KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 15. SEPTEMBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6321.
Siemens & Halske Aktiengesellschaft, BerMn-Beč.
Porozno tolo, koje se može u potrebiti kao filter ili diafragma.
Prijav aod 27. aprila 1928.	Važi od 1. novembra 1928.
Pronalazak se odnosi na porozno telo, koje se može upotrebiti kao filter ili kao diafragma, a koje ima proizvoljan stupanj čvrstoće i poroziteta, koji se može prilagoditi prema svrsi za koju se upotrebljava. Novo telo je dakle naročito sposobno kao filter za tečnosti i gasove, a kao diafragma upotrebljava se predno-sno u elektrolitičke i elektro-osmotičke svrhe.
Prema pronalasku sastoji se filter ili diafragma iz jedne krute, porozne ploče, koja se u bitnom sastoji iz kromovog oksida ili kojeg drugog oksida teških metala. Ona se pri merice proizvodi tako, daše jedna smeša kromovog oksida i jednoga ili više drugih kromovih jedinjenja, koji se pri zagrevanju raspadaju u kromov oksid, primerice kromova kiselina, kromov nitrat, ili organska jedinjenja hroma, presuje u forme; pa se tako oblikovani komad tako dugo zagreva, dok ono drugo jedinjenje kroma ne predje ili potpuno ili delimično u kromov oksid. Prema tome moguće je postići željeni stupanj poroziteta na taj način, da se menja sraz-mera smeše, pritisak presevanja ili temperatura odn. trajanje zagrevanja. Ako se primerice pridodaju veće količine kromove kiseline, kromovog nitrata ili tome si., to će se povećati porozitet izradjiva-nog filtra ili diafragme i ako se ostali uslovi proizvodjenja ne menjaju. Poviševanjem pritiska presevanja može se smanjiti porozitet, a isto tako i povišavanjem temperature zagrevanja odn. produžava-
njem vremena, za koje se vrši zagreva-nje. Upotrebljavajući oba ova načina, može se povećati mehanička čvrstoća. Po-menuti načini mogu se upotrebiti pri iz-radjivanju novog filtera ili diafragma ili zasebno, ili u proizvoljnoj kombinaciji.
Prema napred navedenom postupku iz-radjivanja meša se primerice 18 gr. kromovog oksida i 2 gr. kromove kiseline i presuju se u okrugle ploče upotrebljavajući pri tome pritisak od 25 atm. na ćelu površinu, t. j. 3.5 atm./cnr. Ploča se zagreva iza toga na 700—800" C, a time se postiže porozitet od prilike 50 Uopšte se pokazalo, da je potrebno upotrebljavati temperature iznad 180" C, za preso-vane komade, ako se za kromov oksid upotrebila kromova kiselina kao komponenta smeše, da bi se kromova kiselina u dovoljnoj meri prevela u kromov oksid. U danom slučaju moguće je, da se prašku kromovog oksida primešaju, osim napred pomenutih kromovih jedinjenja, još i druge strane supstance, primerice kuhinjska so ili strugotine, koje ili izgaraju pri zagrevanju, li se nakon zagrevanja odstranjuju pomoću rastvornih sredstava. Time se prirodno povećava porozitet.
Daljni oblik izvodjenja postupka izra-djivanja novih diafragmi ili filtera sastoji se u tome, da se kromov oksid, kojemu se eventualno pridodaju druga jedinjenja na pr. kromov trioksid, podvrgne procesu sinterovanja, pa da se na ovaj način dobiveno čvrsto telo dovede prerađjiva-njem na pr. brušenjem, na željeni oblik.
Din 15.—
Pokazalo se, da je i u ovom slučaju moguće, pogodnim izborom visine temperature sinterovanja odn. trajanja sinterovanja, menjati porozitet unutar stanovitih granica. Moguće je dalje, da se bromov oksid pre daljnjeg preradjivanja na pr. presevanja, podvrgne već procesu sinterovanja. Time je dana mogućnost, da se menja veličina zrna hromovog oksida, da bi novi filteri odn. diafragme dobili odgovarajući porozitet.
Konačno se može novi filter i diafragma proizvoditi tako, da se bromov oksid obradjuje sa pogodnim vezivnim sredstvom, primerice pomoću vezivanja sa cementom, ili da mu se u danom slučaju dodaje neki ispunjujući materijal, koji se docnije može opet odstraniti. Materijal se onda najpre dovodi u željeni oblik, pa se pomoću stajanja na vazduhu ili prime-nom drugih sredstava prevodi u tela, koja su dovoljno mehanički čvrsta. Pri • tome je moguće, da se kao ispunjujući materijal upotrebljava primerice bromova kiselina, hromov nitrat ili tome si.
Novi filter ili diafragma je telo, koje ima visoku mehaničku otpornost, a koje praktično ne nagrizaju kiseline ili lužine tako, da je vrlo sposobno naročito za elektrolitične ili elektro-osmotične svrhe. Ono se pri tome može upotrebljavati kako kao vertikalna, tako i kao horizontalna diafragma u elektrohemiskom smislu. Ako je poželjno, može se pomoću nove diafragme proizvesti elektroda za filtriranje, primerice tako, da se oka (rupe) jedne žičane mreže i ispunjavajuće telo ispune sa praškom hromovog oksida, kojemu se primeša pogodno vezivno sredstvo, iza čega se smeša stvrdnjava. Na mesto hromovog oksida može se na pr. upotre-biti cirkonov oksid.
Da bi se pokazala primena novog poroznog tela, predočen je na nacrtu kao primer jedan oblik izvodjenja elektrolitične ćelije, koja je snabdevena s takovim telom. U jedan sud a za kupku umetnuta je na pr. jedna anoda b, iz grafita. Osim toga sadrži sud a alkalno-halogeni-solni rastvor c, koji se ima elektrolizirati. Sud a zatvoren je gore poklopcem đ, koji je snabdeven ispušnim cevima e za halogeni gas, koji se razvija. Na poklopcu je dalje utvrdjeno šuplje telo f, čije je dno g oblikovano iz krute porozne ploče, koja je stalna u alkali-amalgamu, alkaliju, hloru i kiselinama, a koja se sastoji primerice iz hromovog oksida, cirkonovog oksida ili tome si. Porozno telo g, koje je proizvedeno prema napred opisanom postupku, služi kao nosač za živu h, koja služi kao katoda, u koju je umetnuta sekundarna
katoda i, iz teško amalgamirajućeg materijala na pr. iz željeza. Inzad žive h nalazi se voda k. Elektroliza se razvije tako, da se voda k obogati sa alkah hidroksidom i da kroz cevi e izlazi halogeni gas, pri čemu živa h, kao takova, ostaje u bitnom nepromenjena.
Na mesto da se šuplje telo f, sa dnom g iz poroznog materijala, učvrsti za poklopac, kao što je predočeno, može se šuplje telo zavesiti u sud, ili se može učvrstiti za koje druge čvrste delove (zidove ili tome si.). Nova elektrolitična ćelija može se upotrebiti osim za alkalno-halogenu elektrolizu i za druge postupke, koji rade sa katodom iz žive.
Patentni zahtevi:
1. Porozno telo, koje se može upotrebiti kao filter ili diafragma, naznačeno time, što se sastoji iz krute porozne ploče, koja se u bitnom sastoji iz hromovog oksida.
2)	Postupak za izradjivanje filtera ili diafragme po zahtevu i naznačen time, što se smeša hromovog oksida i jednog ili više drugih bromovih jedinjenja pri-merice hromove kiseline, hromovog nitrata, presuje u forme i da se presovani komad tako dugo zagreva, dok druga bromova jedinjenja ne predju potpuno ili delimično u hromov oksid.
3)	Postupak po zahtevu 2 naznačen time, što se smeši, koja sadrži hromov oksid, pridodaju još strane supstance, kao kuhinjska so, ili strugotine, koje se opet odstranjuju zagre^anjem, ili iza zagreva-nja.
4)	Postupak po zahtevu 2 ili 3 naznačen time, što se menjanjem srazmera smeše, pritiska presevanja i menjanjem temperature ili trajanja zagrevanja, ili jednim od ovih načina, daju poroznom tetu baš poželjna svojstva, naročito stupanj poroziteta i čvrstoće.
5)	Postupak za proizvodjenje poroznih tela po zahtevu 1 naznačen time, što se u danom slučaju hromov oksid sinteruje sa različnim pridodacima, na pr. bromovim trioksidom i da se tako postalom produktu daje željena forma preradjivanjem, na pr. brušenjem.
6)	Postupak za proizvodjenje poroznih tela po zahtevu 1 naznačen time, što se hromovom oksidu daje baš odgovarajuća veličina zrna pomoću sinterovanja i to pre daljnjega preradjivanja, na pr. presevanja.
7)	Postupak za proizvadjanje poroznih tela po zahtevu 1 naznačen time, što se prašak hromovog oksida obradjuje sa jed-
nim vezivnim sredstvom na pr. cementom, u danom slučaju uz pridodavanje is-punjujućeg materijala, koji se daje opet odstraniti, radi prevodjenja u jedno porozno, mehanički čvrsto telo.
8)	Postupak po zahtevu 2 ili 8 do 7 naznačen time, sto se porozno telo za vreme ili iza svog proizvadjanja spaja sa jednom žičanom mrežom u jednu celinu (elektroda za filtriranje).
9)	Elektrolitična ćelija sa horizontalno
smeštenim poroznim telom po zahtevima 1—8 naznačena time, što služi za razdvajanje anodnog i katodnog prostora.
10. Elektrolitična ćelija po zahtevu 9 naznačena time, što porozno telo obrazuje dno jednog šupljeg tela ispunjenog katodnom tečnošću i što je jedna katoda iz žive uležajena na poroznom telu.
11) Elektrolitična ćelija po zahtevu 10 naznačena time, što je šuplje telo utvr-djeno na poklopcu suda.

Adpafenfbroj6321