SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
„ q Izhadja desetput y lete po jednoj cšloj listine i	Ift^J.
o.	velja g poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.
Поздрав Славјану.
Долетчла б4ла BLna славска Усред нашега Целовца града, Долетчла пак је усклшнула, Народ славма ce6i дсшвала, Да му каже, что на сердцу лела. Так му поче 'вако бесбдт: „Ој народе, ој мој мШ роде! „Од како је родгла ме мајка „Радостно Ti говорига шсем, „Јер сем јадна невесела б!да „Од жалосп i сузе ротла, „Что су Слав1 тако поц^пат „У језшу i у тсменпџ „1 због тога у непруателвству. „Ево сад' су веч тчсуча л$та, „Како мерз1 једен на другога, „К'о да Hicy порекла славјанска, „I зато заостало је славјанство „I постало много- тудјом рајом „I зато су MHori ce CTiflki „Народносп i порекла свој'га „I у тудју народност се прелш, „I зато сем туговала горко: „Ал од сада туговатч нечу, „Јер се зора појавјла слоге „У частку словственом „Славјану"
„У срЗЈдшга д^лателвев славсих, „Koji желе, да сад Bci Славјат „Узајемност всеславјанску спруме, „Шсмешцој с' једној се служе, „Шсмешцој баш правој славјанској, „С којој су нас налп агшстол! „Света Цгрк i брат МетодуЧ „У Хрктову в^ру все пр1вел1 „Тако званом nicMOM „1Дршцој", „С којој с' служе до сто мшјонах „Православне в$ре Tix Славјанах. — „Валва да је веч једенпут време, „Да Славјаш веч једанпут в1де, „Да је право пред Богом i лвудм1 „Облвубт вес народ славјаноа, ,,Прш>убгг' се свепм апостолам „Светом IJipi i брату Методу. „To је желва oLia апостолах, „Да Славјат буду просв&глвет „I да буде народ нај снажнуЧ. — „I зато сем ево долет^ла, „Да ја теб1 своју радост кажем „I да слушам нашега Славјана „Посланша тога божјега „I остале родолвубе верле, „Нослушајте jix i сл^дујте! „Пак сад' с Богом од Бога благослов.
„Сад' пак адем к мојша сестршама „По Еврот всјш славјанкшјама , „Да јш кажем, что се овд£ рад1, „Але нај преј к' мојеј мшој ceji, „Muoj ceji Моравкгај! Buri, „Кд4 потпва апостол Методе „У нвезшом граду Велеграду, „Да јој кажем, да се овдб рад1, „Да Bci Слат 1џрШцу npisie, „Пак сад' треба i Моравша народ „Да се сет1 свој'га „Будипра"
„Да ce cerri сво'га „Сватоплука" „Кој' доведе апостоле наше, „Да донесу тсмо 1џршцу, „Да прјведе вес славјансш народ „У Хрјстову в^ру спасоносну, „Пак да кнглгс оне Шрмове „1з арх1ва церквена 1знесу „I народу свој'му сад поднесу, „Нак да опет 1џршцу npisie, „С осталој братјој да се слвубе, „Да Славјат Bci постану сложт, „Једтм тсмом ц1р1л1цој служе, „Да постане народ вес снажшр „Да с' не стадј своје народносп; „Да ce clmi Ц1р1ла у Иму „1 Метода с^на у Велеграду „Обрадује i утЗши навек; „Пак да моле всемогучег' Вога, „Да с' утверд1 мед Славјане Слога.
1874.	Царев1ч.
Д oпiс Серба: Пречестт господше ! В Вашем лшт4 желгге, да Вам се пошлве нап4в п^сен народшх Вука: Свецј благо дФле i Огнвана Mapija. Te ce п4сме п^вају свуда, гд£ Cep6i жјве онако что i друге народне јуначке п$сме у з г у с л е п^вајуч разказоваје , iipinoBiдоваје (ге-citativ). В авструскјх землвах, 1ну:имајуч1 Херватску i Крајшу пЗшају сл^шџ по славах (светковшах) npi цер-квах (сомнвах, Kirchweihfest) i кд4 cbžt нрола.-п, то jix слуша i даје jiM обхчно крајцара на поклон. В Cep6iji, Чернојгор£ i в друпх cep6cxix землвах, в Турској царе-BiHi nima всако, кто iMa гласа i ум^ пј;ват1. —
Ако одобр1те моје дотсе cTaBiTi в частк „Slavjaii 1зволв1те свободно nopaBHaTi својем наречјем, что хотгге додат! ш 1зостав1т1, можоте все по својеј нолгл прејшачт, a ако хочете i латшш,ој — ма да славенску мјсел нерадо облач1М в тудву халвшу, i то свободно.
Вас1л1је MapiiOBiu.
*
Вредтчтво ce прктојно захвал1 за предстојечу bžct
0	п^снах сербсгах i bIcoko почгга Вашу племетту i не-об1чајну узајемност, да 6i Bi благоволвно допустш i не-мале пром4не учшт o дошсах Ванпх. Upi Bauiix дотсах Hi тр4ба с.коро тчеса поравнатч: ако 6i „Slavjan" (пл намјшјен само Сербам, онда 6i в Baniix дотсах не тр!з-бало прем^ннч iirri тсмена, „Slavjan" HanpoTiB je нам4-нјен bcžm славјансгам племенам uiipoKora св£та славјанскога, он жел1 i ce труод, да 6i га колпсо могуче повсуда за потрЗзбу шшјкш i од тога слЗздује, да се нјжтере не-знатне i^iuKOCTi малко поравнају. Знатна пром4на је само једна једша, да се в Славјан^ ставлва м^сто nicMeHa „и" тсме „i". I то ce не чипва својеволвно, него гз на-стојашче потр^бе.
1[раво је да се употр£бује „и" в сербитнб кд£ глас1 „i" на npiiižp: дим Ч1тај: dim. — 1сто тако право је, да се га служе в рушчшј;, кд£ maci ,,ji", на nphrfcp: кра-и, кон-и чггај: kraji, konji. — В npaBonict узајемном je пако „и" двојсаиселно, Сербам глагч „i", Русам „ji": да ce „Slavjan" согне тој двојсшселностч ставлва всегда „i". Вреднштво се точно слага с Вашој i3pfeoj: „слав-јанску мшел нерадо облач1м в тудву халвшу."
Дотс i3 Крајнске. Beлeчecтiтi господше! Ваша прав мига пјјсшца o св. Идрјлу i Методу, катеру смо денес в домачеј Фарној nepKBi двапут спЗшал^ ме је сино ганола
1	миобно прегрела. Cnfeaje красну nžcmcy, представлвал сем ci св. благовЗ;сттка в оно време, кд£ ста цестовала мсдву Славјане, нирвајуча св. в-бру, i заједно велшом тру-дом д^ловала на взајемност славјанску т4м, да ста нам основала учену идриску лггературу, 13 које ce је нам по-чела разцв^татг прекрасна кнтжевна будучност. „В лвутом 6oji ce нов св4т npiueHBa"; TaicoBi бој шела ста св. 1Џр1л i Метод од ночетка до конца својега д^лованја јакоже апостола медву Славјанаип. Кд4 cToji в иБсннџ: „Slovenom" заиЗш смо „Slavjanom". 1 Ећсшцу сем з орг-лвам1 рахло спремлБал, тако да је нр1чујуче лвудство всаку кичцу доста лехко i разговетно разумело.
Славјат тшемо сада: Slo veni, Slovani, Slaveni i Slavjani. Како je пак no узајемну правишо?—
J. B o в k o в, учггелв.
Одговор вреднјчтва. До сада смо своје народно iiie разлмно тсаваЈа; како се пако по взајемну ina nicaTi обчно iivie Bcf,x наипх племен, всега нашега народа: то се буде в блшсјем час$ доказателвствамј доказало в cnicš: O слЈдах праславјан — овд£ само кратко; niine ce правшш: Словенец, Словак, Словшец од слова: сло-BiTi = roBopiTi; обчно iiae ц1;лога народа нашега пако је: Славјаш.
0 СЛЗДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвованје.)
В тој подоб£ сложена је та ибсен јамачно в доб£ хрштјанској, доказ тому, јербо се в нвеј сиомЕнјају света Mapija, све/ri Петар i свеи Пантелуа. — Једро nžciii, то je, i3Bipna подоба нвена, сега иако в нај давн^јше добе чловечанства, то је, в добу жолезну; доказ тому је обсег nični. Једро nžciii ce до& т®м, ако ce јзостано Bci iipicTaBKi хрктјанша i онда ce каже iižcch b пресној својеј je-дернатој i стародавној подоб4 i3Bipnoj i 1згледа тако:
Oj Тндмја Ti землва проклета! У 1ндвф тешко безаконве: ие поштује младв1 стар!јега, не слушају двеца родггелва; род1тел1л нород погазш, црн iai 6io образ на д1вану пред самцем Богом icTinijeM! *) Кум свог кума иред судове твера i доведе лажлмве свједоке i без вјере i без чште душе i оглоб1 кума вјенчанога; a брат брата на мејдан заз1ва; двевер cnaci o cpaMOTi радј a брат сестру сестром не дсшва. A Бог nycTi тешку болезанву, болезанву страшну срдоболву, 2) те noMopi i старо i младо i растав1 i >пло i драго.
Што остало, то ce иокајало, господша Бога вјеровало. I осташе божр благослов1, да не падне леда Hi сшјега до један пут у годпп дана; како онда, тако i данаске. Боже М]'л1, на свем тебе вала! Што је бшо, вшге да не буде!
П p i м е т б e. Праславјаш су в£ровалЈ једнога једшога Бога icTinora в диЈх особах: бога i богшју, су в$ровал1 Бога кзтшога блЈзо c onijii icriMi властноствам1, како Mi хрктјанј. — Тежка бо-лезанва, то је худа болезен; сердоболва је болезен i3BipH0 шдшка сада Јменована: Cholera inorbus. — Обсег те народне сербске nični ce д1вно слага с народној ибснву o железној доб4, како ју je 3ani-сал Гесшд — иа сербска ničen ni i не може 6ixi начшвена iio Гестдовој, како 6i можебт ce н^кому здбло, јербо сербска обсеже нредмете, o Kojix Гесгодова тчеса не спомФнја, на ripiMip сио-Minja i3pi4Ho землву 1ндуу, онда oriinie i что ce je годоло iio доб^ железној намреч: Бог nycTi на народ неправшп 1 злонаматш страшну сердоболву i lioMopi старо i младо, что је остало, ce је иокајало, господша Бога вбровало — тога лвубоштнога прштавка neiMa ni ničen Гесшдова, hiti ničen руска o железној Ao6i, liiTi шрско-словенска o 1ндјЈ1.
Прарод1телв1 Славјан iMeiiiTo Сербов су i3Koni npe6iBajii в 1ндф, доказ1:
Cep6i в својеј народној nicm i з p i ч н o cuoMiHjajy ce IH д i j e:
Oj 1ндвца Ti землва ироклета! У 1ндв1Ј1 тешко безаконве!
27.	CnoMiHjajy ce железне добе, коју BipHo i на концб јешче niKO.iiKO o6uiipHije oriimy, него Геслод.
28.	CriOMiHjajy ce iiOKpajiHe од Бога благословлвене, кдi паде ciiir само једенпут в л i т i; та крајша се разпростра в 1ндф северно од MicTa Мултана на подножјј горовја Пмалаје, KAi je поднебје иодобно евронскому (Bohlen, 1 35—37); народ ноје
i осташе бојкр благослов!, да ие падне леда ni cnijera до један пут у годт дана; како онда, тако i данаске.
29.	Прарод1тел1л Хорватов су npe6iBa.ti в Тндф полег Сер-бов, како i в EBporii; oni iMajy своје народно јме Хорвагј — Горвдтј сч\ јнд1чке Kpajine проспрајуче се на подножј1 ЈЛмалаје imehobane Haravati — Гараватј; тако зове се та иокрајша iio тому, что је горов1та i горната, i>ia мадо равнш, напроив много
холмов, xpi6oB, берд, rop, скал, сотеск i наравшх твердБав, мед KTepiMi je згодовшско знана твердвава Гвалшр, зато је звала се та uoKpajiHa i У п a p м a л «= Горенско, и) По иравцф i слово1зштно 6i ce iM&ii зват1 од слова: ћога aлi ropa Horvatami ал1 Г o p в a т a м i a.ii c санскрхтсгам иологласншом a: Harva-tami ал! Гарватам1 — na Mi останемо upi садајном o6i'iaji i тшемо, како je уже Нестор шсал: Хровате i Хорвате.
30. В надчкој iiOKpajinž Гарава-ri се најде i K i т o p 27) e MiioriMi паматшкам1: СерблБЈ i Хорватј iMajy в Ecponi также K o-тор, je нрастаро iMe. — i 31. Iio санскр1тсм cToji нологласшк a за всак1м нодогласш-I kom i to дотлб, дошгб намбсто тога пологласшка не CTyni no сло-' Boi3iiiTy самогласиш понолш; на npiMŽp: диатар, гаргара, Масака, Гараваи, Заре, Гангадвара, кд-fc славјаншчша јма o6i4no jine само-гласшке: шотор, горгора, Москва, Горватк језеро, Гангсдвср1 i тако дал£је.
Те шд1чга иологласнш су задержал1 Славјан1 в мнопх случа-јах до нашега времсна.
C л o в е н ц i в Крајнској говоре i шшу нбкада санскр1тск1 пологласшк a ; на npiMip : дан, лан, вас, нам£ст£: ден, леп, вес . . . говоре i 1Пшу Гаргара, вес npi словенској Горш^, мбсто: Горгора. Сц£ла санскр1тско je iMe горовја: Караванкас, Канкер. В збјбској долш£ ce roBopi: језара м£сто: језеро. Нај веч од ц£лс Словетјо је разиространБен иако те caHCKpiTCKi пологласнш а. колшо је знано, на зјлбској EicTpinž. ктера iMa сто xiui; сосед! блжнмх Beci EicTpi4aHe длбс тога санскр1тскога a оионашају ирјговором: „Дур! ca суама иадиарте, клвуч је па пад ирагам" ; то значк дверј сут сламоју нодиерте, клвуч јест пако под ирагом.
32.	C e p б i ставлБају также нјжада санскрјтсм иологласшк a; на upiMip: дан, мач, тама, шшак, лонац, ловац, сабратК caKpiTi .... mžcto: ден, меч, тема, шшек, конец, ловец . . . ,28)
33.	Б o л г a p i iMajy a, заб, даб, маж, рака, патшк нам£ст£ ij, зуб, дуб, муж, рука, путшк . . . iMajy: крав, врах, праст одахш . . . м£сто: керв, верх, нерст, оддехш . . . 29)
34.	П o л б ак i i м ај у ia: wiano, piana, swiat, siano, las .... м£сто: š, в£но, пЈша, св£т, с£но, лбс . . .. 30) iMajy a, sarna, czarni, garb, targ, martwy, twardy . . . . mšcto нологласнша e, серна, чернј, герб, терг, мертв!, тверд!....
35.	В i л o p у c i гмају а, табе, каго, багатБ10, старана, маладБ1в, паблжимг .... м£сто безпрјзвучнога о: тоб£, кого, 6oraTBift, страна, младБ1А, ноббжимг .... iMajy често : л, влрнмЛ, влночшсб .... м£сто: BipiiLift, в^ночикг. . . . iMajy чссто: л, нлгоднвн1, слстрБ1ца,
2е) Lasseu 1, 117. — 27) Lassen 1, 118. — 28) J. П. Ша-4>apiK: Народошс. 55. — 29) J. П. ШаФарж: Народогас.. 42. — 30) .Т. П. ШаФарш: Народотс. 80.
вллигаИ, ирвшлсли, блрезина .... mžcto е, негоднмА, сестрица, ве-лбшА, принесли, березина . . . ,31)
36.	В ел1корус1 Јзговарвају a: Масква, варота, галава, здаровт., стаитг, гаритг . . . . mžcto безпрјзвучнога о: Москва, ворота (врата), глава, здравт., стоитх, горитг .... То јзговарванје влада не само в млув£ Москванов, него тако говоре Bci Pyci кромб Малорусов.82) „Москва i весв мгт. (кром£ МалоА-руа) и за-надг (кромб Полши) говорлтг bbicokoio речвго, ^каготг, обрацал букву о, есло она безг ударешл, вг неполноглаение а.33)
Таково ставлванје самогластка a Hi можебпч н£ка скажена ал1 1зпорчена млува, — него то је од давновекоси облвублвено т-дјчко тсме а, ктеро ce је обдержало како irŽKi затмателвт i за-HiMiei паматнис в славјаншчш!; до днешнвега дну; је доказ, да су Славјаш в давновекосп пребјвал1 в 1ндф, тамо санскр1тск1 поло-гластк 13говар1вал1 i те шдачш 1зговор до нашега времена зачувалв —
37.	Руско ripiiipocTO лвудство зна на спамбт по ri-сучах л£т толшо пртов^доватч i спреп^влватч o својем пребјванр в 1ндгр в riepBix добах чловечанотва, шетто o доб-6 железној, да славјансш родолвуб над tžm чудом се чуд! i радоству остерот.
_ Пред вс£м спада семо д1внокрасна руска народна ničen зго-довшска: П^сен o Голуб1ној khirž. Чудно далеко је раз-нирвена та нбсен мед лвудством русшм. Госнод П. Безсоновт. Јздал је на св4тло красно i обнпрно д$ло: Калбки п e p е х o ж i е. Сборникч. стихов-б и нзсл£дован1е. Москва 1861. В нервој чаотЈ, в вшускб другом од стране 269. до 378. је забЈлвежи дшло.чатгшо, то је, од шсмена до шсмена точно i в£рно 16 разлж (varianten) те nični, како ce поје в слбдешх крајах Pycije: 1. в BoKHiiHi Сернуховскаго у£зда; 2. в деревн£ СаларевЈ Московске губертје; 3. в селб КаменкЈ; ТулБСке губершје ; 4. в МценскЈ!; 5. в ПовЈнецком у®зд4 Шунгскаго погоста; 6. в Остречшах-в Петрозаводскаго у^зда : 7. Одтуда јешче једну разлшу; 8. в сел® Анраксш* Орловекаго у£зда; 9. в погостб Желвна Торопецкаго убзда Псковске губершје; 10. в сел£ Борород^ком Орловскаго у£зда; 11. в селЋ Павловском Зветгородскаго уЈзда Московске губернјје; 12. в Омбјрској ry6epniji Сввранскаго убзда в се.т£ Ре-ивевк£; 13. в селб Оабуровом Малоархангелвскога у£зда Орловске губершје: 14. Опет Одтуда јша разлша; 15. в BiTe6cKoj ry6epniji Себежскога у£зда; 16. в сел£ Верхотчшаша Бодровскаго у£зда Воронежске губершје. — Учеш i неуморш сбјрателв i 1здавателв је послЈјдшч јешче все те разлже i lični o KHbiri Голубшој случо в једен свод, по којем се легко все те разлше једшм ногледом ире-гледну i призподобе.
Та руска народна i в Pyciji јешче в наше време јако разпп-
31) J. Ц. ШаФарш: Народотс. 30. — 32) Ј. П. ШаФарт: На-
родошс. 13. — 33) Далвев словарв слово: а.
рвена н1сен o Kiibirfc Голубшој je за нај давнбјшу славјанску згодовшу тако важна i долсжгга, да се мора овд£ точн£је i обппрнбје разложт.
Разлшоватч ce iMajy Tpi подобе те nfcciii: 1. подоба хрштјанска, 2. нодоба предхрјстјанска i 3. подоба нај давнбјша i i3oipna.
Подоба те nični хр!стјанска je та, како ce в наше време иоје c MHoriMi очггно хр1стјансгам1 npicTasKaMi, како ce најде в raitiri: Ка.тЈжи. 34) — Ако ce i3nycTe i одстране Bci upicTaBKi xpicTjancKi, онда iiiaMO п$сен в подобб нредхр1стјанск0ј, пбсен o Голубшој KHbiri; i ако ce онда јзпустч i одстраш јешче все, что се пршовбдује o Голубшој Kiibiri, онда остане само кратко једро nični, остану само упрашанја i одговорј — i то je i3BipHa стародавна подоба те nični, ктера ce је од праславјан звала: в i c o к a a п i c е н б. — Једро i3BipHO те iižcm ce je в£рно зачувало в всбх трбх подобах.
Обсег i3BipHe подобе п-Беш разпаде на 4eripi раздбле: iiepei в ž p o в н i, догмапчга; друи землвеи1снј, геогра<ичга; TpeTfci нравословн!, моралт i четвертј згодов1нскЈ, шторгчга.
Ta ničen в ieBipnoj стародавној подобб 1згледа таколе:
ВБ1СОКАЛ ПЂСЕНБ.
1. BipoBiii одд£л.
О-тт, чего зачалсл 6®лб1н волбјшА cbžtt.?
Отг чего зачалосв солнце красное V
Отг чего зачалсл младч. свЈтелг мЈслцг ?
Отгб чего зачалисв зв£здм часгал?
Отг чего зачалисв зори лснбш ?
Отт, чего зачалисв ночи темнБШ ?
Отг чего зачалисв в^трн бујћше ?
Отт> чего у наст> вт> землЈ громБ1 иошл1 ?
Отт> чего зачалисБ дожди силбнбм ?
Отг чего зачалсл лпрт>-народг Божн! ?
Отт> чего взлтб1 телбса наши ?
Отт> чего зачалисБ кости крепмл ?
Отт> чего в наст. умгБ-разумт> ? —
Б§лби1 волбнб10 свбтг зачалсл отт> суда Бож1л.
Солнце красное отч. лица Божјл.
Младг-св'£телч> м§слцг отг грудеА Божбихт>.
Зв1здб1 частБ1л отт> ризх Божбихт..
Зори б£лбш от% очеи Вожбих-б.
Ночи темнБШ отт> думг Божшхг.
В£трн буАшле отт, дБ1хашл Божвева.
ГромБ1 пошли отг глаголг отг Господншхг.
Дожди силнБ1е отт. мислеи Еожбихт,.
Мирг-народг БожШ отт> Адамш.
34) П. Безсоновг. КалЗжи перехсдае. Сборникг стиховг и изсл£доваше. Москва 1861. I, 269—378.
Телбса наши отг ctipoii земли. Кости крбпкјл взлтвх отт, камени. Умг-разумг отт> облакг отт> небемшхт..
2. Землвешсш одд!л.
Которал землл bcžmt. земллм-в мати ? Котории царв надх дарлми царв? KoToptifi городгв городамт, мати? Которое море морлмт. матн ? Кое озеро озерамг мати? Которал ptica рЕкаих мати? Которал гора горамг мати? Которое древо древамт, мати? Которал трава травамт, мати? Которвш каменв bcžmt. камнлмт. мати ? Которал риба рибамт. мати? Которал птица птицамт. мати? Которми звјјрв звбрвлмг мати ? — Свлта-свЈтла-Русв-землл всбмт. земллмт. мати. У наст. б^лми царв надг царлми царв. (Јерусалнм-в) городт. городамг мати. Ошлнх море морлмт) мати. 1лвменв озеро озерамт, мати. (Јордан-в) рјжа bcLm-l рјжамт. мати. Горгор-в ropa bcžmt. горамг матп. A Кииарисг древо всбм-в древаагв мати. A Плакунв-трава всбм-в травам-в мати. АлатвфЂ-каменв всЗшг камнлм'в мати. A Китг-рмба bcžm-b рв1бам-в матн. A Страхнлг-итнца всЈигв птицамт. мати. Ешс п Индрикт. зв^рв bcžm-b звЈрлмг мати.
о. Нравословш одд^л.
Которвгаг гр^хамгв покалнве еств, a которвгаг грбхамт. иокалнвл hžtt>? Какт> 6bi всимт> гр^хамг прмценвл естБ. толвко тремх грЈжам-в нокалнвл uti-B: Кон кумг блудитг св кумоб (крестоввм). Кто во чреви симлна затравливаетг. Кто бранитт, отца со матервго. —
4. Згодовшст оддбл.
И то бвио у наст. на свгрои земли, соходилисл правда ст> кривдого, кривда ст> нравдого поснорили, кривда св иравдого иодираласл.
Кривда иравду одол£тб хочетт>, Кривда иравду иереспорила, иравда од кривдн отступиласл, иравда ношла по поднебесвн), a кривда осталасБ на cbipofi земли, кривда пошла ходитб iio inipy, станутт. беззакотл велшал, отт> кривдв! зомлл восколебаласл, отт> того народт. возмутаетсл, отт. кривдм стал-в народт. ненравилБнв1в, псправилБНБШ сталх, злоиамлтвБЉ Они друг друга обманутв хотлтгб, другт. друга iiožctb хотлтг. —
0 akadeiiiiekoiti spolku v Vidiič.
Sprijeli smo knjižicu podnaslovom: Vy ročni sprava a kade mičkeho spolku v Vidne od 1. listopada 1872 až do 1. ledna 1874 — i priobčimo iz nje svojem čitateljam kratek izpis misleč, da jako zanima rodoljubnoga Slavjana zvedeti, da se v Vidnč (v Beču, na Dunaji) nalazi česko-slavjanski akademički spolek i ješče nčkoliko družeb dijačkih iz jinih slavjanskih kmenov, i slišati kako se dari tamo akademičkomu spolku česko-slavjanskomu:
„Akademički spolek v Vidnč se je pred pet Ičtami ustanovil osobito tčm namčnom, da bi se spojili vsi dijaki slavjanski v Vidne v jednu bratersku družbu, čto je toliko potrebnčje, da lehče začu-vaju svoju narodnost, da ne utone v jej neprijaznom mčstč Vidnč. (Krasni namčn!) Ačkoli se je pako akademički spolek vsilovno trudil i prizadeval spojiti dijake vsčh slavjanskih plemen, je trud ostal prazden, (zastonj, zabadava) vse skušnje sdružiti se s jinoslavjan-skimi družtvami, kako s ruskoj Osnovoj, s horvatskim Velebitom, s serbskoj Zoroj i s poljskim Ognjiskom se nisu podarile i velkolčpa i krasna namčra je ostala sicer namera krasna, pa nedosegnuta i spolek je obmedjen i ograničen jednom na dijake česko-slavjanske.
Vslčd toga nije čuda, da akademički spolek imajuč neveliku čast dijakov českoslavjanskih ni tako utešeno se razcvčtal, kako bi imel po pravicč razcvčtati se. Vsakoga leta se je moral spolek bojevati s velikimi zaprekami i prekažkami imenovito pako vlan-skoga lčta je pretila nevarnost, da ne bi razpadel cčl spolek.
Pri takih neblagih pomčrah i obstojateljstvah s kterimi je moral spolek zapasiti i se boriti, je obernul vsu svoju činost i delavnost na znotrajnu opravu, i njegova perva skerb bila je, da bi se uredila spolkova knjižnica neuredjena, kako je več lčt se vlekla
od jednoga odbora do drugoga. Spoznal je doležitost i važnost knjižnice za spolkovo življenje i da bi se nezgode odstranile, je izbral dvž cesti, to je, da se v knjižnici dopolni, kdč nedostava se potrebnih knjig, i da se knjižnica uredi.
Nekteri majitelji i založniki novin pošiljaju spolku liste svoje budi darom, budi zasniženu cžnu. Spolek ima v svojih mžstnostjah razloženo okolo osemdeset novin i časopisov v raznih jezikah i o različnih predmetah toliko, da bi se s njimi mogla pohlubiti i pohvaliti i naj večja društva.
Da bi se odvernul nedostatek penez (denarjev, deneg), je odbor pozval vse prijatelje, da bi pristupili spolku. I iz vseh krajev, vlasti naše českoslavjanske su se priglašali k našemu spolku: čto naj lžpše svčdoči, da se uznava i očenjuje naše snaženje, tersenje i prizadevanje ....
Spolek čita členov čestnih, zakladajučih, prispevajučih i vikon-nih (džjanskih) skupa 183, v knjižnici je 1254 spisov v 1950 svez-kah. Knjižnica se je razmnožila džlom, da su se knjige nakupile, večjim džlom pak, da su se darovale po prijateljah spolka našega, med njimi se ima posebno imenovati slavni odbor v Parizč za pošiljanje knjig francuzskih do zemelj slavjanskih, kteri nam je poslal 91 dragocenih svezkov.....
Spomžnuti se ješče ima da zravno (poleg) zabavnoga oddžlka je v akademickom spolku ustanovljen i oddžlek vedečki i stenogra-fički (tesnopisni). Oddžlka vždečkoga se jih mnogo udžležuje i uča-stvuje i prednaškami v njem, kterih se vsakoga tedna jedna odbiva, se spolek jako oživljuje. Nahodi se spolek akademički v I. Schon-laterngasse v hiši 7. v 2. patrč (poshodž, nadstropji)."
K tomu popisu o džlovanji akademičkoga spolka pristavimo mi svoju dobromiselnu želju: naj te spolek srečno i blagopolučno napreduje i nčka se i v buduče krčpko derži svojega namžna, svojega krasnoga cilja uzajemnosti slavjanske. Da se uzajemna misel bolje i bolje širi i se utverdi bi nasvetovali dvž reči, pervič: da bi v vždečkih prednaškah akademičkoga spolka se vzel nžkada za predmet prednaške neki prikladen sostavek iz našega uzajemnoga časnika Slavjana, drugič, da bi jeden ali drugi člen akad. spolka, kteri je osobito unet za čehoslavjanstvo i za uzajemnost, se potrudil i napisal kak nevelik sostavek v naš časnik — v češčinž. Slavjan ima od nekoliko časa uprašanja včdečka, i odgovori na ta uprašanja se jako rado čitaju. — Ako bi pak nžkto hote! si osobito obraz raz-svžtliti pred čitateljami „Slavjana", nžka spiše dopis češkim jezikom — i pismenami cirilskimi. Kakokoli napiše, bude dopis jako zanimiv i ljubopiten samo, da je spisan češčinoj i cirilico j — tžm stupi dopisovatelj na visoko stanovišče česko-sla vj ansko.
Kratke novinke.
Историја цркве Србске. Прилвубио младој Србадији Никола Бегович. У Новоме Саду 1874. V osmerke ima 83 stran i velja 30 kr. —
Ta knjižica je spisana razgovetno Ičpim jezikom serbskim, smislom rodoljubnim, sercem pobožnim; je dosta zanimiva vsakomu Slavjanu i želimo, da bi se razširila med mladinoj serbskoj osobito med onoj, ktera je prisiljena učiti se na učiliščah neslavjanskih i prebivati v mšstah tudjih i je v nemaloj nevarnosti, da se pod po-doboj napredka naleze bezbožnoga razumevanja i novoobičajnoga brez-včrstva. Sveta včra nas uči, da smo sini i dčere Boga istinoga, novo bezbožstvo hoče nas pak načiniti plemenikami i srodnikami darvinovih majmunov. Hvalu zato Ičpu zasluži rodoljubni Serbin Luka Petrovič, tergovec v Karlovci, koji je blagovoljil znatni trošek tiskarine na se vzeti i je tčm pomagal, da se je ta knjižica mogla na svčtlo izdati.
Zanimale su nas v knjižicč ješče i učene izreke gosp. spi-sovatelja, na primčr na stranč 27.: „Serblji su imeli pojma o Bogu davno prie, nego li su se počeli bili hristijaniti." Poznavali včrovali i čestili su ne samo Serblji, nego vsi Slavjani Boga istinoga uže v dobč predhristjanskoj. Na strane 28. „Serbsko ime je po vse staro , počelo se je uže u prastarih seliščah serbskoga naroda v Indiji."
Na strane 29. „Poserbiti znači kod Poljakov to, čto kod nas Serbov posiniti." Ime Serb izvira od slova paserb i pomčni to, čto sorodnik, rojak, plemenik. To se bude obširnčje v svoje vreme dokazalo v „Slavjanč" v spisč: O slčdah Praslavjan.
Na stranč 37. „Gerb serbski v poznatoj staroj podobč, slikč, ima četiri ocila i posrčd njih zmiju šarenu." To je zanimivo za zgodovinarja.
Na strane 74. i. 75. govori spisovatelj o kalendarč. Med Slav-janami je dvojni kalendar v običaji — latinoj pišuči Slavjani se služe tako imenovanoga kalendarja novoga ali gregorijanskoga, cirilicoj pišuči Slavjani pako kalendarja staroga, rimsko-gradjanskoga, kteroga je Julius Cesar upeljal za deržavu rimsku. Razlikujeta se ta dva kalendarja, kako je obče znano tčm, da gre stari, julijanski, cirilski, za dvanajst dni pozdnčje, od novoga, gregorijanskoga, latin-tinskoga na primčr 1. jannar staroga, julijanskoga, cirilskoga pade na 13. januar po novom, gregorijanskom, latinskom kalendarč. K tomu sostavkč o kalendare si počitamo dolžnostju slčdeča pristaviti:
Naš narod je ogromno velik, on sostoji iz več plemen, ima, kako je to naravno, nekoliko različne običaje i dvojversten kalendar. To je uže tako, mi tojinače učiniti ne možemo. Ne prikarjajmo se za volju različnoga kalendarja. Vsakomu je svoje milo i drago. Pustimo
vsakoj stranke njej vlastni kalendar. Naša sveta včra i plemenita slavjanska uzajemnost nas uči, da se imamo uzajemno podpirati, ne pako svoje pravice i svetinje si podirati. Oba kalendarja naj poleg sebe obstojita blagopolučno. — Skažujmo si svoju bratsku ljubav i uzajemnost slavjansku dejansko tem: da se navadimo mi vsi Slavjani latine i cirilice se služeči stavljati v svojih listah i spisah čislo (datum) vsegda zajedno po starom julijanskem kalendare, po kojem počitaju Slavjani pravoslavni, i po novom, gregonjanskom po kojem počitaju Slavjani latine se služeči, na primer: Dano v Celovcč 16./28. aprila 1874.
V	početku knjižice stoji znana pesem v sv. Savč; na koncč sto-jitš pako dvč pesni prekrasni, to je: Pesen o krsnom imeni i o srbskih gradjevinah.— Dobro došla nam ta knjižica g. Nikole Bogoviča!
Slavjanska uzajemnost v Уагбатб. Spisovatelj Josef Per-volf sada na vseučilišče Varšavskom je spisal jezikom ruskim do-kladno delo o uzajemnosti slavjanskoj i je dal na svžtlo v žurnale ruskoga popečiteljstva prosvete pod naslovom : Славлнскал взашностг od drevnšjših vremen do 18. stoletja. Spis jako zajimljiv i poljezen, kako vsaki spis govoreči o uzajemnosti slavjanskoj.
V	staroslavnom nižstf Kievč se bude obhadjal shod ali sjezd učenih starinoslovov lčtos mčseca avgusta. Govori se, da budu se povabili i učeni starinoslovi iz slavjanskih plemen neruskih. Go-tovoga nič ne včmo, kogda nečto položiteljnoga o tom zvžmo, hočemo svojem čitateljem oznaniti. —
У izliodnu Indiju su cestorali ruski knez Četvertinski, grof Ellemer Bathjanyi i baron Aleks. Arczi nedavno do Tersta, odtuda do Aleksandrije i proplavom Suezskim do Kalkute. kamo su namčnili priti do 2. februarja lčtos. Ta gospoda hoče se dalčje časa tamo zderževati i loviti leve (oroslane).
СлавннсЈоЛ педагогг čast 2. 1874. obseže mnogo i za Slavjana rodoljuba jako zanimivih sostavkov, namreč sostavek serb-ski, kteri se bude ješče nadaljeval pod naslovom: Србске народне школе у нај новуе доба, v kterom se med ostalom govori:
„Serbski narod v Ugarskoj smatra svoju cerkev i svoja narodna učilišča, kako naj večje i jedino svoje blago i od njih očekuje spasenja sebe i svojemu potomstvu. Osobito je postalo v novčje vreme narodno učilišče Serbam v Ugorskoj utočsče jezika in narodnosti; v narodnom učilišči nahode Serbi jamstvo za svoj narodni obstanek i za svoju i svoje dčtce krasnčju budučnost. Zato su i serbski narodni sbori lčta 1864—5 i 1870—1 poleg staranja svojega o boljem rede v cerkvi poglavito mnogo se zanimali o uredjenji uč lišč, pa na tom drugom sborš izradjena je i uredba za serbska narodna učilišča, kteru je premilostivi cesar i kralj naš 17. julija 1872 potverdil i ktera sada služi pravilom delovanja v vsčh ovdčšnjili serbskih uči-liščah narodnih i učiteljskih."
„Osnovu dobroga uredjenja serbskih narodnih učilišč v bivšem vojvodstve serbskom je položil lšta 1857. izverstni i odlični učbar (pedagod) Dor Djordje Natoševič."
„Mčsto sricanja (Buchstabiren) je upeljano leta 1858 po na-vodu, uputstvu, gosp. Natoševiča pisanje s čitanjem (Schreibleseme-thode), jakože se sada v vsčh serbskih učiliščah upotrebuje. Tu iz-pravu v sposobč, načinč, podučevanja možemo smatrati srčdsrčdoj, okolo koje se preobrazovanje naših serbskih učilišč obrača ....
V svezč s tčm se je u nas upeljalalo, da se čita razumljivo, na čto se pred nije pazilo, da se čita s izrazom, da se piše po narekovanji , da se uči slovnica umstveno i dčjansko, da se mladina vadi i vežba soetaviti pisma o predmetah, o kojih se učenci izraziti ~ znaju. —Pripovedke i narodne pesme znaju sada naša učiliščna dčtca i kazuju jih roditeljam i sosedam, i tčm na n č k i sposob pomagaju širiti perve osnove prosvčte po narodč. — (To je prekrasno i blagopolučno! Vsčm narodam občni predmeti naučni se imaju predavati i učiti i od mla-deži slavjanskoga naroda, zraven toga je pa ne samo koristno nego upravo neobhodno potrčbno, da se v serbskih i v obče v slavjanskih učiliščah mladina serbska i v obče slavjanska uči i narodnih predmetov , takovi su: narodne poslovice, narodne pripovčdke, narodne jigre telesne i umetne, skorogovorke, narodne pčsni, narodni običaji i obredi; tčmi narodnimi predmetami, naukami i vežbanjami se uneme uže v mladinč ljubezen do narodnoga žitja-bitja do naroda serbskoga i v obče slavjanskoga. Odgojivati se ima naša mladina tako, da se može, ako ima priložnosti, povzdvignuti k učenosti i prosvčtč svčtovnoj — da pa ostane iskrenoj ljubeznju predana :vo-jemu slavjanskomu narodu i njegovim običajam, obredam i njegovemu pravoslavju. To je narodna osnova i podlaga našim učiliščam, iz kterih se budu izgojili čestni i krepki rodoljubi Serbi i Slavjani. Bez te narodne podlage učilišne bi si mi izgojili ljudi, kteri bi lehko koješta dosta učenoga znali, pa tudjinstvom popačeni bi starodavne naše narodne poslovice, pripovčdke, jigre, običaje i obrede premalo poznali, jih zametavali i jih brezumno pronaslčdovali, kako se žali bože, nerčdko sluči, poslčdnjič počinju neredko takovi zlosini zametovati i svoj narod sam. Naša iskrena želja je: Kako krasno Serbi počeli osnovati učilišča svoja na podlagč narodnoj, tako krasno i napredovali, i mi ostali Slavjani jih v tom naslčdovali.)
Dalji sostavki v Славннскомт. педагогб su: Ruske školy po-čatečni. — Podobnost' a odchylky jazyku slovanskych. — Pisownia polska w obec czeskiej = pravopis poljski prispodobljen českomu. — Onda ljubopitni i zajimavi članek gosp. Филипа Радичевича učitelja Cetinskoga pod naslovom: Народне школе у кнежевини Црногорској. Med ostalom piše gosp. spisovatelj: „V početku leta 1869. pokre-nulo se veliko dčlo, počela su se učilišča podizati i dijaki iz okruga upisivati, kteri moraju redovno učilišče pohoditi i na konce mčseca
avgusta 1870. Ičta su se ponamžstili učitelji v narodnih okrugah, to je, v Neguše, Djekliče, Cuce, Bjelice, Čevu, Grahovu, Župč, Lukovu, Dobrilovinč, Podraalinsko, Šavnik, Vrela, Jezera, Morači, Andrijevici, Lijevoj-Bijeci, Berskutu, Bratonožiču, Ostrogu, Pjetivcih, Orjojluki, Ždrebaniku, Arsojeviču, Oeliji, Piperskoj, Zagaraču Gradcu, Kornetu, Dodošimah, Karuču, Bijeki, Cernojevičah, Ceklinu, Deberskom-selu, Ljubotinu, Gradjanah, Podgoru Brčeni, Gluhi-dol, Dupilo Limnjane i v Boljeviče. Postojano učilišče četirih razredov je samo na Cetinju s dvema učiteljama.
Prošle godine 1873. ustanovila su se učilišča četirih razredov takže v Ceklinu v Brčeni, v Ždrebaniku, Ljubotinju, Šavniku, Andrijevici i v Morači i v vsčh teh učiliščah podučavaju narodni učitelji , koji su dčjansko učiteljsko vežbanje izučili na Cetinji od če-stitoga rodoljuba gospodina Milana K o s t i č a, upravitelja Cetinske hogoslovije, koji je vse učitelje vežbal skoz šest tednov v sposobč (metodč) učiteljskom. Po tom rodoljubnom trudu je dobil od kneza Nikola i čin nadzornika črnogorskih učilišč, ktere su dobro i veljano napredovale, on je i lično učilišča pregledal, da se uveri o dšlovanji učiteljev i o napredovanji učencev. Hvala gosp. Kostiču od vsčh učiteljev .... Dnes se razvija svobodna umna snaga v našem narodč, dnes se ravnaju vsa dčtca med seboj kako bratri bez razlike stališča i plemena.....(Utešiteljne su to včsti iz junačke Oernogore.
Ured. Slavjana.)
Za tem slčdi v Славннском-в педагогб sostavek: O vyučovani reči materske ve školach obecnich — onda, podučljivi, zanimivi i obširni zgodovinski popis gosp. B. Peška, svetovavca pri mestnom poglavarstve i referenta šolskih zadev v Zlatnom Pragč, pod naslovom: Jak se germanisovala Vojenska hranice. Sostavek je tako jedernat, da se iz njega ne može načiniti vipis, se ima čitati cčl. Gosp. spisovatelj ves nejevoljen nad nemškutarenjem opisanim usklikne na koncč sostavka: „Cern vam obraz, kteri zametjujete jezik materinski i odnarodnjujete sebe i mladinu vlasti i narodu!" Onda slčde ješče nektere navčsti. —
Gosp. Gašpar Križnik v Motniku v Kranjskoj je izdal na svčtlo nekoliko narodnih pripovedek na jednoj listiuč (Bogen) po 10 kr. On ima nemalo takoga narodnega blaga sbranoga, ktero misli tiskat dati, ako se toliko iztisov razproda, da se vsaj tiskarina doplača.
Listnica vredničtva,. Bucbh. Seli. P. in L. Knjige sprijeli i 11 for. Vam poslali. — Gosp. D. J. v P. Dva iztisa slovnice smo poslali. — Gosp. M. Al. v Sp. Slovnicu smo poslali. Da se širi naša književna uzajemnost!
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž.