SLAVJAN.
Časnik slovstven I uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
c Izhadja desetpat v letS po jednoj cčloj listini i	-jCWQ
^ISIU O.	velja g poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.	AOIO.
Бдршца, Јгатшца i acijcKi језш.
B узајемној словтц§ славјанекој, to je в граматнсб, ктера обсеже заједно словшцу старославјанску, руску, сербску, полБску, ческу i узајемну славјанску, Јзданој л^та 1865. стоје на стран$ 30. o тршц!; градванској сл^деча слова: „Азбука градван-ска је чудновгго далеко i niip0K0 no cbžtS разпространвена, намреч в половшЈ Европе i в тротмн£ Acije; азбукој пшу Pyci, Cep6i i Болгарц то je блјзо 62,000.000 чггај два i шестдесет мшјонов Славјанов. Что веч, i icTi Ромут в Moлдaвiji i Валахф служе свету л1турпју (св. мешу) на старославјанком језшу i тшу свој језш об1чно 1цршиам1 п1сменам1. Над все то се азбука јешче непрестано mipi в' кралкевств-б полбском i недвојбено буду спрцел1 acijcra народј грашчеч! на РусБ од Русов просв^ту i зравен также тсмена тршжа."
Т£хсл ов пророчанстх спомбнш смо се 4itabini в новшах bžct, да су Pyci завојевалј mžcto XiBy i землву х1ванску в Aciji. To je наравно, каможе досега област руска, до туда се встаповј ред дер-жавт, тамо се mipi просв^та i заједно гџршца. To је полБезно на всаку страну. AcijcKi народо получе т£м державн1 ред, Mip i про-свбту, европсга нapoдi наиротчв буду гшлучт i3 отх далБтх i про-стратх покрајш acijcrax неочаковану множшу HOBix, јако лвубо-штшх i важтх Biscrij i в^домостц землБетстх, наравословтх, на-родословтх i језнсословтх, oco6iro пак буде процвбтатч терговша на доГлчек Европе i Acije. Але особ1то се овдб говорј o ц1ршц4.
Неоц!;ттелБна иревосходност i преузвшеност гцршце буде се јасно показатч толбко (ше ле) niiit; npi народах acijcmx, јер се тршцој пршчно уредБеној може точно nicaTi бл1зо всаш језш, что се латшој ткако чшт не може.
Hi могуче nanicaTi латшој слова acijcrax језжов тако точно, да 6i Европа латше се служеча jix всЗЈгда правкно чггала i i3ro-варвала, јербо латша m к тому способна, она Hi niici точно опре-д^ЛБен адфабет, него је чудно номбшана многаи јако разлчшш
npaBonieaMi, тако да се једно i icTo nicnie i једно i icro слово не-р4дко разл1чно i3roBapta, на npisitp јшаче в англешчшб, јшаче в Францушчшб i опет јшаче в 1тал1јаншчш$, нбмшчшЗГ, чешчшб i тако далг£је. Шсме j глаи upi Чехах, Словенцах, Хорватах i Сербах како: ft, jest; npi Французах: ж, jour; npi Ггалцанах: i, premj; upi Хшранцах: x, Mej i ko; ch i3roBaptajy 4exi како: x, chyba; Францув1 како: ш, cher; 1тадцат како: к, chitara; Ашшчат како: ч, church; тсмена sch чиају Шшџ за: ш, schule; Англ1-чаш за: ск, school; 4exi за: сх, schody i тако дал±је.
Јешче једен npiiiip како је латшца неокретна i неспособна за nicaHje acijcKix језшов: В северној črpani 1ндце в Пентшаб£ тече р:1жа, ктере iMe глам: Джелум. Звук тога слова niniy европст за-паднвага латшој по разлјчшх cBojix правотсах разлишо, тако ле: Chelum, Zaiam, Jalum, Djalum, Zeloom, Dželum; тако ce niie to јме шестероверотно, i та тако нагпсана слова опет всага јшаче, всага по својем, 4iTa тако, да получ! то једшо iMe једен i Tpi-десет iMeH.
Г^лснодс/лмо к латш4 гцрипцу градванску: нам^сто всбх раз-•litc в латшб се находечЈх се натше једнодухо: Джелум, — i вса Европа i Acija i управо вес кшлжевт св-бт i3roBopi i ч1та то слово једнако, правмно i непрембно: Джелум.
Да се иако могу легко i точно nicari 1џршцој језш acijcid i ктершолв jim јез!к!, ce iMa малко уредт. — Правотс в рушчпгб 6i ce npi tom не 1мел прејшачеваи i м£нјагп зато не, јербо служ1 рушчша стсователвам ocтaлix славјанстх наречгј мајаком, све-тшпком (Leuchtthurm), на ктерога ce no upaniijž 03ipajy Јзображејуч своја наречја, она је србдшче, камо наречја поједша теже; мајак i ср^дипче пак iMaTa стат1 непом1чно ; ако 6i ce казала можебт потр^ба н^что малога i в руском правотсб поравната, поравна се јв друго време. За асцске језше 6i ce пако уредига грршца по слЈдечЈх праЈилах.
Шсме j ce iMa необходно ciipijeri брез нвега ce не можемо ш-како објт. Tžm ce nicaHje нев^рјетно полегча i сједнодупп i сл£-дечашсмена одпадну како јзлшна: н, л, е, i, и, к», з, и, јербо mžcto Htix 6i ce шсавало: j, ja, je, ji, ju, e, i.
MicTO подобе 9 6i ce гпсало e, na ce ч!тало како з; м-бсто: nt 6i ce тсало: шч. To 6i бшо все.
Ц1ртца тако уредБена 6i обсегла само 5 самогласшков; а, е, i, о, у ; согласншов пак 19; все скупа 24 шсменсшх слш, подоб. Самогласнш 6i ce не потвердБевал1, нт помехчевал1 него једном со-гласнш. Ако 6i нФ.којi acijcni говор 1мел јешче веч звуков, ci ni-рјлiqa јако легко иомага, да cBojix 19 согласшков aлi jepi4eM: б за согластком нр1СтавлБетм помехча, ал1 јором: т> потвердц i тбм 6i могла тако уредвена цјртца HanicaTi i9 једнодух!х согласншов, 19 помежчашх i 19 потвердвешх, то је 57 согласшков i ако ce npi-
поч1та јешче ошх пет самогластков, 6i тако уредвена цг}ЛЛ1ца легко забмБежкта 62 звуков, ако 6i тр^бало; i то без знаков над ал1 под 1псменам1 поставлвешх i всако тсме 6i iмeлo свој разго-ветен i стален звук, за Французе, Англ1чане, 1талјјане, Шшце i за ктершсш народ acijcKi ал1 европсш. AcijcKi народ1 на iipiari&p јако рад*1 помехчују согласшке шсменем h: Bokbara, Vindbja, Bandčlakhanda, м$сто помехчјвнога h в латшб 6i се ставлБал в ц1р1лјцб помехчавш jepi4 (б), Koji 6i се в асцском iipaBonict чггал јако h: Боквара, Вгадвја, Банделакванда ....
Тако уредвеној ц1р!ли;ој 6i се јако полвезно могле т!скат! мо-л1твене i јше кнмжпјо за нросто лвудство i кшлге учшшчне разшх народов acijcKix стојеч5х под властву ал! иод учшвом Русов.
ДЈјанско цјрјлсм правошс тако уредпч за аојјске народе i га упелвап npi ui,ix ту пр!ложност Јмају једном сшсователм руок-i, lMeniTO mockobcki i петроградсш: ocтaлi Славјакп не могу i npi нај болвеј волм ni4eca в тој задев® чшт, него само npojaBiTi icKpeky желву, да 6i се за acijcice народе 1џршца тако благополучно уредјла i тамо упелвала.
Тако уредвена ц1ршца 6i могла разлЈчно iroiMeHOBaTi се, на прјмбр: qipiiCKUi правошсом у p е д б е н i м, ал1 acijcKiM, apijcKiM ал1 apijaHCKiM. Всако т£х noiMeHOBanij je cobcžm способно, ктеро Јзмед Hbix се нако ша Јзбрат1 i упелватч в слов-ство (л1тературо), то буду опредблш с!исователв1 pycKi, ктероколј пошенованје се i36epe, тога буде cлyжiл се i остал! свбт.
0 обче-славјанском словарв^.
Часнш „Славјан'1 npinopy4a обче-славјанстм сшсователБам, да 6i дгуг другому в језжб пвјбл1жевал! се, сада се пак праша кдб i что је она. точка, npi којеј 6i сшсоватслм обче-славјанмл б!л1 должш cojiTi се ? Та точка ста узајемна словшца i взајемен славјанета словар. Узајемну словшцу, граматшу уже Јмамо од госп. Маја.рва, ктера нам в узајемносп јако угадва; недостава се иам иак јешче узајемнога словарва, в којем 6i нахадвала се слова но-нјатна i i3pa3i разумлБЈв1 всЗш Славјанам ал1 нај менје (барем, по крајној MŽpi) вечјеј странб Славјан, без којега тсателБ обче-славјансга се всбгда 6oji, да 6i можебт се послужЈл слова не обче понјатнога i i3pa3a не обче paзyмлБiвoгa. Радј тога 6i трббало сада . i3 вс^х за поједша наречја сшсашх словарвев составЈтЈ једен все-славјанскч словар, i3 којега 6i в будуче CIIicoвaтeлБi узајемно шшуч1 могл1 слова јема-ri i се jix иослужеватј. Так словар 6i бЈл за слав-јанску узајемност права среча i велш. напредек до иополне слав-јанске узајемносп, icxo тако, како је иолвезна узајемна словн^а, 11
ако не јешче полвезнбје. Ну ако промотр)мо, да 6i cnicaBaHje уза-< *
јемнога словарва долго долго трајало, да 6i бкто д$ло огромно i да 6i стало много гмотне (матерјјалне) снаге, то je, 6i требало не мало трошка, разхода, i 6i ce можебт в наше време такога сло-варва не разпродало доволвно ч!Сло: зато 6i бјло добро ствар тако засукатл i обернут!, да 6i ce стсала само TicTa слова, ктера наха-двају се в славјаншчшб na Hicy пресно славјанска, него тудва. TaKix слов 6i не бјло много i нвтх cniconaiije i тЈсканје 6i не стало толжо труда i разхода, колжо cnicoBaHje i тјсканје всеславјанскога словарва.
Славно вредшчтво „Славјана" мол1 се дакле улвудно, да 6i благоволв!ло, ако је так словар уже на свбтло npiine.i, га обчш-ству назнант, в случај! пак, ако га славјаншчша јешче neiMa, нвегово сшсаванје npinopy4iTi.
. 1з Корушке.
М. П i p ш , прЈходнш.
Pripis vredničtva. — Gospod dopisovalelj iskren prijatelj cirilice i uzajemnosti slavjanskeje uprašal o občeslavjanskom časnikč; to uprašanje je važno za slavjanske spisovatelje v obče i zato si počitamo za prijetno dolžnost javno odgovoriti.
Ta reč se ima takole:
Kto namžrava spisovati samo za ljudstvo svojega plemena, piši čisto v svojem narečji, kako do sada.
Ako pak neruski spisovatelj namčrava spisovati po občeslav-janski, naj piše opet v svojem narečji pa uzajemno, to je, naj piše cirilicoj gradjanskoj, ktera nam je alfabet obče-slavjanski; naj upotršbuje uzajemne slovničke obdobe (grammatikalische Formen), kako svetuje uzajemna slovnica slavjanska,*) poslždnič naj se služi slov obče-slavjanskih. — Občeslavjanskoga slovarja do sada sicer ješče neimamo, v kterom bi bila sbrana slavjanska slova vsčh naših narečij; ta slova imamo do sada ješče raztrešena po slovarjah raznih narečij naših. — Ale spisovatelj želeči spisovati po občeslavjanski, si jednakože lehko pomaga, naj si samo poskerbi, kupi, slovar svojega narečja i slovar ruski, to je: Slovenec slovar slovenski Jane-žičev i ruski; Serb serbski Vuka Štefanoviča i ruski; Horvat hor-vatski i ruski; Cehoslavjan svoj slovar i ruski; Poljak slovar poljski i slovar ruski. Obično si kupuju Slavjani nemščinu znajuči: Deutsch-russisches und russisch-deutsches Worterbuch von Schmid. —
Ako nčkto zna cirilicoj pisati i ima uzajemnu slovnicu slav-jansku, slovar svojega narečja i slovar ruski: onda jako lehko piše po občeslavjanski, akoli neimamo slovarja občeslavjanskoga. — Naj se služi v obče presnih i čistih slov svojega narečja, to je jako važno, tem se spisovanje spisovatelju jako polajša, jerbo v svojem narečji je kako doma, je kako gospodar, besčda se mu dobro od-
*) Se dobi pri vredničtve „Slavjana".
leti i mu lepo i gladko pline in teče; to je jako važno i zato, jerbo tem spisovatelji prinesu v svojih spisah i knjigah seboj Ičpa slova, izverstne izraze svojih narečij, ozname svoja slova ostalomu slavjanstvu i jih vlože, kako v zaklad jezika občeslavjavskoga; tem stava slavjanski jezik bogat, jedem, krasen, vsestran, prihadja narečjem podoben, slavjanskim plemenam lehko ponjaten, kako domač. — To se čini toliko lehče, jerbo v obče rečeno ima v vsako m našem narečji blizo devet desetin (9/10) slov, ktera su presno i čisto slavjanska i spadaju k jeziku občeslavjanskomu. Največ tudjih slov ima poljščina, mesto kterih bi se pako po malu lehko postavila presno slavjanska.
Jedva jedna desetina slov i izrazov v poj edinih narečjah ni prikladna i sposobna za občeslavjanski jezik i bi se imela po malu poravnati. Ta desetina slov obstoji častju iz slov tudjih, častju iz slov pokrajinskih, to je iz provincialismov, i iz slov sicer čisto slavjanskih, koja imaju pako v raznih narečjah različno značenje, su radi toga dvojsmiselna i menje sposobna za vseslavjanski jez;k, na primčr: rusko: бранита schmahen, schimpfen ; horvatsko, slovensko, serbsko i češko naprotiv: vertheidigen.
Tudja, pokrajinska i dvojsmiselna slova se neimaju upotržbiti v občeslavjanskom jeziku ale tudje slovo se lehko spozna na pervi pogled i mesto njega se lehko postavi slovo slavjansko, jer slav-janščina je na slovah bogata, za jedno tudje slovo ima ona neredko po tri slova, po njih pet ali ješče več. —
Uže več rodoljubov je objavilo želju, da bi se spisal priručni Deutsch-uzajemno-slavjanski slovar. Potrebu njegovo čutimo živo neruski Slavjani pišuči cirilicoj i uzajemno.
Primimo se dela, bez mnogoga pogovarjanja, i spišimo si tak slovar, kakoga upravo potrebujemo. Svoja ruka gospod!
Dve reči imamo storiti; slovar spisati i ga na svetlo dati.
Naj pred ga spišimo, o svojem čase pregovorimo i o tiskanji.
Jeden sam bi ga težko spisal, je delo preobširno: sdruženimi silami se spiše pa lehko.
Uljudno se povabe gospodi, kteri bi blagovoljili pri spisovanji slovarja udšležiti se, da to oznane uredničtvu „Slavjana".
Več se jih oglasi, ložeje i beržeje se delo dokonča. Razumi se samo od sebe, da spisan slovar je vlastnina teh spisovateljev, kteri su ga spisali.
0 С1ЂДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Пдес iaieHOM кордакс су 1вд уже в нај стар^јиих време-нах плесалк — Кордакс ном^т илес, хоровод»ал1 рај јуначга му-
жествеш, „по тому, что слово: кардазначк храбро, јуначко." 37) Кордакс плес је бајечно стар, б1л је в o6i4aji уже в нај оддалве-nijiuej давновекосп, јербо AppiaH прпмвЈдује бајку, да га је уже Бахос упелвал i да ce је уже o часЈј Александра М. звал с т а-р i м рајем ал1 како су то Гелеш слово завш ш прекрутш: caTip-paj. — Te цадчга кордакс је поздн$је i в Малој Aciji i в Гелад^ се плесал, але в Геладб јако несподобно i непрштојно; в гелепском гледалннчЈ; су кордакс jirpaji само тјашџ i rpy6i-јат.38) В liliji пако jirpajy га јешче в наше време д'£вушке јако нјежно, уметно i весело na npi bcžm том совсбм сподобно поштено i пр1стојно.
lipi славноствах, светковшах i nipax су Ii№ i з д p a в i ц е нашвлБалј, здрав1це (санскр1тсга: асјрвадас) Krri.ii су на здравје особ, к чему je i музша прфгрјвала.
1нд1 су спреп£влвал1 nični јуначке,на славу јунаков славн1х i npi погребах с у п б л i по помертому п i; с н i жалост1нке, су нарбкгш, голосш, хекал1. „Пршов^дује се также сл$дече: 1ндг не ставлвају помертпм спомЈншов по тому, что тсле, да крепостшх мужев славу доволвно прославлвују Htix KpenocTi i пбсш, KTepiMi jix ошБвају."39)
I сада o6croji в 1ндц1 об1чај, да наршач за иомертом npi ио-греб^ нар1ка, спомјшјајуч д£ла нвеговога ж1влвенја.40)
До јшостранцев i иуттков су се сказовал1 на нај веч npi-ja3Hi>ii i гостолвубЈмБ „Једен д£л надз1рател!>ев надз1ра, да се об-хода с јшостранцамј гостолвуб!во; oHi jiM назначе намреч преб1ва-лашча, позорују Hbix задержанје, владанје i хованје, jiM назначују сироводнше i оскербују нбгх, i ако умру, раздЈле мед нмхове лвуд1 Hbix преможенје, старају се за болшке i дају погребста мертве." 41)
„За ј1нострансе су в 1ндф поставлвеш u o c е б н i у p a д н i к i, ктерјх должност je MOTpiTi, да се шједному јшо-странцу Kpieiiia не згодв Ако јшостранец зболц пошлћу к НБему лЈкарва i скербе му за иосгрежбу, i ако умрве, за погреб, i раз-д^лс заоетавшу iMOBiHy мед нвегове лвудБ Судш пресуде точно правде јшоетранцев i ктоже се знајде KpiB, пронаде острој казш."42)
I в наше време спрцемлву 1нда иутнша в всакој xiini рад1 без нлаче. — Деоте се кр1жају об1чно в србдб села, (Beei, дерев-нве) i тамо CToji npi цесгб древо обредно банана, да в нвеговој с6нц£ путнш може почт i одморт се, ал1 пако CToji онд! благо-твор1телвна сграда за иуттке четвероугедна 1менована по сан-скртла; Ча-i в ЈЦаЛ, но славјансш: >i е т вјјј)ј-е: кд4 всбгда да-ром, застонв, забадава давају брагу ^Гпво, ол сварвен i3 сорачш-
37) Страбо стр. 734. — 38) Глеј: ApicTO*. Облам редка 536.
— 39) Appian 1нд. 10. — 40) Bohlen 2, 181. — 41) Страбо стр.
708. — 12) Дшдор *2, 42.
скога гапена) да се путнш тој хладечој i здравој тјачој пож1в1 i покрепча. 4S)
1нд1 су бш тако п p a в д o л б у б н i, да ншада Hiey легалј ; кр1вопр1оежн1кусу се одсекале руке i ноге, на худод$лства су стале Ka3Hi остре. „Hi jiM дово-лвено, неправјчна i3Bicriri; i в обче Hi ce могло јешче Hi-једному 1нду оч1тат1, да ce је злегал." 44) „Ако нЈжога застану, да je KpiBO заперсегел, се му одсекају руке i ноге; ктоже пак jiHora осакатч, i3yBŽ4i, i30HeraBi, тому ce не само ono icro аоверне, него ш>ему се одсека, одтне i права рука; ако је осакатчл худож-н1ку, уметншу, ираву руку ал1 око, се казш смертБу." 45)
РЈдко ce је слушло, да су н^кога смертву казнш.
1нд1 сусе п o p ž д к o правдал1 i т у ж i л i; всага ce je морал чувап, стреч1, да ншога сам не обмаш, оболст, nixi ce не nycri обмануп, оболстт, да се не y3HeMipyjy урад1 правдарцамј. 1нд1 мјсле, чловек iMa пазт кому довбрује, да не узнем1рује урадов правданјем .... СпорлБЈв1 1нд1 Hicy, не нравдају ce o за-логах aji o свбретх товарах. Ош не потр£бују св^доков HiTi пе-чатов, него ci довЈрују, ако су ci нбчто посудш." 46) Лнд1 ткада не посудБују ci пенез, денег на обрест1. Icto тако не cmš ншто сам шкога обмануп, HiTi см$ пустт обмануи самога себе. Тога радј также не давају ci не должнога nicMa, не залога."47)
1нд1 су тако честш, да крадја је б i л a нЈч то не-чувенога мед HbiMi i да лвуд1 шсу HiTi м1слш, да 6i трЈбало xiiue 3anipari. „Онј задержају i веду се благочестно. Нај веч чувају i берегу се крадје. Мегастенес пршов$дује, да доклеже је он ста-новал в таборБЈ, кд$ је таборовало четјре сет (сто) тшуч муж, шкто Hi украдел, что 6i бјло Јзнесло веч од двух ст£ драхем; хотва нешају законов 3anicaHix, OHi намреч не знају тсмен, него оправлвају все устмено ... Htix xiiue су Be4jiM дблом отверте." 48)
1нд1 iMajy тако велжу множшу, тако непрегледно слов-ство послов1ц, како шједен acijcKi народ, Јменују се пословте по санскрЈтсм: с&стра то је правјла, законв49) „Законе iMajy незашсане, ош су ал1 обчн1 ал1 посебт i јако разл1чт од за-конов jiHix народов; на npiMžp: д^вушке, д ž в i ц е, се став-ЛБају ц£ној npi 6opeHji i поб^дшга ce жену с iitiMi без npi-данога, без в!на, без д!ла." — „OHi ce жене i јду за муж i ce удају, HiTi не давају, mri не получе прЦанога. Отц1 IIpiвeдy д£-вушке мужевне i jix 1зпоставе јавно, да ci једну 1змед нмх i36epe поб£дггелБ в метанј1 a.ii в 6openji ал1 в тсканјј ал! ктокол! је за-служм. ciuep перву ц5ну в н§кој мужественој уметносп." 50)
43) Bohlen 1, 55. — 44) AppiaH 1нд. 12. — 45) Страбо стр.
710. - 46) Страбо стр. 701, 709. — 47) Аел1ан 1, 1. — 48) Страбо
стр. 709. — 49) Bohlen 2, 190. — 50) Страбо стр. 716. 717.
Appian 1нд. 17.
M л a д ш i б p a т Hi с м £ л ce ж е н i т i i младша сестра ni с м ž л a ее удат1, за муж iri, пред CTapžjiM братом ajii пред
Tapijej сестрој. б1) c lipi i36opis невЗЈсте ce je особгго гледало да je нравоно-честна, благонравна, i телом непорочна. Нај остуднЈјше ce jiM зд1 болезен ал1 телесш порок (Fehler); за нај честнбјше велва красота. Тога смјсла се держе i npi жеттб£. Шчеса не марају, не берегу се за прјдано (за bžho, за д£л) ал1 за драгоцЈно покучство, (домовш доб1тек, хшно орудје), него гле-дају само на красоту i телесну одл1Чност.52)
Када отец, ал1, ако ni отца, брат пр1волм в сватбу онда, да женш заручш дар, негб отец не с м £ cnpijeri дара, да 6i не 1згледало, јако да 6i дчеру нродал.53)
Свадбу су ј1гралј, када је младенеч, јуноша, дорасел, да је отчшога онравјла се прцел, об1чно в 16. л£т£ своје старосп, д£-вушка нако је уже в осмом л£т£ своје старосп стушла в ред д£-д£војек, i звала ce је по санскрггсга: кумар1, по славјан-сга : к у м a.54)
Женш i нев£ста ста се венчала, поручиа, на сл£деч1 начш: Наиравкт ce је жертвешк, окраил се вејам1, бетваЈн древесшм1, кадшицам1 i орудјем коледн1м i запалм ce је на нвем огенв. Отец нршелве дчеру к жертвешку, ју 1зру ui жешну i рече, како се то чгга в падчкој казишној jirp£: „To je моја дчера CiTa, твоја будуча дружхца, взем1 iibe руку, Рама! она је цБломудрена i кр£-постна i те буде спрцемлБал i спроводт како твоја с£нца!" Онда загуде музша, женша i нев£сту iioctjv цв£тл1цаЈп i она два ci подата руку i o б х o д i т a , нравој рукој к o г н Б у обернБена (то je но c o л н ц i) т p i к p a т жертвен1к. Главна р£ч je upi том, да ci иодаста руке, i рад1 тога се шенује светј закон по санскр1тсга: п a н i г p a х a н a м, iio нбмечш: Handgebung, iio рускј :pyKo6iTje. 1од сада ста ci зв£ста до смертч. 55)
Оном£нш ce овд£ iMa, да в cancKpiTŽ ставлБа ce a пологласшк за всашм согласшком i то дотл£, докл£ нам£сто пологластка по сло-во1зтт£, ио етгаологцј, нестуш самогласшк пополт; на iipiMtp: Ма-сака, Гангадвара, Б'аратаканда, Гравакасас, Давалапрј, Калавангас.
0 1ндах HeapijcKix.
Кром£ л£но 1зрашчешх i нросв£тлБешх, славшх Apiae-Гндов, Koji су ж1вел1 разд^ЛБеш на 4eTipi чше, cy ce находиа в Iiuiji i
51) Ману 3, 160.— 52)МануЗ, 7. Дгодор 17, 91. — 53) Ману
8, 112. 3, 54. 9, 100. — м) Ману 8, 148. 9, 94. Appian 1нд. 9. — 55) Bohlen 2, 149.
јша племена неарцска, нбктера rp03iTaHCK0 д!вока, то је, илемена Јменована Калапе, по санскрггсга: Калавантас, ио славјанми: чершџ, онда П a д i j i, то je, х у д i, з л o б н i; шнб iMeHyjy ce : П a p i a c. 1нд1чга чершџ, преб1вајуч1 в јужтх предблах 1ндце су черт, како чершџ афркансга, само да не1мају тако плоскога носа, онда да iMajy власе гладке, не тако кодрасте, како чершџ афр1-канси. Ciapi сшсователм jix onicyjy на слбдеш сиособ: Плшј iiime: „JlhjAi в јужтх странах со по цв^тб (по Фарбб, по бој£) полта подобш Ет1опам, по подобб образа i влас пак осгал1м народам." ') „В звунајној поставб теу 1нд1 i E rioni много разлшт, јужнЈјј 1ндо су Ет1онам јешче подобнЈф, цв$та су чернога i влаш. n&ixoBi су также черш, само да не1мају тако плоскога носа, i влас не тако кодраспх, како ETioni; ош, Koji су севернбјц су пак јамачно по ноставб, по узрастЗц Егштцанам нај подобнбјшв" 2)
Чернце шд1чке, то je, i н д i ч к у ч e p н в, oixicyjy старогелен-cid сшсователв1 страшанско д1вогат; бт су скггалп;е, кочовнШ д1вого. Геродот3) шше o hbix : „1ма опет jimx 1ндов, Koji iMajy jim o6i4aj, да не колву шчеса ж1вога, также тчеса не cčjy, nei-мају шч пребЈвалшч: него жеру траву .... I ако hžkto 1змед HBix зболј, гре в пустшју i ce тамо влеже; i ншто не CKep6i, a.ii je умерл, леж1 једнако јешче тамо болен."
Бш су Ka.iaTeji тако лвут1 лБудожруи, да су почггал1 гр4-хом i безбожноству cBojix CTapix i болшх лвуд1 не y6ijaTi i трупла rio6iTix i мертвјх не жретч, него jix честно спалш. Дарејос је ио-шицал тако 1меноване Калатеје, племе шд1чко, које своје родггелвс o6i4aBa жрет1 i jix je ио толмачб впрашал в назочност1 Геленов: что 6i ce вам морало датј, да 6i Bi своје померте отце палш ria jix не жерл1 ? На то су громко усклшнул1, да нај нбчто тако безбожнога нт не 1зговарва." 4)
„Јако Мегастенес пртов^дује, сиилствују oHi јавно i жеру трунла родственшов CBojix." 5) Ti черлф су жерл1 чловечско месо јакоже nci, зато говоре Словешџ, да су то: ч e p н i з a м o p ц i песлајнарвв
K тому д1вокому лвудшству шдочкому су спадал1 кром^ черн-цев также д1вош i страшанско б£дш П a д i j e , по славјанско : х у д i, то 3Ha4i: злобнј i заједно 6 fc д н i. 0н1 су лвyдi рад1 злобност1 своје i3 4eripix чшов 1зпехнвеш i ирогнан1 i су стра-шанско 61л1 занушчеш. ILiinij iiime o Hbix: Кромб лвуд1 4eripix ч1нов, iMa в liliji јешче једно jiHO полодовоко нлеме страшанско уткжовано." в)
,,0стал1 1нд1, lipoTi 1зходу су скггалше, кочовнш, жеру месо cipoBO i ce iMenyjy Падцамв Htix o6i4aji су, како ce нршов^дује,
Страбо стр. 690. 696. Плш. 6, 19. (23.) — 2) Appiau 1нд.
6. — 3) Геродот 3, 100. — 4) Геродот 3, 38. — 5) Страбо стр. 710. - 6) Плш. 6, 19. (22).
ол^дечк Ако hžkto јзмед ntix зболц будо мужчша, буда женшчша, онда y6ijy всегда мужчшу HteroBi сосед1 твердеч1, да га бол^зен змедлбје i jiM CKasi меео нвегово; i ако ce i3roBapta, да Hi болен, га једнако не поштеде i не пошчаде i га y6ijy i зажеру; i ако женшчша збсш. сторе нве соседшје icro тако, како мужчше. Па ако нјжто i постара ce, га icTO тако заграбе i га зажеру. Але то се случ1 не мнопм по тому, что всакога, ктож збол1 уже преде y6ijy."')
Norici, Noreja, Norikum.
Zemlja Norikum je graničila zapadno na Retiju i Vindelikiju do pogranične rčke Ina, severno na ršku Donavu, izhodno na Pa-noniju do pograničnoga gorovja, polnoga dolov i dolin i kutov, Kutja, po latinski: Cetius mons; južno ni bila medja vsegda ona ista; v starine su spadale pokrajine Krajnska, Terstinska i Gorička k Noriku; pozdnčje pako k Italiji i onda je činivala južnu medju Norika rčka Sava i planine karničke i ziljske (alpes julicae).
Imena Norici, Noreja, Norikum su starodavna i daleko starčja od zavojevanja rimskoga. Pomžn tčh imen su uže mnogi različno skušali razjasniti. Heleni su bajali, da izviraju ta imena od nčkoga sina Herakleova, kralja Noriksa, kteri bč vladal v toj zemlji i od njegovoga imena bi bila povstala imena Norici, Noreja, Norikum. Ale v zgodovinč se nikdč ne javi te kralj Noriks, vidi se, da je to ime Noriks s kraljem vred izmišljeno samo tčm namenom, da bi po toj izmišljotine po krajnoj mžri zdanljivo ta imena mogla izjasniti se. —■ Heleni su jako često imena tudjih narodov i tudjih pokrajin čudno prekrutovali, i kazili. Ako je samo nekoliko osob helenskib se preselilo v nčku tudju zemlju, uže su tverdili, da je cčla ta pokrajina vlastno helenska; kdčkoli seje nčki helenski vojvoda v tudjej pokrajinč vojskoval, vse jedno ali je pobčdil ali ne, su ju uže poči tal i za vlastninu helensku. Ali pak nčkamo nikogda nisu došli vojskoj, nisu poslali tamo žive duše v naselbinu — su zemlju jednako skušali si bajkami prisvojiti, govoreči da je njihova; pomagali su si s tistim baječnim Heraklem, kteri je procestoval ves onda znani svžt — razumi se, po bajke — i kamo je prišel je zapustil sine, i sini su postali kralji, i narodi su se po imeni tčh kraljev prozvali — to se vž, da to ni istina, nego da su Heleni samo tako bajali; na primžr: Herakles je pricestoval v severnu Evropu v pokrajinu Polčsje imenovanu, je tamo prezimoval i se soznanil s nekoj kačjej džvuškoj, koja je imela podobu na polo človečsku, na polo kačju, s njej je imel tri sine, koji su se zvali jeden: Agatirsos, drugi: Gelonos, tretji: Skites; vsaki izmed njih
7) Геродот 3, 99.
«
je se načinil kraljem jed noga naroda i narodi su se prozvali po imeni tih Herakleovih sinov; po Agatirsš zvali su se ljudi Agatirsi, po Geloni Geloni, po Skiti Skiti. To vse je očitna bajka skupa s Heraklem i s njegovo) kačjo j divuškoj.
Tako je takže te Noriks Heraklič samo osoba izmišljena, da bi se imena Norici, Noreja, Norikum iz helenščine izpeljati mogla.
Nemečki učenjaki su ta imena skušali izpeljati iz nemščiue, po podobnosti imena Norikum su nagadjali, da je to nimečko ime: Nordrik = Nordreich = severna dežela. To izpeljevanje je uže na pervi pogled protismiselno. Nimci su prebivali severno od гбке Donave, Norikum se je pak razprostiral južno od Donave: bilo bi vsakako protismiselno, ako bi Nimci zemlju od njih južno ležeču imenovali: Nordrikom, severnoj pokrajinoj; naravno bi ju morali imenovati jednom: Sudrikom; južnoj zemljej.
Slovanski pisovatelji naprotiv su mislili — i to po vsej pravdi
—	da su obivatelji Norika bili Slavjani i da se ime slavjanske dežele ima naravno izpeljati iz slavjanščine. V slovarjah slavjanskih se najde slovo: nora = jama i iz toga slova bi se istina mogla jezikoizpitno (etimologično) pravilno izpeljati slova: Norici, Noreja, Norikum; Noreja bi onda značilo toliko, kako zemlja jamasta. — Samo to ne kaže dobro, da bi zemlja polna hribov, holmov, berd, planin i visokih skalnatih kernov (verhov gorskih) imela imenovati se misto: Gorotanijoj ali Kernijoj, zavolju nikoliko jam, nor : No-rejoj. Ale slovoizpitno se može, kako je uže rečeno, ime Noreja pravilno izpeljati od slova: nora. — Sada pak nastane uprašanje zgodovinsko: Slovo Noreja se može izpeljati od slova: nora — ali je pak v istine, v dijanji, v dili tako postalo? To je uprašanje zgodovinsko, na to ima odgovoriti zgodovina, to je, stari spisovatelji.
—	Na to slavjansko zgodovinsko uprašanje nam odgovori slavno-znani spisovatelj latinski Publ. Virgilius Maro v Aeneidi I. 246.
—	On pripoveduje, da je Antenor iz Maleasije priselil se z velikim množtvom naroda na najsevernijšu pokrajinu adrijanskoga morja.
—	To je zgodba istinita, ktera je slučila se blizo leta 1180. pred Hristom. — V toj zemlji, koja se je posli imenovala Norikum, je Antenor naselil jeden dil svojega ljudstva, je napravil naselbinu, ktera je po njem, po Antenori, ime polučila — et genti nomen dedit — ljudstvo je po Antenori ime polučilo. — Kako su se pako morali imenovati njegovi ljudi, kako naselbina i kraljestvo, ako su svoje ime po Antenori dobili? Ni moguče jinače, nego da su se imenovali njegovi ljudi: Antenoriči, naselbina: Antenoreja, kraljestvo: Antenorikum. — Znano pak je, da Slavjani, osobito Slovenci od vlastnih imen radi izpuščajo perve slovke (silabe) osobito, ako su imena dolga, na primir: mesto Valentin = Tinja, misto: Ignacij = Naci, misto Antonij = Toni. Ako se pervi dvi slovki v zgori imenovanih zemljepisnih imenah izpustite Ante-noriči, Antenoreja, Ante-norikum, imamo imena presna: Noriči, Noreja, Norikum.
Virgilius je svoju zgodovinsku Slavjane tikajuču se včst jedno-dulio zapisal, kako ju je izvčdel — ako bi on bil nam Slavjanam za ljubo to iz svojega izmislil, bi bil on naj večji panslavist, čto jih je nekogda na svčtč živelo.
O slovč koleda.
Koleda je prastaro slovo slavjansko, kteroga poinčn je nškoliko zatemnel i nejasen. Skušali su ga uže nčkoji pojasniti na razne načine. Prispodabljali su slavjansko slovo koleda s latinskim, takže zatemnelim slovom: calendae; ale obe slovč sta ostale jednako za-temnele po prispodabljanji, kako sta bile popred. Slavjanska slova se imaju izpeljevati iz slavjanščine i po priložnosti iz sanskritščine, ne pako iz helenščine, latinščine, nčmščine ali normanščine.
Nčkteri običavaju razjasniti taka slova po mitologički tver-deči, da su taka slova imena bogov ali boginj ali nečistih duhov; ako je slovo spola mužskoga ali srčdnjega se reče, da je to ime nčkoga Boga, ali je slovo spola ženskoga, se reče, da je to ime nčke boginje; na primčr: Koleda je boginja teme ali svetlobe dneva ali noči ali pak boginja pustnih posvetnjakov, kako bi se reklo po ruski, masljaničnih potčh. To ne velja. Spisovatelj ne smč našim praroditeljam svojevoljno izmišljevati mite i mitologiju, boge i boginje i jih njim navešovati, na ktere nisu nikogda všro-vali; nego on ima izslčdovati zgodovinsko, kteru včru su Praslav-jani v istinč i dejstvitejno imeli.
Izsledovatelj slavjanske starine, narodopisa, veroslovja, zgodovine, napisov i slik iz dobe predkristijanske bi se imčl tverdo der-žati slčdeče istine: Praslavjani su včrovali samo na jednoga boga v dvčh osobah, v boga i v boginju, v angelje varhe, hranitelje — pa nisu ničesa včdili, od jinih bogov, od černih bogov ali satanov. Ta resnica (axiom) izslčdovatelju slavjanskih starin dobe predhrist-janske služi svetilom, da pri svojih izslčdovanjah ne zabludi v fantastično bludišče mitologičko. Kadakoli pri slavjanskih izslčdovanjah prikaže se več bogov ali boginj ali nčkak satan, to je izvestno znamenje, da je izslčdovanje zabludilo krivim putem.
Slovo koleda, kako i več jinih slov, proizhodi od glagolja: kl-ati, kol-j em.
Od kl-ati se izpelje slovensko: k 1 - o b a s a.
Od kol-jem rusko: колбаса; rusko i serbsko: коливо, to je, kaša pšenična svarena s medom i s jagodami, ktera se o nčkterih prazdnikah v cerkev prinese, da se blagoslovi i onda jč; ilirsko-slovensko znači kolivo: dar kteri si pošiljaju sosedi, k^gda svinje kolju, jednu bčlu i jednu mesenu klobasu i kus mesa; rusko: кол-дунт, i колдунвл v predhristjanskoj dobe jako čestno ime mužščine ali ženščine, kteri su klali o svatkah žertovovanu živinu, govedu, ovce, jagneta i perutninu. V hristjanskoj dobč se je to ime spre-
mžnilo v ime porugljivo značeče: Zauberer, Zaubererin; odtuda rusko колдоватв, h e x e n, zaubern; koleda znači 1. v predhristjanskoj dobš klanje živine žertvovane o svatkah; 2. tretji den svatkov devetdnevnih, o kterom se je klala živina žertvovana; 3. meso žertvovane živine; 4. v dobč hristjanskoj večer pred svat-kami, to je večer 24. decembra; 5. v Rusiji vsi dni od 24. decembra do 6. januarija; 6. obred hoditi o svatkah, božičnih prazd-nikah od hiše do hiše i peti pesni božične i koledničke i sbirati dare; 7. dari, kteri se sberu pri koledovanji; 8. pri Serbah svinja, ktera se o božiču zakolje. Od tuda izhode i slova: коллдоватв = koledovati 1. hoditi o svatkah, o božičnih prazdnikah od doma do doma peti božične pšsni i sbirati dare; 2. nelčpo peti; dalje po češki: koled-nik, -niča; po ilirskoslovenski: koledova-vec, - vka, po ruski: коллдчикг, коллдчица, коллдовш;икг, -цица.
To znači slovo koleda i slova njemu srodna; k o 1 e d a ni boginja; nije nikada boginja bila, tako malo kako klobasa.
Iz praslavjanskoga nravoslovja.
1. Pesen i» ziljske doline.
Ruski narodni ples horovod i horvatsko i serbsko kolo su Slovencem neznani, oni imaju samo dva narodna plesa; j eden obični raj, kterogaimenuju naGoričkom pravilno plesom slovenskim, v ostaloj Sloveniji i na Nčmečkom ga pako imenuju štajriš; je ples zgodovinsko pemetigoden i jako star, jigraju ga obično i v Poljskoj, kdč ga zovu štaler namčstč štajer. Kromč toga je ješče v običaji v ziljskoj dolinS obredni ples imenem visoki raj; te je znan i pri Poljakah i v cžloj Evropč pod slavnim imenem: mazurek. — Jedno pčsem sem pako najšel v ziljskoj dolinš, koju sicer nisem videl jigrati na ruski horovod, ktera je ale jako podobna horovodu; samo trčba da se ustupe pevci i pevkinje v okrug, to je v kolo v sredu okruga ali kola j eden mladeneč i jedna deklica, ktera se tako vedeta, kako pžsna kaže. Takole glasi:
Sen mi en pubič perleti, *) pred okenco mi obstoji. „Le tu si ti, le tu si ti, „Le koj si mi pernesu?" 2)
„„Pernesu sen ti pantelne, „„pantelne prov židaste."" 3) „Le bježi preč, le pojdi preč, „saj nisi moj te pravi!"
') Semo prileti nžki mladeneč. — ') Kto si ti, čto si menč prinesel? —
*) Seidene Bander.
I to se poje tako napred, vsaki prinese nečto jinoga, vse redke se ponavljaju jednako, samo redka 5. i 6. se spremšnjata takole:
Pernesu sen ti štunfiče Štunfiče lepo vprižane. 4)
Pernesu sen ti čreveljče čreveljče prov prajzaršče. 5)
Pernesu sen ti burtah lep, oj burtah lšp prov židasti. 6)
Pernesu sen ti paseč lep, oj paseč 1бр in zavsperšči.7)
Pernesu sen ti pintelč, oj pintelč lšp prov zmoduani. 8)
Pernesu sen ti žvinkelco oj žvinkelco vso zmiguano. ®)
I vsegda se poje:
Le bježi preč, le pojdi preč, saj nisi moj te pravi.
Posl&inja sloka se poje:
Sen mi en pubič perleti, pred okenco mi obstoji. „Le tu si ti, le tu si ti, „le koj si mi pernesu?"
„„Pernesu sen ti perstan zuat, „„perstan zuat in zakonšči."" „Le pridi sen, le pojdi sen, „saj ti si moj te pravi."
Ta pšsen ali te horovod je iz nravoslovja praslavjanskoga, se poje k velikomu nauku:
„Deklica tisti je tvoj te pravi, kteri prinese perstan zlat i zakonski."
*) Striimpfe gebliimte. — 6) Schuhe preusische. — e) Fiirtuch seidenes. — ') Salzburger Giirtel. — 8) Mode-Kopftuch fiir ledige Miidchen. — »i Brust-uadel mit Zitterftitter.
2. Ne budi hud, zli.
„Bog je stvaril slžpirja tako, da je lčpo jasno vidil, kako druge živali, Kada je pak slepir vidil kače, zmije, da su svojim strupom človeka mogle umoriti, se je zlobno razgernul i rekel: jaz budem tako hud, zli, da budem človeka presunil i skoz i skoz njega skočil.
—	Bog je pako rekel: Da ne budeš mogel biti tak hud, tak zli, budeš pak slšp; i od toga vremena ne vidi nič, je slžp i se imenuje slepirjem.
Ne budi hud slžpir."
\
3. Ne budi prelep za dilo.
„Kada je Bog svčt stvaril, je stvaril takže reke i potoke i. je ukazal pticam, da si izgrebu od rčk i potokov male roviče, da bi po njih voda tekla, da bi se mogle žedne napojiti. Ptice su šle i su si s kljuničami roviče izgreble. Ptica kovač (kleiner Baumspecht, certha familiaris Linn) pa ni hotela iti grebst rovičev i je rekla: Ne mogu iti, ja bi si svoj lčp kljunič pogerdila. Bog ji je rekel: ako ne pojdeš rovičev grebst, pa iz rovičev takže pila ne budeš.
—	Radi toga ne sme iz rovičev se napiti, nego kada je žejna mora čakati dežja, da si pogasi žedju tčm, da kljunčem o dežji si v zrakč kapljice vjemlje. Po lete kada dalžje časa ne dežuje, terpi ona ve-liku žedju i glasno dežja prosi i kliče: pij, pij, pij! pij, pij, pij! je žedna, bi si rada žedju pogasila, zato jer tako kliče, se takže imenuje: pivkoj. —
Ne budi prelčp za dčlo, kako pivka."
4. Ne budi len.
Zapisal v Istri g. Jakob Volčič točno v narečji istrijanskom, ovde pako stoji v jeziku uzajemnom.
„Bog je stvaril derva (lžs) tako, da su sama hodila človeku na dom — ako je bilo komu potršba. — Jedenkrat kada su derva šla upravo sama na dom je nčka stara baba šla nanje (na derva) zajahat, se je sama takže vsedla se na derva, da kada idu upravo sama kuči, naj nose i nju, mčstu da ima sama hoditi. I oni put su derva zaostala i ne hode več sama na dom.
Ne budi lčn — kako ta stara baba."
5. Ne muti bogoslužbe.
Se pripoveduje v Koruškoj i v Štajerskoj.
„Bog je stvaril vrana tako, da je bil vran po perji jedna od naj lepših ptic i pčl je tako prijetno, da su ljudi iz hiš lčtali po-
slušat ga, kada je pel; srečen človek, kteri je v svojem življenji vrana vidil i ga sprepčvljati slišal. — Nčki den svatkov ali prazd-nikov je med bogoslužboj opet počel sprepevljati i ljudi su leteli od bogoslužbe vrana gledat i poslušat. — Vran se je tem pri Bogu zamžril i da bi vran v buduče ne mutil ljudi pri bogoslužbe: je mu Bog odvzel lžpo perje i sladko petje, da je sada jednom černa ptica i da jednom zamolklo se dere: „prat, prat!" ni rad čern, bi se rad umil in spral. Detca slišeča vrana dreti se, mu govori: „Le ti jidi prat, imaš černe nogice!"
Ne mešaj bogoslužbe — kako černi vran!"
Da je vran ptica bezbožna, to je znano ljudstvu cele Slovenije i Bčlorusom i v Indiji Arjem. Bžlorusko ljudstvo pripoveduje da je prazdnik blagovžščenja (oznanjenja device Marije 25. marca) tak velik prazdnik, da te den niti kruk (vran) gnčzda ne zaviva; iz česa se vidi, da počitaju vrana med bezbožne i zlobne ptice. — To mnčnje o vranč imamo Slavjani iz Indije, kdž se o njem čita v indičkih puranas, svetih pripovedkah, slčdeče po ruskoj poslovicč: 6. Добраго держисл a отгб худаго удалисл.
Pripovedka iz sanskritskoga.
„Poleg cestč v Užajine stoji zravno puta visoko smokvino (figovo) drevo, na kterom sta običavala prebivati ptica ibis i jeden vran. Jedenkrat se vleže v hudoj polžtnoj vročine truden putnik v sencu toga drevesa počivat, položivši poleg sebe luk i stržlu i zaspi. Po nčkoj dobš mine senca raz njegovo obličje i solnčni žar ga obsšje. Ibis odzgore to pozorujuč razprostre iz dobroserdečnosti občdvž perutč i ga obsenča; zlobnomisleči vran pa sklene spijočega zne-pokojiti i se njemu učene (vserje) v odperta usta i odleti. Muž se zbudi, vidi jednom ibisa i ustreli ga svojej stršloj.
Velik nauk: Dobroga derži se, od hudoga pak oddalji se."
Vredničtvo ima ne malo knjig krasnih i dragih, Mere bi bilo rado gospodom čitateljem oznanilo, šal nam je vesma, da nam nemile okolnosti do sada toga dopustile nisu, zgodilo se bude totčas, lcada zaderške nemile odstranimo, prosimo učtivo, da cestna gospoda pošiljatelji i darovatelji knjig ne zamere nam, čega nismo mi krivi i čto budemo radostno storili, kada budemo mogli.
Listnica vredniitva. G. M. P. na L. gorč. Vaš dopis je beseda o pravom čase. Sprijeli smo po tom opet dopise, osnovno premišljene, v sledečem čislš več o toj prevažnoj stvari. — G. J. H. v C. Serdečna hvala za Vaš učeni trud. Podpirajte naše obče literarno delo. Obširnčje v posebnom liste. — G. L. Ž. v T. Se zgodilo.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcš.