KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 63 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 oktobra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9149
Ilič J. Branislav, student tehnike, Beograd, Jugoslavija.
Naprava za kotrolisanje teranja automobila propisnom brzinom.
Prijava od 6 marta 1931.	Važi od 1 oktobra 1931.
Ova naprava služi kao saobraćajno—policijska mera za kontrolisanje teranja automobila propisnom brzinom, a stavlja je u dejstvo svaki mehanizam, koji služi za pokazivanje brzine, kao što je sat (A) za pokazivanje brzine, a koji se nalazi u svakom automobilu ma koje marke on bio. Uz skalu (a) pomera se pločica fc) i reguliše dozvoljenu brzinu kretanja kola. Na vidnom mestu na kolima nalazi se signalni aparat (B), na kome uspravan barjačić (g) pokazuje njegovu ispravnost. Kada se pokuša prelaz određene regulisane brzine, onda kazaljka (b), padajući na pločicu (c), prenosi struju iz izvora električne struje (S) i stvara kolo struje: S—1—2—b—c—3—k— —4—5—S; kada je signalen aparat (B) ispravan, elektromagnet (k) privlači kotvu (h) i uključuje novo kolo struje: S—1—6—m— —h—7—k—4—5—S: tada sijalica (m), ili ma kakav drugi signalni znak, stupa u dejstvo i radi sve dotle dok se barjačić (g) ne obori. Na osovini barjačića nalazi se zub (1), koji, kada se barjačić obori, zakači kontakt (4) i prekine isto kolo struje; ovim i elektromagnet (k) otpusti opružnu kotvu (h) i kolo struje, u kome je radio signalni znak (m), više ne postoji. Ako barjačić (g) stoji stalno oboren, onda i zub (0. držeći uvek otvorenim kontakt (4), stalno isključuje signalni znak (m). Oboreni barjačić služi kao dokaz saobraćajcu da kola mogu i da pređu regulisanu brzinu, a da signalan znak ne stupi u dejstvo.
Ako saobraćajna policija nađe za potrebno da nekog šofera i prinudno natera na teranje automobila sa unapred određenom regulisanom brzinom, ona će u apa-
ratu (C) spojiti prekidač (9). Prilikom pokušaja prelaza regulisane brzine, kazaljka (b) pada na pločicu (c) i sada, pored rada aparata (B) i (C), stupiće u dejstvo i aparat (D). Stvaraju se nova kola struje. Prvo:	S—1—2—b—c—3—8—9—e—10—
-—v—11—5—S. U ovom kolu struje e'ek-tromagnet (e) privlači opružnu kotvu (f) i time uključuje odmah drugo kolo struje: S—1—6—21—18—f—e—10—v—11—5—S. U oba ova kola struje elektromagnet (v), privlačeći kotvu (w), prebacuje ploču (d) sa ploče (q) na ploču (r). Na pločama (d) i (q) imamo po četiri kontakta (I—IV) tako, da struja, koja ide iz magneta (E) sa odgovarajućih kontakta (I—IV) u svećice prelazi prvo na ploču (d), sa nje na ploču (q), pa tek onda u svećice odgovarajućih stublina (I’—IV’) po redu kompresije gasa. Tada je rad motora (F) pravilan. Međutim, kada elektomagnet (v) preko kotve (w) prebaci ploču (d) na ploču (r), isto tako sa četiri kontakta, ali drukčije raspoređena prema kontaktima na pločama (d) i (q), onda se struja, koja dolazi iz magneta (E), po drugom rasporedu odvodi u svećice. Ume-sto da struja ide u svećice po onom redu, kako se vrši kompresija gasa, ona se odvodi u njih po redu kako se vrši usisava-nje istog. Ako je u jednoj stublini izvršeno usisavanje gasa i odmah nastane paljenje istog, onda rad motora (F) postaje obrnut: umesto kretanja kola nastaje izvesno kočenje, drugim rečima prinudno zaustavljanje istih. Ako se želi sada motor da osposobi za pravilan rad, onda će se pritiskom na dugme (19) u aparatu (C) i otvarajući vrhom (17) kontakt (18), prekinuti kolo stru-
Din. 10
je, u kome elektromagnet (e) otpusti opruž-nu kotvu (f), a alektromagnet (v) kotvu (w), koja, pod pritiskom federa (12), povrati ploču (d) na ploču (q) i ponovo da pravilan spoj magneta (E) i svečica na motoru
(F).
U aparatu (C) postoji jedan običan ča' Savnik (20), ili ma kakav drugi mehanizam’ koji je u vezi sa dugmetom (19) preko jed" nog pera (16). Ovo pero isključuje rad o' vog mehanizma, dok je dugme nepritisnu-to, a čim se na njega pritisne, pero (16) oslobodi mehanizam na rad, za koji je isti mehanizam već u napred osposobljen. Na taj način ostaje zabeleženo vreme trajanja upotreba dugmeta (19), prema čemu se prosuđuje i broj i sad učinjenih prekršaja u pogledu teranja automobila preko regu-lisane brzine. U aparatu (C) postoji i sijalica (n) kao potreba za šofera. Za sve vreme rada aparata (D) ona svetli, a ugašena je kada je motor sposoban za pravilan rad. Spojevima (13) i (14) vezana je sijalica (n) za oba kola struje, koja prolaze kroz aparate (C) i (D).
Naprava za kontrolisanje teranja automobila propisnom brzinom može se izraditi kao potpuno zaseban aparat, gdebise aparatima (B), (C) i (D) dodao jedan mehanizam, kao što je sat (A) za pokazivanje brzine, ili bi se pak izrađivala i bez tog mehanizma, a pridodavala bi se kao dopuna satovima za pokazivanje brzine, kojih ima na svim automobilima.
Patentni zahtjevi:
1.	Naprava za kontrolisanje teranja automobila propisnom brzinom, naznačena time, što se pored skale (a) naprave (A) za pokazivanje brzine postavlja jedna pločica (c) ili slično, pokretna po podelama skale, a koja služi za regulisanje određene brzine.
2.	Naprava prema zahtevu 1, naznačena time, što se struja, dovedena preko kazaljke (b) mehanizma (A) za pokazivanje brzine i pločice (c) za regulisanje iste, odvodi u jedan signalan aparat (B) sa elektromagnetom (k), koji, privlačenjem svoje kotve (h), stavlja u dejstvo signalnu lampu (m), ili ma kakav drugi signalan znak, spojen sa glavnim dovodom struje.
3.	Naprava prema zahtevima 1—2,naznačena time, što se na signalni aparat (B) postavlja jedan barjačić (g), ili slično, koji na svome jednom kraju ima zub (1) ili ma kakav drugi prekidač, za prekidanje i spaja-
nje kola struje, koje prolazi kroz elektromagnet (k).
4.	Naprava prema zahtevima 1—3, naznačena time, što se struja, dovedena preko kazaljke (b) mehanizma (A) za pokazivanje brzine i pločice (c) za regulisanje iste, odvodi, preko jednog prekidača (9), u jedan kontrolan aparat (C) sa elektromagnetom (e), koji, privlačenjem svoje kotve (f), uključuje kolo struje direktno iz glavnog dovoda struje (S).
5.	Naprava prema zahtevima 1—4, naznačena time, što se na kontrolnom aparatu (C) postavlja jedno dugme (19) ili slično, za prekidanje i spajanje kola struje, koje prolazi kroz taj aparat.
6.	Naprava prema zahtevima 1—5, naznačena time, što se u kontrolnom aparatu (C), u vezi sa dugmetom (19), postavlja jedno pero (16) ili slično, koje, prema dejstvu dugmeta (19), pušta ili zadržava rad jednog časovnika (20) ili sličnog, postavljenog kao sastavni deo kontrolnog aparata (C), pri čemu isti mehanizam prema trajanju svog rada, pokazuje koliko se ovim dugmetom (19) držao prekinutim kontakt (18), odnosno držalo prekinutim kolo struje, koje prolazi kroz elektromagnet (v) u apa ratu (D).
7.	Naprava prema zahtevima 1—6, naznačena time, što se struja, dovedena pre ko kontrolnog aparata (C), odvodi u jedan aparat (D) za menjanje pravca struje magneta (E), pri čemu je u aparatu (D) postavljen elektromagnet (v) sa čijom kotvom (w) je u vezi jedna ploča (d), ili slično, sa onoliko kontakta koliko ima dovoda struje iz magneta (E) u svečice motora, a od kojih je svaki dovod struje vezan sa po jednim kontaktom (I—IV) na ovoj spravi.
8.	Naprava prema zahtevima 1—7, naznačena time, što se struja, dovedena iz magneta (E) na ploču (d) u aparatu (D) za menjanje pravca struje, odvodi preko ploče (q), sa isto toliko kontakta, preko odgovarajućih provodnika u svečice motora po redu pravilnog paljenja, t. j. po redu kompresije gasa u stublinama, ili se odvodi, ako je elektromagnet (v) istog aparata (D) u dejstvu, opet preko jedne isto takve ploče (r) sa isto toliko kontakta, u svečice motora, ali po redu nepravilnog paljenja t. j. po redu usisavanja gasa u stublinama.
9.	Naprava prema zahtevima 1—8, naznačena time, što se u napravu (C) postavlja jedna lampa (n) ili slično, vezana sa kolom struje koje prolazi kroz aparat struje, a koja radi onda kada radi i elektromagnet (v) istog aparata.
Adpatent broj 3/4-9.
IMS