KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR.8159
Viard Georges, inženj’er, Pariz, Francuska.
Postupak za odredjivanje mesta neispravnosti kod telegrafskih, telefonskih ili
signalizacionih linija.
Dopusnki patent uz osnovni patent broj 8158.
Prijava od 20. februara 1929.	Važi od 1. novembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 18. oktobra 1928. (Francuska).
Najduže vreme trajanja do 31. oktobra 1945.
Predmet osnovnog patenta je uredjaj za automatsko signalisanje neispravnosti i metenje otpora izolacije, u odnosu prema zemlji,! sprevodnika grupisanih u parovima, kvartovima ili u kvartovima kombinovanima tako, da bi se obrazovala fantomska kola struje višega reda. Bitna osobina pranalaska jeste u koriščenju središnih tačaka namotaja, koji su sa strane linije, krajnjih transformatora. U tom patentu je pomenuto, da upotreba središnih tačaka namotaja može biti pri-menjena na određivanje mesta gubitaka u zemlju, t. j. na odredjivanje neispravnog mesta.
Predmet ove dopune je postupak, koji iskorišćava središne tačke krajnjih transformatora, da bi se odredilo mesto gubitaka u zemlju.
Ovaj postupak se osniva na tome, da, ako n sprevodnika istih i iste dužine spojimo sa njihovim krajevima i ako utvrdimo razliku potencijala izmedju krajeva, odgovarajuće tačke n sprevodnika su sa istim potencijalom. Odatle izlaze sledeče posledice.
1. Ne menja se raspodela potencijala, spajajući radi obrazovanja jednog sprevodnika dva ili više sprevodnika iz sistema na jednom delu njihovog toka, pod uslovom da sprovodljivost rezultujućeg sprevodnika tako sastavljenog bude jednaka sumi sprovodlji-vosti sprevodnika, koje on zamenjuje.
2. Obratno, jedan sprevodnik može biti zamenjen na celom svom toku ili samo na jednom delu sa n istovetnih sprovodnika.
Na osnovu ovih razlaganja jasno je da se saobrazno pronalasku, može smatrati kao jedan sprevodnik svaki kvart ili par, čiji su krajevi spojeni preko namotaja, koji su u pravcu linije, krajnjih transformatora.
Za odredjivanje mesta jednog gubitka u zemlju, služi se uobičajenim metodama od-r^djivanja mesta upotrebljenim na takvom sprovodniku, kad gubitak u zemlju ošteti sve ili samo deo sprovodnika u jednoj istoj tački kabla ili linije.
Kao primer, bez ograničavanja, izložena je ovde, a pogledom na priložene slike, primena postupka na kvart, koji ima gubitak u zemlji na jednom ili više sprovodnika i to:
1) u slučaju kada se raspolaže sa neoštećenim kvartom, da bi obrazovali prsten sa kvartom, koji ima neispravnost, i zatim
2j u slučaju kada nema neoštećenog kva-rta, koji bi dozvolio primenu metode prstena.
Slika 1 se odnosi na prvi slučaj odredji-vanja mesta gubitaka u zemlju metodom prstena (zaokružavanja). Gornji deo slike 1 predstavlja šematički dva kvarta sa njihovim transformatorima za kombinovanje. Središne tačke namotaja, koji je sa strane ili
Din. 10.
nije, fantomskog kola struje, čine krajevi sistema. Jedan od kvartova je neoštećen, drugi ima gubitak u zemlju. Pod uslovom da struja prodire samo na krajevima rezultuju-ćeg sprovodnika, ova su kva kvarta jednaka sa složenim sprovodnikom predstavljenim Šematički na donjem delu slike 1. Ovaj složeni sprevodnik je oštećen gubitkom u zemlju, koji se nalazi na istom odstojanju od krajeva kao gubitak ili gubitci u semlju, koji postoje na oštećenom kvartu. Dakle može se oceniti otpor izmedju početka i neispravnog mesta koristeći Murray-ov prsten ili Varley-ov prsten. Ako kroz gavanometar, ra-sporedjen izmedju vrha mosta, koji se nalazi prema neispravnom mestu, i zemlje ne bude prošla nikakva struja, složeni sprovo-dnik dobijaće struju samo na svoja dva kraja. Nikakva struja neće proći kroz neispravno mesto, a odgovarajuće tačke četiri sprovodnika, koje obrazuju kvart, ostaće na istom potencijalu.
Ne menjajući podešavnje mosta, mogu promeniti mesra elemenat i galvanometar; u svom novom položaju kroz galvanometar neće prolaziti struja po teoremi reciprociteta. Murray-ov ili Varley-ov prsten može se još primetiti u ovom slučaju i daje isti rezultat kao ranije, mada odgovarajuće tačke kvarta nisu više prinudno na istom potencijalu.
U slučaju kada ne postoji neoštećen kvart, da bi mogao biti upotrebljen kao povratni kvart, može se upotrebiti poboljšanje Simens-ove metode, kaja je niže opisana. Ovo poboljšanje dozvoljava, da se izvede odre-djivanje mesta neispravnosti sa jednim aparatom za merenje. Načelo ovog postupka je predstavljeno šamatički na slici 2.
Na svakom kraju kvarta rezultujućeg otpora R stavljaju se istovetni elementi sa e-lektromotornom snagom E i unutrašnjim otporom r, čiji su raznoimeni polovi stavljeni u zemlji. Na kraju najbližem neispravnom mestu umeće se regulišući otpor R’ izmedju elementa i kvarta i sada se otpor menja sve dotle, dok struja, koja kroz njega prolazi, ne bude ista, kao da ne postoji gubitak u zemlju.
1= 2E R’-f-R+2r
U ovom trenutku nikakva struja ne prolazi kroz neispravno mesto; ono je dakle na potencijalu zemlje. Podjednako opadanje napona izmedju oba elementa i neispravnog mesta povlače jednakost otpora isme,dju neispravnog mesta i oba elementa. Dobija se dakle:
r+R'+x = 1^,+ 2r
gde je x otpor, koji rezultuje iz kvarta izmedju kraja i neispravnog mesta.
Da bi se uverili da je neispravnost na potencijalu zemlje, ostvaruje se pomoćno kolo struje, pod pretpostavkom bez gubitka u zemlju. Ovo kolo struje sadrži jedan elemenat sa elektromotornom snagom 2E i unutrašnjim otporom 2r, a stalan otpor R i regulišući otpor R’, koji je uvek jednak pro-menjlivom otporu u seriji sa kvartom. Jedna ručica dozvoljava da se mogu menjati istovremeno oba jednaka otpora. Jedan od krajeva oba otpora R’ dobija zajedničku tačku. Jedan galvanometar je umetnut izmedji druga dva kraja. Kad kroz galvanometar ne bude prolazila nikakva struja, opadanje napona u oba otpora S’ biće jednaka; kroz njih će dakle prolaziti jednaka struja i nikakva struja neće prolaziti kroz neispravno mesto.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za odredjivanje mesta nes-pravnosti kod telegrafskih, telefonskih ili si-gnalizacionih linija, prema osnovnom patentu br. 8158., naznačen time, šte se dva ili više para (kvartova) vezuju na svojim krajevima preko središnih tačaka namotaja, koji su sa strane linije, krajnjih transformatora tako, da se mogu smatrati kao jedan složeni sprevodnik, na kome se odredjivanje mesta neispravnosti može vršiti kao na jednom jedinom sprovodnihu.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se u blizini neispravnog mesta umeće regulišući otpor (R’) izmedju elementa i kvarta, pri čem se otpor menja sve dotle, dok struja ne bude ista, kao da ne postoji gubitak u zemlju.
innmrfi
Adpatent broj 8159.
Kg <1
<
c


T'ig. &
B-
•AV//VWWva»

■
;'V