TOMO JEDRLINIC, Ljubljana. »Opanci vise u mojemsalonu". Oh, kako jc to simboličiio, simbolično z-bog simbola! Opanak! Ne znam je li se našao koji pesnlk, koji jc do sada ispevao odu opanku, ali bilo bi poželjno, da se takav pesnik rodi. Oda opanku, tomu simbolu naših patnja, našeg trvenja i trpljenja, simbolu našeg hajduko\ anja, sinibo)$ potlačenih, simbolu žudečih za Veliku, Dragu i Zlatnu Slobodu, siinbolu našej,' oslobodcnja i ujedinjenja. Pevajtc mu od., jer je on izraz naše snage, snaga naše snage, život našeg života! Pevajte uiu ode, jer u njcinu Ga majka odgnji, u njciuu je On radio i gradio, u njemu jc on voda, svih hajduka, voda svcg potlačenog n\roda, raje, u njcmu, u opankt: je ()n oslobodao i oslobodio i po njeniu, po opanku smo ono. si** jesrno: slobodni! Glupi iuuii se svet ruga i stnoje, govoreci: Yi, opančari! Svet se siiic.ic ononut, čime se nii najviše dieimo i-poaosimo! Taj svet nc r;;-ume naših srdaca, ou ne razituic opančara! A nama i nijc do toga, da to raziiiiic »tnodcnii« svet, svet u lalui i klaku, svet u prljavštini i telesnoj i duševnoj, naina je do toga. da to razume, čuvstvuje i veruje naš svct, naš seljak, stup naše države, budučnost naše budučnosti, a nii se ponos'mo, jcr se i on time ponosi, jer je i njctnu i nania milo i drago, jcr Je to narodno, to je nase! Tn četnu se -»tnodcnii« sim-.iii i rugajii! Sumadija jc ua.š Piemont, Šiunadija ic sunce što :ias ogrejava, Šuniadija le sveto tlo. obečana zcrnlja naša! A tko se i ovonie nasmejc, taj nek se približi našcvn suncu, pa čo da oseti, kako ono lepo grcje, milo i ne-.no. pa če da vidi, što još video nijc. Tamo čc da vidi opanak i opančare, tanio _e da vidi grob Onoga, koji je u opanciiini činio čiidesa, koji je u opancitna učinio oiio, §to do danas u laku niko ne učini i n. če da učinl, tamo če da vidi .s-Tob Onotra, koga sav narod obožava, kome sav narod šapče tihn molitvicu, taino če da vidi M-rob heroja. nad lierojima, grob Velikog Kralja Osloboditelja! Idi tamo i pokloni Mu se. a za uspomcnn iz te svctc zenilje ponesi sobom ne .«>\ ile i kadife, nego opanke! Dnc 7. ov. m. drža</je prcfesor llešic i! hote.u »Lloyd jedno predavanji*, a na tndbu khd)a »Soče«. »Soča« it uj.aic klub naše brače iz jo_ neoslmiodemli krajeva naših. iz Prjinon i ¦ i.sirc. ! tonie je klubu. u koliko s-iin d )_!U"), lidaiit; tcinelj jcdan ovdašuti listonosa. Datus sc »Soca; lepo razvija i naproiiuie, a agilnosti vodstva imacnio da /.ihvafini^ na rnnogcnie uiitku, što nam ga razni predavaii vise puta poruže. Pred nabitim, od znatiželjnih slušalaca, salonom hotela »LIoyda« držao nam je dr. llešič predavanje o svojem putovanju po južnim krajevima naše domovine i n utisiiiia sa tog putovanja. Prodavanje jc počelo u 8 in pol sati, a -svršilo iza 10 Poznata veština i glatkoča govora gosp. predavača, pa zanimivost same teme, tako je delovala, da i ne zametisnio, kod je došlo i nro^lo 10 sata. To putovanje prircdila je prošle godine ovdašnja »Jugoslov. Matic..'. Vnda ovih putnika — propagatora i pinnira narodnog jedinstva bio je sam j.rof. llcšič. a uza nj bejaliu: tajnik »Jug. M.« gos|). Mahkota i Kozinov kvartet. Sruiia ideia ovog putovanja vrlo ju pleincnita: upoziiavanjc oslobodenili sa iicoslobcdonima. Svi Jugoslaveni u našoj domc\ iui, osobito oni iz jugoistočnib krajcva, nisu imali prilike da upoznaju naše krajc\'o izvan okvira Jugoslavije, a koie sn pro\'izorno potpali pod Italiju j da sa/r.adu za prilikc pod kojima oni tamo u Lstri, u Priniorju živc, da saznadu za nni1-f/trpno živlienje tog najideainijeg i na'ci-čeg dela našega naroda, koji čanii i stenje pod kopitom brutalne sile »kulturnc velevlasti«. Te patnje, njihove muke ne poznaju svi u našoj domovini, a za to treba da ih oni, neposredni susedi i plačidruzi zasužnjtMiih upoznamo i zainteresiramo, te da dademo jači inipuls našcmu delovanju za narodnu stvar. Evo, ova je ideja vodila putnike - propagatore i. koliko 'oliko, oni su cilj postigli. Hvala im! Nlsam nakanio, da ovde iznesem cclo predavanje, ali na glavnc točke t. j. na one, kojc su na menc učinilc osobiti dojam, inoraiti da se osvrnem. 1 da se osvrncin baš zbog onih pesimista, buntovnika. .scparatista. zbog ljudi uskili vidika, zbog Ijudi, koji od dlakc zlonamerno činc dcblo, zbog onih, kojima je samo plemenski egoizam mio i svet, zbog onih, koji nc viue daljc od svog nosa, zbog onih, koji po živaju ti svadi i Lrvenju istokrvne bračc uaše, zhot: onih, koji idn nanaiske. mest<> napred, zbog onih, koji bacaju klifK)vc ljudima dobre voljc. ljudima prožetitn idejom potpmioe, narodnog jcdinstva. Ijudima, koji sc svojiin idejama i svojim rv.dom najviše približiiju nauci Onoga, koji JL propovedao: bratstvo i Ijubav! Zbo,; rih ljudi hoču, da se osvmein na neke, -a meiie najkaraktcristični.ie tučke predavan.it-. (Nastavak sledi.)