GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
.ČUVAJTE JUGOSLAVIJO!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Brankova ulica broj 30'IV • Adresa za pošiljke: Poštanski oretinac 342 • Telefcni uredništva i uprave 30-865 i 26-105 • Račun Poštanske šfedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 21 mart 1941 God. XII . Broj 12
PONOSIMO SE NAF.ODOM SVOJIM!
' Posle svega Što se odigralo, kod nas i oko nas, u poslednja dva meseca, nema tog čoveka Hi naroda, koji bi Шео da posumnja u najviše moralne odlike naše nacije, Hi da makar za trun bude skeptičan ili črnogled, u pogledu naše nacionalne budučnosti. Ako se pre toga i moglo razumeti, da su izvesni temperamenti, mentaliteti ili godine, mogli sa man je samopouzdanja da gledaju na stav po-j edini h grupa ili faktora u našem narodu, — jednodušna reakcija čitave naše javnosti, u danima kada smo bili izlo-ieni bombardovanju najalarmantnijih vesti, i kad se sa Strane zlonamernih proroka kušala ubaciti parola, da nam ne ost a je drugo nego li kopljem o ledinu, — daje nam pravo da kao protunarodan označimo svaki gest, ili svaku misao, ko j a bi pokušala da se odvoji od te samo-svesti, pa da tako umanji opštu narodnu rešenost, da i NAJ MUČNI J A BORBA ZNAČ1 Pl ROV ANJ E, PREMA POMISLI, DA BI MOGLA BITI OKALJANA NARODNA ČAST, ILI OKRNJENA DRŽAVNA SLOBODA, ILI CELOKUPNOST.
Ničim na svetu ta j stav ni je bio, ni dirigovan ni na-metnut. Nikakvi glasnogovornici i nikakvi poručeni članci ga nisu veštački montirali. Naprotivl Zbog različitih obzira, naša štampa se ograničava na najmršavije vesti, a naše radio stanice na opšta mesta. Javila se čak propaganda, boja je opravdavaia tude kapitulacije i davala „razborite savete", ali bez uspeha. Počevši od najnepismenijeg selja-ka, pa do najspiritualnijeg intelektualca, koji, ni jedan ni drugi nema ju iskreni j e želje, nego da, u miru sa svima narod ima, čuvaju svoje i da napreduju; i počevši od najza-nosnijeg sokolskog nacionaliste, pa do učenog katoličkog slovenačkog sveštenika, Janžekoviča, sve do jednodušnih naših iseljenika, srpskih, hrvatskih i slovenačkih, tamo preko Okeana, — javila se spontano jedna jedina i istovetna misao: „ŽRTVOVATI SVE PRE, NECO LI OBRAZ J SLOBODU!"
Zbrisalo je to odjednom sve razlike, sve staleže, sve partije i sve ideologije. I ujedinilo sve! Najžešči opozicio-nalci kazivali su: „Samo nek se vlada drži onoga što hoče narod, pa je sve dobro!“ Kao što smo na desetke invalida fz prošlih ratova, pa i takvjh, koji su se do juče s pravom žalili na zapostavljanje, čuli kako sa oduševljenjem govore: „Dačemo i ovo što nam je ostalo; dačemo i decu svoju, samo da nam se obraz ne okaljal"... Ne samo sebe, več i sve što ga hrani, a što je potrebno vojsci, DAJE NAŠ SELJAK, — TAJ NAJMUDRIJI I NAJNEPOKOLEBLJI-VI JI NAŠ BRANILAC I DRŽAVNIK, — ZEMLJI SVOJO J.
I daje sa oduševljem! U krajevima gde je razoma propaganda bila jača, javio se preko noči preokret, čim se osetilo da se radi o časti i o slobodi. Srbijanci, koji dolaze iz Dalmacije, Bosne, Hrvatske, Slovenačke, Vojvodine itd., priča ju razdragani o novom duhu, o stoprocentnom oda-zivu na vojnu dužnost, o ljubavi i pouzdanju prema vojsci, — a da o raspoloženju u Srbiji i ne govorimo! Ni pre-sudne 1914 g. nije u Srbiji rešenost bila tako veličanstver na i jednodušna, kao danas. Niko se ne pita za ishod, ni ko ne računa na opasnosti, i svako ima pred očima samo jednu misao: JUGOSLAVIJU, DELO BEZBROJNIH NAPORA I ZRTAVA, NE DAMO NIKOME. I SVI SMO SPREMNI DA IZGINEMO ZA NJU1... I pored sve obazrivosti merodavnih faktora, javnost oseča, da se o tom jednodušnom raspo-loženju i o nedvoumnoj volji naroda vodi računa, što treba svakim danom sve prisnije da se ispolji, tako da se i u odgovornostima i dužnostima nadu na okupu sve konstruktivne snage i s vi slojevi.
UGLEDATI SE MORAMO U NAŠU VOJSKU, u koju s u baš prošlih dana sa gordošču i pouzdanjem bile uprte oči čitavog naroda. Gde god je neki naš vojni komandant došao u priliku da kaže reč, ili da izvrši neki čin, bilo je to u punom dostojanstvu i bez razmetanja, ali ot-sečno kao mač, nedvoumno i odlučno, KAO ŠTO MOGU DA GOVORE SAMO ONI, KOJI ZNAJU DA ZA NJIMA STOJE M1LION1 NARODA, ORUŽANOG I SRCEM I BOJ-NOM SPREMOM. Reči generala Stefanoviča u Ljubljani, kao i reči ostalih pretstavnika naše vojske, prenosile su se naizust, a (a/as ponosa razlio se kr oz čitavu zemlju.
Vanredni značaj zborovanja župskih načelnika £ načelnica
U subotu i nedelju zboro-vače u Beogradu načelnici i načelnice svili naših sokolskih župa u zemlji, zajedno sa Sa-veznim načelništvom i Savez-nim stručnim odborom. Ovo zborovanje ima naročitu važnost, jer se održaje u opšte teško doba, u kome se 0*0 svet nalazi, što ni u našim re-dovima nije ostalo nezapažv:-no. Načelnici i načelnice sokolskih župa zapremaju važna i odgovorna mesta u na šoj organizaciji, a ta važnost i odgovornost danas je još veča.
Načelnicima i načelnicama sokolskih župa u našoj organizaciji poverena je britja oko telesnog vaspitanja i tra-ži se od njih maksimum znanja, odgovornosti, organizacijske moči i umešnosti. Oni su ti, koji moraju da sprovode u delo sve odredbe i zaključke najviših naših upravnih, odnosno tehničkih-stručnih organa. Oni odgovaraju za sav taj rad. U normalnim pri;i-kama od njih se traži da oi-ganizuju tečajeve svih vrsta, da sprovedu utakinice iz svih grana našeg bogatog sokolskog sistema. Od njih se traži da organizuju otseke, odbore, da ti odbori rade. Da obilaze i nadgledaju podrejene im jedinice: društva, okru-žja i čete itd. Današnji njihov rad je još teži, i iziskuje maksimum umešnosti. Sada, kada društveni rad šilom prilika nailazi na prepreke, oni treba da taj rad oživljavaju,
i da ga uzdižu na još viši nivo.
Na ovom zborovanju reša-vače se baš o oživljavanju našeg rada, o vaspitanju pred-njaštva, o programu narod-no-odbranbenog rada po je-dinicama, o pretstoječem sle-tu u Beogradu itd. Stoga su sve sokolske oči uprte u ovo zasedanje.
Znamo da je rad na terenu težak i naporan, na nailazi na prepreke, da se prednjači bore često i s onim što bi tre-balo da je več pobedeno, ali uvereni smo i u to, da sve to može da se savlada kada I
se slože pravi nosioci odgovornosti za tehničko vaspitni sokolski rad.
Zborovanje, koje se drži u subotu i nedelju, treba d4 bude na višini, koju mu važnost momenta pridaj e. Treba da je lišeno svih nepotrebnih diskusija, koje ne ra-daju plodom. Ne smemo se prepustiti ni sentimentalnosti, ni optimizmu ni pesimizmu. Danas treba gledati realno i treba doneti zaključke koji če se zaista sprovesti u delo i koje če morati svako da poštuje.
Ivan Sedlaček
Ha своја места!
Стојимо пред великим догађајима које нам намеће данашњица. Смело и спо-којно ми гледамо на њих, без узнемирености и без страха. Ми смо деца оних, који су у смрт ишли пева-јући, — потомци мученика за свету груду ову, коју во-лимо и за коју живимо. Од-храљени смо на крвавим њедрима отаџбине Мајке своје, која нам је улила од-лучност и храброст у мла-де душе наше.
Данас као и јуче, ми сто-јимо брат уз брата, сестра до сестре, ношени само јед-ном мишљу: чувати груду ову! Па не само чувати, већ и очувати је до краја, до последњег даха! Ми смо за-то ту. Не заносимо се про-
рип uverenja o spremi 1 odlučnosti naše vojske. I svakome šu u pameti značajne i odlučne reči NJ. KR..VIS. KNEZA NAMESNIKA PAVLA, izrečene Prvog decembra, da „naša zemlja nije stvorena za zelenim stolom"; da „vitalnost našega naroda daje nove dokaze, da možemo sa poverenjem gledati u budučnost", i da „ovu zemlju čuvaju generacije, koje su dostojne svojih veliki predaka". A svako znade, da se karadordevičevska reč nije nikada porekla.
Sme li dakle, i najhladnokrvniji temperamenat, ako je imalo rodoljublja u njemu, da unese, ma i najmanju sum-nju u ovaj jednodušni elan, koji je jedini u stanju da nam očuva, ne samo celokupnost i slobodu, nego i častan mir?... Z AR JE MOGUČE 1 POMISLITI, DA SE NEKO TRAJNO ZLO MOŽE DES1TI NARODU, KOJI JE OVAKVIM ODUŠEVLJENJEM SPREMAN DA SE BORI, U KOJOJ BILO VRSTI SUKOBA?!... I zar u takvim prilikama nije pitanje nacionalne solidarnosti i lične časti, da se ostave po strani sve sumnje, sve lične bojazni i interesi, pa da se na sve što može da naide, gleda junačkim mirom našeg seljaka, koji istovremeno oštri, i mač i plug, ubeden da ima vremena, kad jedino mač može da spase, i plug i obraz, I da potomstvu očuva Slobodan i častan život.
BUDIMO DAKLE GORD1, ŠTO PRIPADAMO TA-KVOM NARODU! Uspemo li da očuvamo mir, znajmo da nam ga je jedino ta spremnost i odlučnost očuvala; a bude li nam dosudena borba, znajmo da če nam jedino ta spremnost i odlučnost izvojevati pobedul
шлошћу, већ из нас црпимо вечиту снагу, која нам је потребна да ее часно као Соколи одужимо аманету свих знаних и незнаних mv-ченика, палих за част, сла-ву и слободу југословен-ског племена.
Сваки наш поипадник мо-ра бити свестан своје при-падности. Свако мора зна-ти, да је члан велике на-родне организације, сокол-ске. Из народа смо и за ње-ra смо. Ми смо у њему и он је у нама. Његова добра и наша су.
На своја места! Нека сва-ко буде спреман на све жрт-ве. Недајмо да нас заведу лепим и ласкавим речима елементи који нас нису ни-када радо гледали. ђрши-мо своје дужности ревно-сно и са пуно пожртвова-ша. Тако радећи, ми смо сигурни у себе. Све зависи од нас самих. Наша одлуч-ност мора сваком унапред да покаже пут, којим жели наш народ да иде.. Народ, чије је тело и данас рања-во и измучено од патњи за слободу, даће све ал’ једно неће. Неће дати ту слободу за коју нема блага с којим би је могли накнадити. Без н>е нећемо, за н>у све ћемо!
О, мученици велике Гол-готе народа нашег, будите мирни и тихо почивајте сан праведника, јер су ту соко-ли са народом целим, де-цом вашом, да чувају и очувају вашу крваву теко-вину. На то смо се завотево-ли пред вечитим ускрсну-ћем наше слободе и тај ће-мо завет до краја испуни-ти. Тако нам Бог помогао!
Мгфтонош П. Петровачки
Manifestacije na skupštini Sokolske župe Karlovac
U nedelju, 9 ov. mes., sokolska župa Karlovac održala je godišnju skupštinu, u velikoj dvorani sokolskog doma u Karlovcu, koji nosi naziv: »Jugoslovenski sokolski dom«.
Skupština župe Karlovac imala je ove godine izuzetan karakter, po svome obliku j po manifesto-vanju osećanja, koja u ovim oz-biljnim i težkim danima obuzima duše i srca svih sokola, kao i ce-log našeg naroda, Zbog toga, je ova skupština imala izrazito ma-nifestacioni karakter, tako da je radni deo izvršen najvećim delom izvan okvira same skupštine.
Pregled rada, izvršen u toku prošle godine, iznesen je u go-dišnjem izveštaju, oštampanom u župskom vesniku:	»Čuvajmo Ju-
goslavija.«
Duh rada i nacionalno-sokol-skog osećanja veoma se lepo izražava u rečima ispisanim na štafetnoj povelji sokolske župe Karlovac Nj. V. Kralju:
„Sokolski narod hrabrog i po-nosnog Korduna, mile naše Bani-je, pitome i krasne Bele Krajine, sa padina Kleka i planinskih vrle-ti Kapele, sa ubavih i plodnih ravnica kojima proteču biserne vode Korane, Mrežnice, Dobre i Kupe, iz središta svoje župe, vazda na-cionalnog Karlovca, napajan sla-venskim srcem Ljudevita Gaja, Ijubavlju vladike Štrosmajera, mu-drošču Svetoga Save, odlučnošću Jelačiča bana, junaštvom Miloša i Marka i čestitošču Čestitoga Kneza — šal je svome Kralju Petru II na dan stupanja u godinu puno letstva, sokolske pozdrave i Izra ze nepokolebive odanostl i verno s tl, moleči Svevišnjega da mu po dari vrline Vožda, Kralja Oslobi dloca I Kralja Ujedlnitelja, i d. dugo vlada na sreču Jugoslavije jugoslovenskog naroda — pori kom: oči nacije gledaju danas se mo u Tebe. Povedi narod svoj ni vim i lepšim stazama života. So koli i ceo narod s Tobom če uvel. iči. Vladaj srečno! Živio! Zdravo!
*
Skupština je otpočela razvijanjem državne zastave i sviranjem državne himne. Starešina župe, brat Marko Sablić, u govoru pu-nom poletne svežine, izneo je značaj i težinu momenta, u kome se sada nalazi ceo naš na-
rod i zemlja, izražavajuči reše-nost sokola, da posluže najvišim interesima zemlje u zaštiti integriteta države i časti i dostojanstva naroda. Ujedno brat Sablič, na jasan i otvoren način, izrazio je negodovanje zbog svih sputa-vanja sokolskog rada, čime se ujedno sputavaju i bitni interesi našeg naroda i države. Govor brata Sabliča naišao je na naj-dublji odjek i odobravanje kod svih prisutnih.
Izveštaji svih funkcionera prim ljeni su jednoglasno i bez diskusije, pošto je o njima raspravlja-no na ranijim sastancima. Pošto je na taj način, uz krače rasprav-j ljanje izvesnih predloga, završeno primanje izveštaja, izaslanik Sa-vezne uprave, brat dr. Milorad Dragič, održao je govor, u kome je izneo današnja narodna ose-čanja, sa kojima su u punom skladu i osečanja celokupnog sokolstva u našoj zemlji. Ujedno, brat dr. Dragič izneo je saradnju i rad uprave Sokolskog Saveza u Savetu nacionalnih, ratničkih i viteških organizacija, sa obave-štenjem, da u ovim preozbiljnim vremenima izvršni odbor Sokolskog saveza najbrižljivije ispu-njava sve dužnosti, koje mu na-lažu današnji momenti.
Uzdignuta osečanja, koja su vladala skupštinom, našla su svoj izraz u toplom telegrafskom pozdravu, upučenom Nj. V. Kralju i ministru vojske i mornarice.
Iz naoelnisfva Saveza sokola K. J.
• 5
шШШ&т
иасловни лист књиге „Нрим~ри чојства и јунгштва”, М. Миља-нова
IZBIRNE UTАКMICE MUŠKOG NARAŠTAJA ZA TAKMIČENJE ZAPADNIH I ISTOČNIH ŽUPA
Načelništvo Saveza SKJ raspi-salo je izbirne utakmice za sa-stav vrste muškog naraštaja za-padnih i istočnih župa u slobod-nim sastavima, na spravama, preko konja i slobodnoj prostoj j v'ežbi. Takmičiće se: i	1)	u	jednotn	sfobodnom	sa-
stavu na krugovima (u miru),
!	2)	u	jednom	slobodnom	sa-
stavu na vratilu,
)	3) u jednora slobodnom sasta-
vu na razboju,
|	4) ga konju u šir sa hvatalj-
kama,
I	5)	u	jednom slobodnom	pre-
skoku prekov konja (višina konja 120 do 125 sm),
•	6)	u	slobodnoj prostoj vežbi.
| Takmičenje če se održati u nedelju 30 marta, u 8 časova, i to: Za naraštaj zapadnih župa u Ljubljani župe: Banja-Luka, Bjelovar, Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo Mesto, Split, Sušak, Šibenik, Varaždin i Zagreb). Za naraštaj istočnih župa: Beograd, Cetinje, Kragujevac, Mostar, Niš, Novi Sad, Osi-i jek, Petrovgrad, Sarajevo Skop-I lje, Tuzla i Užice.).
| Pravo učestvovanja imaju svi naraštajci od 16 godina dalje, koji do dana takmičenja nisu ! napunili 19-tu godinu.
Prijave za utakmice slati Na-čelništvu Saveza SKJ, a za za-nadne župe još i načelništvu sokolske župe Ljubljana, zaključ-* o do 23 marta.
AVEZNE UTAKMICE MUŠKOG !ARAŠTAJA IZMEĐU ISTOČNIH I ZAPADNIH ŽUPA
Načelništvo Saveza SKJ raspl-
lo	je utakmice vrsta muškog iaraštaja izmedu istočnih i za-idnih župa u slobodnim sasta-ma na spravama, preskocima reko konja, u dužinu i prostoj ežbi.
Utakmice če se održati u Sa-ajevu, 13 aprila, a takmičiče se:
1) U jednom slobodnom sa-tavu na krugovima (u miru),
2) u jednom slobodnom sa-tavu na vratilu,
3) u jednom slobodnom sasta-vu na razboju,
4) na konju u šir za hvatalj-kama,
5) u jednom slobodnom pre-
t skoku preko konja (višina konja 120—125 cm.).
6)	u slobodnoj prostoj vežbi.
Vrsta se sastoji od 6 takmiča-ra i 1—2 zamenika.
SAVEZNI TEČAJ ZA ŽUPSKE PUTUJUĆE PREDNJAKE
Trodnevni Savezni tečaj za župske putujuče prednjake, odr-žače se, kako je predvideno 28, 29 i 30 marta.
Brača župski prednjači, odnosno prijavljeni članovi Stručnih odbora župa, treba da se dne 27
o.	m. prijave u kancelariji Na-čelništva Saveza SKJ (Brankova 30/111 levo).
SAVEZNI TEČAJ I ISPIT ZA SMUČAR5KF VODNIKE
Načelništvo Saveza SKJ namerava za vreme uskršnjih praznika, t.j. od 12 do 20 aprila održati tečaj i ispit za smučarske vodnike u Triglavskom gorju. Zainteresovanima skrečemo pa-žnju.
PEVANJE U VEŽBAONICAMA
Načelništvo Saveza Sokola It J. izdalo je ovih dana uputstvo, da se na časovima vežbi uvede t pevanje iz sokolskih nacionalnih pesama. U tu svrhu je robno ode lenje Saveza počelo izdavanje dopisnica sa notama i tekstom tih pesama. Dopisnice se proda-ju sokolskim jedinicama, uz ce-nu od 30 para, a one če ih pro-davati pojedincima po 50 para. Prihod od prodatih dopisnica ostaje blagajni jedinice. Jedna ovakva dopisnica, sa novim tekstom »Pesma sokolskih legija« poslata je več župama. Kao druga dopisnica za pevanje izlazi pesma »Hajte bračo, hajte sestre!«
Očekujemo od župa da če
pridoneti sa svoje Strane da se ove dopisnice prošire u što ve-, čem broju medu sokolsko članstvo, naraštaj i decu. ___________
V. Kazcr preliv crih koji cepaju jezik
Pod naslovom „DVOSTRUK1 JEZIK", objavio je največi živu• či hrvatski književnik, VLADI• MIR NAZOR, u zagrebačkim „NOVOSTIMA“ ovu poraznu, l nada sve duhovitu osudu svih pigmeja, koji veštačkim načinom i na zadovoljstvo neprija-lja našeg naroda, hoče šilom da faorikuju razlike izmedu srpskog i hrvatskog jezika.
U dane kad ]e nastalo prepira« nje o razlikama izmedu hrvat-skoga i srpskog jezika, netko me pita:
— Kakvo je, u torne, g. pjes-niče vaše stanovište?
A ja mu odgovaram:
— Jednostavno i™ praktično. Kada trebam srok za riječ »tu*
kac«, hrvatujem, i rabim riječ »k u k acc.
Kada mi se pak hoče rima zs riječ »guba«, srbujem, 1 rabim, bez straha, izraz »buba«.
Moje jezično blago time raste, iako odbacujem što je za nas sas« vim neobično ili tude, dok mi Štihovi ostaju i nadalje hrvatski.
Sigurno nešto slično rade i srp-skl stihotvorci.
*
Šta če na ovo gg. Krstič i Gu* berina?! 1 šta li če na to novi katolički dnevnik u Zagrebu, »Hrvatski glas«?! Da neče i Vla-dimira Nazora oglasiti za — ne* prijatelja hrvatskog naroda?L.
Соколско друштво Свипа|нац
одржало je годишњу скупшти-ну, коју je отворио брат Ј. Драшкоци, познати соколски и народни радник, који делује у Свилајнцу преко 30 година. Примљени су извештаји о успеш-ном раду у минулој години, па је изабрана нова управа, на че-лу са братом Драшкоцијем. Друштво има 18 чета, а недав-
Љубав Богу,
Служба роду
Мој је завјет соколски
Отаџбина,	■
Дједовина
Аманет је краљевски, ;
Син слободне Груде родне Соко југословенски.
Мој је лијет Ц'јели свијет То је замах словенскн.
БРАНКО Ј. КРЧУМ
но је основало још једну, у Ми-ливи. Све успешно,раде, нарочи-то чета у Војсци, која има и му-зику, позоришну секцијуз читао-ницу итд.
Нњига над књигама
' за данашње време
Примјери чојства и јунаштва" Марна Миљанова
Као пету свеску своје попу-ларне библиотеке за широке на-родне слојеве објавио је Савез Сокола K. Ј. једну одличну кжи-гу, „Примјере чојства и Јунгш-тва“, чувеног црногорског вој-воде и јунака, Марка Мил>анова.
Издањем ове књиге Савез Со-кола K. J. je пружио драгоцено штиво, не само своме чланству, него и свима, заиста родољуби-ним слојевима нашег .народа, а нарочито омладини. Лик и де-ло Марка Миљанова нису на-жалост познати довољно, не са-мо у хрватским и словеначким крајевима, већ ни у многим cpn-ским круговима. У војводи Мзр-ку се гледа понајвише само чу-вени јунак и четиик, док се да-леко мање знаде за внсоке мо-ралне особине те легендарне фи-гуре, као и за то, да ie тај са-моук, који се тек под старе да-не одлучио да „почне брчкат 'io карти", написао читав низ дела високе књижевне и научне,
а још више моралне и идејне вредности, којима су се и нај* страшнији наши критичари ди-вили. Јован Скерлић ra je о-значио као једну од најсветли-јих појава наше расе, а његова књига као „дела пуна живота и здравља, физичког и моралног", чији „дух је раван духу „Гор-ског вијенца", те износи оно што је најбитније и најбоље у читавој нашој раси“.. Књижевно дело Марка Миљанова нашло је признања и код братских сло-венских народа, а нарочито у Русији и Чешкој, тако да je познати чешки публициста, Хо-лечек, читаве свеске написао о значају Марка Миљанова.
Читаво то 6ofaTCTBo духа и срца лежало је до садз тешко приступачно широким народним слојевима, мада су у „Библиоте-ци српских писзца“, у Београлу, била објавл>ена целокупна дела Марка Миљанова, са врло ло-брим иредговором проф. Трифу-
на Ђукића. Надошла су међутим времена, када су чојство и ју-наштво потребнији од зрака и хлеба, и кад је најпречи зада-так, да се у нашу омладину и у најшире народне слојеве, на најнепосреднији и најјефтинији начин, у што већем броју, ши-р« и уздижу светли пример неупоредивих моралних одлика наше расе, које нам је славни војвода са поносом забележио.
Мало Је ктига у читавој на-шој литератури, која би за да-нашње прилике била прикладни-ја да се даде у руку сваком Србину, Хрвату и Словенцу, као што Је ово дело, које је Савез Сокола, на читаве 64 стране, о-бјавио и пустио у промет, уз цену од сама два динара! На-ша омладина, којој су се наро-чито у последње време вештлч-ким начином и тућом пропагзн-дом, турали у руке туђи узори и туће идеологије, наћи he се као пред сјајним откровењем, кад у овој књижици, у свом вла-ститом роду открије примере и хероје, који надкриљују и нај-легеиларније јунаке класичних књижевности; и када прочита
да је човек, који ]е те примере забележио, сам био најузорниЈи пример међу њима, и да читав његов живот није друго него низ непрекидних и јуначких под-вига и родољубивих напора. Си-ромах и самоук, војвода Марко Миљанов је у свом чудесном животу био у исти мах, и вој-сковођа и четник, народни вођа и државник, дииломата и кнежев пратилац, научник и кшижев-ник. Ни за једну од тих струка није свршио никакве, ни више ни ниже школе, сем што му је Бог подарио здраву памет и ју-начко срце, и што му је живот пружио обилате прилике, да се на крвавим искушењима и дано-ноћним бригама изоштри и раз-вије у једног од нзјвећих јуиа-ка, и у једну од најбистријих глава читаве наше расе. Beh то претставл>а нарочиту драж ове књиге, чији he се редови гутати као излагање неког сензационал-ног романа. Јер за данашња вре-мена, у којимЗ се испољава то-лико противних особина, дога-ђаји из живота Марка Миљано-ва личе заиста на неку далеку и романтичну историју, ма да
они претстављају тек недавну нашу крваву стварност, и ма дз баш таквим догађајима и таквим ликовима имамо да захвалимо зз све што данас имамо.
Књига садржи најпре опши-ран, зналачки и врло топло пи-сан приказ личности и рада вој-воде, .Миљановз, ,из пера позна-тог нашег публицисте, Чедомира Митриновића. Из тог приказа се види, да се на Сретење ове ro* дине навршило равно 40 година од смрти војводе Мзрка, који је рођен г. 1833, и чији је живоТ био непрестана борба, не само са Турцима, него са свима не* пријатељимз српства и југосло-венства. Чије југословенско срце се неће озарити поносом, кад у том приказу прочита о веЛикоЈ победи Војводе Марка на Фун-дини, или о томе како је вој-вода Марко сам пошао да изз* зове на мегдан турског бега, ко* ји је био расписао уцену на његову главу. и када је, горд и несаломљив, вратио војволску гитулу кнезу Николи!.. А зар то није било више него ли катон* скн, кал је бечки ћесар покушао понудиги арбанашку круну uoi*
,,Sokoli i fantovi, svi zajedno za otadžhimi!“
„Kad hoče da nam sramote: otadžbinu, u takvom trenutku združimo se svi koji narodno osečamo, SV EJ ED N O DA L1 NOSIMO FANTOVSKE ILI SOKOLSKE ZNAČKE, i udarimo po izdajniku!”
Te reči je napisao ugledni katoliški sveštenik i profesor teologije u Ljubljani, Dr. J. Janžekovič, u katoličkoj reviji »čas«, koju izdaje »Leonova družba«, pod naslovom »U odlučnom trenutku«. Mi smo več jedan put u našem listu upozorili na jedan, 'sto tako rodoljubiv članak prof. Janžekoviča, koga smo bez ikak-vih rezervi prihvatili, kao što se slažemo i sa ovim poslednjim člankom i hočemo da ga prikažemo svojim čitaocima.
Prof. Janžekovič kaže u svom Članku, da treba sada, kad je slo-boda Slovenačke u jugosloven-skoj državi osigurana naglašavati sve što nas spaja sa ostalom bračom na jugu, krv, jezik, istu brigu za budučnost, hriščansku veru itd. Treba svi prema vani da tvorimo nerazdvojnu celinu i da navestimo odlučnu borbu sva-koj malodušnosti i cmogledu. Ako je svaki pojedinac odlučan. onda če 15 milinna Jugoslovena biti odlučno, i onda nam niko ne može ništa!
„Ako hočemo zaista da o čuvamo častan mir, treba da prestanemo sa traženjem mira po svaku cenu. I KAO LJUDI, 1 KAO HRIŠĆANI IZJAVLJUJE-MA ODLUČNO, DA MIR NIJE GLAVNO. SLOBODA JE NASE GESLO, A NE MIR PO SVAKU CENU!
Isto tako neutralnost nije naj-veča mudrost Budimo zahvalni Bogu, ako ostanemo neutralni do konca, bez sramote i bez opas-nosti. Ali ako ta neutralnost postane štetna za Jugoslaviju, mo-1 ramo svi iči za onima koji nas vode. Tamo gde udari jedinstve-! na jugoslovenska pesnica, osetiče 1 se to. Narod moramo uzgajati tako, da svaki naš čovek znade šta znači naša junačka vojska. Svaki onaj koji hoče da umanji našu od važnost, pretstavlja ne-prijatelja a često i izdajnika. Zar da se bojimo smrti, kad znamo da su sramota i ropstvo teže od smrti? A u sramotu i ropstvo ne može nas niko nagnati, protiv
naše volje, ako smo spremni da se borimo do kraja. I više je nego sigurno, ako tu spremnost pokažemo, da samo tako možemo očuvati i bez rata svoj mir i slo-bodu. Članak završava:
»Naše geslo nije samo mir i mir; več: »Dalje ruke od naše zemlje!« i »Radije smrt, nego
li	ropstvo!«
I Ubedeni smo, da tumačimo o-sečaj čitavog jugoslovenskog so-I kolstva kad kažemo, da ovakvo j pisanje uglednog katoličkog sve-| štenika najsrdačnije pozdravi,|a-| mo i da bismo najsretniji bili,
; kad bismo mogli ustvrditi, da se t čitavo katoličko sveštenstvo, slo-i venačko i hrvatsko slaže s njitne, pa da mu iz dana u dan pevamo hvalospeve. Znamo vrlo dobro, da je u mnogim zemljama katoličko 1 sveštenstvo pokazalo visok pa-1 triotizam, kad je domovina bila u opasnosti, kao n.pr. u Poljskoj i Češkoj, pa je čitav svet tom držanju odao visoko priznanje (sem nekih naših, tobož katoličkih li-stova!) I zato prihvačamo iz pu-! ne duše misao uglednog prof. j Janžekoviča, »da protiv neprija-telja i izdajica treba da nastu-pamo zajednički i složno, svi bez razlike, sokoli ili fantovi, pa je više nego sigurno da Sokoli ni u jednom trenutku neče biti oni, koji če tu misao izneveriti. Mi smo je u našem listu nebrojeno puta propagirali i bičemo sretni, ako oni koji naročito naglašavaju svoj katolicizem, do kraja poslu-šaju reči uglednog katoličkog pisca.
Соколство у бовби
Пишу нгм из Нове Градишкг:
Занимљиво је констатирати, да се приликом гласања у градском ззступству Нове Градишке да се Соколском друштву одузме зем-љиште за дом, међу онима који су свој глас дали против Со-колског друштва, нашао и до-тадањи члан Сокола, Јосип Кру-л>ац индустријалац и фабрикант намештаја, кога је Соколско друштво одмах брисало из спи-ска својих чланова. Ствар је у Новој Градишки изазвала уто-лико већу осуду, уколико су баш мали обртници, трговци занатли-је и сељаци они, који су непо-колебљиво остали одани сокол-ским редовима, и поред свих неприлика које доживљују. Ако смо и изгубили по неког чи-новника, на кога се вршила пре-сија, чудновато је да тако по-ступају људи, који су економ-ски независни, као господин Круљац, који поседује велнку фабрику намештаја и који има многобројне филијале у свима крајевима Југославије.
*
Pišu nam iz Splita:	Brat	Jure
Vrcan, jedan od uglednih naših sokolskih radnika i predratni bo-j rac za jugoslovenstvo Splita, po-i novo je policijski osuden na ; 1500 dinara globe, u vezi sa do-; gadajima na Prvi decembar u Splitu, kada su frankovački ele-! menti oskrnavili spomen ploču poginulim jugoslovenskim dobro-voljcima iz Splita. Brat Vrcan je u vezi sa svime time predao tuž-bu sudu protiv pretsednika mesne organizacije HSS u Splitu, Roje, zbog uvreda i klevete.
Sa Svečane akademije zagre bačkih Sokola: Pozdrav zastavi
води Марку, хтејући искористити војводине несугласице ca кнезом Николом, да би унео раздор ме-by Србе?!— Држање Марка Ми-љанова у том тренутку требало би да буде мотив за најузвише-нију поезију. Не само што се ни најмање није полакомио за беч-ком понудом, ма колико да је у то доба био бачен из службе и најсиромашније живео без плате, већ је поносно поручио својим пријател>има, кад дође царев изасланик са понудом, да га дочекају „као српског душча-нина и да му ударе стотину то-iara, или ако хоћете, ка вели-коме, сто и једну..." А кад су му пријатељи одговорили, да би то било прећерано, војвода Мар-ко им одговара, да би са гле-дишта човечјег било заиста пре-ћерано, али да „несита сила чој-етва не заслуж"'е“. Своје увреде морамо праштати. али увреде нанесене српскоме народу не праштам никоме. Једини начин како би могао да прими љубез-ио бечког поклитара пише вој-вода Марко својим пријатељи-ма, био би, кад би бечкн hecap
хтео помоћи Србима, да се од Турака ослободе и да се уједине у своју Краљевину, уместо да их тобож од Турчина брани, а сам хоће да их зароби. Велики војвода, пише даље, да би за љубав уједињене српске краље-вине „радији био да буде и ко-њушар, него ли овако да буде књаз".
У књизи, коју је издао Савез Сокола, налазе се најпре низ примера узетих из личног жи-вота војводе Миљанова, док о-стала садржина претставља из-бор из целокупних дела Марка Миљанова, а нарочито из њего-ве збирке „Примјери чојства и јунаштва“. Ови примјери су не-надмашива галерија дивних људ-ских ликова, какви у нашем на-роду још и данас живе, а узеги су нарочито из црногорског жи-вота. Испричани су једноставно и са много топлине, у слатком и сликовитом црногорском гово-pyi на начин сажет и отсечан, тако да се сваки пример дубоко усађује у cpue и у душу. Марко Миљанов је хтео да у тој бога-тој галерији прикаже нашег на-
* ,	х.
Se Svečane akademije Zagrebačkih Sokola: Pozdrav zastavi
Spori i
politika!
' & C'* • -vj %
родног човека, који у свакој прилици уме да се снађе, који је за част и слободу спреман да жртвује сва земаљска блага, чија јунаштва немају премца ни код најславнијих народа, и чији здрав разум и поштење почивају на најчврстијим стубовима. Циљ Марка Миљанова био је у првом реду националан и моралан. Својим примерима он је хтео да народу своме остави аманет непоколебљивог поштења и од-лучности, и да му пружи риз-ницу, из које he у свима време-нима, а нарочито у последњим тренутцима моћи да црпи снаге и угледа, да буде достојап сво-јих прадедова и слободе коју су му извојштили.
Због свега тога, Савез Сокола K. Ј. није могао да дође на сретнију идеју, него да у данаш-шим тренутцима ову златну књигу пружи у руке нашој јав-ности. Нигде већег поноса, ниг-де узвишенијег наука, нигде светлиЈег прнмера неће наћн на-ша омладина, него у делу Марка Мил>анова.
Н.
Čitamo u splitskim novinama, da su svi tamošnji sportski klubo-vi, pa i najneznatniji, dobili ne-ku novčanu pomoč od banske uprave, — osim jedinog veslačkog kluba »GUSAR«, koji je najstari-ji, najpoznatiji i najzaslužniji naš veslački klub na Jadranu, i koji pretstavlja jedinog evropskog šampiona Jugoslavije.
Razlog je uvek isti: M a da je učlanjen u Hrvatski veslački sa-vez i vrši najiojalnije svoje duž-nosti prema njemu; i ma da sa svojih godišnjih skupština šal je pozdrave i hrvatskom banu, — »Gusar« je bio i ostao uvek ju-goslovenski orijentisan.
Divna li je zaista ta »nova pravda«, ili, da se savremeno izrazimo, taj »novi poredak« u Banovini Hrvatskojl...
*
Sušačko „Primorje" otkriva najbolje, kako izgieda sportska rav-nopravnost u Banovini Hrvatskoj, kad piše o sušačko j „VIKTORIJI", konstatujuči da je odličan klub, ali da joj sve to ne pomaže, kad je jugoslovenski orijentisana... Frankovački list priznaje čak, da joj je jugoslovenski naziv dao „jedan sada uzoran Hrvat", i da, ni kao jugoslovenski klub nije dobivala potpore od beogradskih režima (Inače trankovci tvrde, da su Jugosloveni samo grnuli pare iz Beograda!); ali da ipak ne može dobiti potpore od Banovine Hrvat-ske, kad tvrdoglavo hoče da ostane jugoslovenski...
*
Pretsednik Hrvafskog sportskog Saveza, Dr. Juraj KRNJEVIĆ, dao je izjavu saradniku „Novosti", prema kojoj bi i pojedini savezi, srp-ski, hrvatski i slovenački, trebali da budu učlanjeni u medunarodne sportske federacije a da ujedno i
zajednički savezi, za celu Jugoslaviju, budu učlanjeni u te federacije. Kad mu je sportski stručnjak vrlo tačno primetio, da bi to zna-čilo dvostruko članstvo i da je to nemoguče, g. Dr. Krnjevič je vrlo „stručno" odgovorio: „Sve se može dobrom voljom i razumevanjem."
Drugim rečima, — sve medunarodne sportske federacije, za Iju-bav naših, sasvim nesportskih zadevica, trebale bi da menjaju i pravila i statute, kojima su zadovoljne sve nacije i sve države na svetu...
APEL NA LJUDE DOBRA SRCA Pišu nam iz Kamenmosta, kod Imotskog:
Medu sokolima i ostaiim selja-
nima izazvala je žaljenje nenadna smrt brata Kraljevič D. Jove, vrednog Sokola i dobrog i poš-tenog čovjeka.
Vračajuči se sa %'ježbe nalazi Ženu teško bolesnu, take da je u roku od 15 dana umrla. Ne-sretni Jovo se mučio sa svojom bakom od 80 god. i komšijama da bi održao dvoje nejake dje ce od 3—5 god. Njegova tetr: (mlada žena) razboli se i ubrzn umre! Isprativši na vječni poči-nak i tetu, — povrača se svojo, sirotinji. Ujutro ne ustaje nika-ko, čuje se plač djece i postaje sumnjivo. Vrata šilom otvaraju i Jovu nalaze mrtva medu dvoje siročadi? Zar nije žalosno?! Pogreb obavljen. ali kud če djeca sa babom od 80 god. Pomažti rodaci, ali baba se skršena bolom
i tugom, nakon petnaest dana i sama preselila u vječnost!— Rođaci primiše na izdržavan.ic golu sirotinju, ali teško djeci. bez roditelja! Sokoli su učinili svoju dužnost, a svaki dobrovolj-ni prilog, za ovo dvoje siročadi
—	primili bi sa zahvelnošču. Priloge poslati na upravu ove čete!
Мц плу1
Данас je стигао мој ж‘ељно очекипани друг Доневшп са собом иаду и светлу радост,
Која he да ми пружи снагу и младост,
А име uy ie мој драги и верни плуг!
Ja c a м ra очекпвао ко сунчеву светлост,
Да јутром ранпм кренемо кроз распевани луг,
У поље племенито, у наш свети круг,
Уз пролетну песму, која руши сваку охолост.
1 а уз звуке њене заоремо прву бразду,
!реврћући ледину тврду н још неорану Ј први пут, да је видич хлебом засејану!
lep многе је векове она на нас чекала,
Ча чује песчу и осети нашу снагу И златна слобода загрли Отаџбину драгу!
Братислав Буљубаишк
Годишње скупштине соколскихјединица
Соколско друштво Снопле-Матнаа одржало је 9 марта ro-дишњу скупштину у просторија-ма свога дома, којој су прису-ствовали изасланици г. бана, ко-манданта армије, претседника Градеког поглаварства и управ-ника. Полиције, а у име сокол-ске Жупе, брат Станоје Ђорго-вић. •
Велика вежбаона је била пуна члаиова, Између осталих прису-ствовали су и брат Иван Евг. Брановачки,- старешина и брат инж. Војислав Пајић, начелник Жупе, Скупштину је отворио старешина, арх. Ст. Газикаловић, а затим су прочитани извештаји функционера о раду у 1940 год., који је био добар, упркос свију тешкоћа. Између осталога, ocnđ-ван је и „Фонд за подизање со-колског дома”, који се налази у центру града. Пошто су изве-штаји примљени, дата је раз-решница старој управи и иза-брана нова. По трећи пут је скуп-штина акламацијом изабрала за старешииу брата Ст. Газикало-вића, архигекту. За тајника иза-бран је брат А. Тилић, инжењер, за просветара Борко Богојевић, а за начелника брат ,Ћира Ди-мић и за начедницу бестра Де-санка Мартиновић, чин. банови-не- Скупштина је завршена пе-смом „Он Словенн” коју је сви-рала друштвена музика.
д. с.
*
Соколска чета Силбаш, Ду-
навска бановина, одржала је го-дишњу скупшгинУ у присуству лепог броја чланства, и делегата матичног друштва из Б. Палаа-ке, Ђ. Манулова, који су са ни-тересом саслушалн извештаје о раду у минулој години. Изабра-на је нова управа, на челу еа братом Ж. Недељковићем.
*
Соколско друштво у Књажев-
uy одржало је добро посећену годншњу скупштину, на којој су примљени извештаји о раду у минулој години. Постигнути су успешни резултати, иако су при-лике биле прилично тешке. У нову управу изабрани су уз ста-решнну, брата Милисава Бошко-Bnha и: Тадија Стојановић, Ни-крла Вуличевић, Петар Иванко-вић и др.
*
Г одишшу скупштину Сокол-ског друштва Тетово посетио je велики број чланова и делегат журе Скопље, брат Клинић, noje је поздравио брат Закић, па .ie после примљених извештаја мзабрана нова управа, иа челу
c'a братом Захаријом Закићем.
*
Соколско друштво у Ћуприји
оллучило је на годицгњој скуп-штини да у оквиру СПП подигне нз Петловцу спомен-чесму, по-ред соколског дома, који је ско-ро довршен. Поднет је преддог да се у Ћуприји одржи и жуп-ски слет, у вези са отварашем дома, једног од иајлепших у том делу Србије. Рад је био уепешан у прошлој години, па је скупштина дала поново пове-рење старој управи, на челу са старешином, братом Д. Јзккеви-ћем.
*
Skupštinu Sokolskog društva
Hijela otvorio je starešina Tomo Zlokovič. Iz izvještaja funkcione-ra, jasno se vidjelo da je dru-
štvo pokazalo vidnih rezultata na svim poljima sokolske djelatno-sti. Otvgranjem novog doma je dobilo još više zamaha, pa je u toku prošle godine osnovana pjevačka i muzička sekcija, koja je okupila lijep broj naraštajaca i članova. Društvo danas broji 250 pripadnika, Izabrana je nova uprava u kojoj su sledeča brača: Uroš Šerovič starešina, Ivan Sla-by i Drago Balabušič zamj. sta-Maksim Zlokovič prosvjetar, Stanko Jardas bagajnik, Milo Miloševič načelnik, Zlata Grbac načelnica, Spiro Vukovič statisti-čar, i dr.
Na kraju je skupština srdačno zahvalila starome i zaslužnome starešini, Tomi Zlokoviču, ko ji zbog poodmaklih godina ne može aktivno da saraduje, te je izrazila želju da ga što češče vida u svojoj sredini. Brat Tomo Zlokovič navršava ove godine trideset godina aktivnog i uzornog sokolskog rada.	Z.
*
Sokolsko društvo, Glina, Zupa Zagreb održalo je godišnju skup-štinu 2 februara, prvi put u svom domu, koju je otvorio starešina, brat Đorde Gavriiovič, naročito istakavši, da je današ teško so-koiovati, osobito u banovini Hr-vžtskoj. Ali niko nije klonuo i sokolski redoTi su se još jače stisli! Društvo je počelo zidati Sokolski dom i dovelo ga pod krov. Prošle jeseni, nastojanjem brata starešine, skupljeno je medu članovima blizu Din. 20.000— i omogučeno, da su dovršene najnužnije prostorije, koje su 12
I.	o. g. osvečene i predate članstvu na upotrebu. Imoviha društvena, zajedno sa domom, vre-di više od Din. 600.000.—. Tehniški - t prosvetni rad je zadevo-Ijavao, Priredene su 2 smotre,. 2 svečane šednice, 2 akademije, 2 predavanja brata starešine. Na
12	V p. g. posetilo nas je društvo Zagreb III i priredilo Lutkarsko pozorište, a u veče Aka-demiju.
Posječivane su i Sokolske čete, kojih ima oko 20. Preko leta su trojica župskih instruktora u na-rodnom odbranbenoni radu o-bilazili društvo i čete. Sa instruk-torima je i članstvo izvelo više pešačkih izleta u bližu ili dalju okolicu. Za postradale u Bitoiju skupljena je svota od Din. 2565.
Na koncu je izabrana, opet stara uprava na čelu sa bratom Đorđem Gavrilovičem i popu-njena sa još nekoliko oprobanih starih Sokola. Brat starešina je završio skupštinu pozivom, da nastojimo, da se u Sokolu okupe svi pošteni, iskreni i odlučni Ju-goslaveni. Posle skupštine razvila se- u domu intimna veselica.
Marko J. Opalič
*
Skupština Sokolskog društva Dubrovnik, održana je koncem prošlog mjeseca kako je več u-kratko javljeno, u prisustvu brojnog članstva i delegata žu-pe, brata Jelačiča. Skupštinu je otvorio brat Dr. Stojkovič pod-vukavši uspeh i požrtvovapi rad Uprave, koja je radi premješta-ja i odlaska iz Dubrovnika njenih najbojih radenika desetkova-na. Svj izvještaji su primljeni te je izabrana ista Uprava, sa malim izmjenama, na čelu sa bratom Baule kap. Nikom. Da bi se odužila svom dugogodišnjem starješini, bratij Šutič Niku, koji je svoj nesebični sokolski rad platio otpuštenjem iz službe Gradskog poglavarstva i bio prisiljen da daleko van zidina svog rodnog mjesta traži koru kruha, skupština ga je izabrala za doži-votnog društvenog starješinu.
R. L.
Ha М8%жупским утанмицама у Београду, пабедилн су чпанови, женши и мушки нараштај Соколске жупе Београд, а члзкицз Сонолске жупе Нови Сад
У просторијама Соколског друштва Београд-Матица одр-жане су 16 о. м. веома успеле међужупске утакмице у слобод-ним саставима. Такмичили су се чланови, чланице, мушки нара-штај и женски нараштај сокол-
шШ
ШгА
вежбаониди сокодског друштва Београд I, у Кнеза Павла улици. .Утзкмицу је одлично судио То-минић Урош- После врло лепе борбе, ззгребачки соколи побе-дили су соколе Београда — Ма-тице резултатом 59:32, полувре-ме 29:14. Загребачки сокоди на-ступили cf 'y саставу:	Коваче-
сић, Гјучко, Тоичић, Кобалч, Маржзн, Павловић, ИеферовиК и Милојковић. Београдсни соколи наступили су у саставу: Мише-лић, Стефановцћ, Стојковић, Дебе.д,а, Тричковић, Никодић и Аксентијевић.
Кзко смо нзпоменули, загре-бзчки соколи су лзљске годице освојцли првенство државе у игри кошарци, док су Београђа-ни билн други.
И. С.
Одлазак бр, Душана Витаса
Пишу нам из Слуша: у неде-љу 16 марта, испратисмо брата Душана Витаоа, са шеговом ro* спођом на шихова нова места у Плашки. Као директор грађан-ске школе овде, он је непрестано сарађивао и највише у овдаш-ље нашем Соколском друштву, у ком је био просветар, начел-ник, тајник, старешина, а по-следње 2 године тајник. Као ди^. ректор био je најспособнији и најисправнији у сваком поглејсу, те је школу подигао нз завидну висину. То му све признају н>е--гове школске власти. Но тај фо-рум у садашше време не слуша се. Извесни људи овде, ко-ји сад воде тдавну реч, не мо« ry да гледају на истакнутим по-ложајима Србе, а нарочито, ако су, уза то, и соколи. Тако је ла-пи премештен цаш благајцик Богдан Кукић, шеф пореске у-праве, а сада ево и Душан Ви» тас, јер да је „противник Хрва-та”, а Витасова супруга је чи-стокрвна Хрватица.
Proslava slovačke nezavisnosll
Sa međužupskih utakmica u Beogradu brat Kujundžič Josip
ских жупа Београд, Крагујевац, Ниш, Новн Сад, Осијец, Петров-град и Сарајево. Нзступило је 4 одељеша, чланова 5 одељења му-шког нараштаја, 5 одељења чла-ница, и 8 одељсња женског нара-штаја. Такмичило се 180 такмича-ра и такмичарки. Утакмице су 0и-ле у слободним састави.ма на справама, вратиду, когку, разбо-ЈУ> круговима, високој греди, разноликостима, простој вежби и прескоку преко коња.
Начелник Соколске жупе Бео-град је позлравио такмичаре, а утакмице су воднли начелчик Душан Jose новић и начмнциа Сдавка ВучковиК, уз помоћ ве-ликог броја судија и сутки»>а Савеза, Жупе и друштава; као и жупа, које су се такмичиле. На концу је старешина жупе, Веља Поповић, поздравио так-мичаре, честитао победницима и предао прелазне дарове.
Прва места освојили су одеље-н>а: чланови: Београд, чланице: Нови Сад, мушки нараштај: Бео-град, женски нараштај: Београд.
Као појединци, освојилн су прва места: код чланова Јосип Кујуиџић, Суботица, код члани-ца; Бортиев Марина, Нови Сад, код мудаксиг нарзштаја Хајдук Бура из Земуна, и код женског нараштаја Ковадиновић Натали-ја, Београд.
И. Седлачек.
ЗАГРЕБАЧКИ СОКОЛИ ПО-БЕДИЛИ СУ БЕОГРАДСКЕ У КОШАРЦИ
У низу приредаба кје су има-ли загребачки соколи, одиграли су и једну утакмицу у игри ко-
шарци. Утакмица се одржала у.
Novi katolički dnevnik u Zagrebu, >Hrvatski glas«, posvetio je gotovo čitav jedan broj »nezavi-snosti slovaške države«. U uvodnem članku, taj »katolički list« izmedu osta]og tvrdi, da je general Štefanik »na do sada misteri-ozan način bio napadnut od češ-. kih protuaviongkih baterija i obo-ren«, i da su, »Slovaci bili mnoga zapostavljeni od neuvidavnih i he-gemonističkih poljtičara iz Praga«; ali ipak priznaje, da se »narodna slovaška' svijest u čehoslo-vačkoj državi mogla nesmetanije i slobodpije razvijati, nego pod Madžarima-«
List dalje javlja, da je društvo »Hrvatska žena« priredilo »prosla-vu slovaške nezavisnosti«, na kojoj je Dr. Josip Andrič junaški napao Čehe, da su »u martu 1939 g. izveli u Slovačkoj državni udar; da su oružnici na ulicama pucali u slovaški narod; ali da ta strahovlada nije dugo trajala, jer su par dana docnije Slovaci proglasili nezavisnu republiku.« -	9
Klerikalna »Nedjelja«, posvečuje takode pažnju slovačkoj nezavisnosti, »tim više, što ima i kod nas Hrvata-katolika koji na slo-vačku državu gledaju krivim okom«; pa tvrdi da su »Slovaci idealno uredili svoju državu«; da »sa velikim simpatijama gledaju na nas »Hrvate«, i da »u Slovačkoj ima selo, koje se zove Hrvat-ski grob«, što nas medutim ni najmanje ne plaži, jer više verujemo u hrvatski zdrav razum, nego li u ominozne nazive...
I u klerikalnoj »Obttelji« se Dr. Josip Andrič oduševljava slovač-kom nezavisnošču, pa kaže da je u razgovoru sa Dr. Tukonr »po-tanko izneo sadržaj i opseg hr-vatske autonomije, što je Dr. Tu-ka pažljivo pratio i popratio svojim opaskama«; ali ne iznosi ka-kve su bile te državniške opaske.
Drugi hrvatski listovi, sem ovih klerikalnih, nisu doneli napise o slovačkoj nezavisnosti. Od slove-načklh listova pisao je o slovačkoj nezavisnosti ljubljanski »Slovenec«, a od beogradskih »Vreme«, koje, između ostalog, kaže:
„Taj datum blće zabelelen I u lstorlJ\ nove Evrope kao dan, ka-da su se ostvarlle davne težnje,,
vekovpa stremljenja i želje jed-nog malog naroda u srcu Evrope, dan kada je taj narod, zahval ju* juči izvanrednoj sposobnosti svo-jih voda, dobio drzavnopravno mesto, koje mu je več odavno pripadalo. S toga valja znati da slo-vačka nezavisnost nije apstraktan pojarn, več stvarnost, u duhu novih pogleda i novog poretka, čije je stvaranje u svetu več zapo-ielo."
АКАДЕМИЈА РУСКОГ OTCE-
KA СОКОЛСКОГ ЛРУШТВА НОВИ САД
Прошле суботе приредио je Руски отсек Соколског друштва Нови Сжд, у Народном спомен-дому свечану академију, која је призукла огроман број Руса и пријатеља. соколства. Присутан је био и командант армије, re-нерал М. Раденковић, I заме-ник старешине Савеза Сокола КЈ, брат Др. В. Велајчић, иза-сланик Бана, г. Мајсторовић,' претседник општине r. Петро-виИ, старешина новосадског Со-кода, брат Тотовић и други од-личници.
АкадемиЈу је отворио старе-шина Руског отсека, брат Ф. Келишевски, изневши битне цр-те настојак-а и делатности ру-ског соколства. Затим је изве-ден обилан програм. После ре-довних вежби приказане су pasne лепе живе слике, које су одувек биле најлепша тачка о* вих академија браће руских со-кола. Следиле су вежбе наших сокола на справама. Најуспелија тачка била је: „Четири годиш-ња времена” т. ј. пролеће, лето, јесен и зима, коју су извеле члапице Руског отсека. Умет-ничко извођење ове тачке на-rpabeHO je тоглим аплаузом, као и остали део програма. Одлично је изведена и тачка деце у ру-ским војничким униформама, Све вежбе пратио је оркестар Соколског лруштва, под упра-вом брата Еугена Бодеја.
За одличан успех ове тради-ционалне приредбе имају много заслуга, поред старешине Отсе-кз, брата Калишевског и сестре Сук и Андрејева, као и остали члаиовн уп^ам.
Rezultati VEH Saveznih smučarskih utakmica Saveza Sokola KJ., održanih u Kranjskoj gori i Planici, 1 i 2 februara 1941
40. Kranj
Maribor
41. Kranj
42. Kranj
43. Kranj
44. Kranj
45. Sarajevo
46. Kranj
47. Sušak
48. Kranj
49. Kranj
50. Celje
51. Sarajevo
52. Kranj
53. Sušak
54. Novo Mesto
55. Kranj
56. Kranj
57. Kranj
58. Kranj
59. Celje
60. Kranj
61. Kranj
62. Kranj
63. Kranj
64. Kranj
65. Kranj
66. Kranj 67 Kranj
68. Kranj
69. Sušak
70. Kranj
71. Kranj
72. Kranj
73. Kranj
74. Kranj
75. Kranj Celje
76 Kranj Kranj
77. Maribor
78. Kranj
79. Ljubljana
80. Novo Mesto
81. Kranj
82. Ljubljana
83. Kranj
84. Sušak
85. Kranj
Prijavljenih 40 Nastupilo 26 Mesto Župa I. Kranj П. Kranj
III. Kranj
IV. Kranj
V. Kranj
VI. Kranj
VII. Kranj
VIII. Kranj
IX. Ljubljana
X. Kranj
XI. Kranj
XII. Kranj
XIII. Kranj
XIV. Maribor
15. Kranj
16. Kranj
17. Kranj
18. Zagreb
19. Kranj
20. Kranj
21. Kranj
22. Kranj
23. Kranj
24. Maribor
Kranj Ptuj Radovljica Jesenice Škofja Loka Kranj
Sarajevo Mat
Kor. Bela-Javornik
Sušak
Jesenice
Kranj
Celje — Mat.
Travnik
Bled
Sušak
Novo Mesto
Kranj
Kranj
Boh. Bistrica Javornik Šoštanj Škofja Loka Bled
Radovljica Kranj Stražišče Bled Kranj Hrušica Kranj Sušak Javornik Jesenice Kranj Tržič Bled Kranj Celje I.
Kranj
Stražišče Sv. Lenart Bled
Ljubljana 3.
Novo Mesto Tržič
Ljubljana III.
Kranj
Sušak
Tržič
(Nastavak)
Goic Ivan Šalamun Bojan Mulej Miloš Ropret Ivan Konštantin Stane Rutar Miloš Savič Aleksandar Saksida Ivan Kolar Branko Lipovšek Franc Pernuš Joža Gruden Pave! Tahirovič Rezak Rajh Tone Jereb Borivoj Šilih Niko Vavržina Fran Pokrižnik Martin Hodnik Franc Šmid Lado Končan Herbi Kalan Urh Janežič Mišo Šušteršič Miloš Kodrič Viktor Bajželj Pavel Ažman Slavko Furlan Slavko Ravnik Franc Avprih Drago Sertič Ivan Praprotnik Alojz Štravs Gustl Zoran Janez Hladnik Ignac Vaiušnik Franc Starc Boris Tratnik Alojz Longo Alojz Gros Franc Rozin Roman Hudovernik Matevž Puc Ciril Dular Branimir Sajovic Bogo Praprotnik Jože Dvoržak Duro Suklič Miroslav Krištufek Štefan
ČLANOVI — SKOKOVI
Društvo
Jesenice
Jesenice
Radovljice
Jesenice
Javornik
Bled
Rateče-Planica
Kranjska Gora
Ljubljana
Jesenice
Javornik
Javornik
Rateče-Planica
Maribor I.
Mojstrana
Javornik
Radovljica
Žagreb II.
Hrušica
Kranj
Škofja Loka Škofja Loka Kranj Maribor I.
Ime
Zupan Ivan Pribovšek Fran Šušteršič Slavo Bukovnik Leon Zalokar Jože Florjančič Peter Kavalar Vinko Gregorij Leo Javornik Ivan Razinger Ivan Valentar Slavko Ropret Milan Kavalar Franc Kranjčič Leopold Klančnik Gregor Klinar Tone Rozman Stanko Dvoržak Franta Legat Srečko Ažman Dane Balderman Rudi Konštantin Stane Tomc L*do Kramaršič Franc
Prijavljenih 20.
Nastupilo 8. Poništen 1.
I. Kranj
II. Kranj
3. Kranj
4. Kranj Б. Kranj
6. Liubljana
7. Kranj
Jesenice
Jesenice
Kranj
Javornik
Hrušica
Sokol I. Tabor Škofja Loka
tngar Lojze Rntn Berti Ručigaj Boris Praprotnik Mirko Šiianec Ivan Plpsnik Lovro Pavlus Ivan
MUŠKI NARAŠTAJ 14—1«. G. — SKOKOVI
Prijavljenih 20. Nastupilo 17. Poništeno 3.
Izvan konkurencije
1. Kranj
2. Kranj
3. Kranj
4. Kranj
5. Kranj
6. Kranj
7. Krani
8. Kranj
9. Kranj 10 Kranj 11. Kranj 12 Kranj 13. Kranj
1.
Kranjska gora Bled
Kranjska gora
Mojstrana
Šk. Loka
Jesenice
Rateče-PIan.
Podnart
Bled
Kranj
Bled
Kran.iska gora Jesenice
Košir Aleks MandeHc Franc Černe Vid Dernič Boris Štiglic Franc Ver^eH Fran Че*'к I.ovro R^šter Joža Urh M'hael Vozel Du*an Hudovernik Polde Snirlei Anton Smolej Anton
69.2
69.2
03.9 68.8 68.6
68.5 68
67.7
67.3
67.1 67
06.8
66.2
65.9
64.7 647
64.6
64.4
63.8 61
60.8
59.8
59.2 59
58.8
53.5 58
56.7
56.3 56
55.7
55.1
54.9
54.5
53.1
52.8
52.2
52.2 ispod 50°/o
4.29
4-29
4.29.3
4.29.4
4.31.2
4.31.3
4.33
4.35
4.36.3
4.37.3
4.37.4
4.38.1
4.41.1
4.41.4
5.45.4
4.49.2
4.49.3 4.50
4.52.3
5.03.4 5.06 5.11
5.11.1
5.17.4
5.18.1
5.18.3
5.19.3
5.27.4
5.33
5.34.2
5.34.3
5.38.1
5.38.4 5.39
5.50.1
5.51.2
5.54.1
5.54.1 6.18 6.18 6.42
6.49.2
6.50.3
7.04.3 7.0&2
7.18.3 7.30.2
7.36
9.37.4
Skokovi Tačaka
I.
32
32
32
31
22
31
31
30
31 29 29 28 31
27 22
28 24 23 29 21 21 Ž5
II.
32.5
33.5 33 39
29 32 31
30
31 30 30 30 25 29 29 27
25
26 29 P ?6 23 58 P
23 P 23
22
?2 P
MUŠKI NARAŠTAJ IG— 18 G. — SKOKOVI
230.5
228.5
226.3
223.5
223.3
222.6 221.1
215.5
215.1
210.1
207.7
204.9
204.6
198.6
194.9
191.8
190.8
174.6
174.1 173.5
169.4
109.2 107
92.7
227
215.9
176
175.5
123.4
58.5
30
14. Kranj Kranj
Kranjska gora Kranjska gora
Žerjav Alojz Pečar Friderik
izven konk.
73.6
140.4
Sv? takmičari označeni e rimskim brojevima dobiju priznanice, prva tri n svakoj grani još i spomen-plakete.
MUŠKI NARAŠTAJ OD 16—18 GOD.
veleslalom 1.500 m. — visinska razlika 130 m.
Prijavljenih 100u Nastupilo 78.
Na cilj prispelo 77.,
152.2 134.5 133 5 123.8
102.3 102.2 101.1
93.8 93 7
89.8 80 6 75 74.2
Mesto Župa
1. Kranj
2. Kranj
3. Ljubljana
4. Celje
5. Kranj
6. Maribor
7. Kranj
8. Kranj
9. Kranj
I.0. Maribor
II. Maribor
12. Kranj
13. Kranj Kranj
14. Kranj
15. Kranj
16. Kranj Kranj
17. Kranj Kranj Maribor
18. Kranj
19. Maribor
20. Kranj
21. Celje
22. Krani
23. Maribor
24. Kranj Sušak
25. Ljubljana
26. Novo Mesto
27. Kranj
28. Kranj
29. Kranj
30. Maribor
31. Kranj
32. Novo Mesto
33. Kranj
34. Kranj
35. Kranj
36. Kranj Kranj
37. Celje
38. Kranj
39. Kranj
40. Novo Mesto
41. Kranj
42. Kranj
43. Kranj
44. Kranj
45. Celje
46. Kranj
47. Kranj
48. Celie
49. l.iubl.iana
50. Kranj
51. Kranj
52. Kranj
53. Kranj
54. Celie
55. L'ubljana
56. Kranj
57. Kranj
58. Telle 54. Sušak
60. Beograd
61. Beograd
62. Kranj
63. Novo Meesto Celje
64. Kranj
65. Krani
66. Zagreb
67. Kranj 6R. Kranj
69. Kranj
70. Beograd
Društvo Radovljica Jesenice Ljubljana I. Celje Kranj Nežica BL Dobrava Hrušica Kr. gora Maribor Mat. Maribor Mat. Jesenice Hrušica Javornik Kr. gora Jesenice Jesenice Bled Hrušica Hrušica Maribor M. Bled
Maribor M-Bled
Celje Mat. Jesenice Maribor M. Javornik Sušak
Ljubljana I. Novo Mesto Šk. Loka Bled Javornik Maribor M. Kranj
Novo Mesto
šk. Loka
Kranj
Šk. Loka
Jesenice
Bled
Laško
Preddvor
Šk. Loka
Kostanjevica
Bled
Hrušica
Kranj
Javornik
Laško
Kranj
Jesenice
Celie Mat.
IJub. Sokol
šk. Loka
Javornik
B’ed
Bled
Laško
Llubljana I.
Bled
Kranj
Celie Mat.
Sušak
Beograd
Beograd
Jesenice
Novo Mestf'
Laško
B’ed
Hrušica
Zagreb П.
Kranj
Hrušica
Hrušica
Beograd
Ime
Mulej Tinček Vister Marjan Hladnik Damjan Knop Ljubo Ručigaj Boris Mlačnik Tone Aleš Alojz Razinger Miro Bizjak Ljubo Prah Friderik Rojnik Ivan Sušnik Lado Šijanec Stane Jezeršek Silvo Černe Tonček Svetek Srdan Petač Mirko Ažman Metod Oman Stane Podbršček Miro Majer Črto Vrhunc Stanko Nebesar Boris Bem Boris Cajnko Zvonko Burnik Janko Baraga Mirko Berginc Marjan Kolar Vlado Trpin Peter Suhi Franc Pavlus Stane Golc Nace Valentar Ciril Lenart Rado Prosen Ivan Peric Ludvik Štiglic Franc Segolin Štefan Korbič Joža Vo.ie Jože Dekorti Drago Drnovšek Marko Križnar Drago Pevec Bogo Rančak Štefan Žvan Ivan Kaplan Stane Štiglic Dušan Šubič St--1'« Kocjan Milan Štefe Živko Thuma Janez Cilenšek Miran Buh Hrvoje Porenta Janez Kisovec Ivan Perc Davorin Cogala Anton Drofenič Dečko Sitar Ciril Janežič Zvonko Sitar Peter Božič Milan Dokmanovič Bogo Cvetkovič Miodr. Lerner Branisl. Oblak Anton Rotar Vladimir Bogatinšek F. Hudovernik Cir. Kaplan Ignac Nedel.ikovič Dob. Resman Slavko Ocepek Drago Lipovšek B^ian Nenadovič Dobr.
Vreme
1.33.4 1.37
1.37.4
1.38.4
1.39.4
1.42.3
1.42.4
1.43.1
1.44.1
1.44.3
1.45.1
1.45.3
1.45.4
1.45.4
1.47.1
1.48.2
1.48.3
1.48.3
1.49
1.49
1.49
1.49.4
1.50.1
1.50.4
1.51.1
1.53
1.53.4
1.54
1.54
1.54.1
1.54.2
1.55.4
1.56.1
1.56.4
1.57.1 1.58
1.58.2
1.59.3 2.
2.00.3
2.00.4
2.00.4 203.2 2.04.
204.1
2.04.3
2.05.1
2.05.3
2.06.1
2.07.4 208.1 2.08.3 2.091
2.09.2 2.10.1
2.10.3 2.11.1 2.12.
2.13.2 2.14
2.15.3 2.166.3
2.16.4 2.16.2 22’ i 2 99 3 2 23.4 2.28 2.32 d 2 ‘
2.40 '
2.4П з 2.43 3 254.5 3.
3.04.4 6.11.3
MUŠKI NARAŠTAJ OD 14-16 GOD.
Veleslalom —- dužina prage 1000 m, visinska razlika 12*'
Tačaka
100
98
97
96
95
93.2 93 92 91
90.8 90
89.8
89.6
89.6
88.8 88
87.8
87.8
87.1
87.1
87.1
86.5 86
85.7
85.5 84
83.7
83.5
83.5 83.4
83.3 82
811.1
81.4
81.1
80.5
80.3
79.8
79.2 79
78.9
78.9
77.2
76.6
76.4 76.
75.8
75.5 75
74.2 74
73.8
73.5
73.4 73
72.8
72.5 72
71.4 71. 70
69.5 «9.4 68 ‘'3.8 (V',3
65.8 .64.2
fO
no
60*
ГА7
543
54.3
52.8 51
Priiavllenih 58. Nastunilo 54.
Na cilj prispelo 50.
Me'to Župa
1. Kranj
2. Kranj
3. Krani
4. Krani 5 Kr»mi
6. Krani
7. Krani Krani
8. Kranj
gora
Društvo Kranjska Krani Kranjska gora Jesenice Mojstrana Kranj Kranj RVd Bled
Ime
Radivojevič Božo Pleško Marko Černe Videk Ažman Marijan Dernič Boris Andra*ič Ljubo
fVtSnn
Uro*
Urh Miha
Vreme Tačaka 45	100
48.2	93.7
50	90
51	88.2
51.3	87.3
52	8R.5
53	85
53	85
54	83.3
Strana в
SOKOLST'4 GLASNIK W—~— ■
Gođ. X!T — Bro.i 12
9. Kranj	Jesenice	Bergel Franc	55	81 .g
10. Kranj	Bled	Reitharek Leo	55.1	81.5
11. Kranj	Radovljica	Rozman Milan	56	80.3
12. Kranj	Javornik	Jesih Stanko	57	79
Kranj	Mojstrana	Razboršek Jože	57	97
Kranj	Mojstrana	Krznarič Pave)	57	79
13. Kranj	Tržič	Klobučar Oskar	58	77.5
Kranj	Jesenice	Ašaver Rudi	58	77.5
14. Kranj	Bled	Hudovernik Leopold	59	76.2
15. Kranj	Bled	Marolt Polda	1.00	75
Kranj	Bled	Mandelc Franc	1.00	75
Kranj	Stražišče	Križnar Franc	1.00	75
Kranj	Stražišče	Bajželj Stanko	1.00	75
Kranj	Jesenice	Vister Ožbi	1.00	75
16. Kranj	Kranj	Napokoj Bogdan	1.01	73.7
17. Kranj	Mojstrana	Brežan Valentin	1.02	72.5
18. Kranj	Radovljica	Božič Franc	1.05	69
19. Kranj	Mojstrana	Magnik Marjan	1.06	68.1
20. Ljubljana	Šiška	Janša Aleks	1.08	66.1
21. Kranj	Jesenice	Legat Peter	1.08.2	65.6
22. Kranj	Stražišče	Bajželj Tine	1.09.2	65
23. Ljubljana	Šiška	Urbančič Aco	1.10	64.3
Kranj	Bled	Majavšek Božo	1.10	64.3
24. Kranj	Bled	Potočnik Anton	1.13	61.6
25. Kranj \	Bled	Zvegelj Anton	1.13.1	61.5
26. Kranj	Javornik	Cvetek Janez	1.15	60
Kranj	Javornik	Svetina Tomaž	1.15	60
27. Sušak	Sušak	Stanič Srečko	1.16	59.2
28. Kranj	Kranj	Napokoj Miran	1.17	53.4
29. Kranj	Kranj	Plahuta Bojan	1.18	57.7
30. Kranj	Bled	Juretič Janez	1.21	55.5
31. Kranj	Jesenice	Sušnik Jože	1.28	51.1
Ljubljana	Šiška	Sadar Vendelin	1.28	51.1
32. Kranj	Kržič	Mrak Vinko	1.43	43.7
Kranj	Tržič	Mlakar Božo	1.43	53.7
33. Kranj	Mojstrana	Peternel Janez	1.43.3	43
•34. Kranj	Kranj	Sajovic Janek	1.52	40
35. Kranj	Tržič	C-ašperlin Andrej	1.59	37.S
36. Kranj	Tržič	Mlakar Joža	2	37.5
37. Kranj	Radovljica	Ropret Ivan	2 0,3	36.5
38. Ki .i n J	Kranjska gora	Koder Urbanček	4. i2	—
	ČLANICE	— VELESLALOM		
dužina prage 1.000 m. visinska razlika 12C m.
Prijavljenih 25. Nastupilo 20. Na cilj prispelo Mesto Zupa	20. Društvo	Ime	Vreme	Tačaka
1. Kranj	Kranj	Jamnik-Ažman Zdenka	1.00	100
2. Kranj	Jesenice	Pohar Silva	1.03	95.2
3. Kranj	Jesenice	Katnik-Pohar Vida	1.05	92.3
4. Kranj	Radovljica	Langus Mira	1.10.85	85.7
5. Kranj	Oržič	Lavička Vlasta	1.16	79.
6. Maribor	Maribor M	Mihorko Vida	1.22	73.1
7. Maribor	Maribor M.	Žernič Baza	1.22.2	73.
8. Ljubljana	Ljub. Sokol	Pribovšek Ančka	1.25	70.6
9. Ljubljana	Ljubljana	Tavsig-Mlakar Vida	1.27	69.
10. Kranj	Kr. gora	Jerne Jožica	1.30	66.6
11. Kranj	Šk. Loka	šušterčič Meri	1.38	61.2
12. Kranj	Šk. Loka	Cigale Francka	1.49	55.
13. Zagreb	Zagreb II.	Zavrnik Ljubica	1.55	52.2
14. Maribor	Maribor M.	šentjurc Mira	1.58	51.
15. Zagreb	Zagreb II.	Pagon Sonja	1.58	51.
16. Ljubljana	šiška	Mauser Sabina	1.59	50.4
17. Kranj	Kranj	Mučič Savi	2.01	49.6
18. Ljubljana	šiška	Jurman Poldka	2.09	46.5
18. Kranj	Kranj	Florijančič Ančka	2.20	42.9
20. Kranj	Bled	Ažman Cirila	2.57	34
ČLANICE — približno 800 m duga
Prijavljenih 16.
,'astupilo 16.
SMUK ZA POCETNICE ravna proga sa umerenim padom.
Na cilj prispeto Mesto Župa	166. Društvo	Ime	Vreme	Tačaka
1. Kranj	Radovljica	Perc Mara	39.0	100
2. Kranj	Bled	Čopr Zalka	41.1	95.1
3. Maribor	Maribor II.	Zadnik Danica	42.3	93
Kranj	Bled	Zvan Angela	42.3	93
4. Beograd	Beograd VI.	Bizjak Jožica	44.2	89
5. Kranj	Radovljica	Dobravec Rozka	45.2	87
6. Kranj	Javornik	Jezeršek Miluška	46.2	85
7. Kranj	Bled	Stare Vera	49	80
8. Maribor	Maribor M.	Vtič Fanči	49.3	79
9. Krdnj	Bled	Jan Francka	50	78
10. Kranj	Tržič	Mašič Darinka	51.3	77
11, Kranj	Bled	Juretič Rada	53.3	74
12. Kranj	Tržič	Konič Zora	53.4	73.5
13. Beograd	Beograd	Markovič Hica	54.1	72
14. Kranj	Bled	Pelhartinger Lojzka	1.03 2	62
15. Kranj	Bled	Rus Rezka	1.09.1	56.5
Prijavljenih 14. Nastupilo 10. Na cilj prispelo Mesto Zupa	ŽENSKI NARAŠTAJ VELESLALOM Dužina proge 800 m. visinska razlika 100 ra C 10. Društvo Ime		Vreme	Tačnka
1. Kranj	Bled	Kapus Ivanka	40.00	100
2. Kranj	B’ed	Pernuš Marjanca	46	87
8. Kranj	Kranj	Stoviček Miša	56	71.4
4. Maribor	Maribor M	černič Staža	1.00	66.6
5. Kranj	Jesenice	Urbar Nada 1.03		663 5
6. Celie	Celje	Blaznik Boža	1.10	57.1
7. Celje	Celje	Lovšar Nika	1.15	53.3
8. Kranj	Kranj	Lorene Vera	1.27	46
9. Kranj	Kranj	Marek Jara	1.43	38.8
10. Kranj	Javornik	Iskra Anica	2.00	33.3
ŽENSKI NARAŠTAJ — SMUK ZA POČETNICE Približno 800 m. duga ravna pruga sa umerenim padom				
Prijavljenih 22. Nastupilo 22. Na cilj prispelo 22. Mesto Župa Društvo		Ime	Vreme	Tačaka
1. Kranj	Bled	Miculinič Breda	38.1	100
II. Kranj	Kranjska g.	Vidic Slavka	39	97.5
III. Kranj	Stražišče	Benedik Stana	40.2	95
IV, Kranj	Bled	Palhartinger Angela	41.2	92.5
V Kranj	B'ed	Palhartinger Meta	42.3	90
VI. Kranj	Bled	Sever Pavla	43.3	88
Kranj	Kranj	Klasek Nuša			43.3		88
VII. Kranj	Bled	Golc Tončka			44.1		86
Vlil. Kranj	Podnart	Bešter Marica			44.4		85
9. Kranj	Kranj	Kodrič Kveta			45		85
Kranj	Bl-d	Vrhunc Lojzka			45		84
10. Kranj	Bled	Pogačar P.			45.1		83.6
11. Kranj	Podnart	Sušnik Tončka			45.2		83.2
12. Kranj	Bled	Golc Cilka			46.2		82
13. Kranj	Bled	Reitharek Janda			4.73		80.5
14. Kranj	Bled	Ulčar Sonja			48.4		79
15. Kranj	Bled	Stare Vida			50.1		76
16. Kranj	Kranj	Luin Boža			51.2		74.5
17. Kranj	Podnart	Finžgar Dragica			52.3		73
18. Kranj	Kranj	Cilenšek Majda			55		69
19. Kranj	Bled	Dolar Anica			5S.2		66
20. Kranj	Stražišče	Ažman Mira			1.13.3		52
	5. UČESTVOVANJE	PO GRANAMA					
		A	B		C	D	
Članovi — izvidnice na 12 km sa strelj.		40	27+2	P	23+2 p	71	
M. nar. od 16—18	trka izv. na 6 km	24	14		12	36	
M. nar. od 14—16	trka izv. na 3 km	10	14		12	36	
Članice — štafeta	tek 3X3 km	10	9		9	27 + 1 p	
Zen. nar. — štafeta tek 3X2 km		8	7 + 2	P	7+2 p	23	
Članovi — veleslalom		158 1	108		103	108	
M. nar. od 16—18 veleslalom		108	78		77	78	
M. nar. od 14—16	veleslalom	58	54		50	54	
Članice — štafeta 3X3 km		25	20		20	20	
Zen. nar. — štafeta 3X2 km		. 14	10		10	10	
Članice — smuk za poč.		16	16		16	16	
Zen. nar. — smuk	za poč.	22	22		22	22	
Članovi — Skokovi		40	25		25	25	
Muš. nar. 16-18 -	— Skokovi	20	8		7	3	
Muš. nar. 14—16 -	- Skokovi	20	17		14	17 + 1	
748	429
6. USPESI PO ŽUPAMA
407
553
Ako uzmemn u svakoj grani iz svake župe najbolja tri takmičara odnosno po jednu izvidnicu ili štafetu, ta-da bi bio uspeh župa sledeči:
Članovi — trka izvidnica na 12 km.
7. Sarajevo
8. Sušak
61.7
54
Muski naraštaj od 16—18 god. — trka
Mesto Župa	Tačaka
I. Kranj	100
II. Maribor	81.9
III. Ljubljana	77.8
4. Beograd	76.8
5. Novo Mesto	67
6. Celje	62.9
Muški naraštaj od 14—16 god. — trka izvidnica na 3 km.
Mesto Zupa	Tačaka
I. Kranj	100
II. Ljubljana	70.7
Članice — štafete 3X3 km.
Mesto Zupa	Tačaka
I. Kranj	100
II. Maribor	93.4
III. Zagreb	77 Ženski naraštaj — štafete 3X2 km.
Mesto Zupa	Tačaka
I. Kranj	100
Izvidnica	na 6	km.	
Mesto Zupa		T ačaka	
I. Kranj		100	
II. Celje		89.2	
III. Novo Mesto		83.6	
4. Ljubljana		76.7	
5. Beograd		70.5	
6. Sušak		45.7	
Članovi —	Veleslalom		
Mesto Zupa	Mesto takm.		Tač.
I. Kranj	1	2 3	295.4
II. Maribor	6	7 14	284.6
III. Celje	10	19 31	251.8
4. Beograd	<■11	25 32	243.5
5. Sarajevo	13	27 45	233.6
6. Sušak	25	38 47	217.3
7. Ljubljana	24	79 82	180.6
8. Novo Mesto	54	80	114.7
9. Zagreb	14		85.8
Novo Mesto ima samo dva, Zagreb 1 takmičara
Muški naraštaj od	16—18 god. -	- Ve-	Muški naraštaj od	14—16 god. —	Ve-
leslalom			leslalom		
			Mesto Zupa	Mesta takm. Tač.	
Mesto Zupa	Mesta takm.	Tač.	I. Kranj	1 2 3	2S3.7
I. Kranj	1 2 5	293	II. Ljubljana	20 23 31	181.5
II. Maribor	6 10 11	274			
III. Celje	4 21 37	258.7	Članice —	Veleslalom	
4. Ljubljana	3 25 49	253.4	Mesto Zupa	Mesta takm. Tač.	
1 5. Novo Mesto	26 32 40	239.6	I. Kranj	1 2 3	2S7.5
6. Beograd	60 61 70	157	II. Maribor	6 7 14	197,1
7. Sušak	24 59	150.3	III. Ljubljana	8 9 15	190
			4. Zagreb	13 14	103.3
Sušak Ima samo đva takmičara.
Ženski narataj — Veleslalom Mesto Zupa	Mesta	takm. Tač.
I. Kranj	1	2	3	258.4
II. Celje	6	7	110.4
III. Maribor	4	66.6
Celje ima samo 2, Maribor 1 takmičarku.
Zagreb ima samo dve takmičarke.
Ženski naraštaj — Smuk za početnice
Mesta takm. Tač. 1	2	3	295.5
članice _
Mesto Župa j I. Kranj | II. Maribor III. Beograd
Smuk za početnice
Mesta takm. Tač. 1	2	3	288.1
3	8	172
4	13	161
Mesto Župa I. Kranj
članovi
Mesto Župa
I. Kranj
II. Maribor
III. Ljubljana 4. Zagreb
Skokovi
Mesta takm. Tač. 1	2	3	685.3
14	24	293-
9	215.1
18	174.6
Maribor ima samo 2, Ljubljana i Zagreb samo 1 takm.
Muški naraštaj od 14—16 god. — Skokovi
Mesto Zupa	Mesta	takm.	Tač.
L Kranj	1	2	3	420.2
Maribor i Beograd imaju samo po 2 takmičarke
Muški naraštaj od 16—18 god. — Skokovi
Mesto Zupa	Me*ta takm. Tač.
I. Kranj	1	2	3	6618.9
II. Ljubljana	6	58.5
Ljubiiana ima samo 1 takmičara.
Vrlo je zanimljiva sledeča tabela, koja pokaztjje koliko je tačaka postigla pojedina župa u svakoj grani sa tri najholja takmičara. Što je bliža župa km m priredbe, to više tačaka je postigla, jer je lako poslala više takmičara i za više grana.
7. ŽUPA IMA TAČAKA
...	. ... M	C-,.,	с-..s.	z»er
77.8	81.9 67	61.7	54	—
76.7	—	83.6	—	45.7	—
—’ 93.4 —
662.9
89.2
Članovi trka izvidnica	76.8
M. nar. 16—18 trka izvid 6	km.	70.5
M. nar. 14—16 trka izv. na 3 km. —	—
Članice — štafeta 3 km.	—	—
Z. nar. — štafeta 3X2 km.	—	—
Članovi — Veleslalom	248	5	251.8
M. nar. 16—18 g. Veleslalom	157	258.7
Z. nar. 14—16 g. veleslalom	—	—
Članice — veleslalom	—	—
Ž. naraštaj — veleslalom	■—	110.4	—
Članice — smuk za početnice	161	—
Z. nar. — smuk za početnice	—	—	—	—
Članovi — Skok. na 45 m. skak. —	—	2’5	1 293
Mu^ki nar. 16—18 skok. na 45 rn. —	—	58.5	—
Muški nar. 14—16 skok. na	25 m. —	—	—	—
iili svršeUk na_sUaai
—	—	77
85.8
_	_	_	103.3
180.fi 284 6 H4.7 233.6 217.3 253.4 274	239.6	—	150.3
181 5 —
190	197.1
6fi6 —	172
—	174.6
k--i i 100 100 100 100 100 2n" 4 203 283 7 24" 5
258.4 288.1
205.5 685.3 6’P<) 420.2
Zagrebački sokoli bili su bratski i oduševljeno
pozdravljeni n Beogradu
Посета коЈу су учинили чланови Соколског друштва Загреб II, Свкопском друштву Београд Матица, а преко њага читавом бео-градском соколству и свим добрим Југослованима наше дичне ирестонице, претворила се у спонтану манифестацију непсжолеб-л>иве соколске мисли и вера, која нарочито у данашњим тренут-Чима, спаја cse Србб, Хрвате и Слрвенце, а нарочито наше ста-Р°Дрввна народна цантра, Београд и Загреб.
Загребочка 6pafea и сестре наетупили су достојанствено и по-Жњали су потпуни успех на својим акадамијама, а соколеки и ју-г°словенски Баоград отворио им је срце и најодушезљеније их п°здрављао, свуда где су се јавилц. Овом посетом Београд је богатији за једно сазнање, која му кажа да никаква препреке нису биле у стању да омету елан и продорност соколске мисли; јвднако к«о што су 6pafca из Загреба могла да се уваре да је Београд оетао истинска престоница Југославија и да tse такав остати, у пркос свима онима који би другачије жељели.
Гостовање загребачких Сокола у прастоници треба да прет-•^авља почетгх за елична гостовања мз другмх соколеких ереднна, 1®Днако као и за гостовања београдских Сокола у Загребу, Љу-бљани, Сплиту, Сарајеву итд. Тај лични додир у стању је више наго ишта да користи соколском раду и југословвнској мислн; а убе-Зени смо да нема бољег начина да се шири дух родољубља и на-Ционалне солидарности, у данашњим пресудним времанима, наго ш*о је то, кад браћа из Баограда могу да у својој срединм доча-Kaiy> упознају и да још јачв заволе браћу из Загреба, Љубљане, Сарајева, Сплита, Цетиња итд. И зато напрад у том духу, — за cPeky и добро Краља и Југославија!
Romana Škrgatiča veoma lepo i
složno.
Ženski naraštaj izveo je skladno proste vežbe za ženski naraštaj za 1941 godinu,	od Olge
SJiovran, muzika D. Skpvrana. — Ritmičko gimnastičku kompozi-dju Dr. Stamka Tončiča na mu-ziku Urbana, izveli su skladno i sa puno smisla zagrebački na-raštajci. TgČka, koja	je nosila
gaziv »Naraštaj napred« bila je zaista takva, članice	izvele su
»Radost života* od Marte Hol-cove, muzika od Cibulke. Ova tačka odlikovala se mekočom pokreta i lepom garderobom. Čanovi su, potom, izveli ritmič-ko-simbolički sastav po motivima rodoljub ivih pesama.	Vežbe su
izvodene na zvuke starih naših pesama »Ustajmo bračo«, »Na vojsku« i »Slovenac, Srb, Hrvat«. Ovu ta?ku sastavio je i uvežbao Dr. Stanko Tončiić.
Prosvetar sokolskog društva Zagreb 2, brat Moačanin, reci-tovao je »Odlomke iz Jugoslo-venske trilogije« što je publika nagradila toplim aplausom.
kao i cela tačka, lepo odobravanje. Na zahtev publike ova tačka je ponovljena. Muški naraštaj izveo je gimnastički borbeni prikaz pripravnosti u odbrani domovine. Tačka je bila pod naslovom »Na braniku« od Romana Škrgatiča, na glazbu Vinša. »Pesmu osečaja« od Čajkovskog, sastav Vere Kozjak, izveo je ženski naraštaj sa puno ritma i osečaja. Zatim je izveden sastav »Pokret i snaga« od Dr. Stanka Tončiča, muzika Stanič, skladno i sa puno smelosti i dulia. Na | kraju je prikazana tačka »Naš zavet« od Kozjakove - Tončiča i Skrgatiča muzika Urban, u ko-joj su tačci nastupile sve kategorije. Tačka je završena sim-boličkim zavetom pred velikom slikom Nj. V. Kralja, uz zvuke mazike. Tačka je bila veoma lepa i dirljiva. Publika je ovo toplo pozdravila. Na kraju je ot-svirana sokolska himna »Oj Slo-
Po završenom programu razvila se igranka i ples koji je po-trajao do 2 časa. Dr. Tončič pri-
' \ ' '
к: r Ш
.....•..........    •••-	    .■...........     ■,V.V.Wi'»'iai
Grupa zagrebačklh Sokola pred crkvom na Oplencu
Doček i pozdravi
Sa kolikom pažnjom ! ljubav-Jju su očekivani zagrebački Sokoli u Beogradu, svedoči najbo- i Ije srdačan doček na željezničkoj stanici, prošle subote ujutro. Iako je voz kasnio gotcjvo sat i po, mnogobrojni sokoli i sokolice strpljivo su čekali drage goste. Napose je primečen velik broj omladine, naročito naraštaja Beograda—Matice. U ime Saveza Sokola K. J. dočeku je priisustvo-vao generalni tajnik, brat R. Ordič sa načelnikom, bratom Ivanom Kovačem. BiH su prisutni 5 pretstavnici domačina, Sokola— Matica zamenik starešine, Dragi Jovanovič, major, brat Kosovič i j veči broj Članova uprave. Ulazak voza propračen je poklicima, a radosti nije bilo kraja, kada su Zagrebčani izišli iz vagona. Na pozdrav brata D. Jovanoviča, zahva-lio se voda puta, Dr. Stanko Tončič čije završne reči: »—a našoj dragoj brači i našoj ponosnoj | prestonici, naš srdačni, bratski i sokolski, zagrebački: Zdravo!«,-— Propračene su spontanim ovacijama.
Autobusima, koje je stavilo na raspolaganje Gradsko poglavarstvo, prevezeni su gosti u dom Sokola—Matice, odakle su posle krgčeg odmora pošli da razgleda-ju prestonicu i njene zanimljivo-sti. Naročito su posetili Vojni Muzej, Gornji grad i td. i onde bili predmetom srdačnih ovacija.
Svečana akademija
U sokolskom društvu Beograd Matica, u domu Kralja Aleksandra I, priredili su zagrebački sokoli veoma uspelu akademiju rit-mičko-gimnastičkog karaktera. Akademiji su prisustvovali brojni gledaoci, sokoli i sokolice iz svih Sokolskih društava Beograda i o-kolice, tako da je več pre počet-ka akademije nestalo ulaznica A-kademji- su prisustvovali izasla-nik g. Ministra Vojske i mornarice, pukovnik g. Vojislav Ilič; izaslanik Ministra fizičkog vaspf-♦anja naroda g. Dr. Smodlaka; potpretsednik beogradske opštine inž. Laza Kostič; izaslanik Narodne odbrane g. Ilija Trifunovič-Birčanin, izaslanici Saveza sokola, Ljuba Maksimovič I Dr. Arse. nijevlč, starešina Ruskog sokola g. Artamanov, starešina beogradske sokolske župe Velja Popovič, članovi Uprave Saveza i mnogi drugi ugledni prestonički građani
Program ove velike akademije počeo je pozdravom zastavi, ko-jeg je otsvirala muzika Kraljeve Garde. Posle toga je potstareši-na sokolskog društva Beograd— Matica, Dr. Miro Stojanovič, po-zdravio goste i istakao njihov naporni rad i uspehe, uveravajuči ih da ih beogradsko sokolstvo prima največim oduševljenjem. Muzika Kraljeve Garde intonira-la je himnu.
Voda zagrebačkih sokola, poznati nacionalni i sokolski rad-nik, Dr. Stanko Tončič, je usvo-me govoru, koji je stalno bio prekidan dugim i spontanim ap-lauzom, izneo stanje i prilike pod kojima • sokolstvo radi. Rekao je da pred ozbiljnim dogadajima koje se dešavaju oko nas, unutra-rije nesuglasice prestaiu da po-stoje, jer su zajednički interesi postali preči od onih, malih, koji su se mestimice pojavljivali. Sokolstvo grada Zagreba, rekao je dalje Dr. Tončič, živi i radi pu-nom parom, sve prepreke uspešno otstranjuje i ima izgleda na uspeh. Sokolstvo je uhvatilo dubokog korena, a sokoli su va-spitani tako da Im ie naipreči interes Kralja i otadžbine. Govor Dr. Tončiča bio je pozdravljen dugim i srdačnim aplauzom.
Zatim su se nastavile tačke programa. Muška deca izvela su slikoviti sastav sa puškama od
Predaja darova
Zatim su na pozornici bili postrojem pripadnici kategorija zagrebačkih i beogradskih sokola i izmenjali darove. Pod-starešina sokolskog društva Beo-grad-Matica, Dragi Jovaoovič, predao je Dr. Stanku Tončiču ukusnu spomen-plaketu sa nat-pisom »Sokolsko društvo Beograd Matica 15-m 1941 Sokolskom društvu Zagreb 2«, koju su vežbači »Matice« poklonili vežbačima Zagreba. Isto tako u nekoliko toplih reči predao je i spomen-album, kao dar Uprave »Matice« sokolskom društvu Zagreb 2. Dr. Stanko Tončič zahva-lio se na daru i predao takoder spomenplaketu kao dar sokolskog društva Zagreb 2 sokolskom društvu Beograd Matica. Dr. Tončič je naglasio, da je taj poklon, i da je od suvoga zlata, nebi mogao da plati ono, št a su sokoli Matice učinili za Sokole iz Zagreba. Posle predaje oba starešine izljubile su se, muzika je intonirala himnu »Oj Sloveni« što je publika dugo i toplo pozdravljala.
U nastavku programa, ženski naraštaj izveo je ritmički sastav »Vu plavem trnaci« od Zore Kozjak, muzika Prejca. U prvoj tač ci nastupila je uspešno nara-štajka Sonja, koja je pobrala,
mio je posle završene akademije brojna čestitanja na uspeloj akademiji svih visokih pretstavnika. Našem saradniku rekao je Dr. Tončič da je pažnjom koja je njemu i sokolima Zagreba ukazana u Beogradu, na svakom koraku, bila prava iskrena i bratska pažnja, i da, ni on ni ostali zagrebački sokoli neče to nika-da zaboraviti.
Zagrebački sokoli na Avali i Opiencu
U pratnji izaslanika Saveza SKJ, Dr. Dragiča i Grdiča starešine sokolske župe Beograd, ■Velje Popoviča, j potstarešine sokolskog društva Beograd-Ma-tica, Dragog Jovanoviča, otišli su pre podne zagrebački sokoli u dva autobusa na Avalu, da se док1опе grobu Neznanog Junaka. Zagrepčani su se po dolasku na Avalu, svrstali u uniformama, sa članskom, naraštajskora i deč-jom zastavom, i položili $u ve-nac na Spomenik Neznanem Junaku. Prosvetar društva, Moača-niin, održao je tom prilikom krači patriotski govor.” Clan Uprave Saveza, Dr. Dragič, rastumačio je 1 oplsao okolinu Spomenika, kao i dogadaje koji su se desili u istoriji na tim mestima.
Posle posete Avali, zagrepčani j su autobusima otišli na Oplenac, I
da se poklone senima Velikog Kralja Mučenika, ko.ii je Sokolstvo iznad svega voleo i koga zagrebački, i svi ostali sokoli, iznad svega vole i poštuju. Po razgledavanju crkve i grobnice, zagrebački sokoli su se upisali u knjige i razgledali muzej na Oplencu. Veoma ugodno bili su dirnutni time, što su na Oplencu našli dva skupocena čiraka, koje je zagrebačka sokolska župa 1935 g. podarila ovoj našoj naj-višoj Svetinji. Po povratku u Beograd otišli su zagrebački sokoli na Spomenik Braniocima Beograda, gde su položili venac.
Posle podne, pred prepunom dvoranom Sokolskog društva Zemun Matica, u domu Kralja | Aleksandra I, ponovili su zagre-bački sokoli svoju akademiju, i još jednom pobrali opšte simpatije i priznanje, dokazavši time da je sokolstvo u Zagrebu na dostojnoj višini.
Oproštajna večera
Zagrebačkim gostima, i učes-nicima medužupskih utakmica, priredilo je Sokolsko društvo Beograd-Matica svečanu večeru u svome domu, gde su vredne članice Socijalnog otseka, ne-sebičnom marljivošču spremile posluženje dragim gostima. Te marne sokolice bile su ne-prekidno na nogama i zauzete oko gostiju, za vreme njihovog boravka. Svaka im čast i hvala!
Za vreme večere pozdravio je goste, u ime bolesnog starešine Matice, brata generala Petroviča, zamenik, brat Dragi Jovanovič, izra^ivši nadu, da su brača iz Zagreba poneli uverenje o lju-bavi i bratskim osečajima, koje-beogradski sokoli prema njima gaje. Zatim je govorio u ime župe Beograd, brat Strahinja Damnjanovič i dirljivim rečima dao izraza osečajima, sa kojima su sokoli prestonice pratili bc>-ravak i gostovanje svoje brače, iz lepog i dragog Zagreba. Po-zdravljajuči ih u ime sokola čl-tave župe, brat Damjanovič je zamolio goste da poruče brači iz Zagreba, da sokolstvo Beograda i župe stoji sa njima, i u dobru i u zlu, spremno da dade uvek dokaza svog bratskog osečaja i solidarnosti.
Konačno je uzeo reč brat Rad» milo Grdie, u ime Saveza Sokola K. J., koji je vatrenim rečima govorio o ideji jedinstva i potrebi snaženja borbenog duha j za-hvalio se gostima u ime Saveza-Svima govornicima zahvalio se voda Zagrebčana, brat Dr. S. Tončič i dao izraza dubokom uzbudenju na bratskom prijemu, boravku i željama. Uz pevanje »Oj Sloveni«, završena je i ova lepa manifestacija.
Na večer, u 23 časa, napustili ,su zagrebački sokoli prestonicu, gde su proveli dva lepa dana, i otišli kučama s punim uverenjem da su u prestonici našli zaista jednokrvnu hraču, koja sa njima saosečaju, i koja ih zbilja iskreno i bratski vole. Zagrebački sokoli proveli su u prestonici dva dana ispunjena sokolskim i nacionalnimi dužnostima, kako to i umeju i rade pravi nacionaln1 radnici, — Sokoli! Ni časak nije upotrebl.ien na razonodu, nego na razgledanje naših svetinja, na priredbe visokog nivoa i m poslu, ka još jačem zbliženju brače, jedne po krvi, jeziku i duhu.
Ivan Seđlaček
I
;
Шзљите поетплату за „Сошски Гласник“
Нратне вести из нашег сонолства
Иницијативом Здравка Весића, ученика трговачке школе у k’py-шевцу и претседиика општине села Падеж, Жнвотија Васића, делегати соколског друштва Кру-шевац извршили су свечано ос-нивање Соколске чете у Паде-жу, 9 о. м. Пред великим бројем сеоске омладине, просветар со-колског друштва Крушевац брзт Нико Марчетић, проф. осврнуо се нарочито на учешће сокола у економском и културном по-дизању села, па је изабрана у-права чете, на челу са братом Животијем Васићем. На крају срески референт брат Владан Малешевић одржао је предавање
0 значају ћубрења у нољопри-вреди, саслушано са великом пажњом од присугних.
Занимљиво је напоменути да овој манифестацији није прису-ствовао учитељ села Падеж, ко-ји је тога дана, и ако је био обавештен о оснивању соколске чете, отишао у друго село, па је због тога скуиштина морала бити одржана у ирквеној пор-ти, место у основној школи, где је била заказана.
М. Антић, проф.
*
Соколско друштво Охрид ИЗ-вршило је све прнпреме за по-дизање соколског дома, али са радовима се још није почело, пошто је земљиштс, кога је да-ла општина удаљено од центра, па друштво настоји доћи до по-деснијег места за дом. Чим то буде постигнуто, започеће се са градљом.
Позоришна секција Соколског друштва у Огулину, не преки-дајући свој рад, приказала je 1 и 2 ов. мј. позоришни комад: „Сумњиво лице” од Б. Нушића. Велика дворана Соколског дома, крцата публиком, одушевљена хумором Б. Нушића и врло успјелим извођењем сокола — глумаца, задовољно им је апла-удирала. Послије неколико успје-лих приредаба у мјесту, доне-шена је одлука, да се посјети и сусједне јединице, што је већ у неколико и остварено, госту-јући код Соколског друштва у Срп. Моравицама, гдје је по-стигнут одличан успјех и изра-жена жеља, за што чешћим при-редбама. Заслугом поједине бра-he секиија је снабдјевена свим потребним реквизитама. Надати се, да he секција и у будућно-сги испунити наде које се у њу полажу, за што је најбоља ra- | ранција вођство и одлучна во-ља свих дилетаната.
*
Соколско друштво Сисак одр-:ало је 8 марта свесловенски окалски плес у прославу 39 го-шшњице оснутка и рада. Број-ie госте и браћу поздравио је росветар, брат Бошко Кајгана
1 приказао рад овога друштва д оснутка до данас на добро ллвенства и југословенства. По-
:ет је био рекордан, по чему се види колико је југословенска мисао мила грађанству овога града. Морални и материјални ус.пех био је преко сваког оче-кивања. На плесу моглесусеви-гсти наролне ношн.е из свију крајева наше отаџбине.
*
Просветни одбор соколског друштва у Жабл>у одлучио ie, да у сврху оживљавања акције
|у народу, одржава редовна не-i дељна села са популарним пре-' давањима и разним забавним тачкама, па је одржано до сада шест села. Све тачке су изводи-ли чланови соколског друштва,
| Просветног одбора и соколска деца, са успехом. Одзив члан-ства и грађанства је велик из че-га се види велико интересовање за ове приредбе, на које је при ступ бесплатан. Као сврха ових приредаба истакнуто је настоја н>е, да се интензивира просветни рад и сеоска младеж отргне од разорног дејства празних задо-всљстава, која му пружају сео-ске кафане и игранке у шима.
И. Француз.
*
Позоришни отсек соколске че-те Ргоште који је у току године приредио три успеле и одлично посећене претставе, и у овој ro-дини је наставио рад у циљу да се код омладине развије херои-зам, смелост и пожртвовање, нд-ционална CBećr и љубав према Отаџбини. Отсек изводи само комаде са ' националним карак-тером. Тако су у овој години приређене две позоришне прет-ставе, на којима су успешно из-ведени комади: „Косовка дево.!-ка” и „Ђакон Авакум”. По з.-вршеној претстави начелник чете одржао је предавање о улоз)1 вере и народних песама.
+
Соколсха чета Сврл>. Топла,
друштво Тресибаба рудник, жу-па Ниш, поред техничког рада, и рада у новоствореном Стре-љачком отсеку, основала је и позоришну секцију, која је већ приредила неколико забава, са позоришним комадима, у ко-јима су успешно наступили се-љаци-соколи.
На дан 9 марта приређена је забава у просторијама матич-ног друштва, у Рударском дому, на руднику Тресибаба, са кома-дом: „Ловачко заседаније’’, која је била обилно посећена и комад изведен на опште задовол>ство великог броја присутних.
IJeo рад у чети заједнички из-воде сами сељаци без иједног интелектуалца, те у толико ви-ше њихов рад заслужује похва-лу, јер сви чланови ставе се на расположење своме стзрешини и сваки своју додељену функцију ј врши најсавесније.
Смрт брата Франа Зајица
Претпрошле седмице учро је у старости од 68 година брат инг. Фрањо Зајиц, познати со-колски и народни радник из предратне Србије, који је читав живот посветио соколству и словенству. Још као младић, свестан и родољубив Чех, радио је активно у Соколу Височани— Праг, у ком друштву је постао и начелником. У Београд је до-шао нре 35 годнна. Одмах је сту-пио у соколске редове као акти-ван члан. Касније постаје дирек-тор Творнице шећера у Ћуприји, где оснива соколско друштво коме је старешина. Све слободно време проводи у соколским ре-довима. Зачетник је бројних ко-рисних акција, у првом реду подизања соколског дома у Ћу-прији. Био је заменикстарешине Соколске жупе Крагујевац и као такав врло агилан. Још и данас су жива сећања на његов рад у жупи Крагујевац, где је соколство и све народне слоје-ве бесиртно задужио. А када је прешао у Београд, Соколи у Ћуприји изабрали су ra за свог доживотног старешшину.
У Београду се учлањује У Соко-Матицу и наставља радом. И у болести се интересује за соколске акције, све до смрти. На сахрани, каква се ретко вића, соколство му је дало достојну почаст У име жупе Крагујевац и жупе Београд опростио се с њимб Душко Јовановић, а у име соколског друштва Ћуприја, ста-решина, брат Јанковић, поред о-сталих бројних говорника. Не-забораван ће остати дирљиви моменат, када је његово тело спуштеко у крило јутословен-ске земље, коју је тако жарко љубио, а хор отпевао: „Кде до-мов муј“—
Нека је вечан спомен одлич-ном Словену и истинско.ч Со-колу, брату Фраши Зајпцу!
LIST >ZDRAVLJE« ZA SOKOLSKE ČETE
Centralni higijenski zavod od-lučio je da svim sokolskim četama daje besplatno lepo urede-ni časopis »Zdravlje«. Savez je poslao župama odredenr broj tog časopisa, time da ga pošalju sokolskim četama.
l
Centralnom higijenskom zavo-d« neka je hvala na ovom poklonu!
„Poisetnik dužnosti
đ. ž.
i poslova
Savez Sokola K. J. izdao je knjižicu: „Potsetnik dužnosti i poslova za prvo tromesečje 1941“, koja je poslata svima jedinicama. U uvodnoj reči kaže se pored ostalog:
Smatramo za korisno i celishodno da od vremena do vremena opozorimo naše bratske jedinice na sve one dužnostr i poslove od čijeg pravilnog izvršenja zavisi uspeh svih sokolskih nastojanja. Mnoge od tih dužnosti se pozaborave a mnogi se poslovi ne shva-te u njihovom pravom zna-čenju i važnosti. Stoga smo odlučili da u ovom tnalom potsetniku skrečemo od vremena na vreme pažnju na glavne od tih dužnostr i poslova u uverenju da če jedinice preduzeti sve da zapuštene dužnosti izvrše i da poslove koje dosad nisu
preduzele prihvate sa mno* go volje i smišljenog plana.
Zatim slede poglavlja: Petrova petoljetka, Bratstva i povereništva, Naša štampa, Zbornik uredaba i pravilnika, Sokolske značke, Stati-stički izveštaji, Sokolski no-vinari, Popularna biblioteka, Propagandne karte, Borbena obuka, Suzbijanje alkoholizma itd. Na kraju se kaže: Poslednji dogadaji su prisilili Savez da obnovi, u što večoj mogučoj meri, akciju sokolske pripravnosti. U torne smislu je Načelništvo Sa-veza več poslalo raspis načel-nicima župa.
Očekujemo punu pripravnost svih jedinica da izvrše sve dužnosti koje im se u ovom poslu budu odredile.
„Potsenik“ če izlaziti sva-kog tromesečja.
-у-	;
'
''iSr: fj
Ca мекужуиских такмичеша у Београду: сестра Неферовић
Гласови штгмпе
Бивши министар саобраћаја, пензионисаии генерал Светислав Т. Милосављевић, пише у „На-родној Одбрани“:
„Ако би наша слобода и неза-висност у тешким дгнима noic свет проживљује, ипак бпли у-грожени без повода, југословен-скн би народ, повезан заједнич-ком љубављу преиа својој зем-љп, подигнуте главе ПРИМИО БОРБУ НА ЖИВОТ И СМРТ, борбу у којбЈ би био страшнији и немилосрднији него што /е икад досад био. Ми имамо и ре-шености и снаге да одбранимо в сачувамо овај драги нам кут Ев-
ропе, који се зове Југославија.'
*
Сушачке „Приморске новине"
пишу на уводном месту:
„Уочимо све фазе политичне кснстелације у Европи и на Бал-кану, па се замислиио, што бч било од нас Хрвата, Срба и Сло-венаца, да се нисмо нашлн за-једно. Не губимо из вида чиње-нчцу, да једипо нашој заједнич-кој држави, Југославији, нмаде-мо да захвалимо, да смо свој на-род у цијелости сачували... Данас је прва дужност сваког нашег јавног радника и полчтичара, да уводне ријечи народног споразу-ма, да је Југославија најбољи јамац независности и напретка Хрвата, уздигне до догме и утврди у свијести сваког Хрвата.
Дапас иора нас Хрвате инте-рссовати у првом реду независ-uocT и цјсловитост наше државе, а то је и предсједник др. Мачек у задњој својој изјави точно прецизирао."
*
Сарајевска „Југословенска по-шта” пледира за нлродно окуп-љање, и каже:
„ У колико на нашим грапица-ма nacraje напетост већа, народ сае више ocjeha да му је спас у јединственин и чврстим редови-ма. Оне политичке групе, које ие буду ишле за тим иародним рас-положењем, остаће иза народног покрста, а то је највећа трагеди-ја за сваку политичку органчза-цију. Политичви прваци морају ићи испред народа, а не иза ње-гових eeh и зведених покрета. Наш /е народ уопште велик када му се опасност приближује. Ои-да он инстинктивно ocieha гдје лежи његова снага и гдје су мо-гућности његове успјешне борбе,
за самоодржање. То расположе-ње трвбале би политичке групе да искористе, и да на тај начиа послуже n бољем политичкои животу у нашој земљи и caste себи."
*
„Вараждинске Новости” објав-
љују уводни чланак, у коме се истиче шта су све Хрвати по-стигли у Југославији, па завр-шава:
„Све ово могао ie хрватски na-род постићи у таковој државно] констелацији као што је Југосла-впја, у којој он по својој број-чаној снази представља такав фактор, Koin се ие може мимо-ићи. Зато не заваравајмо сами себе са. неким помоћича из ва~ на. Наш спас лежи у ваиа сами~ s;a. _ Exstra J;jgos!aviarr noij est vita — si est, non est ita! (Извав Југославије иема живота, ако ra nак имa, није гакав, ко у њој!)”-
Сшолџ!
i
Ко ic соко нек" /е снажан, Нек је бистар нек’ је јак, да у свету нема равна, Иека му се дпви свав'!
Врлинама нек се краси, Отаибини нека служи,
И вечити стари завег Он достојно нек одужи.
Снагу своју, крила своја он слободно ucie развије, да чувамо отаџбииу, наше благо најмилијс! ДАНИЛО ЂОРЂЕВИЋ, благајник С. ч. у Кренти
НАШИ ИСЕЉЕНИЦИ ЗА f ЈУГОСЛАВИЈУ „Приморске вовине" доносе
вест из Њујорка, према којој је „Заједница српских националних друштава" у северној Америца упутила поздравии телеграм Њ', Кр. Вис. Кнезу Намеснику Пав-лу, у име Југословена с оне стране океана, желећи, да Југо* славија истраје чврсто и одлучио у одбрани своје независности и целокупности. Највећа хрвзтска исељеничка организација у А-мерици, „Хрватска братска за-једница^ послала је такође те-леграм др. В. Мачеку, изричући жељу, да Југославија најодлуч-није брани своју целокупност н слободу. Сличан телеграм упутио је др. Мачеку и познати америч-ки писац, Луис Адамич, родом Словеиац,
ČITAJUĆI NOVINE... Dogadaji u svetu
Prifikom pedesetogodišnjice smrti čuvenog srpskog nauCnika. JO-SIFA PANČ1ĆA, listovI ističu, da njegov rad pretstavlja najlepše himne prirodnim lepotama Srbije, da je bio aktivan na svim pod-Tvčjima; da je jedan od največih pionira u nauči Južnih Slovena i da mu je zato zahvalan narod po-digao u Beogradu spomenik, u vreme kad niko, sem Kneza Mihaj-/a, nije imao spomenika u presto-nicl.
A zna te 11, od kuda je rodom bio taj čuveni srpski naučnik i pretsednik Srpske kraljevske akademije nauka?!... Iz drevne poštoj-bine hrvatskih Frankopana, iz Brl-bira, koga je do smrti najnežnije volio, — čistokrvan Hrvat i katolik! I zar bi to bilo moguče, kad Srbi i Hrvati nebi bili jedan narod?
*
' Petnaest je več dana što je Splitski „Narodni list" objavio porazne dokumente o toboinjem „ocu hrvatskog nacionalizma", DR. ŠUFLAJU, koje smo i mi prikazali u prošlom broju, a da niko od onih, koji su u tim dokumen-tima tangirani, nije do danas ni reči progovorio! Svi junači mu kom zamukoše, pa čak i blagogla-goljlvl „OПZOR”, iz koga je „Narodni list” najoštrije optužbe pro-teiv šuflaja crpio, i koji inale ne ostaje dužan odgovora, kada je u neko j polemici tangi ran.
Šta, medutim, i da radi drugo nego da Sati?! Zar da prizna, da je „oca hrvatskog nacionalizma” nekada klevetao kao tudinskog plačenika, nesposobnog i nedo-stojnog čoveka, 1 rehegata?!... Tli, ako ga nije klevetao, zar da se zameri svojim visokim tutorlma oko „Hrvatskog glasa”, pa da pri zna, da je šuflaj bio zaista, i ma-daron I nečastan čovek?
»Narodni list* ide međutim dalje, i u poslednjem broju naknadno tvrdi, da je Dr. Šuflaj od Ok-ružnog s uda u Zagrebu bio osu-den radi špijunaže na korist jed-ne strane države, i da je Sto sed-morice tu osudu potvrdio.
Može li takva Ijaga ostati na imenu »oca hrvatskog nacionalizma*?... Ako gospoda koja uprav-ljaju ■»Hrvatsklm glasom* ne drže do osude, izrečene »za vreme protuhrvatskih režima* (da upo-treblmo Irazeologiju kojom se sve mrl je pokrivajul), — zašto ne po-krenu akciju da nezavisni hrvat-ski sudovi Banovine Hrvatske rehabilitirajo Šuflaja, ako mogu?... I zašto ne tuže sudu »Narodni list*, koji usred Banovine Hrvatske, na udaru hrvatskim zakoni-ma, smiono tvrdi, da je tobožnji »otac hrvatskog nacionalizma*, bio u stvari renegat, nečastan čovek, pa čak i špijun?!....
*
Splitska »KatoliSka rlječ* javlja, da je hvarski biskup g. Pušič, uputio okružnicu sveštenstvu, u kojoj preporuča koji listovi treba da se čitaju, a koji da se od-bace. Izmedu ostalih napada i splitsko „Novo doba", koga ure-duje jedan katolički svečenik, zbog toga što štampa neke »nečedne novele*; dok naprotlv na dugo i široko preporuča novi katolički dnevnik u Zagrebu, »Hr-vatski glas*.
Ne znamo šta je opasnlje za Javni I privatni moral, da 11 neka »nečedna novela*, koja se objav-ljuje na poslednjo j strani, ili na-Celne, i na uvodnom mestu štam-
pane glorifikacije M. Šuflaja, za koga je utvrdeno da je blatio hrvatsku istoriju, da se dodvori tudinu; koga je čitava hrvatska javnost oglasila kao nečasnog renegata, a sudovi su ga oglasili kao špijuna; — i kad se čovek ta-kvih moralnih kvaliteta ističe kao UZOR HRVATSKOJ OMLAD1-N1?!...
*
Čitamo u zagrebačkim listovl-ma, da je za javnog beležnika u Zagrebu postavljen Dr. Ivo Ele-govič.
A da ko če, ako ne Dr. Elego-vič?l... Nekadašnji najozloglašeni-ji frankovac, koji je više uvreda nabacio na srpstvo i jugosloven-stvo,, nego iko medu njegovom družinom, on je uspeo da bude postavljen na masne položaje i od tobožnjih najgrlatijih »jugo-slovenskih režima*; da posle sporazuma vešto okrene i dobije po-novo unosan položaj; da, se, na-kon opšteg zgražanja ponovo za izvesno vreme izgubi, i da sada, kao nagradu za svoje visoke nacionalne i moralne zasluge, dobije vrlo unosno mesto javnog beležnika u Zagrebu.
Jer svi su dobro došfi, samo da se beležništvo oduzme — starešini Sokolske župe u Zagrebu, Dr. Gavrančiču.„
*
»Subotičke novine*, zajedno sa »Obzorom* tvrde, da se u nekoj knjiži Jovana Jovanoviča, koja je g. 1932 odobrena za prvi i drugi razred viših narodnih škola, na-lazi članak o Grguru Ninskom, u kome se tvrdi, da je GRGUR NINSK1 bio »hrvatski pravoslavni arhiepiskop*, i da se borio protiv pape, zato da medu Hrvatima o-čuva pradedovsku pravoslavnu vera, koju je Rim hteo da istrebi.
Nismo ispitali da li je to tačno, ali je sigurno da se ovakvim ne-istorijskim pisanjem ne koristi ni srpstvu ni pravoslavlju, a da o ju-gosloventvu i ne govorimo...
*
G. Dr. Rudolf Horvat beleži u »Hrvatskom dnevniku* da se je *14 ožujka 1861, austrijski car prvi put sklonuo, da se na nekoj odluci, koja se tiče Hrvatske, potpiše »Franjo Josip*, umesto »Franc Jožef*.
Zaista, — vrlo milostivo i vrlo važno„
Prezident Severo američke unije, g. Ruzvelt, održao je prošle subote govor, koji je sa najve-čom napetošču slušan u svima zemljama na svetu, jer je to bio prvi Ruzveltov govor, nakon što je u Americi prihvaćen zakon o pomoči Engleskoj. Pretsednik Ruzvelt je izjavio, da če Amerika poslati Velikoj Britaniji brodove, avione, tenkove municiju, namir-nice i sve što joj bude trebalo; da če to isto slati Grčkoj i Kini, kao i svim državama, koje se bu-du borile protiv sila osovine. A-merički pretsednik je kazao, da je napor Amerike totalan; da a-merička demokratija stupa u akciju i da se »ceo američki narod, od 130 miliona, obavezao na to, da daje podršku bez zastoja, do pune pobede onih, kojima je ta pobeda potrebna.«
*
Voda nemačkog Rajha, g. Hitler, održao je dan posle toga u Berlinu govor, u kome je kazao, da se nemačka nacija pretvorila u jednu jedinu veliku borbenu jedinicu i da nikakva sila i ničija pomoč na svetu neče moči ma šta da izmeni u ishodu ove borbe. Kazao je, da je Italija imala prošle zime da izdrži svu snagu britanskih napada, ali da če sada Nemačka opet primiti na sebe deo tog tereta.
*
Američka štampa piše, da Ruzveltov govor praktično znači naveštanje rata Nemačkoj i da je obim taborima sada jasno, da počinje sudbonosno merenje snaga. U Londonu se misli da če se glavna borba odigrati na moru, jer nastojanje Nemačke ide za tim, da prekine prekookeanske puteve između Engleske i Amerike. Iz Vašingtona se javlja, da vlada proučava načrt za povečanje poreza u Americi da dode do što večih kredita za izradu rat-nog materijala. Kongres je do sada odobrio 1400 milijardi din. za clljeve naoružanja; a novi Ruzveltov načrt predviđa gradenje najmanie 500 novih brodova za
trgovačku monmricu.
*
Prema podacima »Lojdove osi-guravajuče družine«, izgubili su Englezi i njihovi saveznicl, kao neutralne države koje su pod engleskom kontrolom, u dosadaš-njem ratu 1245 trgovačkih lada, sa tonažom od nešto manje nego miliona tona. Gubitci nemačke i italijanske trgovačke mornarice iznose oko 2 miliona tona.
Вести из Соколске жупе Снопље
Старешина жупе, брат Иван Брановачки, са начелником, инг. Пајићем, просветаром, В. Покор-ним-Салабивом и претставници-ма Соколског друштва Куманово, посетили су Зебрњак, код Кума нова, где су разгледали терен око познатог споменика. Решено је да се на том месту прирећују сваке године утакмице сокол ских чета о празнику свете Петке. Градиво за такмичења, на коме ће учествовати. све се-оске соколске јединице са тери торије скопске жупе, расписаће се ових дана.
Соколско друштво Скопље II Ханријево одржало је 9 марта успело посело, са одабраним програмом. Посета је задово љила.
Ново соколско братетво осно-вано је у селу Локвици, код При-зрена, иастојањем соколске чете Средека. Братство је већ отпо-чело са радом.
Pretsednik engleske vlade, g. Cerčil, je održao 18 marta govor, u kome je kazao, da glavno na-stojanje Nemaca ide za tim, da orekinu veze između Amerike i Engleske, i za to velika bitka koja je sada zaoočela na okeanu ima odlučan značaj. On ne krije opasnosti te bitke, ali je uveren da če one biti prebrodene.
*
Vazdušna borba izmedu Nemačke i Engleske postaje sve žešča odlučnija. Izgleda da je cilj te borbe uništavanje obostrane vojne industrije i onesposobljenje engleskih luka, kao I luka koje su u rukama Nemačke, za ofan-zivno i trgovačko funkcionisanie. Nemački napadaj! na engleska industrijska i trgovačka podru-čja bili su naročito jaki i česti, iednako kao i engleski napadajl na nemačku industriju u Rurskom područiu, i na luke i aerodrome, oočevši od Norveške do Bresta. Američki listovi Ističu da Nemci kušaju da upotrebe novu taktiku, da ofanzivom zadobiju prevlastu vazduhu. Istodobno se javlja, da se u Engleskoj vežbaju naročUo »invazijski odredi«, koji če biti upotrebljavani u odredeno vreme, za pokušaj iskrcavanja prema Nemačkoj i Italiji.
Položaj na Balkanu privlači i dalje pažnju svetske javnosti. A-merički listovi javljaju, da Engleska namerava u Grčkoj iskrcati vojsku od 200.000 do 300.000 ljudi, a »Junajted Pres« tvrdi, da je več iskrcano 150 do 200.000 en-leskih vojnika, izmedu kojih i neke motorizovane divizije. Iz Grčke se međutim i dalje deman-tuje iskrcavanje engleskih četa, Pitanje je samo, da li engleska pomoč Grčkoj ima defanzivni ili ofanzivni karakter. U Berlinu izjavljuju da hladnokrvno prate dogadaje u Grčkoj, ali ne daju još nikakve informacije, ma da se, prema tim vesti-ma, oseča intenzivna delatnost nemačke diplomatije u grčkoj prestonici. „Politika" misli, da svi mostovi izmedu Nemačke i Grčke nisu porušeni i da se odnosi izmedu te dve zemlje nisu po izgledu izmenili. Iz Rima javljaju, da dolazak novih engleskih četa u Grčku pretstavlja nov momenat u situaciji. Što se pak Turske tiče, podvlači se pisanje lista »Akšam«, koji tvrdi da se politika Turske nije ni u čem iz-menila; da Turska istraje odluč-no na odbrani svoje nezavisnosti, i da su razgovori koji su vodeni izmedu engleskih i turskih državnika u Ankari, završeni na potpuno zadovoljstvo.
Turski ministar spoljnih poslo-va, g. Saradžoglu, sastao se 18 marta, na ostrvu Kipru, sa en-gleskim ministrom spoljnih po-slova g. Edenom. U zvaničnom saopštenju se kaže, da je sasta nak potvrdio potpunu istovetnost gledišta izmedu obe zemlje, a „Juanjted Pres" javlja, da se razmotrila situacija nastala nakon primanja zakona o pomoči demokratijama u Americi, te da je g. Eden želio da se razmotri mogučnošt odašiljanja engleskih trupa u pomoč Turskoj, na bazi ugovora o medusobnoj pomoči. • *
Sa fronta u Albaniji se javlja, da je posle žestokih borbi i jakih talijansklh napadaja, koji su trajali više dana, ponovo nastupi-la samo delatnost patrola i arti-Ijerije.
*
Agencija »Reuter« javlja, da su Englezi sa morske strane za-uzeli Berberu, glavni grad britanske Somalije, koju su pred osam meseci bili zauzeli Italijani. Napredovanje Engleza prema Adls Abebl vrši se sa četiri različite strane. Ista agencija javlja, da su Englezi zauzeli važne položaje kod Kerena, u Eritreji; a Italijani javljaju da je u borbama pred
Kerenom junački poginuo italijanski general, Lorencini.
Agencija Rajter javlja Agencija Rajter javlja u poslednji:, čas, da su Englezi zauzeli Džig-džign, važno raskršče puteva, koje se nalazi 80 km istočno od Harara, a spaja Harar sa Berberom. To mesto ‘je udaljeno svega 120 km. od železničke pruge, koja iz A-dis-Abebe vodi u Džibuti. Prema agenciji Rajter, borba oko Kerena ulazi u završnu fazu i Britan-cima je uspelo da zauzmu dominantne položaje. Sada se vodi velika bitka oko Kerena, kog3 brani oko 25.000 Italijana.
*
DNB javlja, da su poljski šovinisti ubili u njegovom stanu,po-znatog poljskog pisca i glumca, Iga Syma, kao i poljskog sudca, Vasiljevskog, zato što su saradi-vali sa Nemcima. Odredene su stroge kaznene mere. ako se; ne pronadu krivci.
Смрт вредког нзргштгјца
Пишу нам из Тресибабе Руд-ника:
На дан 11 марта умро је члан-нараштајац Соколског друштва Тресибаба-рудник, брат ИванНа-потник, који је био још као де-
те запојен соколским духом н као такав међу нараштајем узор сокола, па га је друштво деле-гирало на радном збору начел-ника и предњака код жупе у Нишу, 20 и 21 фебруара где је усавршио вежбе за слет у Бео-граду, а потом и постао вођа групе нараштаја међу. којима је био цењен и вољен, као и код осталог чланства-Из п^жње према умрлом бра-ту друштво је набавило леп ве-нац, а до вечне куће га отпра-тилр поред грађанства целокуп-но чланство У импозантној пратњи. Венце су носили нара-штајци и нараштајке, а посмртне остатке чланови вежбачи.
Дело које шири видике, очовечује миеао — оппемењује дух Сабрана дела
СЛОБОДДНА ЈОВДКОВИЋД
у XVI! импозантних свезака дају жив и занимљив преглед СВИХ ВАЖНИЈИХ ДОКТРИНА ввлики број портрета знаменитих личности АНАЛИЗУ ДРУШТВЕНИХ СИСТЕМА СОЦИОЛОГИЈУ ИСТОРИСКИХ И ПОЛИТИЧКИХ ФЕНОМЕНА КОД НАС И У СВЕТУ
I Вођи францусие револуциЈе ll-lll-IV Политмчке и правне расправе
V Уставобранитељи
VI Друга влада Мнлоша и Михаипа VI-VI1I-IX Влада Милана Обреновића Х-Х1-ХП Влада Александра Обреновика XIII-XIV Држава
XV-XVI ИсториЈа политичких доктрина XVII Примери лолнтичке социологиЈе ВРХОВНИ ИЗРАЗ HAUIE НАУЧНЕ И КЊИЖЕВНЕ МИСЛИ
Свих XVII књига повезаних у одлично платно, стаја за готово	на отппату
1360 дин.	1600 Амн-
Поручбине прима и извршује	„
Издавачко и књижарско предузеке
ГЕЦА НОН А. Д.
БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАЈЛОВА УЛИЦА БРОЈ <1.
SOKOLSKI GLASNIK
God. XII — Broj 12
„OLIU ETI"
Тоажите ценовнике за rome ма-шике и сав остали канцедари.ски материјал ПРОДАЈА САМО ЗА ГОТОВО МДГНЕЗИЈУМ у свим количинама.
Издржљиве, Јаке и добре писаће машине израђене од најбољег савременог матери-јала, можете добити у првој соколској књи-жари у Југославији
»Ф E Н И К С“
чији ]e власнин брат ГОЈНО ЋЕБО, БЕОГРАД, Пашићева 24
Издаје Савез Сокола K'p. Дуго-гл твије арх. М. Смиљанић, Алексе Неналовића 6) — Урећује ре чакциони одбор Претседник До. Влад. Белајчића) —
Одговирни уре^ник Нико Бар1уловић, Бранкова улица број 30/iV — ШтамиарИЈа „Луч“, Мптровић и Лазаревић — Беиград, Кр аљице Наталије 100. Тел. 21-772.
Rezultat Vi!! SaveznSh smučarskih uta krnice, u Kranjskoj Gori i
Planfci
(Svršetak sa 6 Strane)
Ukupan broj postignutih tača-ka pokazuje donja skrižaljka:
1. Kranj	4.226
2. Maribor	1.462.6
3. Ljubljana	1.304.3
4. Celje	773
o. Beograd	708.8
6. Novo Mesto	504.9
7. Sušak	467.3
8. Zagreb	440.7
9. Sarajevo	295.3
10. Skoplje	---*
Pod tačkom „S. Učestvovanje po granama« A — Prijavljenih, B = Nastupilo; C = Na cilj prispelo; — D Nastupilo osoba.
ZAKLJUČAK
VIII. savezne smučarske utak-mice su za nama. Opet se bila sabrale u divnom gorenjskom kraju na Planici sokolska smučarska armija. Šteta što je to bilo takoreči samo za trenutak. Večina naših takmičara nije u ! stanju da dobije otsustvo, Ш da više vremena žrtvuje za utakmi- j ce. Zato su dolazili poslednjim i odlazili prvim vozovima. Velika je to šteta.
Takmičari nemaju prilike da se međusobno upoznaju, slabi ji da uče od boljih, pa i uspesi od toga trpe.
Mnogi prijavljeni nisu došll.1 Njihova su mesta ostala prazna, gdegde su uskočili drugi. Učinje-ne greške ne mogu se nakon u-takmica više uklonitii.
Kod veleslaloma članstva nastupilo je na istoj pruzi prevelik broj takmičara. Poslednji su sto-ga imali zbog razrovane pruge mnogo manje izgleda za uspeh od prijašnjih, i dobri takmičari su usled toga po uspesima na slabijim mestima.
I	ove činjenice govore za fz-menu saveznog takmičarskog reda.
U opštem su utakmice prote* kle dobro. Nesretnih slučajeva, niie bilo, Vreme je bilo po-voljno.
Odmah po završenim utakmi-cama razišli su se takmičari. Nije bilo prilike ni vremena da do viknu: do videnja!
Zdravo!	Majnik	Nande
Sokolstvo u štampi
„čuvajmo JugoslavijuJ", organ Sokolske župe Karlovac, posvetio je svoj poslednji broj izveštajima za iduču godišnju skupštinu župe, a na uvodnom mestu objav-ljuje članak starešine, br. Marka Sabliča, koji se završava ovirn rečima:
„Pred nama je godlna, koja u svom programu sad rži sve one velike planove i obaveze date u sokolskoj Petrovo j petoljatci. Pred nama Je godina, u kojoj treba naša spremnost da bude tako velika, da nas nljedna opas-nost iznenaditi ne može. 1 konač-no, godina u kojoj se sokolstvo sprema na veličanstvene manifestacije, prigodom stupanja mlado-ga naieg Kralja na prestolje. U toj godini niko ne smije da izostane od rada, a još manje da uskrati svoju saradnju. Radom i samo radom, idimo utrtim staza-ma k svojim velikim sokolskim ciljevima i idealima.“
*
„Vesnlk Sokolske župe Celje",
objavljuje u februarskom broju zanimljiv sadržaj, iz koga treba naročito podvuči uvodni članak pod naslovom „Ostanimo vem sebi samima". U članku se kaž da se vrhovno načelo čitave na še nacionalne politike u današ njem svetskom sukobu može izraziti rečima: „Tude nečemo, a' svoje ne damo!“ Zatim prelazi n pitanje sokolske ideologije i kn že, da se sokolstvo ne može od dreči demokratije, jer bi to zna čilo da se odriče samoga sebe.
.demokratska misao je bitna sastavina sokolske ideologije, pa je iz nje zapravo iznikao sokolski pokret. Glavna misao Tiršcva je bila: „Što narod ne zna niko ne zna, i što nije od naroda, to ne postoji.“ Sokolstvo se je i u svojim .futevima i ciljevima“ izjasnilo za vernost narodu i demokratskim principima, pa smo, kao Sokoli i Jugosloveni, dužni ostati verni sebi samima
Садржина соколских листова
„ПУТЕВИ РУСКОГ COKOJICTBA"
Примили смо фебруарски број гласила Покрајинског Савеза Руског соколства, у Југославији, са следећим садржајем: 1916 ro-дина (Б. Н. Сергијевски); — Велика и Мала Русија (А. Б. Соловјев); — Страх од смрти (K. А. Кељнер); — Вести итд. У овом броју је и прилог за о-младину, испуњен пригодним штивом.
„ОКО СОКОЛОВО“
Број 2—3 гласника Соколске жупе Београд обилује у разно-врсном садржају, поглавито у чланцима. Између осталог, брат Др. Градојевић пише о грсфу Замојском, С. Д:мјановић о Ју-жној Србији и Битољу, Пок. Др. П. Илић о алкохолу и народним обичајима, Д. А. Адамовић о о-снивању соколских отсека по средњим школама итд. И у овом су броју бројне песме, говори : пред врстом, дечија странзидр.1
ТРГ0ВННД МУЗНЧКИХ ИНСТРУМЕНДТД
ЧДСОВНКЧАР И ЈУВЕЛИР
N. МИТР0ВИБ
Теразије 22 (до Москве)
ииа шваЈцарских часовника ea руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра,пехара иплакета
EpatiH и сестрама попуст Цеие врло солидне. Стручан ргд Тражите цене за израду клинаца и значака
СВАКИ ОНА) КОЈИ ЈЕ ГЛЕДАО ИЛИ Т»Е ГЛЕДАТИ МОНУМЕНТАЛНИ ФИЛМ
НВАЗИМ0Д0
ЗВОНДР Б0Г0Р0ДИЧНЕ ЦРКВЕ
ТРЕБА ДА ПРОЧИТА ИЗВАНРЕДНО ДЕЛО ПО KOME JE ФИЛМ РАЂЕН
ВИНТОР иго
БОГОРОДИЧНА ЦРКВД
У ПАРИЗУ
Моиументално дело, узбудљивог садржаја, о грбавтм звонару Квазимоду, племенитом н узвишеном чоаеку. НајчувенмЈе дело славног француског писца у иоме је дата величанствена слнка XV cronetva.
3 КЊИГЕ ПОВЕЗАНЕ У ЈЕДАН TOM, 656 СТРАНА За готово 120. дии.	На	отплату	150.	дмн.
ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
ГЕЦА НОН А. Д. — БЕОГРАД
Кнез МихаЈлова улица број 12. — Телефон број 23-107, 23-108.
емштмш
Издавачко предузеЂе БЕОГРАД — ФРАНЦУСКА УЛИЦА БРО! 29 Пошт. фах 132 — Чек. рачун 60.296 — Телефон 26—406
КИНЕСКА ТРИЛОГИЈА
ДОБРА ЗЕМЉА
од ПЕРЛ БАН
ДРУГО ИЗДДН>£
—	СИНОВИ — РАСТУРЕНИ ДОМ
чине звједно нераздељиву цвлину. У три огромна романа, Перл Бак, која је Кину још у раној мла-дости присно позиала и заволела, дала је, кроз иеторију једне по-родице, у три њене генерације, и психолошки и социјални пресек живота тог далеког, за нас увек мистериозног, жутог азиј-ског Истока.
Све три књиге КИНЕСКЕ ТРИЛОГИЈЕ, у преводу В. Деди-јера, са укупно 1300 страна, укусно повезане у платно, са уметнички израђеним омтом, могу се добити по цени:
Дин. 180
Претплатници који имаЈу »Добру Земл>у« могу добити само остале две књиге прзма условима у доњем купону.
0	1ТЕ ДОЛеЗЕ
роман у две кн»игв
од ЛУЈИСА БРОМФИЛДА
КИШЕ ДОЛАЗЕ су грандиозан еп Индије и тумачење тог безграничног К	царства снова и најсуморнијв реал-
Ј	ности у исти мах, поетскв и трагичнв
«вИШВНшнш	стварности која тај део света при-
тискује.
Обв КН.ИГ« романа, КИШЕ ДОЛАЗЕ, у преводу Ненада
Попввића, са преко SOO страно у платно повезане, са илустра-
цијама у тексту и омотом од Мата Зламалика, могу се до-бити по цени:
Дин. 140
КИНЕСКА ТРИЛОГИЈА и КИШЕ ДОЛАЗЕ могу ce добити на отплату у месечним ратама по Динара 30.— најмање. Књигв се могу добити у књижарама и код издавача no условимв у доњем купону.
КУПОН
ЕДИЦИЈА А. Д., БЕОГРАД, ФРАНЦУСКА 29.
Овим неопозиво купујем:
1) КИНЕСКУ ТРИЛОГИЈУ од Перл Бак СДобру звмљу — Сикове и Растурени дом) no цени од Динара 180______
2) само СИКОВЕ и РАСТУРЕКИ ДОМ од Перл Бак по цени од Динара 120.—
3) КИШЕ ДОЛАЗЕ од Лујиса Бромфилда по цени од Динара 140.—
Динара шаљем преко вашег чвк. рачуна бр. 60296, а
остатак отплатику у месечним ратама no Динара Књиге ♦»етв ми послати о вашем трошку,
Неплаћањам једне рате на време платив је цео заостатак. За случај спора надлежан је Избрани суд Трговинске коморе у Београду.
Читак потпие
Датум
Непотребно
прецртати
Занимање
Адреса