Cena 2 Ш.
Foštarina plaćena u gotovu	»Об/о	|	--
SOKOLSKI GLASNIK
_	_	r. 1	.	I j* «	w	1	»*	/r	Izlazi 1., 11. i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava
Organ Naveza Isokola kraljevine Jugoslavije u u Ljubljani, Narodni dom * Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 » Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 21. augusta 1930.
Broj 20.
Priznanje Saveza Siovenskog Sokolstva našem Sokolstvu
Zahvalno pismo staroste Saveza SS br. dra. Scheinera Savezu SKJ povodom svesokolskog sleta u Beogradu
Brat dr. Josip Scheiner, pretsednik Saveza Siovenskog Sokolstva, uputio je Savezu Sokola kraljevine Jugosla« vije pismo sledečeg sadržaja:
Bratskom Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije
Beograd.
Poslednji zvuci svesokolskog sleta u Beogradu tek su se stišali >i Sokol« stvo se v Matijo u svoja gnezda širom svih slovenskih krajeva, sa nezaborav« nim zadobivenim uspomenama, prožiš velim na tlu slavne kraljevske presto« nice Beograda.
Najsrdačnija Vam hvala svima, koji ste nam omogućili i pripravili tu Veličanstvenu manifestaciju sokolske ideje protkanu kroz celo slovensko telo i pokazavši toliku životnu snagu i lepotu u veličanstvenom okviru slave ničim pomućene tako, da je ceo tok sleta dobio značaj največeg dogodaja, iz kojeg će dugo i dugo crpiti sve slo«
venske zemlje slovenskih naroda odu« ševljenje za uzvišeni rad u budučnosti.
Zbili smo se opet u guste redove, drug pored druga, brat pored brata, uzajamno osečali kucanja srdaca, užis vajući u raskošnim izrazima porasle slave i snage, za sve mogučnosti slo« venskih plemena, koja svoju buduč« nost obezbeduju iz vekova u vekove.
Tako ćemo uvek, u prkos svim neprijateljima, postupati udruženi za« jedničkim radom, bratskom Jjubavlju odvažno sve dalje i dalje, više^i više, ka najuzvišenijoj sokolskoj ideji, koja će sjediniti buduča naša pokolenja u opšti zajednički široki hram slobodnog i moćnog, do vrhova ljudske snage uzdižučeg se Sokolstva.
Na zdar!
Za Pretsedništvo Saveza Siovenskog Sokolstva.
Starosta:
Tajnik: Štepanek, s. r.
Dr. Scheiner, s. r.
Plakete sa poprsjem Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra
Br. Zorisiav Franjetić, vajar iz Za« greba, izradio je umetničku plaketu sa poprsjem Nj. V. Prestolonaslednika Petra u sokolskoj odori.
Po želji N j. Vel. Kralja prema ovoj plaketi izradene su brončane značke, ko j e če se kao spomen podeliti svim članovima naraštaja, koji su uče* stvovali svesokolskom sletu u Bco« gradu.
U vezi time župe če odmah javiti Savezu brojno stanje učesnika nara« štajskog sletskog dana, kako bi se značke mogle razdeliti, a popis lica, kojima če se značke podeliti, župe če Pohraniti u svojoj arhivi.
Same plakete br. Zorisiav Igranje« tič izradio je u nameri da ih preda gg. ministrima i još nekojim uglednim •ičnostima od kojib je do sada predao Pretsedniku Ministarskog Saveta i mi« nistru unutrašnjih dela generalu g. Petru Živkoviču, ministrima g. dr. V. Marinkoviču, generalu g. S. Hadžiču, g. dr. S. Svrljugi, ministru Dvora g. B. Jeftiču, maršalu Dvora g. A. Dimitri« jeviču, poslaniku u Beeu g. dr. G. An« delinoviču i pretsedniku opštine Beo« grada g. inž. M. Nešiču.
Svi posednici ovih plaketa upisače se u jednu naročitu fcnjigu, koja če
Nj
Plakete sa poprsjem Vis. Prestolonaslednika
J. OTAVA:
Sokolstvo — uzgoj karaktera
kasni je sa svim ovim originalnim pot* pisima biti predana Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije.
»SKJ ... ima da kod svojih pripadnika razvija i jača plamen rodoljublja i plemenitog oduševljcnja, da im bude škola gradanskih vrlina.«
Nj. Vel. Kralj Sokolstvu.
smatramo, radi naj vi« j cm za boljitak života io i eitavog naroda. 1 sa«
Sokolstvo,
*ln? nastojanj POJ edinca kao i ..... „ svim opravdano! Misao sokolska, ' kako jc iznikla i razvila sc u duša« m a i srcima naših utemeljača, bila je usmerena več tada ka poboljšanju, uPotpunjavanju i oplemenjivanju ži« v°ta našeg naroda. Sredstva za posti« za vanje ovoga cilja bila su: gajenjc snage, održavanje i povečevanje zdravlja, jačanje morala i širenjc pro« svete. Ovim sredstvima vaspitavani s'u bili odmah u poeeku naši muževi i na« še žene u ljude bez straha, odlučne, poštene, iskrene, nepokolebive u svom uverenju, pouzdane, plemenite, dobre, moralne, svesne, naobražene — jeti« nom rečju: u karaktere, koji su u svim
okolnostima karakteri i ostali. Mnogo primera mogli bi u ovom pogledu nave« sti iz sokolskog života pre kao i za vreme rata naročito kod ljudi sokolski vaspitanih. Uzgoj sokolski bio je dakle pre rata dobar. »Ideali Tyrševi i Fugnerovi u ratu su pobedili.« (Ma= saryk).
Posle rata hteli smo nastaviti ovim uspelim uzgojnim metodom. Pa i nastavili smo, osobito u onom delu ljudi naučenih na neslobodne ropske austrijske prilike da ih preuzgojimo u slobodne i svesne državljane. I rad polazio nam je za rukom. Takoder u vlastitoj državi učinili smo več mno« go: pridoneii smo mnogo njenoj kon« solidaciji, pomagali smo gde se dalo na poboljšanju posleratnih prilika i uopšte u svakoj prilici na njenom ja« Čanju i snaženju.
Daljnjim razvojem naša država bila je osigurana, život u njoj postao je sreden, bol ji nego što je bio pre; finance su se normalizovale i uredile privredni i socijalni život bi olakšan. Dalo se očekivati, da če se s ovim ma«
terijalnim poboljšanjem prilika svuda poboljšati moralni i duševni život, koji če tako opet nači odraza u famiiijar« nom, društvenom i političkom životu naših ljudi. Ali — nažalost — nije se dogodilo tako! Poboljšanjem prilika pogoršao se moral; lakše preživljava« nje, bez toliko napora, dovelo je do olakšanja života uopšte. ali time nado« šla je i bezbrižnost, lakomislenost, ne« odgovornost, beznačajnost, omalova« žavanje, uživanje, moralna otuplje« nost, rasipnost i slični poroči zavladali su u ljudskom društvu. Pa i u politički život uvukle su se ove stetočine u obliku raznih nemoralnih kompromisa, koji su jako ubijali načelnost, praved« nost, ozbiljnost, a često puta poštenje i moral.
Ni sokolske redove — sokolski uzgoj — nisu mimoišle ove žalosne po« jave i zli primeri u mnogočem su sla« bili i ugrozili sokolski rad. ^ Katkada se ušuljao i u život naših društava onaj moderni talas lakomislenosti, neozbilj« nosti i neodgovornosti iz različitih krugova društvenih, a što je pokopa* valo našu poslovičnu sokolsku discipli« nu, plemenitost, često i pristojnost pa i moral. Ne ču da generalizujem! Sigurno ima još mnogo društava (oso= bito na selu), koja su očuvana od ove moderne zaraze. Ali poznat je ceo red dogodaja kao ozbiljna opomena pred opasnošču od ove moralne zaraze na naš čisti sokolski život.
Ova moderna zaraza dolazila je k nama ne samo iz dodira sa ljudskim društvom, nego i bivša politika ima savesti mnogo toga, a što nas je uznemirilo u našem sokolškom uzgo« Politike — hvala Bogu — na s-okol« ske zborove, u vežbaonice uopšte u sokolski život nismo puštali,^ ali ne« ugodnom uplivu političkog života — ili neživota — bili smo predani na mi« lost i nemilost. U politici bilo je pra= vilom, da su se sva pitanja rešavala koinpromisima i to obično uz svaku cenu, a uvek na štetu programa jedne ili druge političke partije, a na korist pojedinaca ili izvesne grupe. Svaki kompromis znači odstup od svoga »ja«, od svojih načela, od svo;g karak« tera, izgradenog više puta trpkom i krutom borbom celog života. Ivrd nepokolebiv karakter bio je naime u političkim krugovima neka nepotreb: na starežina, kojim se nije moglo pre = koračiti praga onamo, gde se o. poli= tiči govorilo, a još manje gde se poli« tički radilo. I baš ovakova politika. koja više nije trebala karaktera, nego dogovaranja i medusobnog nadmudri« vanja i obmame, takova politika kvari; a je duše i srca naših dobrih članova, koji su se iz plemenitog nastojanja i u cilju da koriste celini — opštini, oblasti, državi — posvetili političkom radu. Otupljenjem i nestajanjem ka= raktera iskrsavale^su one niške poja« ve u političkom životu: prelaženje iz jedne političke partije u drugu, pa čak i izdavanje partije u poslednjem tre= nutku pred izborima i pristupanje drugoj, gde je situacija da sc bude bi« ran^mnogo povoljnija i sigurnija; na« dalje udruživanje kondidatskih lista raznih stranaka, koje su pre, po svo« jem programu, bile potpuno različne pa i oprečne, paktiranja, obečavanja izigravanja i koješta drugo.
Da, tako daleko vodili su razni kompromisi, odobravam katkada i od naših pretstavnika. Ali kruto se osve« čuje napuštanje načela, napuštanje svog uverenja, odbacivanje svoga »ja« i zatajivanje svoga karaktera. Naža« lost. bilo je po katkada i članova So« kola, koji su, iako ne direktno, ali svojom tihom pomoči širili takav mo«
1 to nas je zabolelo i u nam uzbu« dilo brigu za daljnji redoviti život so« kolske celine. Svi ovi poroči jednog dekadentnog društva mogu da buelu i na oko zamamljivi, ali oni su uistinu ubitačni, a za odgoj naše omladine najdeštruktivniji primeri. Ponckad u vrtlog ovakovih poroka padali su i naši stariji ljudi, koji su u njima gu« bili moč svog zdravog mišlenja i rasu« divanja.
Što treba dakle poduzeti da se ponište posledice jednog teškog i pro* mašenog vremena, u kojemu je počeo da bledi sjaj najsvetijih ideala, u ko« jemu jc počelo da ponestaje vere u svoj narod i svoju državu, u vremenu u kojem su tonuli karakteri i padao opšti- moral? Zar smemo cekati da razorne posledice te mučne prošlosti i dalje raznose svoje zatrovano seme? Ne, mi Sokoli moramo svojski pri« onuti energičnom radu posvuda, da bi iskorenili sve zlo, kojc je ubijalo or« ganizam pojedinca, društva i države
(Nastavak na str. 2.)
Aimrmik -тШЗ&т.
Braća američki Sokoli na tečaju и Ljubljani.
Vežbovni tečaj braće ame-ričkih Sokola u Ljubljani
Po prvi pub imali smo priliku, da smo došli u uži doticaj sa našom so« kolskom bračom iz Amerike. Prednja« cima, koji su posetili: naš svesokolski slet u Beogradu priredio je Savez SKJ na njihovu zamolbu vežbovni tečaj, koji je trajao oei 5. do 15. o. m. u Ljubljani, u prostorijama Ljubljansko« ga Sokola (Narodni dom).
Tečaju su učestvovali, pored na« čelnika. Sokolskog društva Detroit (Mieh.) br. Vlade Labiča, još četvero brače istoga društva: Anton Kneževič, Doka Siloški, Petar Kvante* i Karlo Vulctič. U tečaju se je podavao samo praktički pouk.
Obzirom na kratko vreme traja« nja tečaja, kao i obzirom na vežbovnu spremu tečajnika, moramo istaknuti lep napredak. Škoda je samo, da msu mogli ostati duže vremena u našoj sredini, da bi se mogli što bolje uspo« šobiti za svoj nelaki prednjački posao u Sokolstvu. Vežbe na spravama još su prilično dobro obvladali, naročito neke početke, dok u prostim vežbama bili su mnogo slabiji. Tome nisu po« svečivali osobite pozornosti, zato su njihove kretnje u početku bile tvrde, teške i neprirodne. Ipak tvrdom vo« ljom i ustrajnošču zadobili .su prirod«
nu okretnost u izvadanju prostih ve* žaba. Tako su u tom kratkom vremen nu dobro naučili »Carmen«, teško kompoziciju br. dr. Murnika.
Praktične vežbe, koje jc vodio sa« vezni prednjak br. L. Vrhovec, održa« vale su se svaki dan po 5 do 6 sati, Unatoč priličnog napora, ipak su ustra« jali i pokazali mnogo veselja i dobre volje.
U četvrtak, I-t. o. m. prireuio im je Savez u restauraciji »Zvezdi« oprosno veče, kojem je učestvovao i lep broj ostalog članstva. U ime Sa« veza SKJ i u ime Ljubljanskoga So« kola pozdravio ih je — mesto otsuti« nog 1. zam. starešine Saveza br. Gan« tila — br. Kajzelj, a u ime Sokolske župe Ljubljana župski starosta br. dr. Pipenbacher. Sa lepim rečima na veli« koj bratskoj susretljivosti i sfdačnom prijemu za vreme boravka u domovini od Saveza SKJ zahvalio se je društve« ni načelnik br. Vlado Labič. U vese« lom raspoloženju vreme je brzo pro« teklo. U subotu 16. o. m. večernjim vozom napuštali su svoju domovinu vračajuč se ponovo u Ameriku.
Brači američkim, Sokolima želimo srečan povratak uz naš bratski sokol« ski: Zdravo!
Slet belgijskih gimnasta u Anversu
Pretstavnik našeg Saveza br. Dj. Paunković predao je belgijskim gimnastama dar jugoslovenskog Sokolstva, iz bronza krasno izradjenu ptiču sokola
Prigodom velikih državnih sveča« nosti stogodišnjice samostalnosti kra« ljevine Belgije, Savez belgijskih gim« nasta, slaveči ujedno svoju pedesetgo« dišnjieu osnutka (6. februara 1880), priredio je od 14. do 18. o. m. svoj ve« liki slet, kojem su učestvovali svi pretstavnici gimnastičkih organizacija začlanjenih u Medunarodnoj Gimna, stičkoj Federaciji.
Ovom prilikom bio je na veoma svečan način otkriven spomenik prvom pretsedniku Medunarodne Gimnastič« ke Federacije Cuperusu.
Kao delegat našeg Saveza na ovim svečariostima otputovao je U. zam. starešine Saveza br. Dura Paunkovič, koji je, kao dar našeg Sokolstva, pre« da o Savezu belgijskih gimnasta iz bronza krasno modelovanu ptiču so« kola na mramornom postamentu. Br.
D. Paukovič je ujedno ovom prigodom u ime našeg Saveza položio na grob belgijskog Neznanog Junaka kao i na spomenik Cuperusa po jedan krasan venac iz svežega cveča povezan sa na« šim državnim trakama.
Pored pretstavnika našeg Sokol« stva, ovim svečanostima učestvovali su i pretstavnici bratske ČOS, koji su također Belgijaneima predali svoj dar.
Dar Saveza SKJ Uniji
(NaplsTna*po^amentui A Federation Rovale Belge de Gymna-stique - Ssve* Sokola kraljevine Jugoslavije 14. —18. VIIL
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
(Nastavak sa 1. str.)
uopšte. Mi nc smemo posmatrati sa jednim indifcrentizmom puki razvoj dogodaja, več otvorena srca, bcz okle; vanja i sa sokolskim samopregorom svi bez razlike, treba da prionemo fak* tičnom radu i da energičnem rukom čistimo našu zemiju od korova, koii je pod losom upravom prečio rast mnogim po naš narod korisnim plodo« vima. Moramo našem narodu krčiti bolje, sigurnije puteve ka lepšoj i srečnrjoj budučnosti, a da to postig« nemo, moramo u našim najmladim re* dovima, u našoj deei i naraštaju vaspi* tavati karaktere čiste i tvrde, sa ose* čaj ima pravog morala i etike, moramo ulevati tvrdu veru u svoj narod i svo« ju državu, moramo ih odgojiti u naj* višoj nacionalnoj svesti, da bi, oboru* Žani svim ovim vrlinama bili zaista lučonoše još srečnije naše budučnosti. 1 ne smemo da se u svom radu ogra* ničimo, več moramo da naš rad prosi* rimo posvuda, po celom narodu, i ta* mo, gde nas čekaju neprijatelji. So* ko'ski rad namenjen je eitavom naro* du i neumrli učitelj Tvrš baš u ovom pogledu o dužnostima Sokola veli: »Zadržati narod svoj u onoj svestra« noj svežosti, koja narodima neda da obamru, u onoj stalnoj i svežoj sili, u onom telesnem, duševnom i moralnom zdravlju, koje neda izniknuti nijednoj
pokvarenosti i time ni nikakvome za« stoju, nikakvom natražnjaštvu, tom najgorern, da — uboj nom zločinu, po* čin jenom na narodima.« I prema to* me, mi ne smemo čekati da iznikli marazam zahvati večinu naroda. Ne! Mi moramo da se odupremo svakoj uništavajučoj pokvarenosti. i to od« mah i posvuda.
Ali ne samo odupreti se pokvare* nosti, nego odagnati je iza devet brda! Vratiti se ponovo radu, večem i iz* dašnijem, nego je bio ikada pre u ci« lju podignuča državljanske svesti', na< obrazbe, uzgoja srca, jačanja i disci* plinovanja tela i u cilju ponovnog vas« pitanja neslomivih, sokolskih karakte* ra, od kojih jedino zavist nutarnji život naroda, da ovaj ne obamire, ne stari ili gine po vlastitoj krivnji!
»Politička samostalnost nije do« voljna! Sama samostalnost ne može da očuva narod; poslednje očuvanje je moral L vaspitanje. Politička samo* stalnost je tek sredstvo, kako treba narodu osigurati život po pravu i pri* padanju, ali kad u narodu prestane va« žiti pravo, kad se potkopa moral i čudorede, kad nutarnje zadovoljstvo prestane, onda narod ide u susret po« gibiji.« (Masaryk u razgovoru sa Dan« cem S. J. Wolfom. — Prema »Vestniku Vvchodočeske Sok. župy Pippichovw« — god. XIV., 146, str. — prir. M. K*č).
IVO MAJCAN (Senj):
Širenje Sokolstva — naša nacionalna dužnost!
Uveren sem, da ovaj osečaj naj« iskrenije prožima srca svih onih sves« nih Sokola, koji veči deo svog slo« bodnog Vremena posvečuju nesebič« nom sokolskom radu, žrtvujuči mu i poslednji suvišak energije, koji bi im često dobro došao da ga ulože u po« boljšanje ličnog materijalnog stanja. Ali za lično dobro ga ne ulažu zato, jer su svesni, da če u sreči i blagosta* nju naroda i države nači sve ono, što če ih učiniti ponosnima i zadovoljni« ina, znajuči da su po svojim skrom« nim silama doprineli na žrtvenik do« movine ono, što od njih zahteva gra* danska i sokolska dužnost. Sretni i ponosni biče i zato, jer su se u svom radu držali Tvrševog gesla: »Sve za narod!«, i »Ni koristi ni slave!« — Svi ostali, koji na ovo gledaju ravnoduš« no, kao što su ravnodušni prema sva« kome radu koji koristi celini, a tako i sokolskom, jer u njemu ne vide i svoju neposrednu ličnu korist, sreču i zadovoljstvo, ne slažu se s time da u sreči ili nesreči naroda i države — vi« de i svoju sreču ili nesreču. — O vi po« slednji su u Sokolu dotle, dok mogu iz njega crpsti ili preko njega izvlačiti nekakvu korist ili hoče da pod sokol« skim plastem sakriju svoje stare grehe — ili da prikriveni u njima nastavlja« ju. Razume se, da ovo ne može duže trajati, jer delo, koje pravi Sokoli oce« njuju — najbolje govori.
Ovakvih i sličnih Sokola nije mo« glo biti u predratnom {Sokolstvu, jer
se dobro gledalo na ličnosti, koje su pristupale u sokolske redove — i zato, jer se nije imoglo ni pomišljati na bilo kakvu ličnu korist, pošto je ono krčilo sebi trnoviti put neprestanim borba« ma u kojima je imalo protiv eebe sav aparat vladajučih. Naprotiv, onda je Soko mogao očekivati samo progon, zapostavljanje u službi i otpuštanje iz iste i zatvor. Jednom rečju: Pre rata nastojalo se svim mogučim srestvima sputati ruku Sokolima, ali znamo da nije bilo lanaca, koji ne bi bili sokol« skom moči i isvešču rastrgani, jer je Sokolima bila lozinka: »Borba do po« bede — sloboda!« Kakvih je strašnih borba bilo, koliko suza se prolilo, ko« liko hrabrih sinova je palo, dok nam je sunee -slobode zasjalo!
Prestale su krvave boi^bc, ovenča« na je sokolska požrtvovnost i svest, a krvlju natopljena, slobodna i močna Jugoslavija zove nas da nastavimo koristan rad, da nastavimo delo oslo« bodenja, da se dižemo i širimo u so* kolskom duhu. Ali mnogi kao da je več izvršen neiserpivi sokolski pro« gram ,kao da su se iz sna probudili, zevajuči govore: »Ta — zar nismo slobodni? Čemu da se žurimo? Dosta smo več učinili, neka se sada mladi prihvate posla itd.!« — Ne tako bra« čo! Tko tako govori i misli nije nikada poznavao sokolskog rada ni njegovog svetog cilja. Istina je, slobodni smo, ali zar nc čame mnoga naša brača u ropstvu i tmini? Zar ne znate, da dok
smo još bili polurobovi da nismo mo« gli raditi kao slobodni gradani, pogo« tovo ne u svestranosti sokolske misli. Pre rata istom smo krčili njivu, a iz« orati je nismo mogli jer je bilo pre« više drača, a nedostajala su nam sre« stva, i umesto potpore i priznanja na* ilazili smo na jake zapreke, postavlja* ne našim večnim, krvnim neprijatelji* m a i plačenicima njihovim, koji su se dali zaslepiti verskim, plemenskim i staleškim strastima i zavaravati raz« nim obečanjima. Izorati njivu naciona« lizma možemo istom sada kao slobodni radnici, kada nam se pruža pomoč sa raznih strana, ali glavno sa strane dr« žave. Sada valja da se umnoženim si« lama latimo posla, kada uporedo s na« ma, na istome polju, radi i škola i na* ša nepobediva vojska. Sada može rad biti uspešan, kada škola, Sokolstvo i vojska imaju cilj: Podizanje duševne i telesne moči celoga naroda, te u na* cionalnom*sokolskom duhu stvaranje novog jugoslovenskog gradanina s očeličenim karakterom u kome če se zrcaliti dobrota, ljubav i plemenitost, odvažnost, izdržljivost i požrtvoV* nost. Sva ova obeležja Jugoslovena, zadojenog sokolskom mišlju, uslov su naše bolje i sretnije budučnosti.
Sada je potreban naš rad koliko i pre oslobodenja, ako ne i više. Pre nam je bio cilj sloboda, sada nam je čuvanje potocima krvi izvojštene slo* bode i rad na oslobodenju potlačene brače, koja se vesele svakom našem napretku i uspehu, jer je to uslov i njihove bolje budučnosti. Sputani, sa suzama macle i tuge u očima, duhom su i mišlju uvek uz nas i potajno pratc naš rad, očekujuči dan Vaskrsa, kada če moči s mnogo ljubavi i volje pri« družiti se nama .Kao što je neiserpiv sokolski program, tako isto mora biti neiserpivo vreme sokolskog rada. Kod nas ne sme biti umirovljenika. Raditi moramo do prirodom postavljenih gra« nica mogučnosti, a međutim če mladi pridolaziti na naše polje kao pomočni« ci, kojima treba sveže i zorne poduke, i primerom pokazati, kako valja sa« vesno, ustrajno i požrtvovno s mnogo volje i ljubavi dejstvovati na spaso« nosnom sokolskom polju rada. — Ka* da budemo tako radili, onda če se So* kolstvo brže širiti i u narodu ukoreniti. Do sada nije to postignuto i radi toga, što se nisu uvek shvačale svoje duž* nosti.
Izvršioci sokolskoga rada, koji naime skoro sav sokolski rad uvode u
život, a ti su:
a)	Prednjački zborovi, koji se u glavnom brinu za telesni odgoj član* stva. Delatnost, koja se tiče telesnog odgoja, zahteva koli praktičkog, toli teoretskog znanja. Praksa, t. j. okret« nost i veština u vežbanju stiče se u vežbaonici«sokolani, kada se sustavno brinemo o svestranom izvežbavanju našega tela, kako bi postalo zdravo, jako i lepo. Teorijom, t. j. upoznava* njem sustava, nazivoslovja, asistenci« je, stepena poteškoča itd., upoznajemo se na prednjačkim tečajevima i opet u sokolani. Na tečajevima stičemo samo površno znanje; oni nas u glav« nom upučuju, kako se moramo sa svim tim upoznavati i usavršavati sa* mi kod kuče. Da prednjak bude spo« soban izvršivati poverene mu dužno« sti, da bude umeo držati na okupu odel, koji mora voditi i odgajati, mo«
LEON TIČAR (Rimske toplice):
Sestri Berti Plazarjevi
Sestra, me čuješ? 'Sestra, kje si? Zaman Tc išče naše čuječe oko! Mar je res, Ida si umrla... umrla za več* no? ... Tega ne morem verjeti, da bi nas zapustila — saj nisi umrla... Ti še živiš ... Res ne? ... V naših srcih živiš... pa si mrtva in si nas zapu* stila, ne da bi vedeli kod in kam? Berta, kako si brezsrčna!...
In danes sem prisluškoval tajin* stvenemu šepetu valov Savinje, tiste hladne Savinje, ki Te je zvabila v svoje okrilje, poslušal nje lahno šumenje pa nisem dodobra razumel nje strašne govorice!... Pa je govorila o Tebi in o tistih črnih dneh, ki ne vlečejo sedaj za nami kot črne in brezvestne po« šasti... 'In Ti spiš in sanjaš in ne ču* ješ joka svojih bratov in sestra? Se poslovila se nisi... In mi, ljudje brez src in brez duš, smo Te pustili umreti, Tebe, tako mlado, polno življenja, pol* no upov, hrepenenj, neutešljivih želj, Tebe, sestra draga... kako stno kri* vični!...
Tisto nedeljo, težko pričakovano in zaželeno, ko je naš Sokol razkrilil svoje smele peroti, tisto nedeljo, ko jc zaplapolala na telovadišču jugoslo; venska trobojnica, je krčevito odjek* nila vest v srcih nas vseh, da si nas zapustila za vedno. Kako kruta je uso* da življenja, ki ne pozna pardona. Za* pustila si nas sredi priprav v tisti vi* soki nalogi Sokolstva, v trdni zavesti, da zidaš skupno z nami započeto, vzvi* šeno in idealno delo sokolske ideje. In takrat je utihnil Tvoj glas — one* mela si, ovenela kot roža v polj« brez
cveta. Kako otožno je zavihrala v tisti težki minuti trobojnica odeta v črni« no in težka, odurna in neodoljiva misel je segla v srca slehernega. To so bile minute neizrekljivega gorja — to so bile ure, ki so tolkle svoj čas v nas z mučno strahoto! Otožno so se zbirale sokolske čete na telovadišču, v srcu je bila ie misel, ki je žgala in morila in vsak je mislil zase — toda ta misel je bila celota, nerardružljiva celota — misel o Tebi, draga, nepozabljena nam
sestra! Gledali smo le v daljo in v
tej neizbežni strahoti smo videli bo* dočnost in preteklost tistih dni in trenutkov, ki bodo še strašnejši od minulih. Naglas bi zavpili, kriknili bi v tej grozni, moreči bolesti, samo da bi mogli priklicati vate Tvoje mlado, izgubljeno življenje. Ne moremo, če« prav bi radi! Nad nami so se zganile črne slutnje brezupnih misli, ki se vle« če jo kot sence skozi dni, ki nas dušijo in tlačijo; kruta usoda v življenju pa teče svojo pot brez ozira. Izbrala Te je bila za žrtev sredi dela, ko nisi niti utegnila izreči svoj zadnji sokolski Zdravo! Na večer pa, ko so se razha* jali Tvoji zvesti bratje in sestre, so nosili v srcih žalost, tisto tiho žalost in sočuvstvovanje, ko si odšla, ipreden so Te videli ali vsaj komaj spoznali.
Za Tvoje veliko in neutrudljivo sokolsko delo, katero si bila priprav« Ijena vršiti tudi tisto usodno nedeljo med našimi vrstami, smo dolžni, da st Ti oddolžimo. Slava Tebi, sestra Berta Plazarjeva, Ti draga naša so* vrstnica, sestra Sokolica; preminula si v najlepši svoji nadi in v visoki ideji; — v naših srcih ostaneš v trajnem in
ra se sam usavršavati. Da to postigne, mora pratiti šav sokolski rad 1 razvoj, mora čitati knjige koje govore o psi* hologiji, anatomiji, higijeni i o metodi poučavanja. Tako isto moraju se bri* nuti članovi prednjačkog zbora o mo* ralnom odgoju poverenih im katego« rija. Delovati moraju u svim smero« vima, koji su odredeni i kojima se po« stizava moralni odgdj. Jer se bez zna* n ja to postiči ne da, treba da se upo* znaju sa odgojnom naukom i načinom, kojim se mogu da uzgajaju moralne vlastitosti. Oni moraju vaspitavati po* verene im odele o Sokolstvu, o njego* voj organizaciji, o sokolskoj disciplini i u ostalim Sokolskim evojstvima, a naročito, u zgodnim prilikama,' o so* kolskoj misli.
Nažalost, mi danas još nc ra s po* lažemo sa dovoljnim brojem prednja* ka, koji bi bili ovako svestrano obra* zovani, pa se zadovoljavamo kada pri; mi vodstvo nekog odela ili celoga dru« štva prednjak, koji nije možda nikada piočitao jednu stručnu sokolsku knji* gu, več se zadovoljavao samO s onim, što je u sokoiani, pod satovima vež* banja naučio od svojeg bivšeg ničel« nika, koji je možda sa još manje znanja raspolagao. Ali jedno se mora znati, naime to, da je osnivač Sokolstva Dr. M. Tyrš kazao: »Štogod polučrno ili česagod ne polučimo, biče u p-vo« me redu zaslugom ili krivnjom pred njačkog zbora!«
b)	Prosvetni odbori (prosveta:)
imaju se brinuti za podignuče duševne razine članstva, kako bi ono shvatilo da je telovežba samo srestvo za po* stignuče našeg velikog cilja. Istom ta* da, kada bude svaki član barem u glav* nom znao cilj sokolske misli i u njego* vom ostvarenju gledao sreču sviju nas s večim če poletom pristupati u vež baonicu, hram telesnog odgoja, gde o e naučiti cime mora biti svaki pojedinac obogačen i zadojen, eda uzmogne po* stati koristan član zajednice, koja je visoko podigla bar jak slobode, jedmi kosti i bratstva. U manjim društvima, gde je nemoguče osnovati prosvetr-odbor, za sav se prosvetni rad brine prosvetar, kojeg če u njegovom radu potpomagati svi, koji osečaju za to sposobnosti i ljubavi. Ne ču kazati i volje, jer Soko mora imati za to volje, inače nije pravi Soko.
Ne ču ovde nabrajati sve dužnosti prosvetara, jer su one opet iznesene u prvim brojevima ovogodišnjeg »Sokol* skog Glasnika«. Dovoljno je da ih svaki prosvetar prouči i uvidi li, da se oseča nesposobnim ili da nema dovolj* no ljubavi i volje da ih izvršuje, neka se na prvoj odborskoj sednici uz obrazloženje zahvali na dužnosti, jer če time više koristiti, nego da i nada* lje ostane prosvetitelj »na papiru«. To što sam kazao za prosvetitelja vredi i za sve članove upravnog odbora, jer Sokoli moraju raditi — i opet raditi!
J. S. K. „Jadran*4 na grobu br. Maleja
Plivači i plivačice J. fŠ. K. »Ja* dran« iz Splita, prigodom plivačkih utakmica u Ljubljani, otposlali su jednu deputaciju u Bohinjsku Bistri* cu, koja je na grob pk. br. Antona Maleja položila lovor*venac sa kitom cveča sa Marjana, koju su sobom do* neli iz Splita. Deputaciju predvodio je g. dr J. Čulič sa savetnikom g. V. Pera. a u Bohinj. Bistrici bili su dočekani od strane članova upravnog odbora ta« mošnjeg Sokola.
Prigodom polaganja venca na grob, pretsednik g. dr. čulič održao je Sirijivi govor, a nakon toga jc jedna
članica kluba »Jadran« zalila sveži grobni humak vrlog Sokola vodom Jadranskog mora, koju su poneli sa sobom iz Splita.
Deputacija je u ime celog kluba i sportaša Splita izrazila obitelji pk. br. Maleja svoje saučešče, koji je onako nesrečnim slučajem, zastupajuči od* važno Sokolstvo i državne boje Jugo« slavije, poginuo u Luxembourgu.
Ovaj čin pijeteta i pažnje sa stra* ne naših sporiista sa Jadrana ostavio je najlepši dojam u svim sokolskim redovima, naročito u Sloveniji.
IZ SAVEZA SKJ
Skupština Saveza Slovenskog Sokolstva
Skupština Saveza Slovenskog So« kolstva .održana je 27. juna 1930 u Beogradu, u prostorijama Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije. Prisutni bili su: za Čchoslovačku Obec Sokol« sku br. F. Mašek i br. V. Štepanek, za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije br. E. G ang! in br. D. Paunkovic, za Sojuz Ruskago Sokolstva za granieej br dr. D. Vergun, za Zwiazek To\v. Gim. Sokol w IPolsce br. A. Zamovski, za načelništvo Saveza Slovenskog So« kolstva br .A. Heller. Kao gost prisu«
stvovao je skupštini starosta Saveza lužičko«srpskog Sokolstva br. J. Sajba.
Mesto bolesnog pretsednika br. dr. J. Scheinera skupštinu je vodio potpretsednik br. A. Zamoyski, koji je srdačno i bratski pozdravio sve pri* sutne, a naročito pretstavnike novo primljenog Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, ističuči naklonost i pove« renijc vlade prema sokolskom radu.
Nato je zamolio reč br. Šajba, koji je izložio želje Saveza lužičko*srpskog Sokolstva, da bi pristupio kao član Saveza SS i zatražio informacije, ko« jim načinom treba da se podnese o9« nosna prijava. U tom pogledu dane su br. Šajbi pogrebne informacije.
dalje nad našimi vrstami. Tolažimo se da si umrla za sokolsko idejo, priprav* ljena na smrt na žrtveniku svoje do* movine! Samo enkrat bi le še rad videl v naših vrstah, samo enkrat oi 11 še rad pogledal v Tvoje oko — potem pa bi Te prosil, da bi ostala med nami. Toda veruj sestra, ne bodemo Ге po« zabili — Tvoje ime bodemo vnesli med brate in sestre borce Sokole in v njih srcih ostaneš nepozabljena vedno tista Berta, vrla Sokolica — Ilrastni« čanka!
častnem spominu! Čim pa
ko Te
otmerno »z objema hladnih valov, ta* krat pa Ti želimo vsi prizadeti mi bratje in sestre Sokoli: lahka Ti bodi domača zemljica, tiho in zvesto čuj še
JAKOB ŠPICAR (Radovljica):
Dramatičke predstave u sokolskim društvima
(Nastavak.)
Treba da imamo pred očima, da smo amateri, diletanti, nikako pak umetnici. Budimo skromni i nemojmo pripisivati sebi viših mogučnosti i sila nego što ih u istim imamo. Same sile i mogučnosti treba da budu merilo pri izboru repertoara. Takoder i ovde treba da nas vodi sokolska ideja. Bi« rajmo komade, koji odgovaraju našoj ideologiji, odlučno pak odklanjajmo one, koji su joj protivni. Medu Češi« ma, gde su diletantska pozorišta veoma razvijena. postoji također dosta dram« ske literature, napisane za sokolske priredbe. 1 kako se u mnogočem mo* žemo da ugledamo u Čehe, treba ta« koder da se ugledamo na njih i u po* gledu pozorišnih priredaba. Potrebno bi bilo da se iz Češke dobije primer* nih komada i da ih se prevede i dadc pozornicama na raspolaganje. Kod nas
ovakove vrsti literature skoro nema, a što je veoma značajno. U ostalom pak moramo priredivati komade, koji tre« ha da posluže narodnom uzgoju i du* ševnoj izobrazbi. Pri torne moramo da se skrbimo takoder i za zabavu sa dostojnim veselim komadima. Kao što je rečeno, ne smemo da omalovažimo publiku pri izboru komada. Igrama, kojima ugadamo puhlici postižemo stalni kadar posetilaca, koji osigurava pozornici siguran opstanak.
Veoma je umesno priredivanje omladinskih igara, koje igraj u deea. Mladež rado nastupa na pozornici i to ic deei velika korist, jer se u njima budi srčanost i privodi ih samostalno* sti. Treba takoder biti predosretljiv prema roditelj ima, koji veoma rado gledaju svoje mališane na pozornici. Naročito pri takvim priredbama ima u prvom redu da se goji idejni reper* toar. Za omladinske predstave najjvi* kladniji su narodni i državni praznioi, Božič, i pri zaključku školske godme.
Skoro sva sokolska društva u Dravskoj banovini udružena su u Sa* vez kulturnih društava, koji izabire i pripravlja repertoar za sve prigode. Godišnja seslja je pri koncu i treba se pripravljati za narednu. Voditelji sokolskih pozornica treba da poruče svoje želje SKD, koje če po mogučno* sti biti uzete u obzir te če im se pri* praviti potrebne igre.
Sada pak nastaje još pitanje: ‘ko ima da igra na sokolskoj pozornici? Na to upueujemo na prvi broj »Pro* svetnog Glasnika«.
je tražila4gra nije se moglo popuniti dva mesta te se jc često čulo prigovo* re, da kako se nc može razdeliti ulo* ga, ta barem ima dosta ljudi na raspo« laganju. Istina, dosta ih je bilo, ali premalo pravih. U pozorištu pre svega treba naravnega dara, koji je izvan* redna odlika naravi, a koji ne pred* stavlja velike vrednosti dogod nije iz* raden. Matcriju treba izradivati, tek onda dobiva svoju primernu vrednost.
Često puta uzimaju režiseri sve druge obzire naročito kod ženskih si* la. Samo nekoliko primera:	Stara	na
pozornici skoro ni jedna neče da hude, ako je u istini još lepa i mlada. Го uzrokujc režiserima velike poteškoee. Tko da igra stare žene. a ova je uloga skoro uvek najzahvalnija. Prcostajalo bi da ih igra režiser sam. Pa takoder i medu starijima ih je dosta, koje žele da bar na pozornici budu mlade. Da* me »iz boljših krugova« grešile bi pro* ti v društva i izvanrednoj poziciji nji* hovih roditelja, kad bi igrale ulogu prosjakinjc, sluškinjc, piljariee ili osta* lih »niških biča«, pa iako su još tako idealno i tragično zamišljene. Pa i iz* medu muških nade se oni, koji bi naj* radije igrali same pomadizirane gizde* line, da bi time imponirali damama u parteru. Takav početak prouzrokuje pustu naduvenost i zaljubljenost u sa* moga sebe. Nažalost, često puta mo* raju režiseri time da računaju i da ovim željama ugadaju, da bi na korist same stvari zadržali ensemble skupa-Ne treba biti samoljubiv, več iz lju* bavi prema samoj stvari i iz ljubavi
Svaku'stvar treba učiti. Niko nije prema materinskom jeziku i u jedimnn
pao naučan s nebesa. Za duševni rad pak treba pre svega duševnog dara, talenta. To na diletantskim, a katka* da gotovo i na redovnim pozornicama neče da razume. Bilo je slučajeva da se pri delenju skoro neznatnih uloga koje
cilju omogučiti izobrazbu sebi i dru*
gima.	.	.	,
Iz tog razloga pozornici neka p«! stupaju oni, koje veseli učenje i ustra* jan rad. Ustrajnost napravila je od manje nadarenih često puta bolje sile.
Zapisnik primljen je sa dodatkom, da se ima uputiti zahvala svim sokol« skim jedinicam, koje su saradivale u maju 1929. god u Parizu kod nastupa slovenskog Sokolstva.
Br. A. Zamoyskom izražena je blagodarnost za požrtvovnost, kojom je došao u susret željama članova Sa« veza SS, da ih zastupa na sletu fran« cuskih gimnasta u Alžiru, kao i na na« čin, kojim je svoju reprezentaeijsku zadaču izvršio.
Pročitan je zatim dopis Saveza bugarskih telovežbačkih društava »Ju« nak«, u kojem se ističe, da je kongres u Vidinu zaključio, da ne učini nika« kovih promena u svom nazivu. Ujedno se u dopisu izlaže, da je »Junak« — posle primanja u Savez SS — spreman pridodati svomc imenu »član Saveza Slovenskog Sokolstva«. Zaključeno je, saopštiti Savezu »Junaka« mišlenje Saveza SS, da stoji čvrs.to na stanovi« štu, saopštenom kr. bugarskoj legaeiji dopisom od 7. marta 1928. god i da čeka dalje na razvoj dogodaja.
Primljen je predlog ČOS, da 1932. god. svi Savezi prirede Tvrševu pro« slavu prema naertima saveznih uprava i prosvetnih odbora. Na ogled razde« Ijen je u tom pogledu broj »Vzdčlova« tela ČOS«.
Sletu Cehoslovačke Obee Sokolske god. 1932. pridodan je naziv »Slet Sa« veza Slovenskog Sokolstva«.
Sestri Jadwigi Zamovski čestita se na visokom odlikovanju, kojim je na sletu u Alžiru odlikovana od francuske vlade za zasluge na polju telesnog vas* pitanja i kulture.
Društvima i župama (dzielnieama) savetuje se, da se uvek, pre nego bi pokrenuli kakove svečanosti, u kojima bi imalo da bude u inostranstvu repre« zentovano Sokolstvo, da se prethodno posavetuju sa svojim Savezima.
Pri biranju novog pretstavništva Saveza SS aklamacrjom izabrani su: za Pretsednika br. dr. J. Scheiner, sta« '»sta ČOS; za I. potpretsednika br. A. ca?™?yski, starosta Saveza poljskog okolstva; za II. potpretsednika br.
-• Fangii, I. zam. starešine Saveza SKJ; za tajnika tir. V. štepanek, zam. staro« ste COS; za njegovog zamenika br. dr. D- Vergun, starosta Saveza ruskog za« graničnog Sokolstva; za blagajnika br. Fr. Mašek, zam. staroste ČOS.
Obzirom na .okružnieu MGF, koja se odnosi na proslavu pedesetgodiš« njice postanka MGF 1931. god. zakiju« eeno je, da se zauzme negativno sta« novište prema kakvimgod jubilarnim telovežbačkim proslavama, ali se u tom pogledu predlaže, da bi pojedini članovi Saveza MGF izdali jedinstve« nu istoriju svoga rada i razvoja sa agrarnima i statistikom-O zaljučku, da članovi MGF mo« Su pozvati na svoje svečanosti telo« vežbačke organizacije, koje nisu učla* njene u MGF, samo dozvolom MGF n,je bilo govora.
G predmetu glasovanja o prima« Saveza SKJ i »Junaka« u MGF za« ključeno je glasovati za, a kod glasa« nja o primanju Nemaca i. Austrijanaca Proti.
Izražena je želja, da član egzeku« 'nog komiteja, ko j i je sprečen da neestvuje sednicama, u tom slučaju IT*oze biti punomočno zastupan i ujed« n°, da se prilikom olimpijada načelnici ■ aveza ne ostave po strani, več da im c svakog puta podeli diploma li ko« laJna.
Svečanostima otkriča spomenika • • v uperusa, koje če se održati 15. au«
gusta o. g. u Antverpenu (prigodom stogodišnjice nezavisnosti kraljevine Belgije i sleta belgijskih gimnasta) učestvovati če Savez SS kao celina sa deputaeijom, koju če sačinjavati po jedan delgat iz svakog Saveza.
Izveštaj o sednici načelništva Sa« veza SS, koja je bila održana u danima 22. i 23. juna, podao je tajnik načelni« štva br. A. Heleler. Prema ovom bili su pritnljeni sledeči predloži;
1. IPromena pravila načelništva Sa« veza SS:
a) stavka 4 b) glasiče u bfiduče: tri njegova zamenika bez vrsnog reda,
b) stavka 5, stav drugi glasiče u buduče: »U njegovoj otsutnpsti zastu« pa ga uredovni zamenik, koji je isto tako biran iz organizacije, kao načel« nik. Kad ide po saveznim poslovima, zamenjuje ga zamenik, biran iz orga« nizacije, u kojoj se oblasti poslovi obavljaju.«
c) Izborno doba članova načelni« štva završava se u buduče sa izbornim dobom saveznog pretsedništva
2. Da bi se 1932. god. po prvi put priredilo takmičenje vrsta Saveza SS, na koje bi svaki član imao da pošalje po jednu vrstu od osam članova.
3. Promena pravila prelaznih na« grada za štafetno trčanje muških 4 X 100 m u tom smislu, da se briše pre« lažna nagrada br. A. Zamoyskog.
4.	Da bi se dar br. A. Zamovskog odredio za prelazni dar u takmičenju vrsta Saveza SS.
Dalje je iz izveštaja načelništva uzeto na znanje:
a) rezultat dopunbenih izbora pre« ma novim pravilima i to: zamenik na« čelnika br. dr. V. Murnik (Savez SKJ) i br. A. Heller (ČOS), zamenik tajnika br. M. Klinger (ČOS).
b) osnivanje ženske komisije na« čdlništva Saveza SS, koja če se sasto« jati od načelnica sviju Saveza«članova, sa sestrom M. Malom (ČOS) kao pret; sednicom.
Kod daljnjih točaka dnevnog reda, koje su se večinom odnosile na slet« ske dane, primljeno je sa zahvalom na znanje, da je potpretsednik br. A. Zamoyski sa deputaeijom položio na grob kralja Petra na Oplencu Venae u ime Saveza SS.
Pri kraju skupštine pročitano je pismo br. dr. J. Scheinera upučeno So« kolstvu, te je zaključeno da se pismo objavi.
Sa skupštine poslani su pozdravni telegrami: Nj. Vel. kralju Aleksandru, prezidentu Cehoslovačke Republike br. T. G. Masaryku, prezidentu Repu« blike Poljske g. Moszczinskome, pret* sedniku Saveza SS br. dr. J. Scheineru i načelniku Saveza SS br. dr. Vaničeku.
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA KRANJ
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ.
Poslednje nedelje meseca jula obič« no se skupi j a kod Sv. Ane pod Ljube« ljem veliko mnoštvo naroda. Kako se ovo selo nalazi blizu austrijske gra« nice, dolazi ovde uvek i mnogo naše brače iz tužnog Korotana. 1’ako je bilo i ove godine 27. jula i Sokolsko dru« štvo u Tržiču, svesno svojih velikih zadača kao stražar naše severne gra« nice, priredilo pešački izlet pod Lju« belj, gde je priredilo javni nastup svi« ju kategorija u bašti gostione br. An« keleja. Sve tačke bile su izvadane lepo, naročito su se odlikovale proste vežbe članica. Članovi su pokazali veoma le« pe uspehe intenzivnog sokolskog rada
na spravama, kod čega je bilo videti, da Sokolsko društvo u Tržiču raspo« laže sa odličnim vežbačima, koji ee vremenom postiči još lepše uspehe. Javna vežba svršena je lepim skupina« na. Prisutnima uputio je tada nekoliko sokolskih reči brat Vekoslav Bučar iz Ljubljane. Njegov temperamentni govor ostavio je kod sviju prisutnih du« bok utisak, a naročito su mu bili za njegove reči zahvalni brača koruški Slovenci. Javni nastup, za kojega se nije uzimala nikakva ulaznina, vodio je odlično zamenik društvenog načel« nika br. Markelj. Nastupu prisustvo« vao je i načelnik lužičko«srpskog so« kolskog saveza br. Jan Meskank, koji je bio naročito srdačno primljen.
ŽUPA MARIBOR
KNJI6E I LISTOVI
Vlad. Zmeškal: Slovanskou Lužici.
Zanimanje za srpsku Lužicu i Lužu:ke Srbe posle svetskog rata veoma je na« raslo, naročito kod oslobodenih slo« venskih naroda. Zadnje godine je zbog kompliciranja manjinskog pitanja in« teres za Lužičke Srbe naročito narasao. Svake godine poseti srpsku Lužicu veči broj slovenskih i drugih prijate« lja slovenskog Benjamina i njegove krasne zemlje, sa namerom da studi« 'raju njihove narodnosne i političke prilike. Ali ova putovanja bila su veoma oteščana, jer je nedoštajalo dobrih i objektivno pisanih vodiča. Ko ‘je putovao s nemačkim vodičem u rus ci, nikako nije mogao stvoriti pravu sliku o Lužici i lužičko=srpskom naro« du, jer su pisci nemačkih vodiča sa« krili sve, što je slovenskoga. Nedosta« tak dobrog, objektivnog slovenskog vodiča ispunjen je sada odličnim 'Zmeškalovim delom »Slovanskou Lu« žici«, koje je prošlog meseca izišlo u Pragu, u nakladi čehoslovačko«lužič« kog društva »Adolf Černv«. Br. Vladi« mir Zmeškal, jedan od najiboljih slo« venskih poznavača srpske Lužice, pri« kazuje u 66 stranica na veoma zanim« 1 j iv način sve lužičko. srpske pokraji« ne. Upoznava nas sa lužičko,srpskim kulturnim središtem Budyšinom, sa katoličkom i evangeličkom .saskom Gornjom Lužieom, sa pruskom Gor« njom Lužieom, a naročito sa prekras« nim Blotama (Spreewald) u Donjoj Lu* žici. Knjiga je bogato iluktrirana (30 slika). Svim prijatelj ima Lužičkih Srba, knjigu toplo preporučujemo. V. B.
»Sokolijada«, zbirka sokolskih pe« sama za pevanje i deklamovanje, koje je ispevao i izdao naš književnik i
pesnik br. Dr. Vojislav V. Rašič, je« dan od osnivača našega Sokolstva u predratnoj Srbiji, oduševljeni i za« služni pobornik sokolske ideje i naše« ga Sokolstva.
Tu je na 15 tabaka ukusno sa sli« kama poredano na stotinu lepih pesa« ma iz sokolskoga i viteškoga života, od kojih je neke ranije doneo i naš »Sokolski Glasnik«, a neke su ušle i u »Gradu za sletska posela«, koju je iz« dao Sletski odbor Sokola kraljevine Jugoslavije za ovogodišnji I. svesokol« ski slet u Beogradu Mnoge od ovih pesama odavno se pevaju, kao »Pesma Sokola kraljevine Jugoslavije« u kom« poziciji br. Ise Bajiča, »Na slet!« u kompoziciji brače Velka Perisa i Du« šana Milakova (doneo i naš »Sokolski Glasnik« u br. 4. od 8. marta i »Soko« lic« u 'br. 5. iza maj ove godine).
Ova j edinstvena zbirka pesama dobro nam je došla i u našem sokol« skom pogledu i radu, ona se daje zgodno upotrebiti i iskoristiti prilikom sokolskih sastanaka, posela, izleta i sletova. Podeljena u tri dela 01 z Sokol« stva, iz Prošlosti i iz Sadašnjosti). — U prvom delu iznosi čisto naš sokolski život, u drugom rodoljubi ve i viteške podvige našega naroda pa i same bra« če Čeha, dok u trečem delu obuhvata naš najnoviji borbeni narodni period sa svima peripetijama poslednjih sto godina.
I zato toplo priporučujemo ovu zbirku pesama, koja se može dobiti i kod pisca u ul. Kraljice Natalije br. 14 u Beogradu ili putein poštanskoga čeka br. 50.788. Jedan primerak staje 20 Din, a na deset i više komada daje se 20% popusta.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOL. LENDAVA.
Bratskim sokolskim društvom!
24. avgusta stopi dolnjelendavski Sokol drugič, odkar obstoja, pred na« So širšo javnost. Jugoslovani iz krajev onstran Mure ter Jugoslovani iz Prek« murja se borijo za zmago nacionalne in državne misli nad madžarskim du« hom, ki je še danes živ.
Naša goreča želja je, da dokažemo našim prekmurskim rojakom, da smo tudi mi jugoslovenski narod vreden spoštovanja in občudovanja, ker živi v naših srcih in v naših dušah isti mo« gočni plamen hrepenenja in stremlje« n ja po lepoti in veličini duha in telesa, kakor v vsakem drugem narodu.
Naše društvo ho.ee zategadelj 24. avgusta Madžarom naklonjenim roja« kom pokazati, da znamo tudi mi svojo domovino in svoj narod enako žarko ljubiti, kakor njihovi vzorniki Madžari, *da smo tudi mi narod z ide« ali, vredni vsakega spoštovanja. Naš javni nastop, vsa naša prireditev, naj bo manifestacija državne, nacionalne in sokolske ideje. Želimo, da napravi ta globok in neizbrisen vtisk na tukajš«
nje prebivalstvo jugoslovanske narod* nosti in —v kolikor je to mogoče — tudi na naše nacionalno zavedne Mad«
žare.
Ne le sokolska, tudi vaša nacio« nalna dolžnost je, priskočiti narodno zavednim Sokolom na pomojf, da njih javni nastop vzbudi v zastrupljenih srcih naših nesrečnih rojakov žarek spoštovanja in občudovanja sokolske« ga dela v prid narodu in države, ki ga madžarska oholost, prezirljivost in zaničevanje ne bodo mogle več zatem« niti.
Zavest, da nismo osamljeni v na« šem boju za zmago narodne in državne ideje, kar bo v prid Sokolstva, nam bo v vzpodbudo, našim narodnim ne« prijateljem in mlačnežem pa nov do* kaz, da slovanska vzajemnost ni — prazna fraza.
Sokoli, prihitite v pomoč ne le bratom Sokolom, marveč tudi borcem za zmago naše nacionalne in državne ideje ob ogroženi državni meji! (Pri« dite v čimvečjem številu! Po številu udeležencev bodo nasprotniki in nji« hovi prijatelji sodili našo voljo in moč.
S Sokolstvom zmaguje narod in država!	P.	L.
ŽUPA TUZLA
SOKOLSKO DRUŠTVO MODRIČ.
Dne 3. o. m. priredilo je Sokolsko društvo Modrič svoj prvi javni čas uz sudelovanje društava Gradačac i Bos. Samac. Javni čas imao je potpun uspeh i dokazao da novo društvo shvača ozbiljno svoju zadaču.
Nastupilo je 26 članova u prostim vežbama beogradskog sleta i 13 nara« štajaca u prostim vežbama za sokolske čete.
Naveče održana je zabava, koju je otvorio starešin* društva br. J. Bla« gojevič prigodnim govorom. Ostali deo programa sastojao se iz deklama« ci ja, jednog pozorišnog komada i kon« certa fanfare iz Bos. Samca. — M. KI.
'Povodom smrti br. Antona M a« leja, Savez SKJ primio je od Sokolske župe Tuzla sledeče saučešee:
Duboko žalimo i iskreno oplaku« jemo nenadanu smrt brata Maleja, koji je kao Soko na polju časti žrtvo« vao svoj mladi život za slavu otadžbi« ne i veličinu sokolske misli.
Fizički je mrtav, ali če njegova uspomena večno živeti u našim duša« ma. Pridružujuči se opčoj sokolskoj i narodnoj žalosti, molimo vas, da ispo« ručite njegovoj porodici i njegovotn matičnom društvu naše iskreno sauče šče. Zdravo! — Za starešinu: irrž Branko Budimir, tajnik: Vojislav Bo« gičević.
nego što su nastale iz talenata, koji Su se zanemarivali. Tko nema veselja nek ne prilazi pozornici, jer če ceo svoj život ostati nekoristen, koi^ pak u sebi oseča to veselje, neka se ne straši i neka ide hrabro pred rampu.
To sam napisao god. 1926. i vredi još danas.
Kako da igramo? O tome imamo več tiskanih uputa. Napominjem sa« mo Nolijevu knjigu iz stare Talije i Skrbinšekovu, te specijalnu knjigu »Lepa maska«, koju je izdao i sa sli« kama opremio šef vlasuljar narodnog pozorišta Navinšek. »Prosvetni Glas« nik« donašao je članke stručnjaka gg. prof. Šesta i Rogoza, a takoder i ja sam o tome nešto pisao u »Prosvet« nom Glasniku«. Danas nije vreme da
0 tome potanko raspravljamo. Nave« šču samo par redaka iz moga članka.
»Još ima nažalost ljudi, koji ne razlikuju pozorište od cirkusa ili ma« skeradc te misle da je na pozornici »ve dozvoljeno.« »To smo špilali!«, cuje se često kada su igrači zaista od« nrf. Prerivali svoje uloge. Smešno ni,V 1Vanie i karikiranje isto tako nrUt Des.no’ kao ni jednostavna pasiv« siimn- rY iUVet dobrog igranja jest bez s unm j e dobro znanje uloge.
» zvadanje ima da bude dostojno nacaju uloge primerno i to u svakoj kn; bila drama ili komedija. Svaki siuleluje irna da prouči eelu igru, a bi mogao videti kako se rad raz« Hta, gde i u kojem vremenu se zbiva. \	naein	najlakše če doterati zna«
eaj, kojeg ima da predstavlja u dode« Ijenoj mu ulozi. Režiser pak treba da Pri izbirnim kušnjama onima koji su-deluju u igri razloži njeno vreme, kraj
1 osobe.«
Pri priređivanju treba paziti na kVc’ sPada u predstavu: osoblje, kostim, masku. pozornicu, svetlo,
efekte. Sve to mora da se slaže u jed« nu harmoničnu celinu, tek onda pred« stava je dobra i vredna je sokolske pozornice, Također pri tome naročito dosta se greši na raznim pozornieama, delom iz neznanja, i kod više izobra« Ženih režisera radi komotnosti. Cesto puta čuje se, da sufler ima glavnu ulo« gu. Dogada se, da na sredini pozornice stoji zeleno drvo, _ da šu na primer rimski vojnici obučeni na pola kao požarnici, ili pak da nastupa sredo« večni vitez u modemom odelu. Grm« Ijavina oglašuje se samo kad je igrač več dvaput spomenuo da grmi. Pije se i jede iz praznih posuda. Sve sam to doživeo i osetio kako jako utiče na igru. Mesto efekta nastaju defekti.
Priređivanje zahteva istinitost i točnost svih onih koji saraduju. Dru« štva treba da naručuju, a režiseri da prouče Skrbinškovu knjigu, a takoder i Navinškove upute za šminkanje. Treba naručiti i prve brojeve »Pro« svetnog Glasnika« iz god. 1926. kod
S.	K. D. Nadam se, da ih još ima. Iz« vesna društva dobila su ih u svoje vreme, ali leže u kojem prosvetare« vomu arhivu.
Kao svaka priredba, potrebuje ta« koder i pozorniea, odnosno pozorišna predstava, reklamu, koju možemo da pravimo na više raznih načina. Naj« običniji način reklame jesu pozorišni listovi, koji se dele, razašilju po pošti i (epe na vidna i prometna mesta. Naš pozorišni list ima da bude. kao sav naš rad, dostojan. U ovome stoje mno« gi odlični stručnjaci na stanovištu, da je najbolji pozorišni list onaj, koji naj« više označuje sadržaj igre, ali to još ne onravdava razne neukusnosti i ba« nalnosti, koje nalazimo često puta na njima, tako n pr. »Velika šala«, »Vele šala«, »šala puna smeha«, i gotovo »Vesela šala«. Pitam samo da li je tko
video žalosnu žalu ili . šalu bez smeha? Bilo je vremena, kad se htelo več s naslovom igre da kaže nešto više. Ta« da je svaka igra nosila po dva našlo« va, koja su bila vezana veznikom »ili«. Danas, kada mislimo, da je ljud« stvo izobraženije nego tada, toga ne treba i takoder današnji pisci ne daju više delu dva naslova. Ukratko: naša reklama ne sme da bude cirkuška ili kinematografska. Jer što je jednoga nekad previše, drugoga je premalo. Često puta ne nalazi se na pozorišnom listu ime autora, što uzrokuje negodo« vanje i potvrduje površnost, neistini« tost i nesavesnost u vodstvu. Na svaki način mora biti na pozorišnom listu autorovo ime, kod prevoda pak po mogučnosti takoder ime prevodioca. Najgore je pak to, da sc izvesni pre« vodi krste u imenima, koja bi »više vukla« i pripomenama raznih skrivenih plagijatora, kao »priredig K. L.« i dr. Dužnost je prevodioca, da navede autora i objavi svoje ime. Tako je bar pošteno. Nisu uvek vodstva pozorniea odgovorna za ove pogreške, jer se go« tovo prodaju več tiskani izvodi ili pri« merci ovako »priredenih« stvari.
Drugi način objavljivanja pred« stava je oglašivanje u novinama, koje mnogo pripomaže dobromu posetu. Ne gledajte na ono nekoliko dinara i objavljujte svoje priredbe, da bi me« dusobno bili informirani v našem ra« du i da bi u tome lakše pomagali je« dan drugoga.
Kao što je skoro svima režiseri« ma diletantskih pozorniea poznato, dobili smo novo autorsko pravo, koje štiti prava dramskih autora. Upozo* ravam sve na zakonske odredbe i skrečem pozornost na posledico, koje nisu male. Takoder i pre imali smo autorsko pravo, ali je samo malo tko, koji je vodio pozorišnu predstave.
brigao se o tome. Često stoje društva na stanovištu: novca nema, autor pak neka bude zadovoljan da smo dali nje« govo delo; barem zato uživa u nekoj vrsti slave! Obično se ?aboravlja tko je prvi pripomogao tome da se igra prireduje. Skoro niko ne misli na čo« veka, koji ju je napisao. Moramo plačati plakate, biljegovati ih i ako ih šaljemo po pošti takoder frankirati. Moramo plačati eventualno prepis igre i uloga, garderobu i njen prevoz, ako ju posudimo. Potrebujemo. li vla« sulje te ih moramo da posudimo, mo« ramo plačati takoder i to, kupovati šminku i sve, sve moramo plačati. Svesni smo toga takoder, jer znamo da razlikujemo što je naše, a što nije. S pozorišnom predstavom zaslužuje država, tiskarna, onaj koji posuduje garderobu, vlasuljar, prodavalae šmin« ke, mnogi obrtnici i trgovci pri nabav«
1 jan ju potrepština i konačno glavno dotično društvo, koje prireduje igru. Svi ti ne bi zaslužili kada pisac ne bi napisao igre koja se prireduje. Ali tko da se seti pisca? Obično nitko! Pojedina društva ne drže vrednim ni da bi ga obavestila o predstavi, a tim manjc da bi mu dali nekakovu tanti« j emu. Slušao sam več opaske: »Zar ni« je dosta troškova, šte još treba pla« čati i pisca!« Pisci velikih naroda po« staju obično po jednom samom, dobro uspelom delu bogataši. Mi se ne mo« žemo meriti sa velikim narodima, još manje pak s njihovim piscima, ali to« liko vredi takoder i za nas, da se na« rod sudi po tome, kako misli o svojim kulturnim radcnicima i kako ih ceni. Pogledajmo n. pr. samo Cankara. Da« nas sve gori i plamti zanj, piše se i govori toliko, da bi se pokojni umet« nik morao da okrene u grobu, kad bi saznao za svu tu posmrtnu slavu i se« tio se, što je bilo pre.
Ukratko rečeno, društva se mora« ju obazirati na svaki način na to, da dodu do repertoara poštenim puteni i da daju piscima svoje priznanje u ob« liku uobičajene tantijeme. Pri turne još jedanput ističem. da su u autorskom zakonu predvidene velike kazne га. prestupke. S. K. D., od kojega su ta« koder Sokolska društva dobivala pozo« rišne komade, poduzeo je korake da se u ime svih učlanjenih društava po« godi sa autorskim zastupnikom za tan^ ti j emu. Društva neka se stoga takoder u tom pogledu obračaju na S. K. D.
Što sam naveo, samo su hitri oh risi, samo površna skica rada naših sokolskih pozorniea. U detalje pri ta« ko kratkom vremenu nije moguče upu» štati se.
Kao pri svakom sokolskom radu, tako i pri radu na pozornici. treba d a nas vodi takoder jedino misao, da olakšamo život svojemu bližnjemu time, da mu u par sati pružimo pouke i zabave. Pored toga da koristimo idejno i gospodarski našoj sokolsko] organizaciji i da služimo domovini.
S veseljem možemo danas konsta^ tirati, da u Sokolu večinom imamo do« brc pozornice i savesne režisere, k:>* jima je do stvari i koji se ne boje tvrdoga i toliko puta sa nezahvalno* šču naplačenog rada. Tima neka je pu« no priznanje.
Takav rad dače nam najlepše zadovoljstvo, jer čemo živeti u uverenju, da smo radili nesebično za narod.
Zato hrabro napredi Zdravo!
(Konac.)
Preporučamo braći i eeetrama, koji pose-ćuju Zagreb, reitauradju »V»reiku И»* nicuu i „Kavanu Hledullć“. Citajte nai ogla«.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka red pri svakom objavljivanju SG para, najmanji iznos 5 Din
REUMATIZAM
IscSiias, ukočeriost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bo/ju itd. liječi najsigurnije
„a;-jtirheumin‘s koji je kroz
kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabo-ći, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig. flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvadača: Mr. A. Mrku-šiča, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-ćem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirheumina“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA« za 160 Din, doznačivši unapred novac),
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Semena
SEVER
Zahtevajte ponudbo
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
К01ШКА* LJIIIILJMII
Aleksadrova cesta — Vrtača3
se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bratskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brez konkurenčne.
Obaveštavam braću Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0'80 m Širine samo Din 2-50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od pi'eko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Zaitrhovainica fll. Im
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TREPŠT1NA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FILIJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova,članica i djece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporučam se braći za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
Restavracija VAROŠKA PSVMICA
ZAGREB, GAJEV A ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V1 a s n i k: Ciril Tratnik
Mesne konzerve in mesne izdeike
Tvornica ginmastičkih i = sportskih sprava =
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič
J.Oraiem
Ribnica, DoSes^Jsko
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA STEV. 8
PREJE HENRIK KORN s- (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
Tambure
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i največa radnja
i. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki cjenik sa slikama na zahtjiv šaljem svakome badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
„Kavana Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i separirane igračnice.
Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V l a s n i k: Ćiril Tratnik
?>SAV»
PIVP«* s
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEM SOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene. / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
\
OSNOVANA 1881. GOD.
Sirite sokolsku štampu:
„SOKOLSKI GLASNIK" „SOKO“ (pre „Prednjak") SOKOLIĆ“
„NAŠU RADOST"
		i
		JO
	R	
		
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llustrovani cenik besplalno.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс.вои ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА.
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
-SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA __ GODINE 1890
© O c
<0 .£
<D
(f> —
0 O
g-S >-o
O
|8 < i—
C/5 jQ
rt
>1 N ra
BRZOJAVI: KR LJE A SUŠAK*®
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r.z. z o. p. i Telefon štev.108
— Narodni dom	‘!!1
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proii vknjižbi po 8°o, na menice po 9° o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’	.
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
ORDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GRIESBACH I KNAUS
Tvornica zlatne i srebrne robe, sportskih i društvenih znakova
ZAGREB, ILIČA BR. 17 (DVORIŠTE)
a
id
:h vrst po foto:
grafijahaliri
vse
steniisl
rizbati iotid
KUŠARNA-ST-DEU
ццвииишшшаш
RUDE in KOVINE
D. D. ЕЗИИМЕЛ гсаШИВИ
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2727
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
KNJIGARNA
Ш UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. veiiKa izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne! • Postrežba točna! - Zahtevajte cenilce!
	
tlllll smiiii g ii umi
feci 1 ST ROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu elana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN IJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
.	S...z	Sokol«	kraljevine	I«*..l»vlje (E. Gangl). - Glavni i odgovorni »rednik Stjepan čelar. - Ur.duje Redakclj.ki odsek. - Za „pravu 1 ogla,, odgovara
Izdaje Save« Sokola kraljev,ne jugo.lavtje^^ *	0ШеЦ>	*,	t|,karna	(pr,d.tavnik	France	Štrokelj),	.vi	»	Ljubljani.