KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 47 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8097
Fa. Reich Adolf Fiai, zsinor-, gomb- es paszomangyar i Mayerhofer Lipot, pletarski majstor, Budapest, Madarska.
Sprava za postizanje večeg broja obrlaja normalnih mašina za pletenje gajtana. Prijava od 25. maja 1930.	Važi od 1. novembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 18. februara 1930. (Madarska).
Povečani broj obrlaja kod normalnih mašina za pletenje bio je do sada nemo-guč usled nedostatka dobrog uredaja. Okca kod opružnih tegova su u toku vremena presecana koncima. Materijali nisu mogli podneti veči broj obrlaja od preko 160, i ukopčavanje mašine je bilo spojeno sa rizikom, jer udar, koji je imao za posledica ukopčavanje, nije mogao biti pri-hvačen.
Predmet pronalaska je dakle sprava, ko-ja omogučava broj obrtaja na 250—350, a da se mašina ne izlaže opasnosti kidanja konca ili lomljenju zubaca, pri čemu se udar, koji se prouzrokuje ukopčavanjem mašine, prihvata oprugom.
Na načrtu je prestavljen jedan oblik iz-vodenja predmeta pronalaska.
Sl. 1. je izgled sa strane sa opružnim prenosom pogona.
Sl. 2. je izgled unutrašnje strane tanji-rastog točka.
Sl. 3. je izgled unutrašnje strane konič-nog točka prenosa sa oprugom namešte-nom na osovini.
Sl. 4. je udešljivi opružni teg lutkice mašine za pletenje gajtana u prednjem iz-gledu.
Sl. 5. je izgled sa strane udešljivog o-pružnog tega bez opruge.
Sl. 6. je izgled ozgo udešljivog opružnog tega.
Udešljivi opružni teg lutkice mašine za
pletenje gajtana sastoji se od glave a če-tvrlastog preseka iz čije donje površine štrči na dole cilindrično stablo (sl. 4, 5 i 6). Ovo stablo je na dva mesta stanjeno b, blt a kroz stanjene delove prolaze poprečne rupe d, oko kojih je omotana spiralna opruga /. Gornji kraj opruge je pritvrden pomoču čivije g, koja se zabada kroz naj-gornju rupu d na stablu b odnosno bu dok je donji kraj opruge izveden u vidu karike h. Prema torne, da li se upotrebi jača ili slabija opruga, kod koje je unu-trašnji prečnik hodova opruge veči ili ma-nji, se gornji kraj opruge pritvrduje čivi-jom g na debijem delu b ili na tanjem delu b . Druga čivija g , koja je zabodena u rupu ispod najviše rupe služi za udeša-vanje napona opruge. U glavi a četvrtastog preseka nalazi se šupljina, dok su bokovi, koji leže jedan prema drugom, kao i gornji deo otvoreni. U unutrašnjosti glave nalazi se kotrljački val jak i, koji se može da okreče oko zakovanog čepa j. Iznad čepa j zakovan je drugi čep k, a izmedu toga čepa i oboda valjka je ostavljena šupljina, da se kroz istu može dizačkom ku-kom da uhvati pod čep k i pomoču Ičepa k da se digne teg. Gornja strana glave a je lučno zaobljena.
Sa drvenog kalema (nazubljenog kalema) dolazeči konci su na poznati način uvuče-ni u lutke mašine za predenje gajtana i kroz šuplji prostor glave a udešljivog opruž-
Din. 15.
n ig tega smeštenog u lutki mašine za pletenje gajtana tako se sprevode, da isti (konci) leže u žljebu valjka /, dok slobodni kraj konaca hvata odvlakač mašine za pletenje gajtana. Kod upotrebe jakih opružnih tegova se gore na lutki upotrebljava stega, koja sprečava dizanje kalema, kada konac dolazi ozdo. Kao što je poznalo, konci se drže zategnnti tegovima. Glačajuče trenje konca se uklanja valjkom Z, jer konac obr-če valjak oko čepa j i usled toga nije mo-čuče glačanje konca, te to stanje omogu-gava, da se može znatno povečati broj okretanja mašine bez opasnosti, da se konac otkine. Izvodenje udešljivog opružnog tega prema pronalasku ima još i drugih preimučstava osim do sada opisanih. Kod do sada upotrebljavanih opružnih tegova prodirala je prilikom zatezanja opruge pra-šina i druga nečistoča izmedu hodova opruge u unutrašnjost iste, slagala se ta-mo i time je nepovoljno uticala na delat-nost opruge. Prodiranje ove nečistoče sprečava se stablom b, koje istovremeno služi i kao vodica opruge. Na stablu b nalazeče se rupe i kroz iste provedena čivija gy čine suvišnim, da se tegovi moraju menjati prema kvalitetu konca. Prema torne, u koju se rupu d zabode čivija gl može se menjati napon opruge, usled čega nije potrebno menjati ni tegove ni opruge. Ako bi ipak trebalo menjati opruge, mogu se one izmeniti i bez promene tegova, jer se najjača opruga pritvrduje na najjačem delu stabla b, a slabije opruge na tanjem delu stabla 6,. Najzad čep k služi za to, da se udešljivi opružni teg pomoču toga čepa može izvaditi iz unutrašnjosti lutke mašine za pletenje gajtana. Glava a je sloga gore zaobljena, te može da podigne iznad nje nalazeču se lutkicu.
Ako mašina radi sa velikim brojem obr-taja, često se dogada, da tanjirasti točak za češljanje usled unutarnjeg otpora mašine ili defekta ne može tako brzo da se okreče, kao konusni točak, koji je spojen sa pogonskem osovinom i tera tanjirasti točak, te se stoga lome zupci na mašini. Radi uklanjanja ovoga nedostatka služe spojna sprava po sl. 1—3. Sa pogonskom osovinom u vezi stoječi konusni točak /, kao i tanjirasti točak m, koji stoji u za-hvatu sa mašinom obrazuje zaseban komad i tanjirasti točak m naleže pomično i okretljivo na osovini n koničnog točka /. Sa unutarnje strane tanjirastog točka m štrči odbojnik o sa valjkom i na delu osovine n izmedu točkova Im je namotana opruga p, čiji je jedan kraj pritvrden pomoču čepa r na unutarnjoj strani koničnog točka /, dok njen drugi kraj odstoji od
osovine n toliko, da za vreme okretanja točka / udara o valjak odbojnika o. Na onom kraju osovine n, koji leži iza odsto-ječeg dela opruge p, predviden je kružni žljeb s, a na unutarnjoj strani tanjirastog točka m pritvrden je radialni čep z, koji je pomičan u vodici i stoji pod uticajem opruge u. Taj čep jednim krajem leži na osovini n odnosno na prstenu nx navuče-nom na osovinu n i u odgovarajučem položaju tanjirastog točka hvata u žljeb s. Na unutarnjoj strani tanjirastog točka m pritvrdena je još vodeča šina y oblika U, čija oba kraja naležu na unutarnjoj strani strani točka m, dok srednji deo odstoii od ravni točka prema unutrašnjosti
Sa koničnim točkom /, koji stoji u za-hvatu sa pogonskom osovinom okreče se zajedno osovina n, kao i oko osovine namotana čelična opruga p, čiji odstoječi kraj udara na valjak odbojnika o tanjirastog točka m i na taj način povlači i laj točak sobom, pri čemu se sa ovog po-slednjeg prenosi okretanje na mašinu.
Kad dakle usled unutrašnjeg otpora mašine ili usled defekta tanjirasti točak m ne može da se obrče tako brzo, kao konični točak /, tada deo opruge p, koji u-dara o odbojnik o, uzima oblik prave linije usled pritiska proizvedenog odbojnikom tako, da bez udara može da se dalje kie-če pod odbojnikom o. Cim se kraj opruge p pod odbojnikom o bez udara dalje kretao, ide isti po vodečoj šini y. Pošto srednji deo te šine odstoji od ravni tanjirastog točka m, opruga p se može samo tako dalje okretati, ako ona tanjirasti točak m pomera na osovini n tako, da se točak m udaljuje od koničnog točka /. Cim čep z za vreme klizanja točka m stigne iznad žljeba s osovine n, upada isti federirajuči u žljeb tako, da točak m više ne može dalje da klizi. U tom položaju ne stoji više konusni točak / u zahvatu sa tanjiraslim točkom m, t. j. mašina je iskopčana od po gonske osovine. Time se pak izbegava lom ljenja zubaca, te da se kraj opruge p pravo pruža i time da se otkloni zahvatanje izmedu oba točka. Da se tanjirasti točak m ne bi oslonio neposredno na oprugu p, smešten je na osovini n udešavalački prsten n, i prema torne, kako se prstenovi najraznovrsnije širine navlače na osovinu, može se udesiti položaj tanjirastog točka na osovini.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava, koja omogučava veiiki broj obrtaja normalnih mašina za pletenje gajtana, naznačena time, da je udešljivi opružni teg snabdeven sa valjkom, po kome se vodi konac, te sa stablom, koji ima popreč-
•.ne rupe, zalim čivijom (g;) zabodenem u islima radi regulisanja napona, dalje sa čivijom za izdizanje (k), a tanjirasti točak (m), koji sloji u zahvatu sa mašinom sme-šten je pomenljivo i okretljivo na osovini koničnog točka (/), koji je u zahvatu sa pogonskem osovinom i isti kenični točak je spojen pomoču odbojnika (o) sa valj-kom koji šlrči sa unutrašnje strane tanji-rastog točka, kao i pomoču opruge pritvr-dene jednim krajem na koničnom točku, a drugim krajem naležeče na udarnoj čiviji tanjiraslog točka.
2.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se udešljivi opružni teg sastoji od glave (a) pravougaonog preseka, koja je iz-nutra šuplja i sa obe, jedna drugoj suprot-no ležeče strane, je kao i gore otvorena, a u unutrašnjosti iste okretljivo naleže ko-I rij a č ki valjak (i) za vodenje konca, iznad kojeg je smešten čep za izdizanje (k) na takvoj višini, da kuka za izdizanje može da se uvede u otvor izmedu valjka i čepa.
3.	Sprava po zahtevu 1 i 2, naznačena time, da je glava (a) gore lučno zaobljena i da s'ablo (b), koje je snabdeveno po-pr. čnim rupama štrči ispod donje strane glave i da se isto sastoji od stepenasto
zatanjenih delova (b, bj, dalje da je spiralna opruga (f) ometana oko stabla i pomoču čivije zabodene u najgornji poprečni otvor je pritvrdena na slablu, a napon o-pruge se reguliše čivijom (g,), koja se zabada u jednu od rupa, koja se nalezi ispod najviše poprečne rupe.
4.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se na osovini (n) koničnog točka (/), koji stoji u zahvatu sa pogonskom osovinom na izvesnom odstojanju od koničnog točka, koji leži iza odsfoječeg slobodnog kraja opruge (p), nalazi prstenasti žljeb (s), dok je na unutrašnjoj strani tanjirastog točka (m) u vodici (t) pritvrden jedan po-merljiv, pod uticajem opruge (v) stoječi, svojim unutra štrčečim krajem na osovini (n) ili na, na tu osovinu navučenom, udeša-šavalačkom prstenu (n,) ležeči radialni čep (z).
5.	Sprava po zahtevima 1—4, naznačena time, da je na unutarnjoj strani tanjirastog točka (m) pritvrdena vodeča šina (y) oblika U, čija oba kraja naležu na unutarnjoj strani tanjirastog točka, dok srednji deo istoga štrči unutra iz ravni tanjirastog točka.
Adpatent broj8097