KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 14 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15669
Bailey Meter Conipany, Cleveland, Ohio, U. S. A.
Regulaciono uredjenje za ložišta naročito za parne generatore.
Prijava od 17 decembra 1936.	Važi od 1 juna 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 decembra 1935 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odno'si na uređaje za pogon i regulisanje rada parnih generatora, a naročito parnih generatora tipa sa prisilnom cirkulacijom bez cilindričnog kotlastog tela, čija putanja t'lu-idovog toka sadrži jednu iii više dugačkih cevi malog unutrašnjeg prečnika, u kojoj se tok uspostavlja ulaskom tečnosti pod pritiskom na jednom njenom kraju i izlaskom 'samo pare na drugom njenom kraju, sve to naznačeno time, što je priti-caj tečnosti normalno veći nego oticaj pare, pri čemu se razlika izdvaja iz putanje, negde između njenih krajeva.
Ma da se mi pozivamo na, i izabrali smo da prikažemo i opišemo naš pronalazak primenjen na, parne generatore sa prisilnom cirkulacijom bez cilindričnog kotlastog tela, ipak se to ne može uzeti kao makakvo ograničenje ovog pronalaska, pošto se on može i|sto tako dobro primeniti i na druge tipove parnih generatora. Ali se ovaj pronalazak naročito odnosi na parne generatore koji uopšte imaju vrlo malo nagomilavanje tečnosti uz sposobnost razvića vrlo velikih količina toplote vrlo velikom brzinom, pa prema tome imaju i odgovarajući veliku sposobnost upijanja toplote.
Jedan od ciljeva ovog pronalaska jejste da tako reguliše rad takvog jednog parnog generatora, da može na zadovoljavajući način da proizvodi vrlo veliki opseg u jačini razvijanja toplote uz veliku brzinu, putem pravilnog regulisanja pritica-ja tečnosti i elemenata za sagorevanje.
Drugi cilj je da postavi zaštitne uređaje za gašenje plamena u slučaju da na-
stupe izvesne opasne okolnosti u radu ce-loga postrojenja.
Prema našem pronalasku, u regula-tornom uređaju za ložište, naročito kod onih, koji se upotrebljavaju u parnim generatorima čiji se gorači moraju regulisa-ti, mi postavljamo raspored električnih krugova koji sadrže releje, koji se odazivaju na izvesne promenljive faktore u radu ložišta i još nekoliko uređaja za regulisanje pomoću tih relea, da bi se učinilo što je potrebno da se prekine dalje loženje, čim jedan ili više od promenlji-vih faktora dostignu ili prevaziđu neku određenu vrednojst.
Uređaji za regulisanje prema našem pronalasku takode imaju i druge odlike i one su sve u potpunosti opisane u sledečem.
Pronalazak je prikazan na priloženim crtežima, u kojima:
Slika 1 prikazuje na šematički način jedan parni generator sa prisilnom cirkulacijom bez cilindričnog kotlastog tela u kombinaciji sa potrebnim uređajima za regulisanje njegovog rada, i ti Su uređaji prikazani delimično na šematički način.
Slika 2 prikazuje raspored strujnih krugova u primeni naročito na raspored sa slike 1.
Slika 3 prikazuje jedan termostatički rele.
Slika 4 prikazuje izgled delimičnog preseka u pravcu strelice, uzet duž linija 4—4 na slici 3.
Slika 5 prikazuje izgled naprave koja se odaziva na plamen.
Slika 6 prikazuje izgled preSeka na-
Din. 30.—
prave sa slike 5, uzetog po liniji 6—6 na slici 5 i to u pravcu strelica.
Na raznim crtežima istovetni delovi nose iste brojne oznake.
Parni generator prisilne cirkulacije bez cilindričnog kotlastog tela, na koji se pri-menjuje ovaj pronalazak, prikazan je na šematički način na islici 1, bar u kolik > se tiče proticaja gasova, radnog fluida i rasporeda toplotno upijajućih površina. Putanja toka radnog fluida sastoji se od dugačkih cevi malog unutrašnjeg prečnika, koje su sjedinjene u podesnim zaglav-cima ili hederima. Generator sadrži ta-kode i jedan ekonomajzer 202 na hladnijem kraju putanje prolaska gasova, i on prima tečnost iz jedne pumpe koja je najradije tipa sa pozitivnim potiskivanjem i koja je spojena sa skupljačem tople vode ili nekim drugim izvorom tečnosti.
Tečnost iz ekonomajzera odvodi se do generatorske sekcije 302, koja može sadržavati podnu, pregradnu i krovnu grupu u ložištu. U ovom ostvarenju pet proticajnih putanja, od kojih se sastoji generatorska površina, ulaze tangencijalno u jedno proširenje u putanji fluidovog toka, koje je izrađeno u obliku jedne se-paratorske komore 232 za razdvajanje fluida u tečnost i paru. Para odlazi u pregre-jač 242 a suvišak tečnosti se izdvaja iz putanje fluidovog toka kroz cev 1 i ide u skupljač tople vode ili se odbacuje. Normalni stalni preliv vrši se kroz suženje 2, dok !se regulisani preliv obavlja kroz regulišuću slavinu 3.
Toplotni izvor sastoji se od jednog gorača 4 za ulje, koje se dovodi kroz cev 5, i jedne vazdušne komore 6 koja se napaja kroz kanal 7. Da bi se omogućilo prvobitno zapaljivanje gorača za ulje, postavljen je upaljač 8, koji se napaja gasom kroz cev 9, a proticaj gasa reguli-še se [slavinom 10 na koju dejstvuje jedan salenoid. Gas se pali varnicom na svečici S.
Slikom 1 mi smo prikazali putanju fluidovog toka i to u obliku jedne izvijuga-ne cevi, u čiji se kraj u ekonomajzeru utiskuje tečnost pod pritiskom, koja se dovodi kroz cev 11 iz pumpe 289, koja može biti pumpa sa pozitivnim potiskivanjem ili ma kojeg drugog tipa, te lsmo je zato i prikazali samo na šematički način. Iz ekonomajzerskog dela tečnost odlazi do generatorskog dela, kroz koji prolazi i ulazi u separator 232. Iz separatora, para odlazi kroz pregrejač 242, i dalje kroz parni cevovod 244 do glavne turbine 12, koja ovde pretstavlja postrojenje za utrošak pare. Proizvodi sagorevanja prolaze jedno za drugim kroz generatorski deo, pregrejački deo i ekonomajzer i mo-
gu dodirivati deo ili ceo separator.
Jedna pomoćna turbina 287 tera pumpu za pogon tečnosti 289, duvač za vaz-duh 288 i pumpu za gorivo ulje 290. Mada 'smo mi te uređaje prikazali samo na šematički način i kao da su svi postavljeni tako, da se teraju istom osovinom i istom brzinom, ima se razumeti da Isu nam poznati menjači brzine ili pogonski spojevi koji su za to potrebni između tih raznih uređaja, i da će oni biti odabrani i projektovani s obzirom na odnosnu brzinu, snagu itd., i da smo mi samo hteli da naznačimo da pomoćna turbina 287 tera uređaje 289, 288 i 290 jednovremeno i sinhrono.
Jačina dovođenja gorivog ulja u go-rač 4 primarno se feguliše brzinom uljane pumpe 290, ali se dovod ulja dalje dopunski reguliše podešavanjem prigušile slavine 13 koja je ’smeštena u cevi 5; pri tome se jačina proticaja stalno meri pro-ticajnim meračem 14.
Jačina dovođenja vazduha za podržavanje sagorevanja primarno se određuje brzinom duvača 288, ali dalje stoji pod upravom jedne prigušne leptiriće 15, postavljene u kanalu 7 na ulazu u duvač. Jačina dovođenja vazduha stalno se meri proticajnim meračem 16.
Jačina dovođenja tečnosti pod pritiskom kroz cev 11 primarno se reguliše brzinom pumpe 289, ali se dalje podešava pomeranjem regulatorne slavine 17 na ulsisnoj strani pumpe i jednom regulator-nom slavinom 18 u obilaznom povratnom vodu oko pumpe.
Pri radu jednog takvog parnog generatora, izvesni promenljivi faktori odme-ravaju se, pokazuju i upotrebljavaju kao osnova za automatsko regulisanje dovođenja tečnosti u njega, a takođe i dovođenja elemenata za sagorevanje u ložište.
Mi smo sa 19 označili jednu napravu koja se odaziva na pritisak kao na primer jednu Bourdon-ovu cev, spojenu |sa cevovodom 244 za pokazivanje trenutnih vrednosti pritiska izlazeće pare. Sa 22 mi smo prikazali jednu napravu koja se odaziva na temperaturu, kao što je to jedna Bour-don-ova cev, koja je sastavni deo jednog sistema osetljivog na promene u temperaturi, koji je postavljen u blizini cevovoda 244 i snabdeven je uređajem za pokazivanje trenutnih vredosti temperature odlazeće pare.
Sa 78 rni jsmo označili jedan merač, koji je sličan meračima 14 i 16, i služi da odmerava proticaj pare kroz cev 244 prema turbini 12 ili kojoj drugoj napravi za utrošak pare.
29 označava uređaj koji se odaziva na nivo tečnosti u separatoru 232 i sastoji
se od jednog oklopa otpornog na pritisak koji sadrži jednu cev savijenu u obliku slova U i ispunjenu živom, i spojenu sa gornjim i donjim krajevima separatora. Jedan plovak udešen je da se penje i spušta sa površinom žive u jednom kraku cevi te da na taj način pomera jednu ska-zaljku, koja pokazuje trenutne vrednosti nivoa tečnosti u separatom.
Proticajni merači šematski prikazani sa 14,	16 i 78 jesu naprave koje se oda-
zivaju na diferencijalni pritisak i udešene su da vrše popravku zbog nepravolinij-skog odnosa između diferencijalnog pritiska i jačine proticaja, a u cilju da uga-ono pomeranje skazaljke u odnosu na njenu skalu po svome porastu bude pravo proporcionalno porastu u jačini proticaja. Mi smo sa tačkastim linijama označili u unutrašnjosti merača siluetu njihove unutrašnje konstrukcije, gde se nalazi jedno zvono zaptiveno za tečnost, sa zidovima od materijala podesne debljine i oblika.
Mi najradije primarno regulišemo dovođenje tečnosti u putanju fluidovog toka i dovođenje elemenata za sagorevanje u ložište, pomoću menjanja 'brzine pomoćne turbine, upotrebljavajući za to priticaj tečnosti kao osnovu za to regu-iisanje. Imajući na umu, međutim, moguće razlike u karakteristikama pumpi i duva-ča, a takode i promene u uslovima rada, mi predviđamo postavljanje dopunskih re-gulišućih uređaja da se nadopuni primarno regulisanje elemenata za sagorevanje. Za vazduh, ovo se ponovno dopunsko regulisanje vrši uređajem koji sadrži jednu prigušim leptiriću 15 postavljenu na ulazu u duvač 288, koju pomera jedan pne-umatički pomerač 38. Za gorivo, uređaj za dopunsko regulisanje sadrži jednu re-gulatornu slavinu 13, koja je postavljena u cevi 5, i koja se podešava u odzivu na odstupanje od željenog odnosa mere proticaja goriva i mere proticaja vazduha.
Merač 78 za merenje proticaja odlazeće pare, pomera jedno razdelnikovo vreteno 42, radi uspostavljanja vazdušnog pritiska, koji pretstavlja proticaj pare, u jednoj komori vazdušnog reelea 47. Naprava za odmeravanje nivoa tečnosti 29, pomera jedno vreteno 48 radi uspostavljanja vazdušnog pritiska, koji pretstavlja stanje nivoa tečnosti, i koji se predaje drugoj komori u releu 47. Rezultantni ili regulišući vazdušni pritisak iz relea 47 prenosi se i pušta da đejstvuje radi podešavanja slavine 17. Prema tome, slavina 17 podešava se srazmerno i u zajedničkom odzivu na jačinu proticaja odlazeće pare i prema stanju nivoa tečnosti u separatom.
Jedan uravnotežujući rele 41 spojen
je ispred i iza slavine 17 i odziva se na pad pritiska, koji nastaje u'sled proticaja kroz tu slavinu, i uspostavlja jedan regulišući vazdušni pritisak, koji đejstvuje kroz slavinu 117 na pomerač 40 za regu-lisanje regulatornih ventila u pomoćnoj turbini 287.
Razdelnikovo vreteno 48 đejstvuje dalje radi regulisanja pomeranja i podešavanja slavine 3 u prelivnoj liniji za tečnosti iz separatora 232.
Bourdonova cev 19 osetljiva na pritisak, pomera jedno razdelnikovo vreteno 69 za uspostavljanje vazdušnog pritiska radi regulisanja i podešavanja slavine 18 i vazdušnog pomerača 38. U cevi za dovod vazduha ka razdelniku 69 postavljena je slavina L čija će uloga biti docnije opisana.
Bourdon-ova cev 22 osetljiva na temperaturu, podešena je da pomera vreteno 80 radi regulisanja i podešavanja jednog vazdušnog pomerača 82 radi pomeranja prigušnica 83, te da |se tim reguliše stepen pregrejavanja.
Proticajni merači 14 i 16 zajednički dejstvuju radi pomeranja razdelnikovog vretena 72, koji uspostavlja vazdušni pritisak u uravnotežujućem releu 74, koji zatim uspostavlja regulatorni vazdušni pritisak za regulišuću slavinu 13, srazmerno i pretstavljajući odnos proticaja goriva prema protkaju vazduha.
Na slici 2 mi 'smo prikazali raspored strujnih krugova, koji se mogu primeniti na postrojenje iz slike 1. Relativni odnos mesta i raspored mašinskih delova postrojenja i uređaja isti je na obema slikama. Na primer, Bourdon-ove cevi 19 i 22, a takode i vodolstajna pokazivačka naprava 29, slavina 10, slavina 17, cev 5 i osovina pomoćne turbine imaju isti relativan međusobni raspored i položaj. Štaviše, sepa-rator 232 takode je na istom mestu, samo što je na slici 2 prikazan u izgledu odozgo, sa pet proticajnih putanja od tankih cevi koje tangencijalno ulaze u separato-rovn komoru 232.
Jedan glavni uklopac X i drugi jedan uklopac Y prikazani su na crtežu. U vezi sa Bourdonovom cevi 19, koja se odaziva na pritisak mi smo postavili isključni kontakt HP za visoki pritisak, a u vezi sa Bourdonovom cevi 22, osetljivom na temperaturu, mi smo predvideli i postavili isključni kontakt 11T za visoku temperaturu. U vezi sa vodostajnom napravom 29 postavili smo isključni kontakt LL za najniži vodostaj, a za svaku od pet cevi koje ulaze u separatorovu komoru 232 postavili smo po jedan dupli kontakt, odnosno, spajač HF koji stupa u dejstvo pri abnormalnoj temperaturi u cevi sa kojom je
spojen i koju on štiti. Signalna sijalica O postavljena je kod svakog spajača HF, i ona se pali kad god nastupi abnormalna temperatura. Isključni kontakt LO odaziva se na pritisak, i otvara dva kruga čim nastupi abnormalno nizak pritisak u podmazujućem ulju za osovinu pomoćne turbine. Spajač LW otvara se. pod odgovarajućim dejstvom i prekida dva kruga kada nastupi abnormalno nizak pritisak u vodi na ulazu u slavinu 17.
Sa S je označena svečica ili tome slična naprava, koja je postavljena u blizini tgasnog gorača 8 rdi zapaljivanja plamena.
Pretpostavljajući da je celo postrojenje u miru, i da se hoće da pusti u rad, onda se zapaljivanje vrši na sledeči način: Ako postoji dovoljan vodeni pritisak na spaja-ču LW a takođe i pritisak ulja na spajač LO, onda se, pri zatvaranju glavnog uklopca X pojavljuju varnice na Isvećici S, slavina 10 se otvara usled namagneti-sanja solenoida K, pa se takode namag-netišu i relei R, C i F. Rele C vezuje na kratko namotaj B sa zemljom, usled čega B pada, i to posle vremena od oko 4 sekundi, te se usled toga namagnetiše rele
E,	koji tada otvori slavinu J za gorivo ulje u cevi 5. Istovremeno zatvori |se slavina M u povratnom vodu oko uljane pumpe, i prekine krug napajanja za namotaj relea F. Posle otprilike četiri sekundi rele F pada i učini da se A namagnetiše (ako je u tome vremenu plamen uspostavljen, tako da naprava za osmatranje plamena U, ima mogućnosti da namagnetiše G). Namagnetisavanjem relea A, prekida se dalje paljenje, i namagngetiše se D, koji isključi slavinu 10, isključuje rele C i zatvori drugi napojni krug za namotaj E. Kada rele C padne, E se namagnetiše, tako da se obilazna veza za D (prema namotaju E) prekine.
U slučaju da se plamen ne upali na goraču 4, (slika 1) onda rele G pada, i razmagnetiše rele A, koji počinje ponovo ciklus paljenja, razmagnetiše se rele D, koji otvori slavinu 10, namagnetiše se rele C, a rele E padne. Čim rele E padne, zatvori se Slavina .1 za gorivo ulje, M se otvara i F se namagnetiše. Ovaj se ciklus nastavlja kako je bilo napred rečeno prilikom zatvaranja spajača X.
Ako uključili spajači HT, HP ili HF padnu, onda i rele E pada i zatvara slavinu J, otvara slavinu M i namagnetiše rele
F.	Onda se opet ponovi napred pomenu-ti ciklus, ponovnog paljenja zbog nedostatka plamena, sem što Se paljenje putem svečice i slavina za gas 10 drže u radnom stanju a rele E ne može da se namagnetiše sve dok se ne zatvori onaj
uključni spajač (HF ili HP ili HT) koji je bio izbačen usled postojanja nekih prekomernih uslova.
Kroz zagrevajući elemenat T postoji zagrevajuća struja kad god Se C i E na-magnetišu, a ti uslovi postoje kada se dovodi gorivo ulje i ako naprava za osmatranje plamena U nije namagnetisala rele G. Prema tome, ako se ne uspostavi plamen na goraču 4 u roku od približno 10 sekundi, pošto je rele E namagnetisan, T ispada i zatvara slavinu J, isključuje rele K za Slavinu 10, i prekida paljenje na svečici S. T će ispasti i posle pet uzastopnih pokušaja za uspostavljanje plamena.
U slučaju malog pritiska vode na ulazu u napojim pumpu kod spajača LW, ili pri malom pritisku u ulju za podmazivanje na spajaču LO prema pomoćnoj turbini, varnice na svečici S prestaju, slavina K, i Slavina J zatvaraju se dejstvo-vanjem spajača LW ili LO.
Pored toga, ispadanjem ovih spajača, razmagnetiše se i solenoid, koji zatim isključi i pokretače za upusne ventile pomoćne turbine, te se pomoćna turbina zaustavi.
Solenoid P normalno održava slavinu 117 (postavljenu u cevi za sabijeni vazduh prema pomeraču 40) u položaju za slobodan prolaz sabijenog vazduha. Kada solenoid P se razmagnetiše, slavina 117 zatvara se i prekida vezu sa uravnoteža-vajućim releom 41 i otvori dijafragminu komoru pomerača 40 prema atmosferi te se time dozvoli da opruga toga pomerača 40 prema atmosferi, te se time dozvoli da oprugu toga pomerača dovede u položaj zatvaranja, usled čega se i pomoćna turbina zaustavi.
Glavnim spajačem X celokupni uređaj za paljenje može se Isključiti. Spajačem Y može se isključiti i pomoćna turbina.
Slavina L, na koju dejstvuje solenoid, spojena je u dovodnoj cevi za vazduh, koja vodi prema razdelniku Bourdonove cevi 19 osetljive na pritisak. Obraćajući se na raspored električnih krugova, može se zapaziti, da je L normalno namagnetisan i da drži otvorenom svoju slavinu. Kada |se ma koji od osiguravajućih, sigurnosnih spajača izbaci i otvori električni krug ka L, slavina se zatvori i time prekine dovod vazduha razdelniku, istovremeno ispuštajući vazdušni pritisak iz pomerača 18 i 38. Slavina 18, na koju dejstvuje opruga, i prigušna leptirića 15, kreću se odmah prema položaju zatvaranja.
Ovakav rad je naročito poželjan pri dejstvu previsoke temperature na mako-ji od uključnih spajača HF, pošto se izbacivanjem ovih Ispajača zatvara slavina J
za gorivo, te je poželjno da se i prigušim leptirića 15 istovremeno zatvori. Pomoćna turbina može se ostaviti da radi i dalje, te da tera duvač za vazduli, pa je jedini način da se smanji priticaj vaz-điiha u ložište da se zatvori leptirića 15. U isto vreme poželjno je da se zatvori slavina 18 u povratnom vodu, da se osigura da sva voda, koju pumpa potiskuje, ide u parni generator da !se spreči pregore-vanje zagrevnih cevi a i da se spreči prekomerno brzo obrtanje pumpe 289. Ima se pri tome razumeti i to, da pod zatvaranjem leptiriće 15 mi mislimo da se ona ima zatvoriti samo do jedne una-pred određene granice, na primer, do na 20% punog otvora. Poželjno je da leptirića 15 zauzme položaj minimalnog o-tvora, kako je gore rečeno, kad god se plamen ugasi, pošto regulatorni uređaj za ponovno paljenje teži da odmah uspostavi nov plamen na goraču, dok međutim duvač može biti baš tada u punoj jačini rada.
Sa L’ (si. 1) mi smo označili jednu slavinu pod upravom jednog solenoida, koja je postavljena u đovodnoj cevi za vazduh za razdelnik 72 naprave za regulisanje odnosa goriva prema vazduhu. Ova je slavina slična po svome delovanju slavini L, i u električnim krugovima može da zameni slavinu L. Ona se može spojiti paralelno sa slavinom L, ako se obe slavine L i L’ imaju da upotrebe. Ona dejstvuje da ke proizvede zatvaranje slavine 13 za dovod goriva.
Dopunsko regulisanje dovođenja goriva vrši se regulatornom slavinom 13 iz naprave za regulisanje odnosa goriva prema vazduhu. Ako priticaj vazduha varira, onda se i dovod goriva menja proporcionalno. Mi smo postavili jednu slavinu M, na koju dejstvuje solenoid, u povratnom vodu oko pumpe za gorivo 290, regulatorne slavine 13 i merača 14. Ovaj je Isolenoid električno u paralelnoj vezi sa solenoidom slavine J, tako da kada se slavina J zatvori, slavina M se automatski otvori i propušta ulje za vreme onog dela ciklusa za ponovno paljenje, kada je slavina .1 u glavnom vodu zatvorena. Aok se plamen ne zapali ili se ugasi, 'slavina .1 se zatvara te se prekine dovod goriva u gorač. Ako mi nebismo predvideli ovaj obilazili put, i slavinu M, onda bi postojala težnja u meraču 14 da padne na nulu, te bi usled takvog odnosa goriva prema vazduhu, odgovarajuća regulatorna naprava otvori! slavinu 13 u potpunosti. Ako bi se ciklus za paljenje otpočeo, i klavina J se otvori, onda bi u dovodnoj liniji postojala potpuno otvorena slavina 13, koja bi odmah pustila ogromni pri-
liv goriva kroz .1 prema goraču, i to daleko iznad količine koja bi bila poželjna. Postavljajući obilazili vod i slavinu M, onda, u slučaju da se plamen ugasi, i da se slavina .! zatvori, slavina M se otvara te se i proticaj kroz merač 14 održava u približno istoj krazmeri kao i ranije prema vazduhu, samo što se sada gorivo ulje vraća natrag kroz slavinu M. Slavina 13 prema tome, ne otvara se do punog iznosa, niti čak nešto više nego što je bila otvorena pre toga, te i priticaj kroz slavinu .1, kada se ista otvori, nije prekomeran.
Ako se plamen u ložištu ugasi, onda se i slavina .1 za dovod goriva zatvori, te ke i slavina L zatvori, usled čega se zatvara i slavina 18 u povratnom vodu za tečnost i prigušila leptirića 15. Ako je temperatura cevi u ložištu prekomerno visoka, onda se dejstvom spajača Hl-' zatvori slavina .1 za dovod goriva, a takode se zatvori i slavina L da se zatvori slavina 18 u povratnom vodu i da se leptirića 15 spusti na minimalni položaj.
Na klikama 3 i 4 mi smo prikazali izgled jednog spajlača 11F osetijivog na temperaturu. U najradijem izvođenju, jedna šipka od kvarca 118 i njena metalna oklopna cev 119 smešteni su blizu jedne od cevi, baš pre nego što ona ude u separatom 232. Oklopna cev ili košuljica 119 utvrđena je u jednom izolujućem članu 120, dok je kvarcna šipka 118 ude-šena da može u njoj kliziti. Drugi izolacioni član 121 obrtno je utvrđen za kvarcnu šipku i otiskuje se od člana 120 dejstvom opruge 126.
Kada se izloži dejstvu temperature, koja je niža od neke utvrđene visoke vrednosti, međusobni odnosni položaj delova je kao što je prikazan na jslici 4 gde je kontakt zatvoren između žica 122 i 123, a otvoren između žica 124 i 125. Žice 122 i 123 leže u krugu relea E (slika 2). U koliko se temperatura povećava, metalna košuljica 119 izdužuje se na levo od člana 120, i nosi sa sobom kvarcnu šipku 118, koja relativno nema promena u dužini pri promeni temperature. Tim pomeranjem kvarcne šipke na levo, pomeri se član 121 oko kontakta 122, 123 kao oko stožera, a protivu dejstva opruge 126, sve dok posle izvesnog iznosa toga kretanja, kontakt 124 dodirne kontakt 125, te se tako zatvori krug za bignalnu sijalicu C da se pokaže rukovaocu da postoji okolnost opasno visoke temperature, ili da se takva okolnost približuje. Ako se desi i dalje povećavanje temperature, onda se, pri dostizanju jedne određene temperature, daljim izduživanjem košuljice 119 učini, da se član 121 obrne oko kontakta 124, 125
te da e kontakti 122 i 123 otvore, usled čega se 'slavina .1 za gorivo zatvori, a ta-kodje se zatvori i slavina L.
Na slikama 5 i 6 mi smo prikazali naj-radiji oblik izvođenja naprave U za osma-tranje otkrivanje njegovog nestanka. Jedna foto-ćelija 129 postavljena je tako da gleda u plamen gorača 4 i tako stvara izvesnu struju u žicama 127 i 128, koja dejstvuje da namagnetiše rele G (sika 2) kad god je plamen zapaljen u ložištu. Između foto-ćelije 129 i plamena, postavljena je jedna vodena ćelija ili zaklon 130, koja je mabdevena sa termosifonskim cir-kulacionim uređajem 131.
Obraćajući se naročito na sliku 6, vidi se da foto-ćelija 129 gleda na levo. Između nje i plamena nalazi se vodena ćelija 130, koja se sastoji od ploča 132 od pyrex-stakla, koja obrazuju jednu komoru u kojoj se nalazi voda ili koji drugi podesan fluid. Svetlost od plamena mora da prođe kroz vorenu ćeliju 130 pre nego što padne na foto-ćeliju 129, i pri tome je primarna uloga vodene ćelije da upije zračenu toplotu, koja bi inače mogla da dospe do foto-ćelije i da je ošteti.
Stalnim upijanjeni zračene toplote u vodi ćelije 130 podigla bi se temperature vode daleko iznad dozvoljene najviše tačke. Da bi se to sprečilo, mi smo predvideli jedan zatvoreni termalni cirkulacioni sistem. Gornji kraj vodene ćelije 130 spojen je sa gornjim krajem zavojnice 131, koja se nalazi izvan vodene ćelije 130, i koja se može nalaziti na izvesnom željenom udaljenju. To će reći, zavojnica 131 može se nalaziti daleko izvan preovlađujućih toplotnih uslova, koji vladaju u komori 130. Dno zavojnice 131 spojeno je sa donjim delom komore 130. Kada se temperatura u komori 130 poveća, usled upija-nja zračene toplote od plamena, onda će se uspostaviti termički opticaj u smeru s desna na levo, gledajući na sliku 5, pri čemu topla voda prelazi u zavojnicu 131 radi hlađenja, gde predaje jedan deo svoje toplote atmosferi. Rashlađena voda iz zavojnice 131 ulaziće u donji deo komore 130. '
Na nekom uzvišenom mestu ovog op-ticajnog sistema, mi postavljamo slavinu 133 za ispuštanje vazduha, radi uklanjanja njegovog iz opticajnog sistema; takođe postavljamo i metalni meh 134, koji je tu da primi u sebe proširenje tečnosti i vazduha u sistemu usled promena u temperaturi. Sa 135 mi smo označili čep i napojnu cevčicu, koji služe za punjenje i dolivanje vode ili drugog fluida u opticajni sistem.
Patentni zahtevi:
1)	Regulatorni uređaj za ložišta, naročito za upotrebu pri parnim generatorima snabdevenim sa uređajem za loženje, koji se može regulisati, naznačen time, što raspored električnih krugova obuhvata i rele-e, koji se odazivaju na promenljive faktore u radu ložišta, a takode i više u-redaja, koji stoje pod upravom pomenutih relea i koji služe da prekinu loženje, kad god jedan ili više od tih promenljivih faktora dostigne ili prevazide neku unapred određenu vrednost.
2)	Regulatorni uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je postavljen raspored električnih uređaja za otkrivanje i popravku nenormalnih radnih uslova a takode i za ponovno uspostavljanje loženja, kada se postigne popravka pomenutih nenormalnih radnih uslova, a takode i za sprečavanje ponovnog zapaljivanja i loženja ako se ta popravka ne izvrši.
3)	Uređaji prema zahtevima 1 ili 2, naznačeni time, što je postavljena jedna ćelija, koja reagira na svetlost, da gleda u plamen i što je između te ćelije osetljive na svetlost i plamena postavljena jedna komora za upijanje toplotnih zračenja.
4)	Uređaji prema makojem od prethodnih zahteva, naznačeni time, što je komora za upijanje zračene toplote ispunjena nekim fluidom za upijanje zračene toplote, i što je predviđen termalni opticajni sistem, koji stoji u vezi sa tom komorom
5)	Uređaji prema zahtevu 4, naznačeni time, što je postavljen uređaj za opticaj fluida kroz tu komoru.
6)	Uređaj prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je jedna cevasta zavojnica za zračenje toplote spojena sa gornjim i donjim krajevima te komore.
7)	Uređaj prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što su zidovi komore prozračeni odnosno sposobni za sprovodenje svetlosti.
8)	Regulatorni uređaj prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što je postavljen jedan spajač osetljiv na temperaturu, koji sadrži jedan prvi, normalno zatvoreni električni kontakt, jedan drugi, normalno otvoreni električni kontakt i jedan član, izložen temperaturi, koji je ude-šen da pri 'stalnom povećanju u temperaturi, prvo zatvori pomenuti drugi električni kontakt, pa zatim da otvori prvi električni kontakt.
9)	Uređaj prema zahtevu 8, naznačen time, što se član izložen dejstvu temperature sastoji od jednog kvarenog štap!-
ća i jednog sarađujućeg metalnog člana, koji se može izduživati.
10)	Uređaj prema makojem od prethodnih zahteva, pri čemu je parni generator tipa sa prisilnom cirkulacijom bez cilindričnog kotlastog tela, koji je snab-deven Jseparatorom postavljenim u blizini razdeone zone između tečnosti i pare, i uređajima za dovođenje radne tečnosti i elemenata za sagorevanje u generator,
naznačen time, što je ćelija, osetljiva na svetlost, postavljena zajedno sa svojim priborom u takvom položaju, da može da oseti i da reagira na temperaturu putanje fluidovog toka u blizini njenog ulaska u pomenuti separator, i što je podešena da može da prekine dovođenje elemenata za zagorevanje, kada temperatura prevaziđe izvesnu unapred određenu vrednost.
S2 \
Ad [ijt. br. 13669

r,G. 4
n 6


*1
' i' .




f .