KRAUEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
J'	.
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 75 (2)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3856.
Compagnie de 1’Azote et des Fertilisants S. A., Ženeva, Švajcarska.
Postupak za izradu eijanamidovog rastvora iz sirovog krečnog cijanamida.
Prijava od 17. novembra 1924.	Važi od 1. marla 1925.
Pravo prvenstva od 20. novembra 1923. (Švajcarska).
Pronalazak se odnosi na postupak za izradu eijanamidovog rastvora iz sirovog krečnog cijanamida unošenjem ovog tela u vodu, koja se neprekidno zasićava ugljenom kiselinom (CO2), najbolje pod pritiskom.
Prema ovome postupku reguliše se dodavanje krečnog cijanamida, na taj način što se ovaj unosi samo u malim količinama odjednom, pri čem se uvek pričeka pre unošenja svake nove količine, dok razvijanje sumpor-vodonika ne dostigne svoju maksimalnu vrednost.
Ako se rastvori sa slobodnim cijanamidom spravljaju unošenjem krečnog cijanamida u vodu zasićenu neprekidno pomoću CO2 sa ili bez pritiska, mora se kraj reakcije odrediti na siguran način, pre nego što se doda nova količina krečnog cijanamida.
Kraj rastavljanja krečnog cijanamida (CaCNa) može se po tome raspoznati, što se u tečnosti odredi nastupanje kisele reakcije. Ovaj način zavisan je medjutim od fizičke osobine primenjenih proizvoda. U ovom postupku radi se sa debelim slaganjem crnih materija, koje često skrivaju stvarni kraj reakcije i mogu dati povoda smetajućem gubitku u vremenu i ugljenoj kiselini.
Ovaj pronalazak odnosi se na novi postupak rada koji obrazuje siguran kriterijum za kraj reakcije izmedju C02 i krečnog cijanamida i osniva se na odredjivanju sumpor-vodoničnog gasa koji se razvija u toku postupka. Ovaj gas dolazi od rastavljanja sumpornog kalci--uma (CaS) koji se uvek nalazi u sirovom
krečnom cijanamidu pomoću ugljene kiseline. Ogled je pokazao, da ovo rastavljanje nastupa tek onda u znatnoj meri, kada je završeno rastavljanje krečnog azota pomoću C02.
Na pr. postupa se na sledeči način:
Rastvoru koji se stalno zasićava ugljenom kiselinom dodaje se postepeno mešajući fino isprašeni krečni cijanamid, pri čemu se uvek svaka nova količina dodaje tek posle potpunog rastavljanja ranije količine.
Da bi se znalo vreme ovog rastavljanja, uzima se s vremena na vreme gasu koji izlazi iz aparata jedna odredjena zapremina i odredjuje se njegova sadržina sumpor-vodonika. U početku je ova sadržina ravna nuli, zatim se naglo povećava, prolazi kroz maksimum, da bi se zatim ponovo smanjila i potpuno nestala. Ogled je pokazao da ne postoji više ni jedan cijanamid vezan za kreč, ako je razvijanje sumpor-vodoničkog gasa dostiglo svoju najveću vrednost.
Pošto je sadržina sumpornog kalcijuma različita prema poreklu krečnog azota, preporučuje se, da se ista uvek ponovo odredjuje, da bi se znala najveća količina sumpor-vodonika, koja odgovara rastavljanju odredjene količine krečnog cijanamida.
Sledeča tabela pruža s jedne strane količine sumpor-vodonika u miligramima, koje se razvijaju svakih 10—10 minuta pri tretiranju sa 50 kr. krečnog cijanamida. S druge stane pokazuje u procentima količine cijanamida koje su oslobodjene.
Din. 5.—
Vreme	mg.	"/o cijanamida
10 minuta	0,51	28,9
20 minuta	1,19	80,2
30 minuta	2,50	89,2
40 minuta	37,11	100,
50 minuta	31,79	—
60 minuto	2,72	—
ovih brojeva	izlazi, da	je u početku i
akcije razvijanja sumpor-vodonika ravna nuli, da se iznenada povećava, prolazi kroz najveću vrednost i zatim ponova opada, da bi najzad ponova nestala. Najveća vrednost od-
govara tačno vremenu, u koje je oslobodjena cela količina cijanamida.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu cijanamidovih rastvora iz krečnog cijanamida unošenjem ovog po-siednjeg u malim količinama u vodu zasićenu stalno sa ugljenom kiselinom, najbolje pod pritiskom, naznačen time, što se uvek pričeka pre unošenja nove količine krečnog cijanamida, dok razvijanje sumpor-vodonika ne dostigne svoju nejveću vrednost.