KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
UTKA V A ZA ZAŠTITU KLASA 14 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3056.
Erste Brunner Maschinen-Fabriks Gesellschaft, Briinn,
Cehoslovačka
Uredjenje za iskorišćavanje odlazeće toplote kod parnih postrojenja Prijava od 2. juna 1923.	Važi od 1. jula 1924.
Pravo prvenstva od 22. avgusta 1922. (NemaČka)
Poznata su postrojenja za iskorišćavanje odlazeće toplote kod kojili su na kanalu za izbacivanje dimnih gasova namešteni kotlovi niskog pritiska. Isto tako su već predlagana postojenja parnog proizvodjača, kod kojega je preerejač (ekonomizer), uzidan u kanalu za odlaženje dimnih gasova, vezan s jfdne strane sa ugrejanim kotlovima, a s drage strane sa umnožaćem vodenog prostora. Kod prvo pomenutih postojenja stalno se uzimaju pri-lićno ravnomerne količine pare neposredno iz kotla, dok kod poslednjih samo onaj deo skoro zagrejanc vode za nalivanje, nepotrebne za snabdevanje kotla, ide u umnožač vodenog prostora, da bi se moglo, pri docnijoj potrebi, opet izuzeti.
Na suprot ovim poznatim postrojenjima za iskorišćavanje odlazeće toplote ovaj pronalazak sastoji se u tome, što će se svekolika sredstva, koja vode suvišnu i odlazeću toploto: suvišna kotlova para koja izlazi, viola voda koja odlazi i vrela voda proizvedena u jednom naročitom dopunskom ekonomizem, namešte-nom neposredno iza ekonomizem kotla, koji ne radi na parnom kotlu, ta gredstva se u celosti skupljaju u jednom stidu, koji je u vezi sa dopunskim ekonomizerima i koji je uredjen kao skupljač niskog pritiska, pri čemu vrela voda, proizvedena u dopunskim ekonomizerima služi kao ušteda vode, iz koje se podmiruje potreba pare niskog pritiska i potreba vrele vode.
Fig. 1—3 nacrta predstavljaju šematič.i tri primera izvodjenja pmmhska!
Postrojenje za iskorišćavanje odlazeće to-
plote po fig. 1 sastoji se iz jedne pumpe a proizvoljne vrste, proizvodjača vrele vode b, koji je sagradjen u kanalu za odlazak c dimnih, plamenih, ond. odlazećih gasova i od ovih grejan, i jednog negrejanog suda za vodu, kotla ili tome slično, d, koji služi kao skupljač vrele vode i u koji dolazi sva proizvedena vrela voda iz proizvodjača vrele vode b i tu se sama skuplja. Izmedju pumpe a proizvodjača vrele vode b i skupljača vrele vode d predvidjeni su sprovodi za vezivanje i i Tc, u kojima su uzidani delovi za regulisanje, sigurnost i zatvaranje y, h, li m.
Voda terana pumpom a kroz sprovode i, k u rezervoar d mora imati takav pritisak, da je za vreme skupljanja vrele vode isključeno isparavanje celokupne vrele vode. Pritisak proizveden pumpom a, koji vlada u pruizvodjaču b i rezervoaru d, mora s toga za vreme toka skupljanja biti nešto veći, negoli pritisak isparenja, koji odgovara temperaturi vrele vode.
Ako se para niskog pritiska upotrebljava za makakve ciljeve, onda se može ova, olakšavanjem pritiska i time prouzrokovanim ponovnim isparenjem vrele vode, uzeti iz skupljača d pomoću sprovoda p i delova za zatvaranje i regulisanje q.
Uzimanjem pare iz skupljača d spušta se temperatura u njemu zaostale vrele vode do na temperaturu isparavanja, koja odgoVkra naponu krajneg uzimanja. Ovaj odilazak' temperature može se, saobrazno pronalasku, opet nadoknaditi, time što se vrela voda iz skupljača ponovo pošlje kroz proizvodja; vrele vo le b, što muže biti na primer pomoću
Din. 20.
pumpe. U ovom jo cilju skupljač (Zvezan sa u-sisanom stranom pumpe jednim sprovodom. Ako se voda ima sprovesti natrag iz skupljača <1 u proizvodjač vrele vode b, onda treba da je samo deo za zatvaranje f, izradjen u spro-\odu za strujanje ka pumpi a, zatvoren i deo za regjlisanje ili deo za zatvaranje fu izradjen u sprovodu za vezivanje, treba da jo o-tvoren, čime je uspostavljeno kružno kretanje izmedju skupljača d, pumpe a i pro-izvodjača vrele vode b. Razume se moglo se je ovo kružno kretanje izvršiti i pomoću jedne obrtne ili cirkulacione pumpe, proizvoljne vrste.
Pomoću sprovoda n, preko delova za zatvaranje ili regulisanje o može se vrela voda u-potrebiti i za proizvoljne ciljeve upotrebe skupljača d. Sprovod n može da služi i kao sprovod za ispuštanje.
Skupljač d prema pronalasku služi istovremeno kao skupljač toplote za suvišne količine toplote celokupnog postojenja, time što se voda, koja odvodi tu toplotu (ili paru), pomoću sprovoda t preko dela za zatvaranje ili regulisanje n, uvodi u sadržinu vode skupljač d.
Kod primera izvodjenja po iig. 2 jesu pred-vidjeni dva proizvodjača tople vode b i b, i osim pumpe a još jedna naročita obrtna ili cirkulaciona pumpa a,.
Ovim uredjenjem kao i pomoću oba dela za zatvaranje ili regulisanje v i w, koji su sa-gradjeni u spojnim sprovodima s i i, omogu--ćeno je pustiti pumpu a da radi preko proizvodjača b, u pumpu a1 preko proizvodjača b\ istovremeno zajedno ili samo jedan od dveju pumpi preko oba proizvodjača ib, u skupljaču d. Deo za zatvaranje x služi za razdvajanje pumpe ai od skupljača d; d,, mt su dolovi za zatvaranje ili regulisanje sagradjeni u spojnom sprovodu A:, izmedju proizvodjača vrele vode b, i skupljača d. U ostalom ure-djenje i način dejstva slično je kao pri obliku izvodjenja po tig. 1. Razume se, moglo bi se predvideti i više nego dva proizvodjača vrele vode.
Fig. 3 pokazuje sličan primer izvodjenja iig. 2 sa razlikom, što je predvidjeno više skupljača d,t dz, dz. Svaki ovaj skupljač može, pomoću spojnih sprovoda lc, lcx i pomoću delova za zatvaranje i regulisanje z[t zz, zz, i\ z\ z’z uzidanih u ovima biti spojen za jedan od proizvodjača vrele vode b i bx ili vezan za oba proizvodjača. Kroz cevni sprovod sj, sa, sa i u njima sazidane delove za zatvaranje ili regulisanje može se pomoću pumpe a\ uzeti vrela voda iz jednog ili svih skupljača di, da, da i prema položaju delova za zatvaranje ili regulisanje w, v može se opet vratiti natrag kroz jedan ili oba proizvodjača b, b\ u jedan proizvoljan ili u sve skupljače. Pumpa ay može uzimati vodu pomoću naročitog sprovoda «i
i dela za zatvaranje y sa proizvoljnog drugog mesta na postrojenju i sprovoditi kroz oba proizvodjača pare 6 i b| — odn. samo kroz poslednji.
U sprovode za uzimanje p-J i p:t skupljača uzidani delovi za zatvaianje i regulisanje <|i, ({z, q:i. Sprovodi za skupljanje t,. tž, bi i delovi za zatvaranje i regulisanje U], uz, u:i, namešteni u istom, su isti kao u rasporedu saobrazno tig. 1 i 2.
Pomoću cevnog sprovoda k, ki, Sj, s>, sa i delova za zatvaranje i regulisanje, zagreja-nim u njima, mogu skupljači vaditi: u ovom cilju mogu se predvideti i naročiti vezivajući sprovodi sa delovima za zatvaranje izmedju skupljača.
Oblik izvodjenja po tig. 3 pruža korist, što se sprezanjem (umetanjem i vadje-njem) odgovarajućeg skupljača vrele dove, mogu skupiti velike mase vrele vode u željenoj količini i temperaturi, i može se uzeti para od različitog pritiska i temperature iz jodnog sku-Ijaća. Dalje može se postići izmedju skup-1 ač> jedno dejstvo izravnjauja ili odbijanja, kao i veća ravnomernost u uzimanju pare, čime može odgovarati različitim potrebama, koje se odnose na upotrebe uzimanja pare niskog pritiska.
Pronalazak pruža s toga korist jednog osobito ekonomičnog iskorišćavanja, oduzimajući odlazeće toplote, i jedno skoro bezplatno skupljanje vrele vode i proizvodjenje pare.
Isto tako vrlo se korisno nadoknadjuju najviša potrošnja pare iz skupljača vrele vode od strane mesta, za potrošnju industrijskih postrojenja, koja rade sa malim pritiskom. Pri tome se rešava podupiranje i oslobodja-van je.
Pomoću naročitog i nezavisnog postrojenja za iskorišćavanje toplote biva dalje izlišno i podizanje naročitih kotlova niskog pritiska, koji u veliko ne rade tako ekonomično odn. može odpasti neekonomično uzimanje pare iz kotla visokog pritiska za naknadu potrebe sporedne pare ili naknadu potrebe pare niskog pritiska.
Uzidjivanje postrojenja za iskorišćavanje odlazeće toplote, izradjenog saobrazno pronalasku, nije samo pri novim postrojenjima, već je naročito kod već postojećih parnih postojenja jedno znatno poboljšanje toplotnog iskorišćavanja i bolja ekonomičnost celokupnog postrojenja.
PATENTNI ZAHTEVI:
1). Uredjenje za iskorišćavanje odlazeće toplote kod parnih postrojenja, naznačeno time, što su sva sredstva za vodjenje suvišne i odlazeće toplote: kao suvišna kotlova para, odlazeće pare, vrela voda, koja odlazi, i vrela
voda proizvedena u jednom naročitom dopunskom ekonomizem, nameštenom neposredno iza ekonomizera kotla, koji ne radi na parnom kotlu, što se ta sredstva u celosti skupljaju u jednom sudu, koji je u vezi sa dopunskim ekonomizerima i koji je uredjeu kao skupljač niskog pritiska, pri čem vrela voda, proizvedena u dopunskim ekonomizerima služi kao ušteda vode iz koje se podmiruje potreba pare niskog pritiska i potreba vrele vode.
2). Uredjenje po zahtevu 1, naznačeno time, što se pomoću pumpe (a) i sprovoda (s) može postaviti kružno kratanje izmedju skup-
ljača vrele vode (d) i proizvodjača vrele vode (b) da bi se temperatura u skupljačima vrele vode mogla po potrebi brzo podići.
3). Uredjenje za iskorišćavanje odlazeće toplote po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što su dva pregrejača za dimne gasove (b| b) vezana da se mogu sprezati sa dva ili više skupljača niskog pritiska (di, ds, da) tako i da pregrejači rade nezavisno jedan od drugoga na skupljačima i u ovim proiavode različite visoke temperature, prema ciljevima upotrebe vode, koja se u njima sadrži.
i1 'igf' i
Acft	broj 3056.







.













































■




V' '
	
	
	
	
	*
	.






.














A d patent broj 3056.
Fijf.3
a).
•V
''
*
'S

■ ■







-