8 pokazuje uzdužni presek dvaju kvačila koja su ukvačena pa su napregnuta na istezanje. U poznatoj kvačilnoj glavi 2, koja ima na jednoj strani malu kandžu 3 a na drugoj veliku kandžu 4, nalazi se šupljina 5, koja se prostire napred do zadnje granične po vršine 6 prostora koji leži između kandži 3 i 4. U šupljini 5, koja ima donju graničnu površinu koja je nagnuta koso prema napred, smešten je naročiti zatvarački klin 7, koji je svojstven Willison-ovom kvačilu, a koji se može pomerati po kosoj donjoj površini kvačilne glave 2. On ima na strani okrenutoj, maloj kandži jedan izrez u kom se nalazi pljosnata okretljiva poluga 8 u vidu pločice koja je pričvršćena na zavor-nju 13. Zatvarački klin 7 ima jedan usek 37 kako bi on mogao nesmetan od zavornja 13 da se kreće nazad i gore, napred i dole. Pored zatvaračkog' klina 7 nalazi se pljos- nat deo 10 u vidu pločice, koji se eventualno može pomerati između naročitih vo-diljnih površina koje mogu biti paralelne sa kosom donjom površinom kvačilne glave, a koji ima blokasti nastavak 21 koji leži sa strane velike kandže. Ovaj se nastavak može, pri pomeranju dela 10 nazad i gore, uvući u odgovarajući usečenu šupljinu 22 kvačilne glave. Deo 10 ima taj zadatak da za vreme spoja kvačila i dotie dok taj spoj traje drži otprilike kukasti zavorni članak 9 u onom položaju u kom može deo 16, u vidu ustav-iljačkog palca, koji je namešten na delu 9, da dejstvuje zajedno sa površinom 17 o-slonca u zadnjem delu zatvaračkog klina 7 pa da drži zatvarački klin 7 u zadnjem, gornjem položaju kad je ovaj na poznat način okretanjem okretljive poluge 8 protivno smislu »kazaljke na satu doveden u zavoren položaj koji je potreban za iskva-čivanje kvačila. Način dejstva naprave prema ovom pronalasku je sledeči: U položaju gotovom za ukvačivanje zauzimaju ovi delovi položaj pokazan na si. 1. Zatvarački klin 7 nalazi se u svom najnižem i najviše unapred ispruženom položaju. Vodiijni nastavak 28 zatvaračkog klina 7 prijanja svojom čeonom površinom uz prednju graničnu površinu vodiljnog useka 29, koji se nalazi na dnu (donjoj površini) kvačilne glave, pa time utvrđuje položaj zatvaračkog kiina 7. Deo 10 koji se nalazi pored zatvaračkog klina 7 leži takođe u svom prednjem i najnižem položaju koji je određen zadnjim ograničenjem podužne rupe 20 (si. 2) koja obuhvata zavoranj 13. Kukasti zavorni članak 9 zauzima zbog položaja svog težišta, položaj predstavljen na sl. 1 u kom njegov donji deo, koji strči iz jednog podužnog useka u dnu kućice, pn-legne uz zadnju uzanu stranu dela 10 (si. 1). Ako prodre sad u usta kvačilne glave mala kandža protivne glave 2’ (si. 4) onda ona — kad međusobni položaj kvačiinih glava to uslovljava — najpre gurne natrag zatvarački klin 7. Pomeranje natrag zatvaračkog klina ograničeno je tako čeonom površinom 39 okretijive poluge 8 (si. 1 i 2), da mala kandža 3’ protivne glave ne može sa strane da nntegne uz deo 10. Onda pritegne mala kandža 3’ protivne glave ispred pomerljivog dela 10 kvačilne glave 2 koji biva takođe gurnut natrag. Pri to- me on zauzima položaj predstavljen u slikama 2, 3 i 5 u kom je on gurnuo zavorni članak 9 iz položaja nacrtanog na sl. 1 natrag u položaj šakama 2 i 3 po- što površina 24 dela 10 pritegne uz površinu 18 zavornog čtenka 9. 'Zbog' okretanja na koje je pri tome prisiljen zavorni članak 9 da izvede oko za-vornja 15, dolazi nastavak 16 zavornog članka 9 u položaj nacrtan na si. 2. Kad se sad radi iskvačivanja, kvačila pokrene za-tvarački klin 7 pomoću okretijive poluge 8 na poznati način natrag u položaj zatvaranja, onda prilegne nastavak 16 u vidu u-stavljačkog palca ispred površine 17 ureza u zatvaračkom klinu 7 pa drži čvrsto taj klin dotle dokle god mala kandža protivne glave sprečava klizanje napred pomerlji-vog dela 10. Pošto na ovaj deo dejstvuje samo pritisak male kandže protivne glave u smislu održavanja njegovog opisanog položaja to moraju ovi delovi kad se kva-čilne glave rastave odfnah opet da se vrate u njihov položaj nacrtan na sl. 1, pri čemu se zavorni članak 9 opet vraća iz položaja prema si. 2 odn. si. 3 u položaj prema si. 1. Ovo okretanje vrši se, s obzirom na način vešanja predstavljen na sl. 1, pod dejstvom teže. Pri tome zavorni članak ispo-Ijava još neki pritisak na deo 10 pa time podupire težu koja dejstvuje na deo 10 pri njenom zadatku da taj deo dovede opet u normalni položaj. Ako zatvarački klin 7, kad su kvačila međusobno ul vačena. dođe pogrešno u položaj popuštanja i u tom položaju bude zavoren, onda se zavorivanje može popustiti time što se zavorni članak izdigne pomoću njegovog dela koji strči kroz usek kva-čiine glavi koji je paralelan sa usekom 29. Pri tome izađe deo 16 u vidu ustavijačkog palca iz oslonca u zatvaračkom klinu 7 pa ovaj klizi napred u položaj za spoj kvačila a da se deo 10 ne mora pomerati. Uskakanje dela 16 u vidu ustavljačkog palca na zavornom članku 9, u oslonac za-tvaračkog klina 7, nastaje onda kad zatvarački klin pri guranju natrag izdigne zavot ni članak 9 pa pri padanju uđe deiom 16 u oslonac zatvaračkog klina 7. Potresi za vreme vožnje nisu u stanju da zatvarački klin 7, koji je doveden u položaj zatvaranja, izvedu iz tog položaja jer deo 10 drži zavorni članak 9 dotle u ooložaju za-vorivanja (si. 3) dokle su kvačila ukvačena a površina ustavljačkog dela 16 na zavornom članku 9 koja drži zatvarački klin 7 u položaju zatvaranja nagnuta je unatrag' prema smislu kretanja zatvaračkog klina 7 koje ovaj рп klizanju napred mora izvesti. Razlika u visini u položaju dvaju kvačila koja se imaju ukvačiti nisu u stanju da utr ču nepovoljno na uspostavljanje dejstva de-lova zavorne naprave jer je blokasti bočni nastavak 21 na pomerljivom deiu 10 izveden dovoljno visoko. Patentni zahtevi: 1. Automatsko kvačilo u središnjem odbojniku za železnička vozila, sa kandžama koje služe za prenos sile pritiska i zatezanja, sa zatvaračkim klinom koji se može uzdužno pomerati u unutrašnjosti kvačilne glave i koji teža dovodi u položaj obezbe bivanja spoja kvačiia, i sa zavornom napravom da se zatvarački klin, kad se dovede u položaj za iskvačivanje kvačila, drži u tom položaju dok se ne izvrši rastavijanje kvačila, naznačeno time, što je zavorna naprava (9) izvedena kao članak koji se može u kvačilnoj glavi okretati i pomerati u uspravnom pravcu i koji je smešten u područje kretanja pomerljivog dela (10) koji se nalazi pored zatvaračkog klina (7), a koji članak oni delovi protivne glave, koji pri ukvačivanju prodiru u kvačiinu glavu dovode posredstvom pomerljivog dela (10) u položaj, u kom je nastavak (16), koji se nalazi na tom članku i koji leži u području kretanja zatvaračkog klina (7), u stanju da uskoči u oslonac (17), koji se nalazi u zatvaračkom klinu (7), kad se taj klin dovede natrag u položaj popuštanja. 2. Automatsko kvačilo prema zahtevu 1, naznačeno time, što pomerljiv deo (10), koji se nalazi pored zatvaračkog kiina (7), ima blokasti nastavak (21) koji se podudara sa šupljinom (22) kvačilne giave a koji ima toliku visinu da je i pri velikim razlikama visine u položaju dvaju kvačila, obezbe-đen pravilan rad ovih delcva. 3. Automatsko kvačilo prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je blokasti boem nastavak (21) pomerljivog dela (10) izveden toliko širok da on, pri ukvačivanju kvačila, jednim delom svoje čeone površine prileži uz čeonu površinu male kandže pro tivne glave kako bi sprečio da potresi po-meraju delove (10) i zavorne članke (9). . . .. ■ ■ • . ■ . ■ ■ . . . i т^///////////у;/////>уа F/gr.3 ft* . ■ •- • i '.'; .! f' , : ' *$• . 1 \'A m. s* s . -v^ ■ V.-л s ■ . ■ -k ■ ; . ■ ■ ' ■ Fig 5 ■S . . .j ' K ? - ' Ad patent broj 10328. / ' ■ , ' .• . ' . .. л \ . ■