PRIJEDLOG ZA RJEŠENJE NEKIH IKONOGRAFSKIH PROBLEMA ANDELKO BADURINA, ZAGREB »LUDOST« U BERMU Lik n aslik an u usjeku bočnih ju žn ih v ra ta u crkvi Sv. M arije n a šk ri- lin ah u Berm u, bez očiju, s klasjem i tikvom n a glavi te štapom u ruci (sl. 149) d osadašnji su istraživači ili m im oilazili ili tek sum arno id e n ­ tificirali kao »grotesku«1 ili kao »groteskni lik... v jero jatn o vezan uz neki običaj žetvenih svečanosti.«2 K ada sam ga 1974. godine prigodom proslave 500-godišnjice V incenta iz K astva m alo bolje analizirao, ustanovio sam njegovu fra p a n tn u slič­ nost s ilustracijom prvog re tk a psalm a 52. »Dixit insipiens in corde suo: non est Deus« (Reče ludak u svom srcu: nem a Boga) u srednjo- vjekovnim ilum iniranim p salterijim a, gdje je u slovu D n aslik an lik ludaka. To su uvijek prikazi suvrem enih ludaka ili dvorskih luda odjevenih u Čudnu odječu s čudnim p erjan icam a n a glavi i batinom u ruci. I u našim stra n a m a im am o više tak v ih prikaza, kao npr. onaj u P salterium m inus iz K am pora n a otoku R abu (sl. 148), P salteriju iz 15. stolječa iz Riznice k ated rale u T rogiru (sl. 147), zatim u fran jev ač- kom sam o stan u u Zadru, k ated raln o j riznici u Osoru i niz drugih.3 P rem a toj sličnosti moglo bi se zaključiti da i ovaj lik n a v ratim a crkvice n a šk rilin a h prikazuje ludaka. Jedino je p itan je zašto je ovaj ludak tu. P ita n je je zagonetno, ali sam o u prvi m ah. Ako usporedim o ikonoto- pografiju crkvice n a šk rilin a h s klasičnom ikonotopografijom velikih o b jek ata u Evropi, vidjet čemo da se i ovdje slikari drže relativno v jer- no kanona, sam o im skučeni prostor i ravne stijen e nalažu izvjesno odstu p an je i sažim anje tem a. Uz biblijske tem e S tarog i Novog zavje- ta, te velike lokalno štovane sveče, tu nalazim o i didaktičke tem e i alegorije (Ples mrtvaca i Kolo sreče, n a p rim jer) n a njihovim uobiča- jenim m jestim a. Tako se n a usjeku sjevernog prozora nalaze crkveni 1 Branko Fučič: Istarske freske. Zora, Zagreb, s.a., (1964) Katalog, p. 16. - Radovan Ivančevič: Beram, izd. Jugoslavija, Beograd, 1965, p. 7. 3 Emile Male: L’ Art religieux du XIII siede en France, izd. Arm and Colin, Livre de poche, Paris 1958.“ p. 235 i p. 262, n. 107. — E. Male u navedenoj bilješki takoder navodi da se i u francuskim ilum iniranim knjigam a na­ laze prikazi ludaka u ilustracijam a psalma 52, koji su slični onima u psiho- m ahijam a na katedralam a. učitelji, a n a južnom sveči »pomočnici« (prem da u reduciranom op- segu), što odgovara pro sto ru tra n se p ta u velikim objektim a. Ako ide- mo tom topografskom logikom dalje, n a bočnim p ortalim a ili njihovoj okolini došla bi psychomachia — borba kreposti i m an a; n a desnoj (sjevernoj) stra n i kreposti, a n a lijevoj (južnoj) m ane.4 Buduči da slik ar (odnosno slikari) u B erm u nisu im ali m jesta za kom pletnu psi- h o m ah iju uzeli su sam o prvi p ar: Sapientia (M udrost) i Stultitia (Lu- dost). Buduči pak da n a sjeveru nem a vrata, opet je m orao red u cirati program sam o n a n eg ativ an dio para, te stavio Ludost n a ju žn a vrata. (Ili je pak M udrost treb a la doči n a su p ro tn u stije n u usjeka ovih istih v ra ta ).5 Sam pak lite ra rn i prikaz ovog lu d ak a može se osim psalm om 52. ras- tu m ačiti i još nekim drugim biblijskim tekstovim a. Tako M ojsije u Ponovljenom zakonu, kada opisuje posljedice n eobdržavanja Z akona kaže: »Strašilo češ p o stati za sva zem aljska k raljestv a. U darit ču te bjesnilom , slijepočom i ludilom . U po b ijela d an a tu m a ra t češ kao što tu m a ra slijepac po m rak u ...« (D eut 28, 25—29). Prorok Izaija pak kad opisuje posljedice neposlušnosti Bogu i neobdržavanja njegova zakona kaže: »Pipam o kao slijepci duž zida, tap k am o kao bez očiju« (iz 59, 10), a ovaj lik ovdje upravo i izgleda kao plašilo za ptice u polju, slijep je, odjeven u odječu ludaka, batinom tap k aju či traži put. P rem a tom e predlažem da ovaj lik shvatim o kao sažetu p sih o m ah iju ili pak kao m o raln u opom enu (kao što su to uostalom i slikarije k raj glavnog ulaza u ovu crkvicu) za one koji se »ne drže zakona«. Ne vi­ dimo, naim e, razloga da bi slikar koji se tak o čvrsto držao teološko- didaktičkog p rogram a n aje d a n p u t posizao za folklornim m otivim a. Im en u jm o dakle ovaj lik kao Stultitia — Ludost. KRALJ DAVID I SVETI JERONIM U HRASTOVLJU ________ K ako je H rastovlje zbog svoje likovne i ikonografske izuzetnosti uvijek privlačilo p až n ju m nogih stru čn jak a, to je i njegova ik o n o g rafija do u tan čin e proučena.6 Ip ak i tu je ostalo još nekoliko upitnika, odnosno nesig u rn ih ikono­ g rafsk ih iden tifik acija. To su u prvom red u dva zad n ja m ed aljo n a n a svodu sjeverne lade n a k ra ju niza od 12 m jeseci. 4 E. Male, o. c., pp. 30—47. 5 Sam prikaz ovod ludaka gotovo je identičan brojnim starijim i suvrem e- nim prikazim a ludaka u drugim zemljama širom Evrope, na pr. ona j Giot­ tov u Padovi koji takoder ima klasje i pera na glavi. 6 Da ne navodimo brojnu literatu ra u ovom objektu, navodimo samo dva najnovija djela, jer se u njim a nalazi sva ostala literatura i rezultati da- sadašnjim istraživanja: France Stele: Gotsko stensko slikarstvo, izd. M ladinska knjiga, Ars Slo- veniae, L jubljana 1972. M arijan Zadnikar: Hrastovlje, M ladinska knjiga, Spomeniški vodniki, zve­ zek 2, Ljubljana 1961. Z adnji lik u tom nizu (sl. 150) M. Z adnikar opisuje kao »Oblečena v belo spodnje oblačilo in o g rn jen a rdečim ogrinjalom , s k aterim je pokrito tu d i čez glavo. Zdi se da im a n a glavi širok klobuk. V levici drži knjigo, a v desni m odel neke cerkve. S tem a atrib u to m a je po navadi oprem ­ ljen fun d ato r, to je ustanovitelj cerkve.«7 S. Stele pak za ta j lik kaže: »N epojasnjena fig u ra s knjigo in cerkvijo.«8 P rem da su k n jig a i crkva atrib u ti fu n d a to ra ili donatora, bijela h alji- n a s crvenim naglavnikom i plastem te široki šešir nesum ljivi su dije- lovi k ard in alsk e odore, a odjeven u k ard in alsk u odoru s knjigom i m odelom crkve u rukam a, od 14. stolječa dalje slika se sv. Jeronim. P rem a tom e predlažem da ovaj lik id en tificiram o s tim svecem. Za predzadnji lik n a svodu ove lad je (sl. 151) M. Z adnikar kaže: »Pokrit mož z m nogim i n apisanim i trakovi, ki pa se jih, žal, ne da več raz­ b rati. Iz analogij bi sm eli dom nevati da gre m orda za upodobitev A nnusa — Leta, ali da je p red stav ljen Tem pus — čas, ki ju včasih upodabljajo skupaj z meseci, saj sodijo k časovnim m enjavam . T em ­ pus je navadno p red stav ljen s tem i obrazi, ki pom enijo preteklost, se­ d an jo st in prihodnost.«9 F. Stelč pak za ta j lik kaže: »Leto (A nnus) s tro jn im obrazom .«1 0 Ovdje se m edjutim , b a r sada, više ne m ogu razazn ati tri lica. Ako pak uzm em o u obzir brojne ispisane trak e (razvijene rotuluse) i ako tom e još dodam o dvokatnu kapu sa šiljkom na vrhu i ako sada usporedim o ovaj lik s likom proroka n a zidu srednje lade (sl. 159),1 1 ne možemo a da i ovaj lik ne stavim o u S tari zavjet. Buduči da p a trija rh e i proroke več im am o, m ak ar ih je sam o šest, u srednjoj ladi, n ajv jero ja tn ije je ovdje p rik azan a jed n a od em in en tn ih ličnosti Starog zavjeta koja nije ni p a trija rh ni prorok po zvanju, ali je i jedno i drugo po svom značaju, a to bi onda m ogao biti kralj David. Razlog zašto su ove dvije ličnosti (David i Jeronim) tu možemo nači u tom e što je David kao pjesnik večeg d ijela psalam a, koji su svi n e­ p restan o u litirgijskoj upotrebi, jed n a od zn ačajn ih i za vjernike važ­ n ih osoba S tarog zavjeta, a sv. Jeronim pak, kao največi egzegeta sv. Pism a, tu se nalazi kao tu m ač biblijskih (i p riro d n ih ) didaktičkih poruka i njihove prim jene u svakodnevnom (kalendarskom ) životu; dakle dva »sekundarna« stožera (iza proroka i apostola) Crkve i tu - m ača p rim jen e B iblije u životu vjernika, David i Jeronim. Treči još ne sasvim pouzdano riješen ikonografski m otiv u ovoj crkvi su prikazi »tihožitja« n a dnu zidova koji dijele srednju apsidu od bočnih, »bel prtiček, n a katerem stoji krožnik z neko jedjo, poleg pa stoji bu časta steklenička i še neki p re d m e ti...« i »vrč s kozarcem pored pa m ord a kos k ru h a in sira .. .«.I2 Slažemo se da je to m rtv a priroda, ali ne i da je bez nekog dubljeg razloga i značenja. U ovo doba, naim e, zidne slike u crkvam a im aju 7 Zadnikar, o. c., p. 51. 8 F. Stele, o. c., p. XXVI. 9 M. Zadnikar, 1 . e. 1 0 F. Stele, 1 . c. 1 1 M. Zadnikar, o. c., slika 29. 1 2 M. Zadnikar, o. c., slike 18 i 19, i pp. 28—29. isključivo didaktički k a ra k te r (što ne u m an ju je njih o v u estetsk u kom - p o n en tu ), te je teško zam isliti n a ovako istak n u to m m jestu, k raj sa- m og oltara, da bi to bile čisto genre scene m rtv e p rirode bez ideološke ili didaktičke poruke. Ako još k tom e uzm em o u obzir da se odm ah iznad tih prizora nalaze n aslik an a sva em in en tn a djakona-m učenika, sv. Stjepan i sv. Lovro, onda u ovoj »m rtvoj prirodi« m ožem o gledati »plodove zem lje i rad a ru k u čovječjih,«1 3 koje vjernici kao u ran o k r- ščansko doba donose u crkvu, a tu ih p rim aju dakoni i nose n a oltar da bi ti darovi preko svečenika postali nebeški darovi u eu h aristiji; im am o dakle usporedbu zem aljske i nebeške gozbe. Od ovog ideolo- škog tu m ače n ja ne če biti daleko ni drugo, sociološko, tj. opom ena vjernicim a za d av an je desetine. Naim e žito, vino, ulje, sir i meso, koje ovdje nalazim o, bili su n ajred o v itiji predm eti desetine u ovom k raju , a d esetin u u ovo doba p rim aju »žakni«. P rem a tom e, n ak o n gore iznesenog, predlažem da ovu »m rtvu prirodu« im enujem o kao usporedbu zem aljske i nebeške gozbe, odnosno opo- m enom za d av an je desetine. SVETA MARINA NA BOHINJSKOM JEZERU Na sjevernom zidu p rezb iterija u crkvi sv. Jan eza n a B ohinjskom je ­ zeru nalazi se ženski lik s krunom n a glavi i m alim , golim (ženskim ) djeteto m u ruci (sl. 157). U lite ra tu ri se navodi kao »svetica z m ajh n im golim otrokom .«1 4 Prizor je doista neuobičajen i kod n as jedinstven. Ikonografskom i hagiografskom analizom dolazim o do zaključka da to može biti jedino sv. Marina djevica. T a je naim e svetica prem a Legenda aurea Jakoba de V oragine živjela preobučena u m uškom sam o stan u pod im enom fra M arin, bila lažno okrivljena da je silovala kčer jednog k rčm ara; da ne bi bila o tkrivena kao m uško, priznaj e to, uzim a d ijete kao svoje i s njim e živi čineči pokoru i proseči n a v ratim a sam o stan a iz kog je istje ran a , a tek n ak o n sm rti, kad su je p rije pokopa išli k u p ati otkriva se istin a .1 5 Tu se zapravo rad i o jednoj veom a raširen o j srednjovje- 1 3 Liturgijske molitve prilikom prikazanja kruha i vina na miši, obnovljene u najnovije doba prem a predtridentinskim tekstovima. 1 4 K senija Rozman: Janezova cerkev ob Bohinjskem jezeru, izd. Mladinska knjiga, Spomeniški vodniki, zvezek 4. Ljubljana 1962, p. 22. 1 5 Jacobus de Voragine: Legendario delle vite dei Santi, izd. Presso Pietro Miloco, in Venetia, 1630, p. 473.—476. Buduči da zivotopis sv. M arine kako go donosi J. de Voragine predstavlja pravi rom an s nekoliko zapleta, donosimo ga ovdje prevedenog u inte- gralnom obliku: Sveta Marina djevica, koje se blagdan slavi s velikim svečanostima u Veneciji na dan 16. srpan ja. Bio jednoin jedan svjetovnjak koji je, pošto mu je um rla žena i ostavila malu djevojčicu, htio napustiti svijet i činiti pokoru. Svoju je djevojčicu ostavio na brizi jednom e svoin rodaku i ušao u sam ostan sedam milja udaljen od grada, i tu se vladao tako dobro i uzorno da ga je opat ljubio više nego ijednoga drugog. Poslije nekog vremena sjeti se kako je nanustio tu svoju djevojčicu te se ražalosti i postade veoma sjetan. OpazivŠi to opat ga dozove k sebi te mu kaže: »Što ti je, sinko moj? Kaži mi sve bez straha, je r ti Bog utješitelj može preko mene poslati saviet i utjehu.« On se plač uči baci pred njegove noge i kaze mu: »Imam u gradu jednog dječaciča i kada ga se sjetim ne kovnoj legendi tzv. m o n ah o -p arten eje.1 6 Sv. M arina se cesto zam en ju ­ je M argaretom de L atinis je r je prem a jednoj drugoj legendi čekičem mogu a da se ne ražalostim i ne mislim na njega.« Ni je htio očitovati opatu da se radi o ženskom djetetu. Videči opat da je on neraspoložen i da je sprem an vratiti se u svijet da se brine o tom dječačiču, sm atrajuci da je on veoma koristan za samostan, kaže mu: »Ako ga ljubiš idi i dovedi ga u samostan da ga primim u samostan za monaha.« Čuvši to ovaj ode, ctjevojčici prom ijeni odi jelo i učini da bude primi jena za monaha davši joj ime fra Marin. Dao ju je da uči čitati, a kad joj je bilo 14. godina počeo ju je poučavati u Božjim zapovije- dima i u Kristovu životu, opom injajuči je da se čuva da je nitko do kraja života ne bi pre­ poznano da je žensko; neka se čuva neprijateljskih zasjeda i neka uvijek bude revna u pobož- nostima. Kad joj je bilo 16. godina, njen se otac preseli s ovoga svijeta, ostavivši je samu 1 1 svojoj čeliji. Ona se držala svih njegovih naputaka i njegovih pouka te je postala tako poslušna i kreposna da su je opat i svi monasi posebno vofjeli. Taj je samostan imao par volova i kola s kojima je opat češče slao po jednog monaha na more koje je bilo udaljeno tri milje. Tu je držao svratište jedan dobar čovjek po imenu Pan- dacii i kod njega su se monasi svračali 1 preuzimali s kolima robu, je r su se tu odmarali i brodovi koji su plovili morem. Jednog dana kaže joj opat: »Fra Marine, zašto i ti ne ideš s kolima da pomogneš ostalim monasima?« Ona mu ponižno odgovori da je sprem na vrlo rado iči tamo, te sm jesta ode s kolima. Kad joj se jednom činilo da je prekasno da se vrati u samostan, ostane s ostalim redovnicima u Pandacijevoj kuči. U to se doba, djelovanjem Neprijatelja, desi da je jedna Pandacijeva kčerka, još djevica, potajno ostala u drugom stanju s jednim vitezom. Kad je nakon nekog vremena otac to opazio, izgrdio ju je i zantijevao da mu kaže s kim je ostala u drugom sta­ nju. Napučena od Davla odeovori da ju je onaj monah koji se zove fra Marin, koji je tu böravio s kolima, silovao i da je s njim ostala u drugom stanju. Kad su njen otac i majka to čuli sm jesta odu opatu žaleči se zbog tog dogadaja. Čuvši to opat nije mogao vjerovati, i poznavajuči svetost fra Marina odgovori da bi htio od njega čuti istinu u njihovoj prisutnosti. Pozove ga i upita je li istina da je silovao njihovu kčer. Kad je fra Marin to čuo, veoma se zabrinuo, snuždio se i nije se opravdavao, nego odmah poče plakati te reče: »Oče, sagriješih; i spreman sam činiti pokoru.« Opat se na to rasrdi, povjerova da je to istina, dade je grubo bičevati i kaže da joj u ovom sam ostanu nema više m jesta, te je istjera napolje. Ona sve to ponižno pocfnese te nikad o tom dogadaju nije rekla istinu. Stajala je .vani pred vratima sam ostana, spavajuči na zemlji, plačuči i trapeči se kao da je zaista sagriješila, te življaše od m ilostinje koju je dobivala na vratima. Kad je ono j jadnici došlo vrijeme da rodi, porodi muško čedo. Kad ga je odbila od mlijeka, m ajka one djevojke donese ga fra Marinu i vrlo srdito reče: »Evo ti ga, fra Marine, hrani ovoga svog sinčica kako znaš.« Ona ga ponižno prihvati i hranila ga je od m ilostinje koju je dobivala na vratima. Dok je ona tako sa svom strpljivošču i poniznošču življela nekoliko godina, neki redovnici onog samostana videči je kako trpi, ganuti samilošču odu k opatu i kažu mu: »Oče, oprosti več jednom fra Marinu 'i prim i ga u samostan. Shvati da je več pet godina vani čineči pokoru na vratim a i nikad nije otišao. Zato te molimo, kad je več toliko ponižen i tako skrušeno priznale svoj grijeh, posluži se dakle milosrdem poput K rista koji nalaže da činimo dobro grešniku koji se ponizi i prizna svoj grijeh.« Nakon mnogih molbi jedva ga sklone da ga primi natrag. Konačno se dade nagovoriti te pozove fra Marina i kaže mu: »Tvoj je otac bio čestit čovjek, doveo te ovamo kao si^nog djecačiča. Nikad ni jedan monah nije počinio prije- stup kakav si ti počinio te nas njime tako osramotio. Eto, na molbe ovih monaha primam te s ovim tvojim dječačjčem i sinom rodenim iz preljuba u samostanu. Priznaj svoju krivnju i promisli kako si velik grijeh počinio. Zato, ako hočeš milost, treba da izvršiš tešku pokoru. Prema tome, primam te pod ovim uvjetom, i to ti zapovijedam, da sam čistiš samostan i no­ siš van svu nečistoču i donosiš svu vodu što bude trebalo, i pereš svu odječu redovnika kad bude trebalo; na taj češ se način vratiti u moju milost.« Djevica je radeči sve te poslove za nekoliko dana otišla s ovog života. Kad je opatu bila dojavijena njena sm rt, ovaj reče: »Sad vidite kako je težak bio ovaj njegov grijeh, te ga Bog nije htio pnhvatiti na pokoru. Ipak idite i zbog milosrda pokopajte ga, ali ne s ostalima, nego daleko od samostana.« Kad su ga brača išla sahraniti i po običaju ga htjeli oprati, nadoše da je on bio žena. Svi na to počeše plakati i udarati se u prsa zbog muka koje su joj zadali i govorahu da takva pokora i takvo obračenje nikad nisu bili videni. Neki se vrate opatu i kažu mu: »Oče, dodi i vidi čudesnu stvar.« Ne zanajuči šta je, opat nije htio iči, ali jer su ga i dalje uporno zvali ipak pode. Oni otkrivši je pokažu mu da je bio žena. Na to i samog opata obuze golem strah, rastuži se i uz golem plač reče: »O, presveto dušo, zaklinjem te i molim Gospodinom našim Isusom Kristom, nemoj se sa mnom sporiti na dan suda pred licem Božjim, ako sam to nepravedno učinio.« I naredi da se to tijelo izloži u oratoriju na pobožnost puku. Pode zatim onoj opakoj djevojci koja ga je po nagovoru Davlovu bila ozloglasila. Ona dode k tijelu svete Marine i ispovijedi svoj grijeh što iu ie krivo ozloglasila. Sedmi dan no njenoj sm rti, da bi dokazao njenu svetost, Bog je oslobodi na njenom grobu (od davolske sveže). Kad to vidješe, mnogi ljudi s ulice dodoše s velikim poštovanjem i zajedno s monasima sa- hrane je u samostanu, gdje je zaslugom njena djevičanstva pokazao mnoga čudesa Bog, koji nek je blagoslovljen u vijeke. Amen. Tijelo ove svete djevice leži u Veneciji u crkvi sv. Liberala, koja se ka- snije prozvala sv. Marine. Ovamo je donesena iz Carigrada pod mletačkim duždom Jakovom Tiepolo godine Gospodnje 1222. u vrijem e kada je Cari­ grad bio u rukam a Mlečana i Francuza.« . . . 1 8 Bibliotheca sanctorum, izd. Istituto Giovanni XXIII, Roma, 1967, t. VIII, p. 1166—1170. ubila zm aja.1 7 K u lt joj je kao i sam a legenda bio raširen n a Istoku, a n a Z apad ga je proširio Jacobus de V oragine. Osobito je štovana u Ita liji i B avarskoj. K ad joj je godine 1222. tijelo preneseno iz C ari­ g rad a u V eneciju, n je n se k u lt širi po cijelom m letačkom području, ali ikonografski prikazi s ovom tem om su rijetk i. Jed an im am o u Cam po- san to u Pizi, koji je naslikao F rancesca da Voltera, a p rik azan a je kako s povijenim djeteto m sjedi n a v ratim a sam o stan a i prosi m ilo- stin ju ,1 8 a drugi n a kojem je prik azan a s golim djetetom u ruci n ala- zimo u O berstadion/E hingen kraj Ulm a na njenom o ltaru iz 1458. godine.1 9 M alu zabunu i poteškoču za id en tifik aciju ovdje stv ara k ru n a n a gla­ vi ove svetice. K ru n a se obično d aje k raljicam a i princezam a, posebno pak m učenicam a. Slikari pak rijetk o p o štu ju razliku u k ru n a m a koja postoji u realnosti, a kako je jed in a k ru n a koju iz života i prakse po- zn aju grofovska ili kneževska, n ju d a ju svima, i k raljev im a (npr. u Po- klonstvu kraljeva) i princezam a i m učenicam a. U tom e nem a gotovo nikakve dosljednosti.2 0 K ako se blagdan sv. M arine slavi 16.7., a sv. M argarete 20.7., a i legende im se u nekim dijelovim a p o d u d araju te se svetice često zam jen ju ju , pa je zbog toga m ožda slik ar i ovdje sv. M arini dao krunu, m isleči da je i ona m učenica. P rem da je k ru n a ovdje sporni atrib u t, a kako s druge stran e ne znam o ni jed n u k raljicu ili princezu koja bi u ovo doba kao specifični a trib u t im al golo dijete, to predlažem o da ovu sveticu identificiram o kao sv. M arinu. SVETI MATEJ APOSTOL SA DVA MAČA _____ Na dva lo k aliteta u Sloveniji, u crkvi sv. Prim oža n a Jam n ik u i crkvi sv. M iklavža n a Goropeči n ad Ihanom , sv. Matej apostol p ojavljuje se s m alo neuobičajenim atrib u to m — dva m ača u jednoj ruci i knjigom u dru g o j2 1 (sl. 155 i 156). K n jig a i m ač su njegovi redoviti a trib u ti; k n jig a zato jer je nap isan o Evandelje, a m ač zato što je m ačem bio po­ gubljen. Za dva m ača obrazloženje je veoma teško nači. P ita n je zabune slik ara i prem azivanje jednog m ača a slikanje drugog u »zgodnijerm položaju, a da bi se kasni j e otk rila oba, ne dolazi u obzir je r nem a tragova preslikavanja. 1 7 Louis Reau: Iconographie de l'Art chretien, izd. Presse Universitaire, P a­ ris, 1958, t. III, p. 891. 1 8 Elisa Ricci: Mille Santi nell’ arte, izd. Hoepli, Milano, 1931, p. 439. 1 9 H iltgart L. Keller: Reclams Lexicon der Heilegen und der biblischen Ge­ stalten, izd. Re'clam, Stuttgart, 1970,2 p. 363. 2 0 Tako, na prim jer, u ovoj istoj crkvi, isti m ajstor ne daje krunu sv. Bar bari, koja je takoder mučenica i spada u »virgines capitales«. 2 1 Isprva je bio neidentificiran, odnosno identificiran kao sv. Ivan, da bi kasni je bio identificiran kao sv. Matej. cf. Ksenija Rozman: Freske na Jamniku, K ranjski zbornik, 1975, 198. i p. 195., n. 15. P otankom analizom svih hagiografskih elem enata i ikonografske za­ konitosti dolazim o do zaključka da su m u dva m ača u ru k u stav ljen a iz posebnih razloga. Naime, dva m ača nalazim o u ikonografiji sam o kod apokaliptičkog K rista i to sam o predrom aničkoj i rom aničkoj u m jetn o sti u španjolskoj (u Apokalipsi inače K rist im a sam o jedan m ač u ustim a, Apoc 1,16), te ponekad kod sv .P av la apostola tak o da dva u k ršten a m ača tvore sim etrij u sa dva ključa sv. P etra, kada se ti apostoli slikaju zajedno.2 2 Sv. M atej, kako rekosmo, im a za a trib u t m ač, ali sam o jedan, jer način njegova m učeništva ne d aje nikakva razloga za dva m ača, a to znači da za dva m ača m ora p ostojati neko drugo opravdanje, a to če biti ideološko, odnosno političko. Govor o dva m ača nalazim o u Bibliji jedino u Lukinu evandelju, kada K rist proričuči svoju skoru sm rt govori apostolim a: »Kada vas poslah bez kese, bez torbe i obuče, je li vam što nedostajalo? „N ista“ odgovo- riše mu. Ali sada — reče im — tko im a kesu neka je uzme. Isto tako i torbu. Tko nem a m ača neka proda svoj ogrtač pa ga kupi, jer se m ora, velim vam, na m eni isp u n iti što je pisano: „S vrstan je m edu zločince". Tako se ono što se n a m e odnosi prim iče k raju . „Go&podine” — rekoše m u — „evo ovdje dva m ača". D osta je — odvrati im.« (Lk 22, 35—38). Ovu epizodu donosi jedino Luka, dok je ostala tri evande- lista ne spom inju. U srednjem vijeku u borbi izm edu p ap in stv a i c a r­ stva alagorijska in te rp re ta c ija ovih dvaju m ačeva zauzim a veoma važno m jesto, je r se tum ače kao dvije vrhovne vlasti n a zemlji, d u ­ hovna i svjetovna, koje bi navodno K rist predao papi.2 3 Buduči pak da jedino M atej u svom evandelju donosi tek st na kojem se tem elji Petrov (i papin) prim at, — »Ti si P etar, i n a toj stijen i sag rad it ču crkvu svoju . .. tebi ču d ati ključeve k raljev stv a nebeskoga, pa štogod svežeš n a zem lji bit če svezano i n a nebu, a štogod razriješiš n a zemlji bit če razjriješen o i n a nebu« (M t 16. 18—19),2 4 u kasnijim d e d u k c ija­ m a on postaje a u to rite t za obje vlasti. U razdoblju kasnog srednjeg vijeka borba p ap in stv a i carstv a dobiva svoj vrhunac, osobito u sje- vernoj Evropi, gdje se Habsburgovci i papa bore za prevlast u Evropi, a da i ne govorim o o slobodnim knezovim a koji se hoče izvuči ispod papinske vlasti, pa se u Crkvi ova dvostruka vlast sve više naglašava. Toj tezi ovdje je dato i likovno svjedočanstvo, za nosioca evanaeoskog porijekla te tv rd n je uzet je sv. M atej te m u se zato u ruke stav ljaju dva m ača. Iako m ožda ova dedukcija izgleda odviše n ateg n u ta, ona je u svom povijesnom konteksu logična, ideološki i politički opravdana, pa pred- lažem da je uzm em o kao razlog ovih dviju m ačeva u ruci sv. M ateja. 2 2 L. Reau, o. c., p. 1039. 2 3 Josef Schmid: L’evangelo secondo Luca, Ed, Marceliana, Brescia, (III edi- zione), 1965, p. 429. (Njemački original: Das Evangelium nach Lucas, Verlag F. Pustet, Regensburg, 1955.) s priloženom literaturom . 2 4 Možda je Matejevo autorstvo papinskog prim ata razlog da se u Sloveniji na više m jesta sv. Matej nalazi odmah iz sv. Petra i Pavla, prem da mu tu ni j e »kanonsko« mjesto (Vrh nad Želimljem, Turnišče, Suha pri Škofji Loki, i drugi). APOSTOLSKI NIZ U CRKVI SVETOG PETRA NA VRHU NAD ŽELIMLJAMI N akon što je F. Steife u svojoj knjiži Slikarstvo v Sloveniji od 12. do lß. stoletja2 5 za lik apostola s klupkom zm ija u n a ru čju iz p rezb iterija ove crkve kazao sam o da je Apostol (sl. 158) pokušao sam ta j neobični iko­ n ografski m otiv id en tificirati. Uz pom oč Legendae aureae p riv atn o sam ga iden tificirao kao šimuna Kaneneja. Ovaj se apostol redovito prikazuje s pilom u ru k am a je r je bio m učen i usm rčen n a taj n ačin da su m u tijelo prepilili n a pola. Ovdje m u je pak kao a trib u t stav ­ ljen o u ruke klupko zm ija n a tem elju jedne leg en d arn e zgode iz n je ­ gova života, kad a on zm ije koje su perzijski vrači n ah u šk ali n a njeg a i apostola Ju d u T ad eja okreče protiv n jih .2 6 T aj je a trib u t veom a ri- jedak, a u našim stra n a m a jedinstven. K asn ije ovaj lik u knjiži Gotsko stensko slikarstvo D. Prelovšek u k a ­ talogu tak o d er id en tificira kao Simon, ali bez obrazloženja.2 7 U recen ­ ziji ovog zadnjeg d jela u Z borniku za um etn o stn o zgodovino J. H öfler dovodi u p ita n je ovu i još neke id en tifik acije apostola iz ove crkve, ali opet bez obrazloženja.2 8 Zbog toga neče b iti n a odm et da ovdje još jednom d em onstriram o id en tifik acij u cijelog niza od 13 apostola (sl. 154), držeči se skice i nu m eracije iz k atalo g a Gotsko stensko slikarstvo (sl. 153). Polje br. 2. Sv. Petar, s ključem u ruci — izvan sum nje. Polje br. 4. Sv. Pavao, s m ačem u ruci — izvan sum nje. Iako Pavao nije m edu aposto­ le pozvan za života K ristova, nego je »samozvan«, C rkva ga oduvijek sm atra apostolom . B uduči da su ova dva apostola stav ljen a u izuzetan, počasni položaj, u vrhove tro k u ta sa Strane K rista n a prijestolju, to znači da je crkva posvečena P e tru i Pavlu zajedno, dok se u praksi kao i drugdje zbog jed n o stav n o sti titu lira jednostavno sam o sv. P etar. P olje br. 6. Sv. Matej, apostol i evandelist, u ru k am a im a otvorenu k n jig u koju čita. K n jig a i m ač su redoviti a trib u ti za sv. M ateja, či- ta n je knjige za M ateja je dosta rijetk o i nalazim o ga u ilu m in iran im rukopisim a 9. do 12. stolječa. Ovo je M atej i »per exclusionem «, jer se svi ostali apostoli, kako čemo dalje vidjeti, dadu lako id en tificirati pom oču specifičnih a trib u ta. Z ašto m u p ak u ruke n ije stavio i m ač, teško je odgonetnuti. B arnaba, kako to navodi H öfler,2 9 ovo ne može biti, je r B arn ab a n ije apostol, nego apostolski učenik i n ik ad ga ne nalazim o u n u ta r apostolskog niza. Jed n ak o tak o n ije napisao ni jed n u k anonsku knjigu. 2 5 France Stele: Slikarstvo v Sloveniji od 12. do 16. stoletja, Slovenska Matica, Ljubljana 1969, p. 76., slika 44. 2 6 Cf. Jacobus de Voragine; o. c., p. 743. ss. 2 7 F. Stele: Gotsko stensko slikarstvo, katalog, p. CI—CII. 2 8 Janez Höfler: Gotsko stensko slikarstvo (ocena), Zbornik za um etnostno zgodovino, Nova vrsta, X, Ljubljana, 1973., p. 209. 2 9 Ibid. Polje br. 7. Sv. Filip, apostol. Križ im a u ruci jer je pom oču križa istjerao dem ona-zm aja i je r je n a križu m učen i usm rčen.3 0 Obično ga se slika sa crux immissa ili crux commissa, ali m u se od 14. stolječa dalje u ruke stavi j a i procesionalni križ, zapravo jed n a varij a n ta je- ruzalem skog križa. Z abunu ovdje može čin iti knjiga u lijevoj ruci. M edutim ona je tu zbog toga što je Filip n a kolim a tum ačio proroka Izaiju d v o rjan in u kraljice K andake,3 1 zbog čega je postao zaštitn ik egzegeta i propovjednika. M atija, kao to predlaže Hofler,2 3 apostol ko ji je kockom izabran n a m jesto Jude Iškariota, ovo ne može biti, jer on n ije napisao nikakvu knjigu, a njegov je a trib u t bradva, kako čemo vidjeti dolje pod br. 16. Jakov Mladi, kako navodi Prelovšek,2 7 ovo takoder ne če biti, jer, kako čemo dalje vidjeti, on im a drugačije a tr i­ bute, prem da k n jig a daje m ogučnost da ga im enujem o i Jakovom M la­ dim. Polje br. 8. Jakov Mladi. U ruci drži valjarsk i (suknarski) štap (za razliku od T adeja koji im a toljagu), je r m u je takvim štapom razm r- sk an a glava. Taj je štap u m editeranskim k rajevim a okrugao, dok je u sjevernim tro b rid an 3 2 i n a vrhu im a »zlatnu ploču« zbog toga što je bio jeruzalem ski biskup,3 3 što i ovdje p red stav lja ona žuta ploča na v rh u štapa. Polje br. 9. Sv.šimun (K ananej, Zelotes, N atan ael), s klupkom zm ija u ruci.3 4 Filip to ne može biti,3 5 je r on ponekad im a za a trib u t sam o jednog zm aja kojeg je istjerao pom oču križa.3 6 O stali apostoli su izvan diskusije i s uobičajenim atrib u tim a, ali čemo ipak dem o n straciju provesti do k raja. Polje br. 10. Sv. Juda Tadej, s toljagom u desnoj ruci, je r je njom bio ubij en, i knjigom u lijevoj ruci jer je napisao jed n u k an onsku po- slanicu. Polje br. 11. Sv. Ivan, apostol i evandelist. A tribut m u je čaša u ruci iz koje izlazi zm ija, jer m u otrov koji su m u podm etnuli n ije naškodio. Polje br. 12. Sv. Jakov Stariji. Hodočasnički štap i školjka su atrib u ti izvan svake sum nje. Polje br. 13. Sv. Toma. K oplje u ruci kojim je bio proboden tak o d er je a trib u t izvan sum nje. Polje br. 14. Bartolomej (Je rn ej). U lijevoj ruci drži nož kojim m u je prem a legendi bila oderana koža. Osim ovog nedvojbenog a trib u ta tu je i još jedan, m alo neodreden predm et koji drži u desnoj ruci, a koji je po svoj prilici u k rašen a kožna torba. O na je tu v jero jatn o zbog toga što je B artolom ej zbog n ačin a n a koji je bio m učen (odera­ n a koža) za štitn ik kožara, to rb ara i knjigoveža. 3 0 J. de Voragine, o. c., na dan 1. maja. 3 1 Djap 8, 26— 40. 3 2 L. Reau, o.e., p. 703. (Wollbogen). 3 3 Reclams lexicon, p. 272. 3 4 Vidi naprijed na početku ove teme. 3 5 J. Höfler, 1 . c., a i zbog toga jer smo ga identificirali pod br. 7. 3 0 Vidi gore pod br. 7. i pripadajuču bilješku. Njegov uobičajeni a trib u t koji nosi uz nož ili oderanu kožu jest i za- tvo ren a k n jig a kojoj je naglasen uvez. Ovdje m u je, vjerojatno, um je- sto knjige, d a ta u ruke kožna to rb a n a kojoj su naglasen! ukrasi,3 7 a u n j oj može b iti i njegova koža. Polje br. 15. Sv. Andrija. A ndrijin križ u obliku slova X (crux decusata) iza n jeg a nep o b itan je dokaz. K njiga koju drži u ruci ovdje m alo zbunjuje, ali ona je tu v jero ja tn o zbog njegovih b ro jn ih propovijedi po Maloj Aziji, a i zato što je on Prvozvani (P rö to k leto s). Polje br. 16. Sv. Matija, kockom izabrani apostol, n ak o n K ristova Uza- šašča, n a m jesto Jude Iškariotskoga. U lijevoj ruci b radva kojom m u je p rem a legendi odsječena glava siguran je atrib u t. Desnom rukom blagoslivlje svoje m učitelje. Ovdje bism o još napom enuli da n a shem i p rezb iterija ove crkve kako je donosi katalog knjige Gotsko stensko slikarstvo pod br. 21. stoji »Sv. Uršula«, a pod br. 22. »Svetnica«; m edutim u realn o sti n a polju koje nosi ova dva b ro ja n a sredini je n aslik an a sam o jed n a svetica sa strelicom u ruci, dakle sv. Uršula. Na k ra ju ovog » razm išljanja n ad upitnicim a« i ovih prijedloga za identifikaciju, pred kolege bih stavio još jed an prijedlog. P rem da je »K ranjski prezbiterij« več iscrpno znanstveno obraden, ne bi bilo n a odm et n ap rav iti jed n u k o m pjutorsku obradu a trib u ta p ojedinih sve- ta c a te njihovu tipologiju i ra sp ro stran jen o st n a terenu. Isto tako analizu apostolskog niza i »svetaca pom očnika«. Ako bism o »klasičnim« m etodam a kojim a je več proučeno zidno slikarstvo Slovenije prido- dali i ovakvu obradu, i to proširili n a susjedne p o k rajin e — Istru , F u r- la n iju i K orušku, a u k asnijim razdobljim a ta j krug i proširiti, uvje- ren sam da bism o došli do novih, dalekosežnih re zu ltata u o tk riv an ju u tje c a jn ih pravaca, pa i do id en tifik acije još n epoznatih au to ra. ZUSAMMENFASSUNG In dem Verfasser Fragen der Ikonographie der W andmalerei in Istrien und Slowenien erörtert, unterbreitet er Vorschläge zur Lösung einiger offener ikonographischer Problem e bzw. er schlägt die Identifizierung einiger um ­ strittener ikonographischer Themen vor. Beispiele: 1. BERAM: Für die am Nebeneingang der hl. M arienkirche in Škriljine ge­ m alte Figur m it Ähren und einem Kürbis auf dem H aupt (Bild 1), die bis jetzt für die »Groteske« gehalten wurde, schlägt der A utor vor, sie als Personifizierung der »Torheit« (Stultitia) zu identifizieren. Somit würde die Figur ein Teil des ersten Paares aus dem Zyklus der Psychomachie darstellen. 2. HRASTOVLJE: Die vorletzte Gestalt im nördlichen Schiff, die bisher als das Jah r (Annus) (Bild 5) benannt wurde, sollte nach dem Vorschlag des Autors als König David identifiziert werden. Die letzte Figur in demsel­ ben Schiff, die bis jetzt für die D arstellung des Stifters gehalten wurde (Bild 4), sollte als hl. Hieronymus identifiziert werden. 3. Für das Bild der »Heiligen m it dem Kind« in der Kirche St. Johannes am B ohinjer See (Bild 7) schlägt der A utor vor, es als das Bildnis der hl. Jungfrau M arina zu bestimmen. 3 7 Ukrasi na ovoj »torbi« veoma su slični ukrasim a na koricama knjige koju čita sv. M atej u ovom istom prezbiteriju, na polju br. 6. 4. Im Zusammenhang m it der Gestalt des Apostels M atthäus m it den zwei Schw ertern in der Hand erklärt der Autor, daß man die Schw erter als ein Symbol der doppelten Macht des Papsttum s (der geistlichen und der weltlichen) verstehen müßte. 5. Schließlich em pfiehlt der Autor, die gesamte Apostelreihe in der St. - P etrus-K irche in Vrh nad Želimljem (Bilder 10—11) neu zu identifizieren. Bisher sind für vier von den Aposteln verschiedene Identifikationen vor­ geschlagen worden. Der Reihe nach sollten die Apostel wie folgt benannt werden: hl. Petrus — den Schlüssel in der Hand hl. Paulus — das Schwert in der Hand hl. M atthäus — ein Buch lesend hl. Philippus — mit »Jerusalem -Kreuz« und Buch (Exegese) hl. Jacobus der Jüngere — mit W alkerstange mit aufgesetzter »goldener Platte« hl. Simon K ananäus — ein K näul Schlangen haltend hl. Judas Thaddäus — mit K nüppel und Buch hl. Johannes der Evangelist — mit Kelch und Schlange hl. Jacobus der Ältere — m it Pilgerstab und Muschel hl. Thomas — m it Lanze hl. Bartholomäus — mit Messer und Haut hl. Andreas — mit »Andreas-Kreuz« (»X«) und Buch hl. M atthias — m it Axt Vom Autor w ird noch eine Bearbeitung m it Hilfe eines Computers aller Apostelreihen und ihrer A ttribute in der W andmalerei des gesamten sub­ alpinen Gebietes vorgeschlagen. Die auf diese Weise gewonnenen Ergebnisse könnten sehr nützlich sein fü r die Feststellung von Einflußrichtungen und vielleicht auch für die Erm ittlung der Künstler. 147 P salterij 15. st., f 68 r, iniciala psalm a 52, 1, P rikaz ludaka (preslikano v 17. st.). Riznica katedrale, Trogir 148 P salterium m inus, f 57 v, iniciala psalm a 52, 1, P rikaz ludaka (14. st.). F ranjevački sam ostan, K am por na otoku R abu 149 Vincent iz Kastva: Personifikacija ludosti, 1474. C. sv. M arije na Škrilinah, Beram - X 151 Janez iz Kastva: K ralj David (prije Annus), 1490. Hrastovlje 150 Janez iz Kastva: sv. Jerolim (prije Fundator), 1490. Hrastovlje 152 Janez iz Kastva: Prorok, 1490. Hrastovlje 24 153 Vrh nad Želimljem. Shema prezbiterija 154 Vrh nad Želimljem. Pogled na prezbiterij 5 155 Jam nik nad Kropo. Sv. Matej sa dva mača 156 Goropeč nad Ihanom. Sv. Matej sa dva mača 157 Sv. Janez ob Bohinjskem jezeru Sv. Marina (ranije »svetnica z otrokom«) 158 Vrh nad Želimljem. Sv. Šimun, apostol