KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 68 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3107.
Aleksander Albert Holle, London.;
Izvesna usavrženja koja se odnose na motorna kola.
Prijava od 25. avgusta 1923.	Važi od 1. marta 1924-
Pravo prvenstva vd 26. avgusta 1922. (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na motorna drumska kola, i cilj mu je da im poboljša stabilitet na drumu pri kretanju, a samim tim poboljšanjem, dobija se u lakoći kretanja, u-pravljanja i gibanja, što se postizava name-štajući odvojene gibnjeve opruge koji na taj način primaju na sebe svoj deo tereta nezavisno od ostalih gibnjeva, prilikom putovanja drumom u slučaju da kola naidju na kakvu neravninu u drumu ili kakav tvrd predmet. Na taj se način dobija to, što sva četiri točka jesu u stalnom dodiru sa drumom, čime se smanjuje težnja za klizanjem ili bočnim kretanjem. Dalje, gornji cilj se postiže i time, što se točkovi udešavaju na takav način, da svi točkovi svakog momenta jesu pogonski točkovi, i što je upravljanje kolima učinjeno nezavisnim od svih nepravilnosti u drumskoj površini pomoću oduzimanja od gibnjeva svih dužnosti sem nošenja njihovog dela tereta, i time što se otklanja nepostojan direkcioni spreg, koji se javlja kada samo zadnji točkovi teraju kola. Drugi jedan cilj ovoga pronalaska jeste da se absorbuju potresi koji dolaze spreda ili od pozadi, kao komponenti snage proizvedene prilikom sudara kola i kakvih nepravilnosti na drumskoj površini. Jedan dalji cilj ovog pronalaska jeste da se dobije mnogo bolje i efikasnije kretanje. Jedan drugi cilj, opet, jeste taj, da se upravljanje kolima učini neposrednijim i sigurnijim, i najzad, cilj mu je da se načini osnovni ram ili šassi i ostali donji stroj na način koji je naj-podesniji za proizvodnju u masi najlakše održavanje, smanjujući im broj sastavnih delova,
čime se dobija u lakoći pri sastavljanju, održavanju i snabdevanju istrošenih delova.
Ja postižem gornje ciljeve nameštajući sva četiri točka na četiri nezavisne osovine, koje se ne obrću, i koje će u ovom opisu biti zvane „osovine nosilice." Ove su osovine na-meštene u parovima, svaki par u nezavisnoj liniji. Svaka od ovih osovina utvrdjena je za osnovni ram pomoću jednog stožera oko kojeg se može obrtati u vertikalnoj ravni. Granice ovog bočnog kretanja osovine odredjene su daljinom na kojoj su utvrdjeni gibnjevi. Sva četiri točka nezavisno su utvrdjeni na kratkim osovinama, koje su pokretne oko vertikalnog stožera utvrdjenog u slobodnim krajevima osovina nosilica. Ove kratke osovine povezane su medjusobno pomoću postrojenja za upravljanje, i to na takav način da su svi sastavni delovi udešeni da održavaju svoju efektivnu dužinu uvek postojanu-Sva četiri točka nezavisno jedan od drugog podloženi su teranju, preko višestruke kardanske poluge, koja izlazi iz diferencijalnog prenosnog sprega smeštenog oko sredine o-snovnog rama. Svaki krak kardanske poluge nosi na sebi univerzalni spoj — koleno — koje je stavljeno u istoj liniji sa osom stožera oko kojeg se kratka osovina kreće i drugi jedan universalni spoj koji je postavljen u pravcu ose stožera, oko koje se obrće odgovarajuća osovina nosilica. Na svome kraju kardanska poluga snabdevena je sa zupčanikom, ili tome slično za prenos kretanja, ali je to udešeno tako da se efektivna dužina poluge sa zupčanikom na svome kraju može
Din. 25.
smanjivati ili povećavati. Opruge su smeštene izmedju dva dela tog krajnjeg dela kardanske poluge, koje služe kao odbojnice — bu-leri. — Radi kočenja, upotrebljavan tri ko-čiona doboša, sa uobičajenim kočionim pan-tljikama ili papučicama. Ovi su doboši po-stevljeni na svakom od dva dela diferencialne pogonske osovine, a treći je postavlen na glavnu kardansku polugu, koja spaja motor sa diferencialnim spregom. Ovim su debija da se celokupno kočiono opterećenje mnogo bolje rasporedjuje i stabilizira, nezavisno od kretanja i položaja kolskih točkova. Celokupno postrojenje za upravljanje i potrebno spajanje, sem krajnjeg spajanja sa točkovima, nosi se na osnovnom ramu — šasiju.
U priloženim crtežima, koji ilustruju jedno zgodno oličenje moga pronalaska:
Slike 1 i 2 predstavljaju izgled sa strane i plan celokupnog ostvarenja ovog pronalaska.
Slika 3 jeste polovina prednjeg visinskog izgleda i deliroično u preseku jedne od osovina koje nose na sebi kolske točkove.
Slika 4 jeste delimičan izgled u planu, a delimično na većoj skali i u preseku izlažući način na koji je jedna od pogonskih poluga spojena za kolske točkove.
Slika 5 jeste delimičan izgled u planu, a delimično i u preseku na uvećanoj skali, koji pokazuje pogonski spoj izmedju diterencialne pogonske osovine i kardanske poluge.
Slika 6 jeste delimičan izgled, a delimično i u preseku, onog teleskopskog, opmžnog člana, koji služi da predaje kretanje kolskim točkovima.
U svim slikama slični i jednoliki delovi o-značeni su jednim i istim brojevima.
Svaki od prednjih i zadnjih kolskih točkova nosi na odgovarajućim osovinama nosili-cama 1, koje su utvrdjene preko stožera 2 svojim unutrašnjim krajevima za ram 3. Svaka od ovih osovina nosillica na spoljnjem kraju ima jednu manju osovinu 4 oko koje se okreće kolski točak. Ova se kratka osovina kreće oko jednog vertikalnog stožera, koji je utvrdjen u osovini nosilici. Osovine nosilice 1 spojene su za gibljeve 5 pomoću spojnica 6; ovi gibljevi mogu biti ma kojeg tipa i moraju dozvoljavati izvesno vertikalno kretanje pomenutih osovina nosilica relativno na donji stroj — šasi. Jedan pogodan oblk takvog stožernog spoja sastoji se od viljuške 7 u koju se završava osovina nosilica 1, dva vertikalna klina 8 i 8 učvršćena u toj viljušci i jebnog bloka 9, koji nosi na sebi kratku osovinu za točkove, i koji je snabdeven sa odgovarajućim žljebovima 10 i 10 u koje ulaze klinovi 8 i 8.
Na sredini izmedju oba para osovina nosilica smešten je diterencialni spieg, koji je
zatvoren u podesnom omotaču 12 utvrdjenom za osnovni ram 3. Diterencijalni spreg tera se pomoću koničnih zupčanika ili na ma koji drugi podesan način, dobijajući kretanje od glavne pogonske osovine 27, koja pak dobija svoje kretanje preko uobičajenih prenosnika u transmisionoj kutiji. Diferencijalna osovina 11 u pogonskom je spoju sa kolskim točkovima pomoću četiri diagonalno postavljenih pogonskih — kardan — poluga 13, od kojih svaka nosi na sebi konične zupčanike 14 i 15 koji zahvataju respektivno sa koničnim zupčanikom 16 na jednom delu osovine 11, i koničnim zupčanikom 16 utvrdjenim za glav-činu kolskog točka. Ovi su zupčanici na osovini 11 smešteni u podesnim lagerima — ležištima 18 i 19, od kojih je prvi u omotaču 12, a drugi na bloku 9, koji nosi na sebi kratku osovinu 4, i to u naročitom smestištu 20. U ovo smestište 20 doći će i ostali pogonski stroj. Kardanske poluge, koje su kao što je običaj, načinjene da mogu menjati svoju dužinu, sastavljene su od tri dela koja su spojena jedan s drugim pomoću univer-salnih spojeva 21 i 22, od kojih je prvi postavljen na takvom mestu, da će dovesti kardansku polugu u poravnanje sa osom stožera kojim je osovina nosilica spojena za osnovni ram, dok je onaj drugi universalan spoj doveden u poravnanje sa stožerom oko kojeg se kreće kratka osovina 4.
U saradnji sa kardanskim, odnosno sa pogonskim polugama jesu pogonski delovi 23, koji su obično načinjeni u obliku cevi, i koji su smešteni izmedju omotača 12 i stožernih spojeva kojim su osovine 4 vezane za osovine nosilice I. Veza sa ovim spojevima ostvaruje se pomoću viljuški 24, koje zahvataju klinove 8 na pomenutim spojevima. U svakoj od pomenutih cevi nalazi se po jedan universalan spoj 25 koji se nalazi u poravnanju sa universalnim spojem 21 koji čini deo pogonske osovine.
Iz ovoga se da videti da prenosno postrojenje izmeju diterencialnog sprega i svakog od kolskik točkova sastoji se od jedne osovine nosilice na kojoj se preko stožera obrće kratka osovina za glavčinu točka kolskog, jedne pogonske kardanske poluge i zupčanika koji spajaju diterencialni spreg sa kolskim točkovima i jednog pogonskog člana, koji sa-radjuje na istom poslu zajedno sa pogonskom osovinom. Pošto su i osovina nosilica i ovaj pogonski član utvrdjeni preko stožera za o-snovni ram duž jedne iste uzdužne ose, i osa spoja, kojim je kratka osovina, na kojoj se nalazi kolski točak, nalazi se u blizini spoja tog pogonskog člana sa osovinom nosilicom, svako kretanje ovog pogonskog člana usled toga što kolski točkovi nailaze na neravnine,
obrazovaše generatrisu konusa, zbog šega stepen zahvatanja druma od strane kolskih toč-kova. mora ostati uvek jedan isti.
Da bi se absorbovali prednji i zadnji komponenti sile, koja se racija usled udarca prilikom nailaska kolskih toškova preko drumskih nepravilnosti, i da bi se terarije vršilo preko elastičnog spoja, pogonski član i pogonska osovina-kardanska poluga iz diferencijala, mogu se udesiti tako, da im se dužina može menjati, čime se kretan|e ovakva dva dela kontroliše pomoću podesnih uzdužnih opruga. Jedan vrlo zgodan sklop izložen je u slici 6 u kojoj onaj deo pogonskog člana, koji se nalazi u blizini diferencijalnog, prenosnika udešen je da se može klizati preko onog drugog dela; relativno obrtno kretanje izmedju ovih delova sprečava se ma kojim podesnim načinom, kao na primer, klinom i procepom. To je izloženo u sliei, gde 33a predstavlja jedan ili više klinova, koji ulaze u jedan ili više uzdužnih procepa 33b na odgovarajućim Jelovima. U unutrašnjosti klizajućeg dela načinjen je jedan ispust 23 izmedju kojeg, i drugog sličnog ispusta na drugom delu ovog spoja, nalazi se podesna opruga 39 i 40, koji •dejstvujn kao odbijači-buferi.
Na dva dela diterencijalne osovine 11 sme-štena su dva doboša 26, a jedan od tih ko-čionih doboša 28 namešten je na glavnoj kardanskoj pogonskoj poluzi 27. Na svaki od ovih kočionih doboša dejstvujn kočione pantljike ili papučice.
Na svakoj od komorica 20 nalazi se ispust 29 koji je spojen sa jednim krajem horizontalno postavljene pokretne poluge 31, pomoću spojnice 30. Ova poluga 31 obrće se oko stožera 32 koji prolazi kroz viljuške 2 na osnovnom ramu i koji se nalazi u poravnanju sa centrom spoja, kojim je odgovarajuća osovina nosilica spojena za ram. Ručica 29 i poluga 31 smeštene su tako da spojnica 30 leži paralelno sa osovinom nosilicom, a spoj izmedju poluge 31 i spojnice 30 jeste običan univer-salan spoj. Drugi kraj poluge 31 spojen je sa odgovarajućim krajem iste takve poluge 31 na drugoj strani kola, pemoeu druge spojne poluge 33. Obe poluge 31, koje se nalaze sa iste strane šasi-a, nose na sebi po jedan krak 34 koji su medjusobom spojeni pomoću suprotnih poluga 36 i 37 utvrdjenim na osovini 38 mehanizma za upravljanje, koji je već uobičajenog tipa.
U ovde opisanoj konstrukciji diferencialni spreg udešen je tako da može da radi izmedju dva para uzdužno postavljenih kolskih točkova, t. j. izmedju parova na suprotnim stranama kola, ali je očevidno da se isto postrojenje može udesiti da radi i izmedju poprečno postavljenih parova, t. j. izmedju pred-
njih i zadnjih parova točkova. U nekim slučajevima može biti potrebno da se upotrebe tri diferencialna sprega tako da bi se dobila dilerenciona radna izmedju svakog para poprečno postavljenih kolskih točkova i izmedju svakog para uzdužno postavljenih kolskih točkova.
Mada se ovaj pronalazak odnosi prvenstveno na ona kola, u kojima su sva četiri točka pogonska, a može se njima upravljati, potpuno će biti u duhu ovog pronalaska, ako se ovo primeni i na svaku kombinaciju njegovih glavnih osobina radi primene na kola koja imaju dva pogonska i dva upravljajuća točka.
PATENTNI ZAHTEVI:.
1.	Motorna kola tipa u kome sva četiri točka dobijaju pogonsko kretanje i upotrebljavaju se za upravljanje kolima, naznačena time, što se prvenstveno sastoje od jednog dilerencialnog sprega koji se tera pogonskom mašinom i koji je smešten oko sredine osnovnog rama, četiri neokretne osovine nosilice na čijim spoljnim krajevima nalaze se kratke o-sovine za glavčinu kolskog točka; što je svaka od ovih osovina nosilica spojena za osnovni ram pomoću stožera, oko kojeg se mogu kretati, i za gibnjeve utvrdjene za pomenuti o-snovni ram; dalje, što se sastoji od četiri pogonske osovine-poluge kardanske, koje se protežu izmedju diferencijalnog sprega i kolskih točkova, jednog zupčaničkog spoja izmedju krajeva tih pogonskih poluga i dva dela osovine u dilerencijalnom spregu, i izmedju iste pogonske poluge i kolskih točkova; i što je dodat još jedan pogonski član koji saradjuje sa pomenutom pogonskom polugom.
2.	Motorna kola prema prednjem zahtevu, naznačena time što su pogonske poluge snab-devene sa po jednim universnlnim spojem u osovinskom poravnanju sa stožerom kojim su kratke osovine za glavčinu drumskih točkova spojene sa osovinom nosilicom, i jednim drugim universalnim spojem u blizini diterenci-jalnog sprega i u poravnanju sa osom spoja izmedju osovine nosilice i stožera utvrdjenog na osnovnom ramu.
3.	Motorna kola prema obadva prednja zahteva, naznačena time što je svaki od pogonskih članova snabdeven sa universalnim spojem u poravnanju sa universalnim spojem na pogonskoj poluzi, koji se nalazi u blizini đi-lerencijalnog sprega.
4.	Motorna kola prema zahtevu 1, naznačena time, što su snabdevena pogonskim prenosnim članom cevastog tipa, koji može da se prilagodi i obuhvati celokupnu pogonsku polugu.
5.	Motorna kola prema prednjim zahtevima, naznačena time, što su snabdevena sa spojnim
mehanizmom izmed.ju svakog para kolskih toč-kova, koji se sastoji od dve horizontalno položene pokretne poluge-kolena,— koja se obrće oko jednog stožera utvrdjenog za osnovni ram, i što se te poluge spajaju sa kratkim osovinama za glavčine točkova i medjusobno, pomoću odgovarajućih spojnih poluga, i što naročiti kraci na tim polugama, koji se nalaze sa iste strane osnovnog rama, spojeni su medjusobno pomoću spojnih šipki, a takodje su spojeni odnosnim mehanizmom i za pokretnu polugu na postrojenju za upravljanje kolima.
6.	Motorna kola prema zahteva 1, naznačena time, što su snabdevena sa tri kočiona doboša, od kojih je jedan utvrdjeu na glavnoj kardanskoj-pogonskoj — osovini, a druga su dva utvrdjena na dve polovine diferencialne osovine.
7.	Motorna kola prema zahtevu 1, 2 i 3, naznačena time, što je odvojeni pogonski član načinjen u teleskopskem obliku, t. j. da mu se elektivna dužina može menjati.
8.	Motorna kola prema zahtevu 5, naznačena time, što je spreg izmeđju horizontalno postavljenih poluga i kratkih osovina udešen tako da su spojne poluge uvek paralelne odgovarajućim osovinama nosilicama.
9.	Motorna kola, naznačena time, što su snabdevena sa prenosnim postrojenjem izme-dju diterencialnog sprega i svakog od pogonskih kolskih točkova, koji se sastoji od jedne osovine nosilice postavljene poprečno na dužinu osnovnog rama i koja se obrće oko jednog stožera, budući da je ta osovina nosilica spojena sa odgovarajućim gibnjem i udešena je da može da nosi kolske točkove; jednog pogonskog člana koji se proteže izmedju osovine nosilice i omotača diterencialnog sprega ili rama donjeg stroja, budući da je ovaj član utvrdjen na osovinu nosilicu pomoću stožera oko kojeg se može kretati, a snabdeven je sa universalnim spojem u poravnanju sa osom spoja izmedju osovine nosilice i osnovnog rama donjeg stroja; i jednog kardana-po-gonske poluge koja radi preko zupčanika diferencijalnog sprega i kolskih točkova. Ova pogonska poluga snabdevena je sa dva uni-
versalna spoja, od kojih jedan u poravnanju sa spojem oko kojeg se obrće osovina nosilica, a drugi je u poravnanju sa universalnim spojem u pogonskom članu.
10.	Motorna kola, naznačena time, što su snabdevena sa parovima poprečno postavljenih kolskih točkova, koji se mogu terati na nezavisnim nepokretnim osovinama, koje su utvrdjene stožerima za osnovni ram na njegovoj uzdužnoj središnoj liniji i koje su spojene za gibljeve, i što se ti točkovi teraju pomoću pogonskih poluga iz jednog dileren-cijalnog sprega, i što se upotrebljava nezavisni pogonski član udešen da može da sara-djuje sa pogonskom polugom.
11.	Motorna kola, prema ranijim zahtevima, naznačena time, što su snabdevena sa parom poprečno postavljenih kolskih točkova, koji se mogu upotrebiti za upravljanje kolima i koji su navučeni na kratke osovine, od kojih je svaka preko stožera spojena sa osovinom no-silicom, koja se ne može obrtati ali koja se kreće oko stožera, kojim je spojena za donji stroj, u blizini njego\e središne uzdužne linije; ovo je izvedeno tako, da je osovina no-silica prinudjena da se kreće samo u vertikalnoj ravni. Ova je osovina spojena i za gibnjeve koji utišavaju potrese; dalje, što su snabdevena sa dve pokretne poluge utvrdjene stožernim spojem za ram donjeg stroja a sa svake strane središne linije njegove na način, da mogu obrtati se u horizontalnoj ravni, dalje, spojnim polugama koje vezuju te poluge sa upravljajućim točkovima, jednom polugom koja medjusobno povezuje te kolenaste poluge i jednim drugim polugastim postrojenjem, kojim se sve to stavlja u vezu sa mehanizmom za upravljanje kolima.
12.	Motorna kola prema zahtevu 1, naznačena time, što su snabdevena sa dva diferencialna sprega, od kojih svaki tera jedan par poprečno postavljenih točkova.
13.	Motorna kola prema zahtevu 1, naznačena time, što su snabdevena sa sekundarnim diferencijalnim spregom, koji radi izmedju svakog para pogonskih osovina nameštenog spreda ili pozadi, ili i spreda i od pozadi, glavnog diferencialnog sprega.
T* A
iJUfe
/Idpa ten/ bpoj 3/07.
rJ












'










i
i
Tigf.4.	Tigf.5.

■'


'
'
i" ■ ' ■ ■ . v
i
’■
■
.





■