KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 34 (3) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 januara 1935. PATENTNI SPIS BR. 11280 Breuer Marcel, arhiteht, Berlin, Nemačka. Elastičan nameštaj za sedenje. Prijava od 22 novembra 1933. Važi od 1 maja 1934. Traženo pravo prvenstva od 22 novembra 1932 (Nemačka). Poznati elastični nameštaj za sedenje ima jedno elastično postolje, u večini slučajeva izrađeno od celične cevi, koje se sastoji od dva prednja podupirača ,koji na patosu prelaze u horizontalne podne prečage, a u visini sedenja su presavijene u sedišne pre-čag'e* i u prečage za naslon odn. u prečage za naslon odn. u prečage za naslon ruku. Stvarni nošivi dclovi tog’ elastičnog postolja su prema tome prednji po-podupirači, koji se usled opterećenja koje leži ekscentrično prema njima usled težine osobe koja upotrebljuje nameštaj za sedanje ne opterećuju samo na pritisak, nego i na savijanje, što ima za posledici!, da se postolje u celini mora izraditi od jakog viso-koelastičnog materijala, da bi isto moglo da izdrži to opterećenje bez opasnosti da ostane deformisano, ili da se salomi. Izrada takvog elastičnog nameštaja za sedenje vrši sc najviše od čeličnih cevi sa jakim zidovima i velikim prečnikom. Dosada nije bilo moguće izrađivati elastično postolje od drveta za takav nameštaj za sedenje, iakb se pri odgovarajuće di-menzionisanju preseka drvenog postolja mogla postignuti elastičnost, pošto je opterećenje preseka, a naročito podupirača prelazilo dopuštenu čvrstoću materijala, tako da su nastajale kao posledice trajno de-formisanje, ili opasnost lomljenja. Takođe je već preporučivano za omo-gućenje upotrebe tajnih čeličnih cevi za ela- stični nameštaj za sedenje, da se postave pomoćni podupirači, koji su iza zadnje motke sedišta stolice i Iprečaga za postavljanje na pod pričvršćeni svojim krajevima tako, da se mogu okretati oko uspravnih (klinova) šipova, a u svojoj sredini su zglavkasto spojeni. Ali taj način rasterećenja prednjih glavnih podupirača opružnog postolja tehnički je komplikovan usled potrebe slobodne o-krteljivosti tih podupirača oko po jedne uspravne osovine i isti zahteva, da tačke podupiranja tih pomoćnih podupirača na se-dištu, leže uspravno iznad tački podupiranja tih pomoćnih podupirača na podnoj prečagi, tako da se ne može uticati na meru rasterećenja glavnjih podupirača pomoću pomoćnih (podupirača slobodnim izborom tački podupiranja istih na sedišnoj i podnoj prečagi. Osim toga ta vrsta podupiranja može se pri-meniti samo kod elastičnog postolja od čeličnih cevi, ali ne n. pr. kod drvenog postolja, koje samo po sebi nije elastično. Da bi se na elastičnim postoljima nameštaja za sedenje sviju vrsta namestio pomoćni elastični podupirač, koji rasterećuje prednje podupirače, prave se podupirači, prema o-vom iplironalasku, kao elastični zadnji podupirači, koje se nalaze približno u ravnima sa strane nameštaja za sedenje, ili paralelno prema istima, koji su s jedne strane pri čvršćeni na podnim prečagama postolja, a s druge strane na sedišnim prečagama ili Iprečagama za naslon, pri čemu te tačke Din. 55'—- pričvršivanja ne leže ili ne treba da leže uspravno jedna nad drugom, nego mogu da budu nameštene premešteno )premaknu-to) jedna prema drugoj, tako da mera pomoćnog podupiranja, pomoću tih elastičnih lukova, ne zavisi samo od oblika tih elastičnih lukovai i njihove elastičnosti, negoi i od položaja njihovih gornjih i donjih tačaka pričvršćivanja na postolju. Dalje preimućstvo ovog načina pomoćnog podupiranja pomoću elastičnih zadnjih podupirača, leži u tome, što se isti, ako se radi o postoljima od elastičnog materijala (n. pr. čelične cevi, čelične trake), mogu odgovarajućim savijanjem u jednom potezu saviti zajedno sa postoljem. Naposletku mogu se ti elastično izvedeni zadnji podupirači primeniti i kod drvenih postolja koja nisu elastična, tako da je pomoću njih moguće, da se izrađuje elastični nameštaj za sedenje sa postoljem, koje se sastoji u znatnoj količini od drveta. Pronalazak je prikazan u više raznih oblika izvođenja u priloženim crtežima i to Sl. 1 do 12 pokazuju u perspektivi jedan broj raznih postolja od čeličnih cevi sa elastičnim zadnjim podupiračima prema ovom pronalasku. SI. 13—15 prikazuju postolja za nameštaj za sedenje od drveta sa elastičnim zadnjim podupiračima prema ovom pronalasku, primere izvođenja. SI. 16—36 prikazuju šematički daljnje Prema sl. 1 sastoji se po sebi poznato postolje od čeličnih cevi nameštaja za sedenje od prednjih podupirača 1, l’, podnih prečaga 2, 2’, koje takođe mogu biti spojene pomoću zadnje prečage 3, sediš-nih prečaga 4, 4’, i prečaga za naslon 5, 5’, koje mogti takođe međusobno biti vezane pomoću jedne poprečne prečage 6. To poznato postolje od čeličnih cevi, biva zbog rasterećenja prednjih podupirača 1. 1’ i time za omogućavanje upotrebe cevnog materijala lakšeg i sa tanjim zidovima podupirano pomoću elastičnih zadnjih podupirača 7, l’, koji su svojim krajevima pričvršćeni na podnim prečagama 2, 2’ i na sedišnim prečagama 4, 4’, na pr. pomoću zakivki, varenjem ili si. Ti pomoćni lukovi mogu se praviti više ispupčeni i mogu da leže svojim krajevima u raznim uspravnim ravnima, tako da mera rasterećenja podupirača 1, l’,ne zavisi samo od dimenzio-nisanja i oblika opružnih zadnjih podupirača 7, 7’ nego i od položaja njihovih napadnih tačaka s jedne strane na podne prečage 2, 2’ a s druge strane na sedišne prečage 4, 4’. Naročito preimućstvo leži još u tome, što se ti elastični lukovi nalaze u glavnom približno u radu podnih prečaga i sedišnih prečaga dakle u ravnima sa strane nameštaja za sedenje, čime se organski pri-lagođavaju postolju od čeličnih cevi. Oblik izvođenja prema si. 2 pokazuje kako se ti elastični podupirači 7, 7’ mogu istovremeno napraviti kao nasloni za ruke, kada njihove gornje tačke pričvršćivanja ne leže na sedišnim prečagama 4, 4’ nego na prečagama naslona 5, 5’ u visini potrebnoj za naslone ruke. Na taj način povećava se još mera elastičnosti tih lukova i odstojanje između donjeg pričvršćenja elastičnog zadnjeg podupirača 7 i njegovog gornjeg pričvršćenja povećava se. Ti podupirači mogli bi, kao što je tačkasto naznačeno i da su savijeni. Slična izvođenja ali sa elastičnim zadnjim podupiračima iskrivljenim u vidu slova S pokazuju slika 3 i 4, pri čemu u si. 3 opet elastični zadnji podupirači vezuju podne prečage i sedišne prečage, a u si. 4 vezuju podne prečage i prečage za naslon, dakle u poslednjem slučaju čine istovremeno i naslon za ruke. Kod primera izvođenja u si. 5 idu elastični zadnji podupirači 7, 7’ opet kao prema si. 1, ali su izvedeni naročitim daljnjim vođenjem njihovih gornjih krajeva i odgovarajućim uvijanjem kao naročiti nasloni za ruke 8, 8’. Primeri izvođenja prema slikama 6, 7 i 8 prikazuju elastična postolja sa elastičnim zadnjim podupiračima, ali koji su izjedna od jednog elastičnog materijala. Prema si. 6 su opet 1, 1’ prednji podupirači, 2, 2’ podne prečage koje mogu biti vezane i jednom poprečnom prečagom 3, a 4, 4’ su sedišne prečage. Te sedišne prečage prelaze pomoću odgovarajućeg savijanja na dole u naslone za ruke 8, 8’, koji su opet iskrivljeni prema dole u elastične zadnje podupirače 7, l’. koji su pričvršćeni dole na podnim prečagama 2, 2’, a u datom slučaju mogu biti i međusobno vezani pomoću jedne poprečne prečage 9. Takvim savijanjem se dakle stvara jednim potezom kod elastičnog materijala izjedna jedno elastično postolje, koje ima pored glavnih podupirača 1, T i idastične zadnje podupirače 7, T. Sličan primer izvođenja prikazuje si. 7, samo što kod nje nasloni za ruke 8, 8’ prelaze u elastične zadnje podupirače 7, 7’ iskrivljene u obliku slova S, koji su vezani svojim donjim krajevima prevoja u obliku slova S sa podnim prečagama 2, 2’. Oblik izvođenja prema sl. S razlikuje se od onoga prema si. 6 u glavnom na taj način, što pri previjanju postolja elastični luk ide u jednom potezu od elastičnog materijala izjedna, neposredno od podupirača 1, 1’ u naslone za ruke 8, 8’, a ovi se pre- vij'aju u elastične zadnje podupirače 7, 7’. Oblik izvođenja prema si. 9 razlikuje se od onoga prema sl. 1 u glavnom na taj način, što se ovde elastično postolje stvara od podupirača 1, l’, podnih prečaga 2, 2’ i sedišnih prečaga 4, 4’, pri čemu podne prečage 2, 2’ mogu takođe da budu vezane pomoću jedne poprečne prečage 3, a sedišne prečage 4, 4’ pomoću jedne poprečne prečage 4”. Elastični zadnji podupirači 7, 7’, koji su na sedišnim prečagama 4, 4’ i sa njihovim krajevima pričvršćeni na podnim prečagama 2, 2’, povijeni su malo unazad u prečage za naslon 5, 5’. Ovde čine dakle elastični zadnji podupirači i prečage za naslon jedan jedini deo vezan sa stvarnim postoljem. SI. 10 pretstavlja jednu varijantu oblika izvođenja prema si. 9. Ovde stvaraju prednji podupirači 1, 1’ sa naslonima za ruke 8, 8’ jedan jedini deo postolja, dok elastični zadnji podupirači 7 kao i kod prethodnog oblika izvođenja stoje u vezi sa prečagama za naslon 5, 5’. Oblik izvođenja prema si. 11 pretstavlja izvođenje elastičnih zadnjih podupirača 7, 7’ kod jednog postolja, kao zatvoreni elastični oval, koje postolje odprilike odgovara si. 1. Oblik izvođenja prema si. 12 prikazuje položaj elastičnih zadnjih podupirača 7, a crticama se prikazuje ujedno i njihovo isko-rišćenje za naslone za ruke 8, 8’ kođ elastičnog postolja za jednu stolicu za ležanje. Do sada još nije bilo praktično moguće, da se izradi jedno elastično postolje za stolicu za leažnje, jer je opterećenje prednjih podupirača usled duboko unazad pomevene težine osobe koja leži na stolici, bilo isuviše veliko. Oblik izvođenja prema si. 13 p-etstavlja postavljanje elastičnih zadnjih podupirača pre ma pronalasku, kod jedne d vene stolice. To postolje ima opet prednje podupirače 1, r, podne prečage 2, 2’, sedišne prečage 4, 4’ i prečage za naslon 5, 5’. Elastični zadnji podupirači 7, 7’ postavljeni su u ravni postrani stolice između podnih prečaga i sedišnih prečaga, odgovarajući sl. 1, ali mogu jednovremeno da prelaZel i u "naslone za ruke 8, 8’. Oni mogu biti takođe i na njihovom donjem kraju vezani pomoću jedne poprečne prečage 9. Pri tom načinu izvođenja može se drveno postolje napraviti usled elastičnih zadnjih podupirača 7, 7’ tako slabo, da se postiže dovoljna elastičnost i bez preopte-rećenja poprečnih preseka. Oblik izvođenja prema si. 14 pretstavlja jednu stolicu sa postoljem od drveta, čiji podupirači i, 1’ ue prelaze u podne prečage, nego samo u sedišne prečage 4, 4’. Oni su na zadnjem kraju naslonjeni na elastične lu- kove 7, 7’: i na iste pričvršćeni, a ovi na njihovim donjim krajevima ležu pomoću poprečne prečage 9 na pod. Istovremeno stvaraju ti produženi krajevi tili elastičnih zadnjih podupirača 7, 7’ prečage za naslon 5, 5’ a u datom slučaju, ako su odgovarajući dalje previjeni stvaraju i naslone za ruke 8, 8’. Elastičnost te stolice dolazi do izražaja na taj način, što se ista p i sedanju na nju okreće oko osovine koja prolazi kroz tačke naslanjanja prednjih podupirača 1, 1’ i što se pri tome istovremeno elastični podupirači 7, 7” stiskaju. Primer izvođenja prema si. 15 pokazuje opet jedno postolje od drveta sa podupiračima 1, 1’ i podnim prečagama 2, 2’, koje mogu da budu međusobno vezane i pomoću jedne poprečne prečage. Sedišne prečage 4,4’ uzglavčene su na gornjem delu podupirača 1, 1’ sa šipom 10 odn. 10’. Elastični zadnji podupirači 7, 7’ čiji su donji krajevi pri čvršćeni na podnim prečagama 2 podupiru sedište elastično na zadnjem kraju, tako da se isto pri sedanju zanjiše oko osovine zglavaka 10 stiskajući elastične zadnje podtipi rače 7. Naravno mogu pri tome kao što je naznačeno crticama zadnji podupirači 7 mesto da udaraju na sedišne prečage za naslon 5 i istovremeno da stvaraju naslone za ruke 8, 8’. Napominje se da se može mesto dva zadnja podupirača koji se postavljaju u ravan sa strane nameštaja za sedenje, postaviti pojedinačno u srednoj ravni, jedna uzengija u sredini a da se time ništa ne promeni od dejstva. Dalja preimućstva novih pomoćnih podupirača kod postolja elastičnog nameštaja za sedenje leže u sledečem: Pored mogućnosti, da se kod elastičnih postolja upotrebe tanje slabije čelične cevi i na taj način pravi postolje lako i jeftino, postoji mgoućnsot, da se s jedne strane sedišno postolje, a s druge strane elastični zadnji podupirači prave od doduše istog mateijala, ali različitih dimenzija i oblika preseka dakle n. pr. mogu se praviti sedišna postolja od cevi a elastični zadnji podupirači od trakastog čelika, ili obrnuto sedišna postolja od drveta, a elastični zadnji podupirači od čelika i t. d. Pri upotrebi tih elastičnih zadnjih podupirača kod drvenih postolja može se na-meštaj za sedenje od drveta praviti u elastičnom obliku i elastičnost stolice može se povećati naslanjanjem sedišta na prednje podupirače. Takođe i pravljenje elastičnih stolica za ležanje, bez potrebe uzimanja naročito jakog materijala, pretstavlja jednu pre-imućstvenu posledica prouzrokovanu elastičnim zadnjim podupiračima prema ovom pronalasku. U sl. 16 27 pretstavljena su postolja od trakastog čelika, ali je zbog jednostavnosti nacrtana samo jedna polovina postolja. Postolje prema si. 16 sastoji se od jednog komada čelične trake, koji je po dužini prosečan na taj način, da je na; jednom kraju ostalo još jedno parče u vezi. Na taj način postaju dve trake; od kojih je jedna tako previjena, da ista sačinjava podnu prečagu 12, podupirač 11, sedišnu prečagu 14 i prečagu za naslon 15. Druga traka koja služi kao zadnji podupirač 17 zavijena je na gore. Njen kraj leži pored sedišne prečage 14 i vezan je čvrsto pomoću jednog jezika 20 sa poslednjem. Taj jezik može biti produžen i 'previjen na gore, gđe je na jednom drugom prevoju pričvršćena jedna traverza 21, koja služi za nošenje jednog naslona za ruku. Oba dela postolja koji stvaraju stolicu, mogu biti međusobno vezani jednim podupiračem 19. SI. 17 pretstavlja izvođenje slično gornjem. Razlika leži u tome, što je ovde zadnji podupirač 17 produžen i što se završava u prečagi za naslon 15, sa kojom sačinjava jedan komad. Kao što slike 18 i 19 pretstavljaju, sedišna prečaga 14 nije vezana sa vodoravnim delom 17’ zadnjeg podupirača 17. Veza se vrši tek pomoću sedišta koje je pričvršćeno na njemu. Pri tome može sedišna prečaga 14 da se produži i da se izvede kao naslon za ruku 18, kao što je prikazano crticama u si. 18. Polovina postolja prema si. 20 sastoji se od dva dela, koji su pogodnim sretstvima vezani jedan za drugim (za-varivanjem zakovicama i t. d.). Preimućstvo prema prime-rima iz si. 16 19, sastoji se u tome, što podna prečaga 12, podupirač 11, sedišna prečaga 14, naslon 15 i zadnji podupirač 17 leže u jednoj uspravnoj ravni. I ovde se vezuju jedno s drugim sedišna prečaga 14 naslon 15 i zadnji podupirač 17 leže u jednoj uspravnoj ravni. 1 ovde se vezuju jedno s drugim sedišna prečaga 14 i deo 17’ podupirača 17 tek pomoću na njimai pričvršćenog sedišta. Oblik izvođenja prema si. 21 sastoji se od jednog jedinog komada trakastog čelika koji je kod 23 oštro povijen. Sedišna p'-e-čaga je produžena i služi istovremeno kao naslon za ruku 18. Prema si. 22 je sedišna prečaga 14 ta-kođe produžena, koje produženje služi kao naslon za leđa. Zadnji podupirač 17 ide u jednom luku ispod sedišne prečage 14 i sa njom je u čvrstoj vezi. Podupirač 11 mogao bi, kao što je crticama naznačeno, da ne ide uspravno, nego od gore na dole, da se proteže ukoso unatrag. Kao što pretstavljaju si. 23 i 24 ne ide zadnji podupirač 17 u jednom luku, nego u-koso (SI. 23) ili u uspravnom (si. 24) pravcu. SI. 25 pretstavlja jednu naslonjaču. Sedišna prečaga 14 leži nešto dublje tako da nastaje jedno uzvišenje 24, na koje se pri-čvršćuje jedna traka 25 sa jednim svojim krajem, dok je drugi njen kraj pričvršćen na jednom uvoju 26 naslona za leđa. Sve te polovine postolja prikazane u si. 17—25 mogu biti povezane sa drugim polovinama postolja pomoću podupirača 19 •predstavljenog u si .16. U si. 26 pretstavljen je jedan drugi način spajanja dvaju polovina postolja. Kod te stolice su oba zadnja podupirača 17 izrađena od jednog komada. Pri tome se čelična traka (podupirača 17) okreće na me-stima na kojima dodiruje pod, tako da njena uska strana leži na istom. Na taj način se stvara jedna elastična podna prečaga 13. Podupirač 11 može, kao što pokazuje si. 27, da je izveden u luku mesto prav, pri čemu je zadnji podupirač 17 prav ili kako je crticama naznačeno ide u luku. SI. 28 prikazuje jedan deo jednog drvenog postolja. Isto ima opet prednji podupirač 11, podnu prečagu 12, sedišnu prečagu 14 i elastični zadnji poduipirač 17. Poslednji može da bude postavljen u jednom odstojanju paralelno prema podupiraču 11, on bi jnogao' i da se naslanja na podupirač 11, ili bi mogao da bude smešten u jedan žljeb istog. Polovina postolja prema si. 29 sastoji se od jednog komada. Prelaz od zadnjeg podupirača 17 u podnu prečagu 12, izveden je na podu u jednom luku 28, što pretstavlja povećanje sigurnosti stajanja. Jedan oblik izvođenja sličan onom u sl. 1 pretstavlja si. 30. Razlika leži u glavnom u tome, što nisu podne prečage 12, nego su zadnji podupirači 17 vezani jedan s drugim pomoću jedne zadnje prečage 13. Postolje prema si. 31 odstupa u njegovoj konstrukciji od primera prema si. 2 samo usled drugog oblika zadnjih podupirača 17. 1 ovde bi mogao prednji podupirač da ide u luku. Postoji takođe mogućnost da se predvide dva elastična zadnja podupirača 17, 17’, kao što je pretstavljeno u si. 32. Za izvesne svrhe može se u naslon 15 predvideti jedno udubljenje 30, kao što je to pretstavljeno u si. 33. Naslonjače odn. stolice za leženje, prema ovom pronalasku, pretstavljene su u si. 34 i 35, kod kojih su zadnji podupirači 17 vezani sa sedišnom prečagom 14, ali idu dalje, i izvedeni su kao naslon za ruke 18. Kod stolice za ležanje prema si. 35 naznačeno je crticama kako se može za rasterećenje podupirača 17 namestiti još jedan pomoćni podupirač 17”. Kod primera izvođenja prema si. 36 prelazi podupirač 11 direktno u naslon za ruke 18. Sedište je pričvršćeno napred na podupirač 11 pomoću naslona 15 na naslon za ruke 18, pri čemu zadnji podupirač opet služi za rasterećenje i pričvršćen je na zadnjem sedištu. Postolja od čelične trake omogućuju naročito jeftinu izradu i dobre mogućnosti konstrukcije. Tako n. pr. mogu se sedišta i naslon snabdeti zakovanim prečagama ili biti prevučeni pletivom, čelična traka može na pravim mestima biti previjena (SI. 26 pokazuje jedan primer), tako da je ista kruta, ali lukovi da su elastični. Patentni zahtevi: 1. ) Postolje za elastičan nameštaj za sedenje, naznačeno time, što su osim elastičnih prednjih podupirača postavljeni u ili približno u ravnima sa strane nameštaja za sedenje, odn. paralelno prema njima ležeći, proizvoljno iskrivljeni n. pr. u obliku slova S, Z, okrugli, ovalni i t. d. elastični zadnji podupirači, pojedinačno ili više njih, ko/i se svojim donjim krajevima podupiru na podne prečage postolja, ili takođe neposredno na pod, a svojim gornjim krajevima pričvršćeni su na sedišnim prečagama, ili prečagama za naslon. 2. ) Postolje prema zahtevu 1, nannačeno time, što tačke naslanjanja na pod elastičnih zadnjih podupirača, leže u jednoj ravni koja je uspravna i premaknuta prema dodirnim tačkama elastičnih zadnjih podupirača sa se-dištem ili prečagom za naslon, 3. ) Postolje po zahtevu 1, naznačeno time, što se elastični zadnji nasloni pri hvatanju svojih gornjih krajeva na prečage za naslon istovremeno stvaraju naslone za ruke (SI. 2 i 4). 4. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što su elastični zadnji podupirači, koji su pričvršćeni između podnih prečaga i sedišnih prečaga postolja, daljim presavija-njem izvedeni kao sedišni naslon (SI. 5). 5. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što su elastični zadnji podupirači presavijeni zajedno sa postoljem izjedna od jednog elastičnog materijala n. pr. na taj način, što elastični zadnji podupirači prelaze u naslone za ruke, koji su opet presavijeni u sedišne prečage, prednje podupirače i podne prečage (SI. 6); ili što prednji podupirači prelaze u sedišne prečage, koje su opet presavijene u naslone za ruke i elastične zadnje podupirače (SI. 7); ili što se prednji podupirači presavijaju u naslone za ruke, koji su opet presavijeni u naslone za ruke i elastične zadnje podupirače (SI. 7); ili što se prednji podupirači presavijaju u naslone za ruke, koji su opet presavijeni u prečage za sedenje i elastične zadnje podupirače (SI. 8). 6. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što su elastični zadnji podupirači odgovarajućim produženjem njihovih gornjih krajeva pričvršćenih na sedišnim prečagama izvedeni kao prečage za naslon, ili i kao naslon za ruke (SI. 9 odn.5). 7. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što se zadnji elastični podupirači upotrebljavaju za postolja stolica za ležanje (SI. 11). 8. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što se upotrebljuju za postolja od dr-veta kao jedno telo koje ima sedišne pre-elastičnog materijala n. pr. gvozdenog lima zadnji elastični podupirači. 9. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što se donji deo postolja pravi od dr-veta kao jedno telo koje ima sedišne prečage (4,4’) i podupirače (1,1’) a istovremeno i elastične zadnje podupirače (7,7’), koji se sa poprečnom prečagom (9) podupiru na pod, a na koje se sedišne prečage (4,4’) naslanjaju svojim zadnjim krajevima (si. 13). 10. ) Postolje prema zahtevu 1, naznačeno time, što su iz prednje podupirače (1,1’) produžene prečage (4,4’), koje su na njihovim zadnjim krajevima poduprte pomoću elastičnih zadnjih podupirača (7,7’) na podu odn. na podnim prečagama (2,2’) podupirača (1,T). . ■ ■ Ad patent broj 11280 . •' r ■v ■ 1 • V ' \ t'. ■ V * . V : a