Poštarina plaćena u gotovu
i — v-
49768
/-
SOKOLSKI GLASN
g\	л	C 1	1	1	1*	*	T	1**	Ct	IzlazL-eelovinom i krajem meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava
Urgan naveza Kokola kraljevine Jugoslavije JJ u Ljubljani, Narodni dom ♦ Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 « Oglasi po ceniku
ena Din 2
■*д O I.
Ljubljana, 18. februara 1930.
Broj 1.
Sokoli, budite i odsad celom našem narodu primer jedinstva!
Savez Sokola kraljevine Jugoslas vije, koji je. po rečima našeg kralja osnovan, da u cilju fizičkog i moralnog vaspitanja združi sve zdrave snage jus goslovenskog naroda, dobivši svoj stas tut i svoju upravu, otpočinje svoj žis vot i svoj rad.
Pulevi, kojima će naše Sokolstvo da hodi, i ciljevi, kojima će da teži, obeleženi u zakonu i statutu, nisu nes poznati, ni novi. To su utrte staže, kos jima je Sokolstvo, vaspitano u idejama svojih osnivača Tyrša i Fiignera — u idejama bratstva, jednakosti i slobode
— vazda stupalo, verno svojim idealis ma, da sa požrtvovanjem i pređanošću, sa razvijanjem svih snaga narodnih — telesnih, moralnih i intelektualnih — radi na st varan ju bolje budučnosti i napretka svoga naroda^ ne tražeči za sebe ni koristi ni slave."
I zakonom i statutom stavljeno je u zadatak novoj sokolskoj organizaciji u našoj zemlji, da neguje telesnu, mos ralnu i nacionalnu snagu jugoslovens skih državljana i da održava veze sa ostalom slovenskom sokolskom braćom kao i sa organizacijama ostalih država, koje imaju isti ili sličan zadatak.
I ako osnovano snagom zakona, no: vo naše Sokolstvo, oličeno u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, ostaje I nadalje organizacija privatne inicijatis ve naše nacijonalne svesti, organizacij ja najzdravijih individualnih i koleks tivnih snaga u našem narodu, organizas cija, u koju svaki pojedini član dobros voljno unosi svoju ličnu vrednost, svos ju plamenu ljubav prema kralju, naro* du i otadžbini i svoju pripravnost, da
— ne preznjući ni od kakvih žrtava —’ u bratskoj slozi i ljubavi nesebično sa= raduje na ostvaranju velikih sokolskih *'deala istine, pravde i lepote.
U novom sokolskom telu treba da oživi stari sokolski duh, koji nas je vazda učio, da je moral jedini temelj, na kome počiva svaki društveni pore* dak, sva kultura i civilizacija, i da je on najvažniji preduslov opstanka i razvitka svakog naroda, tako i našeg
Taj duh nas je uvek potsećao na Tyrševe reči. da je svaki narod propao svojom vlastitom krivicom, i da ni jej dan narod na svetu, bio on malen ili velik, nije isčezao, dok je bio zdrav i
Braćo i sestre!
sposoban, a da je i silna rimska impes rija propala, kada ju je rastočio erv ne* morala razvrata, samoživosti, podlo* sti, lenosti i nerada. — Taj duh dozjvao nam je u pamet i mudre reči velikog Američanina Teodora Ruzvelta, da se vrednost jednog naroda i njegov zna= čaj u istorijskom razvitku čovečanstva ceni po njegovim delima, koje je dao na polju opšte kulture i civilizacije.
Taj duh neka nas uči, da ne shvas čamo narodnost samo kao neku praznu sentimentalnost i kao samo hvalisanje sa slavtmm prošlošću; da ne želimo žis veti gotovanski od slave i veličine pros šlosti, več da idemo za tim, da sadašnje i buduče pokojenje svojim sopstvenim radom svojim delima i vrl/nama ime našeg naroda ubeleži na vidnom mestu kulturne istorije čovečanstva i da iz svoje sopstvene snage postane sposobs no za uspešnu utakmicu naroda u bor: bi za opstanak i za napredak kulture i civilizacije.
Taj duh nam stalno govori, da uzdati se samo u se i u svoju sopstves nu snagu i na njo j graditi narodnu buc dućnost i znajuči, da u životnoj borbi pobeduje ono, što je jače,- snažnije, nas prednije, iporalnije i sposobnije za iU vot, sistematski jačati i razvijati sve snage narodne — da samo to znači sos kolsko shvatanje naeijonalizma i nacis jonalne dužnosti.
Taj duh ponavlja nam otmene reči umnog Epikteta, da čemo učiniti najves ču uslugu državi, ako dižemo^lte krov na kučama, nego dušu u gradana, jer je bolje, da velike duše stanuju u niškim kučama, nego da se po visokim domovima zavlače zlohtidi robavf.
Soko kraljevine Jugoslavije moči če samo onda postiči svoj cilj, ako u njemu dodu do punog izražaja sve slo* bodne sokolske snage, ako bude voden tim duhom Sokolstva, koje nikad nije krenulo verom prema osnovnim svojim načelima, koje nikad nije prekrš lo svoju zakletvu vernosti prema kralju, narodu i otadžbini, vernosti prema ce* Joltupnoin »ukulskom bratstvu f prema Slovenstvu.
Na nama je Sokolima, koji smo otvorena srca i čiste duše ušli u Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, da ta j sokolski duh i nadalje čuVamo, gajimo
i dižemo. I stoječ tako pod svetlim okriljem razvijenih sokolskih zastava, na kojima smo mekom svilom najs nežnijih osečaja svojih, neizmernoga svoga odušćvljenja i zanosa i svoje ljubavi prema narodu, i žeženim zla= tom bezgranične naše pripravnosti, da na oltaru napadene naše domovine pris nesemo sve, pa i najteže žrtve, izvezli uzvišena načela sokolske misli naše, svrstani u čvrste redove skromnih ras denika, zidačemo i podiči na temeljima bratske ljubavi, časnosti života, trudos ljubivosti i požrtvovnosti nerazorivi grad nacijonalne i državne slobode nas še, pa pozivamo na taj rad u naše res dove sve, što sa nama jednako misli i oseča, obračamo oči naročito omladini našoj, uzdanici našoj i kličemo na sve četiri strane majkama i očevima: »Pus stite k nama decu, jer je lepota i zdravs Ije njezinog života na prostranim livas dama slovenske sokolske misli!«
Neka u dušama sviju nas odjekuju i neka nas potiču na sokolski rad znas čajne reči Miroslava Tyrša, koji kaže: »Pozvani smo da očuvamo svoj narod pri onoj svestranoj čilosti, trajnoj i čvrstoj snazi, pri telesnom, duševnom i čudorednom zdravi ju koje ne dozvos Ijava, da bi se pokazala kakva poJtvas lenost i tako kakav zastoj, kakav nas zadak taj najgori, da, smrtonosni zlos čin učinjen narodu!«
Svoj živo< i rad otpočinjetnc1 tl spoznaji uzvišenoga poslanstva sokol* ske ideje i u uverenju, da je ta ideja pozvana više nego ikoja druga, da sa= gradi put zaželjenom zhliženju I brats sfcoj saradnji sviju slovenskih naroda.
U našim grudima razleva se duh slovenske sokolske svesti, duh, koji odstranjuje sve davne sporove i njis hove uzroke, a širi uzajamnu ljubav, strpljivost i bratski zadružni život na korist najviših ideala čovečanstva na sreču naše domovine i za silnu budučs nost čitavog Slovenstva.
Tako pristupa naš Savez k patris otskom radu, da svojom snagom i žis votom, šilom lava i letom sokolskim napiše novo poglavlje u istoriji našeg naroda!
Ko hoče, neka stupi u naše brats ske redove. Sokoli sa Sokolima! Nas pied!
Zdravo!
B-e o g r a d, 28. januara 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Prvi zam. starešine: E. Gangl s. r.	-	Tajnik:	Ante	Brozovič	s.	r.
Na osnovu § 11 Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, a u sagiasnosti sa Pret-sednikom Ministarskog saveta, prepisujemo ovaj
Statut
o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
I.	Opšte odredbe.
Član 1.
Soko kraljevine Jugoslavije ima za cilj, da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugoslavije.
Ovaj cilj postiže se uporednim vaspitanjem tela i duše po Tyrševom sokolskom sistemu, uđoniaćcnom u nas šem narodu.
Član 2.
Soko kraljevine Jugoslavije može postati članom medunarodnih ili me* dudržavnih organizacija, koje imaju isti ili sličan zadatak, a nisu ustanov* 1јепч na osnovama staleških ili verskih načela. Naročito može biti član Saveza Slovenskog Sokolstva.
Član 3.
Redovnim članom Sokola kraljes vine Jugoslavije može postati svaki do* rastao, t. j. barem 18 godina star dr* žavljanin kraljevine Jugoslavije, bez obzira na spol, veru, zvanje i zanima*
nje, sanjo ako priznajo osnovna načela Sokolstva i ako je u svome životu i društvenem radu neporočan; a vanred* nim elanom svaki Sloven koji nije dr* žavljanin kraljevine Jugoslavije, a u njoj boravi, pod istim uslovima.
Osim članstva Sokolu kraljevine Jugoslavije pripadaju deca (muška i ženska od navršene 6. do navršene
12.	godine života) i naraštafj (muški i ženski od navršene 12. do navršene 18. godine života).
član 4.
Sva prepiska u Sokolu kraljevine Jugoslavije ide redovnim putem preko uprava župa (član 6.).
Upravna godina računa se od 1* ja* nuara do 31. decembra.
Član 5.
Sve jedinice i svaki član Sokola kraljevine Jugoslavije dužni su, da se pokoravaju Zakonu o osnivanju So* kola kraljevine Jugoslavije, ovom Sta* tutu i odredbama pravila, uredaba, pra*
viinika i poslovnika Sokola kraljevine Jugoslavije.
Ko se ovome ne pokorava, pred* u/.eče sc prema njemu disciplinske me* re, koje predvidaju poslovnici, a even* tualno i isključiče se iz Sokola kralje* vine Jugoslavije.
Pravo isključenja imaju društvene uprave za svoje društvo, župske upra* ve za pojedine ili sva društva svoje župe, savezna uprava za pojedine i sva društva kakve župe ili za sva društva uopšte. Protiv isključenja iz društva može se izjaviti žalba župskoj upravi, a protiv isključenja, ili odluke o njemu, izrečene od župske uprave, saveznoj upravi; proti? isključenja, ili odluke o njemu, izrečene od savezne uprave ne* ma žalbe.
Član 6.
Službeno glasilo Sokola kraljevine Jugoslavije je »Sokolski Glasnik, organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije«, koji izdaje uprava Saveza. Pretplatnik toga organa mora biti svaka župa i svako društvo.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Petar, Starešina Sokola kraljevine Jugoslavije.
Osim toga može uprava saveza iz* davati još i naročite stručne listove.
Sve službene objave, naredenja i propisi članstvu i jedinieama sokolskim obznanjuju se preko »Sokolskog Glas* nika«. Uprava i načelništvo mogu i ne* posredno saobračati pismenim putem sa podredenim organima (jedinieama, lieima).
Član 7.
Siedstva za izdržavanje i rad sokolske organizacije.
A. Redovni prihodi.
a) Za društva:
l«*članski ulog, koji plača ju svi članovi društvu, kome pripadaju; <
2. ulozi dece i naraštaja društvu, kome pripadaju;
3. novčane potpore, koja društva dobijaju od uprava svojih župa.
Veličinu članskog uloga i uloga dece i naraštaja odreduje uprava župe po predlogu uprava mesnih društava.
b) Za župe:
1. prinos, koji društva plačaju upravama župa; veličinu ovog prinosa ocireeuje uprava Saveza po predlogu uprava župa;
2. novčana potpora, koju banovine dodeljuju svake godine upravama župa ila svojoj teritoriji iz svojih speeijal-nih kredita za ovu svrhu.
v) Za Savez:
1. prinos, koji župe daju Upravi Saveza, a čiju veličinu odreduje Upra* va Saveza po predlogu glavne skup* štine;
2. novčana potpora države, koja se svake godine dodeljuje upravi Saveza iz partije budžetom namenjene za iz* državanje i rad sokolske organizacije.
B. Vanredni prihodi.
1. Legati, zadužbine i dobrovoljni priloži društvima, župama i Savezu;
2. prihodi sa javnih priredaba;
3. vanredni prinosi, koje uprava Saveza razreže župama i društvima za potrebe Saveza odnosno koje razrezu uprave župa ili društava za potrebe župa ili društava; o vi vanredni prinosi mora ju se upotrebiti isključivo za una--predenje Sokolstva.
Član 8.
Ozledni fond obrazuje se u Save* zu iz prihoda društava, a visinu uloga zn ovaj fond odreduje uprava Saveza. Ozledni fond služi za pomoč prven* st veno onim članovima, naraštaju i de* ci, koji se ozlede pri sokolskim vežba* ma, na redovnim časovima ili vodenim utakmicama, akademijama i sletovima. /atim za najnužnije potrebe siromaš* nih obolelih članova, naraštaja i dece.
Bliže odredbe o rukovanju ovim fondom propisaee uprava Saveza.
Član
Oslovljavanje i pozdravljanje.
Članovi sokolske organizacije na* zivaju sc medu.sobno »brate«, a oslov* ljavaju se sa »ti«. Članice nazivaju sc' medusobno »sestro«, a oslovljavaju se sa »ti«. Članovi i članice nazivaju sc mc-dusobno »brate«, odnosno »sestro«, a oslovljavaju se sa »ti«, samo kad to dopuštaju njihovi vansokolski odnosi.
Deca i naraštaj oslovljavaju se sa »ti« i nazivaju medusobno »brate«, od* nosno »sestro«.	i	■	i
Sve kategorije pripadnika Sokola kraljevine Jugoslavije medusobno po* zdravljaju se pozdravom »Zdravo!« i to tako, da najpre pozdravljaju mladi sta rije.
Član 10.
Odelo, sokolske značke i legitimacije.
Članstvo (muško i žensko) i ostale kategorije Sokola kraljevine Jugosla* vije nose jedinstveno odelo (vežbačno i svečano) prilikom zajedničkih prire* daba i svečanosti, a po pravilniku, koji piopiše uprava Saveza.
Vežbačka i svečana odela propisu* je i menja upra,a Saveza po predlogu glavne skupštine.
Članstvo i naraštaj nosi na svojim gradanskim odclima naročite sokolske značke. Značke i pravilnik za njihovo nošenje propisuje uprava Saveza.
Svaki pripadnik sokolske organiza* eije ima naročitu lefiitimaciju sa sli* kom i brojem i dužan je da ovu legi* timaciju pokaže svakom članu, koji mu se prikaže svojom sokolskom legitima* cijom. Kada ko prestane biti pripad* nik, vrača svojoj društveno j upravi le* gitimaciju i sokolsku značku,
II.	Organizacija.
A.	Opšte odredbe.
Član 11.
Jedinice Sokola kraljevine Jugo*
uvije:
a) Sokolska društva (seoske sokol? e čete). U njima se po Tyrševom so? >lskom sistemu izvodi telesno, moral?
.?■> i nacionalno vaspitaijje po uputama pravilnicima, ko je izraduje uprava 'aveza, odnosno uprave sokolskih ■s pa.
b) Sokolske župe. Svaku sokolsku , upu sačinjavaju sva sokolska društva (seoske sokolske čete) na njenoj teri? toriji. Broj župa i njihovu teritoriju odreduje uprava Saveza. Svaka sokol? ska župa može da nosi podareni naziv.
v) Sokolski Savez. Najviša je so? kolska zajednica, koja udružuje sve sokolske /upe kraljevine Jugoslavije.
Da na svojoj teritoriji prireduju predavanja, utakmice, javne vežbe, iz? lete, letovanja i sletove u duhu sokol? ske ideje i radi širenja Sokolstva.
Da po mogučstvu izc^iju svoj žup? ski sokolski list. Dopušteno je, da i vi? še susednih župa izdaju jedan zajed? nički župski sokolski list.
Da prireduju svoje tečajeve za prednjake, i da ove šalje na tečajeve Saveza.
Da postiču društva na što uspeš? ni ji rad i kontrolišu stanje i rad dru? stava, koja im pripadaju.
Da stvaraju nova sokolska dru?^ štva (seoske sokolske čete) na svojoj teritoriji.
Da na svojoj teritoriji potpomažu pokret protiv alkoholizma i pokret za štednju.
Da imenuju i razrešavaju uprave društava.
Prva sedaica uprav« Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Sokolski Savez vrhovna je uprava u pogledu organizacije, administracije, rada, saevznih priredaba i zastupanja i pretstavljanja Sokolstva kako u zem? lji, tako i prema inostranstvu.
Član 12.
Svako mesto načelno ima samo jedno sokolsko društvo. Iznimno mo? gu veča mesta imati više sokolskih društava. Starešinstvo župe, na čijoj je teritoriji ovakav slučaj, odlučuje o bro? ju mesnih društava u dotičnom mestu, odredujuči im eventualno po potrebi i njihovu teritorijalnu nadležnost.
B.	Savez.
Član 13.
Savez nosi ime »Savez Sokola kra? ljcvinc Jugoslavije«.
Savez sačinjavaju župe.
Sedište Saveza je*u Beogradu.
Član 14.
Zadatak je Saveza, da neguje te? lesnu, moralnu i nacionalnu snagu dr? žavljana kraljevine Jugoslavije, da odr? žava veze sa Savezom Slovenskog So? kolstva. kao i sa organizaci jama ostalih država, koje imaju isti ili sličan^ za? datak (čl. 2.).
Član 15.
O	vaj zadatak Savez postiže:
1. udruživanjem sokolskih društa? \a (scoskih sokolskih četa) u župe i župa u Savez;
2. utianjem na pravilan i istrajan rad župa i društava;
3. propagiranjem Sokolstva u svi? ma slojevima naroda, a naročito u selu;
4. ispitivanjem naučnih metoda za što uspešnije telesno, moralno i nacio? nalno vaspitanje državljana kraljevine Jugoslavije, a naročito omladine;
5. priredivanjem predavanja i iz? davanjem rasprava i šircnjem sokolske literature u cilju podizanja telesne, mo? ralne i nacionalne snage u narodu;
6. priredivanjem utaTcmica medu pojedinim župama i društvima;
7. priredivanjem tečajeva za štruc? na usavršavanja;
8. priredivanjem javnih vežbi, so? kolskih svečanosti, izleta i sletova u državi i van nje;
9. nadzor nad župama i društvima;
10. moralnim i materijalnim potpo? majanjem župa i društava (scoskih so? k ilskih četa), a prema potrebi i zasluzi;
11. potpomaganjcm opšteg i teles? nog vaspitanja u školi i vojsci;
12. gajenjem telesne vežbe po Tvr? ši vom sokolskom sistemu i metodi, udomačenih u našem narodu;
13. izdavanjem »Sokolskog Glasni? ka« i drugih sokolskih listova, naročito za prednjaštvo a i za decu i naraštaj;
14. potpomaganjcm pokreta protiv alkoholizma, potpomaganjcm štednje i narodnog zdravlja u najširem smislu reči;
1з.	‘potpoinaganjem rada na narou? nom prosvečivanju i privrednom blago? stanju.
Član 16.
Prava i dužnosti članova Saveza.
Sokolske župe, kao članovi Sokol? /skog Saveza, imaju ova prava i duž? nosti:
Da dobijaju sve olakjšice, povlasti? ce ‘i potpore predvidene Zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugosla? vije i ovim Statutom.
7. saziva glavnu skupštinu, odbor delegata župa i zbor (odbor) načelnika župa i odreduje im mesto sastanka i dnevni red;
8. prireduje svesokolske i savezne sletove;
9. propisuje i menja vežbačka i svečana odela, sokolske značke i legi? timacije po predlogu glavne skupštine;
10. propisuje način vodenja admi? nistracije u svima svojim jedinicama;
11.-pribira materijal za osnivanje sokolskog muzeja;
12. imenuje i razrešava članove po? jedinih odbora i otseka;
13. odreduje urednika i uredivački odbor »Sokolskog Glasnika« i drugih listova, koje izdaje;
14. rešava po predlozima pojedinih župa i svojih odbora i otseka;
15. stara se za sva pitanja moralne, fizičke, ekonomske i ekzistentne pri? rode, koja se tiču župa, društava i po? jcdinaca;
1*. prati sav nacionalni i kulturni razvoj našeg naroda, bilo da on živi u zemlji ili van nje. Stvara veze u smislu čl. 2 ovog Statuta.
Da imenuju i šalju svoje delegate na: glavnu skupštinu. odbor delegata župa i zbor (odbor) načelnika župa.
Da naredenja, upute i prepisku, koja se odnose na društva, a koja po* tiču od uprave Saveza, dostavljaju dru? štvima, a iz društava sa obrazloženim mišljenjem upravi Saveza.
Da upravi Saveza podnose pred? loge korisne za napredak Sokolstva.
Da upravi Saveza šalju u odredeno vreme prinos i sve izvesta je o svome stanju i radu, kad uprava Saveza ovo zatraži, a redovno do kraja januara go? dišnji izveštaj za proteklu upravnu go? dinu. .
Da izvrsuju sve naloge uprave Sa? veza.
Član 17.
Uprava Saveza.
Savezom upravlja uprava Saveza. Stalni starešina Saveza, prema ovlaštenju i nalogu Njegovog Veličan? stva Kralja od 4. decembra 1929 go? dine i Zakonu o osnivanju Sokola kra? ljevine Jugoslavije (§ 5.), jeste Njego? vo kraljevsko Visočanstvo Naslednik Prestola kraljevine Jugoslavije.
Ostati članovi uprave, koje ime? nuje i razrešava Ministar prosvete i Ministar vojske i mornarice u saglas? nosti sa Prctsednikom Ministarskog saveta, jesu:
Pet potstarešina, od kojih po redu imenovanja najstariji zastupa stare? šinu,
načelnik,
načelnica,
tri zamenika načelnika, tri zamenice načelnice, pretsednik prosvetnog odbora,
15—20 članova uprave,
7—] i zamenika članova up»ve, i
5__7 rcvizora i njihovih zamenika,
koji sačinjavaju Savezni revizioni odbor.
Uprava Saveza bira iz svoje sre? dine saveznog sekretara i njegovog za? menika, saveznog blagajnika i njego? vog zamenika, ekonoma, glavnog ured? nika i uredivački odbor svoga službe? noga glasnika i drugih od uprave Save? za izdavanih listova.
Član 18.
Starešina i uprava Saveza upravlja? ju celokupnim radom Sokola kraljevine Jugoslavije i pretstavljaju celokupno Sokolstvo kraljevine Jugoslavije. Glav?, ni zadatak uprave je idejno vodstvo i nadzor čitavog vaspitnog rada Sokol?
stva u zemlji.	.
Naročito jc upr&vi Saveza uu/nost
da:
1. imenuje i razrešava uprave
župa;	...
2. odreduje broj župa i njihovu teritoriju;
3. propisuje pravilnike i poslovni? ke za sve svoje odbore, otseke i ure? divanje i upravljanje listova, koje iz? daje;
4. odreduje po predlogu glavne skupštine veličinu redovnog prinosa, koji župe plačaju Savezu i koje dru? štva plačaju upravama župa, a po predlogu uprava župa;
5. razdeljuje novčanu i materija!?
nu državnu pomoč;
6. odreduje, za koje opšte sokol? ske svrhe i kolike vanredne prinose ima da podnese članstvo ili pojedine župe i društva;
Član. 19.
Tehnički i vaspitni deo sokolskog zadatka vodi načelnik i načelništvo Sa? veza u sporazumu sa upravom Saveza.
Načelništvo sastavljaju: načelnik, načelnica, njihovi zamenici i zamenice.
Načelništvo je sastavni deo uprave Saveza, i o svim svojim namerama i delovanju izveštava upravu Saveza, koja to ima da odobri.
Načelništvo Saveza nadležno je i konačno odlučuje samo u pitanjima strogo tehničke prirode, za koja je po? trebna naročita kvalifikacija t. j. struč? na prednjačka sprema.
U koliko su sa takvim pitanjem, koje spada u nadležnost načelništva Saveza, spojeni materij alni izdatci, mo? ra ga načelništvo predložiti upravi Sa? veza, i može ga izvršiti tek onda, po? što uprava Saveza predlog odobri i osigura potrebna materijalna sredstva.
Takode za javne nastupe potrebna je saglasnost sa upravom Saveza.
Načelništvo ima u prvome redu da sc brine za uporedno, t. j. nedeljno i srazmerno, telesno, moralno i nacio? nalno vaspitanje. Prema tome ostaju u njegovoj nadležnosti rešavanja:
a)	pitanja vaspitnog sistema i vas? pitanja uopšte,
k), pitanja vaspitne metode, v) pitanja načina organizacije vas? pitnih organa,
g) organizacija i vodstvo saveznih javnih nastupa,
d) nadzor vaspitnog tehničkog de? la u župama i društvima,
d) organizacija i briga za izvedbu saveznih prednjačkih tečajeva.
K.od rešavanja pitanja prosvetno? vaspitne prirode (tač. a, b, g, d, d) uče? stvuje i pretsednik prosvetnog odbora odnosno njegov zastupnik.
Član 20.
Za otpravljanje tekučih poslova i pripremnih radova po pitanjima rada celokupnog Sokolstva kraljevine Jugo? slavije uprava Saveza ima svoj izvršni odbor, keji sačinjavaju:
potstarešina, najstariji po redu imenovanja ili njegov zamenik,
načelnik i jedan njegov zamenik, načelnica i jedna njena zameniea, pretsednik prosvetnog odbora ili njegov zamenik, tajnik, blagajnik,
glavni urednik »Sokolskog Glas? nika«,
8 članova uprave.
U slučaju imenovanja više pot? starešina sa teritorije Uprave grada Beograda i ovi ulaze u izvršni odbor uprave Saveza.
Izvršni odbor uprave Saveza vrši sledeče poslove:
otpravlja tekuee poslove uprave Saveza;
vodi statistiku i evidenciju o ži? voj i materijalnoj snazi župa i društva (seoskih sokolskih četa);
organizuje rad u saveznoj kance? lariji;
pribira i proučava materijal, po? treban za izradu uputa, saveta i instruk? cija u pogledu celokupnog delovanja Sokolstva u svojim organizacijama i u narodu;
rešava pitanja nematerijalne pri? rode, ako ne zasecaju u bitne osnove Sokolstva, a po predmetima materijal? nc prirode u iznosu do 20.000 dinara.
Uprava Saveza propisače poslov? nikom bliže odredbe o poslovanju iz? vršnog odbora.
Član 21.
Sva prepiska uprave Saveza vodi se pod potpisom starešine ili zastupni? ka starešine Saveza i premapotpisom sekretara.
Ako se prepiska odnosi na novča? nc ili iinovinske stvari, premapotpisuje blagajnik odnosno ekonom. Ako je prepiska ujedno vaspitno?tehničke pri? rode, supotpisujc načelnik ili njegov zastupnik. Spise, koje u vršenju po? slova svoga područja otpravlja načel? ništvo Saveza župskim i društvenim načelništvima, potpisuje načelnik ili njegov zastupnik, a prepisku prosvet? nog otseka supotpisujc pretsednik pro? svetnog otseka ili njegov zastupnik. Sva prepiska saveznih ili župskih or? gana, bilo društvima ili obratno, ima
se u prepisu dostavljati znanja radi ne? posredno upravama pojedinih jedinica.
B. Pomočni organi uprave Saveza.
Član 22.
Pomočni organi uprave Saveza su:
1. prosvetni odbor, zdravstveni ot? sek, statistički otsek, privredni otsek, otsek za ozledni fond i prema potrebi još drugi otseci. Potpred^ednika pro? svetnom odboru i pročelnike otseka bira uprava Saveza iz svoje sredine, članove odbora i otseka pak iz sokol? skih redova imenuje i razrešava upra* va. Detaljni rad odbora i otseka regu? liše se pravilnicima i poslovnicima, ko? jc propisuje uprava Saveza.
2. Načelništvo Saveza ima kao po? močni organ tehnički odbor, koji ima kao dalje pomoćne organe otsek za na? raštaj i za decu, a prema potrebi još i druge otseke. Pretsednik tehničkog odbora je načelnik Saveza, članovi pak su mu članovi načelništva kao najuži pomočnici načelnika, i potreban broj tehničkih stručnjaka, koje imenuje i razrešava načelništvo Saveza. U teh? ničkoin odboru ima svog zastupnika prosvetni odbor, zdravstveni otsek i prema potrebi takode drugi otseci, ime? novani pod ./1. Isto tako ima savezno načelništvo svoga zastupnika u pro? svetnom odboru, zdravstvenom otsu? ku i prema potrebi u drugim otseci? ma, imenovani pod ./1; te zastupnike imenuje načelništvo izmedu svojih čla? nova ili drugih članova tehničkog od? bora. Pretsednike otseka tehničkog od? bora imenuje načelništvo iz redova čla? nova tehničkog odbora, članove otseka pak isto tako iz tehničkog odbora ili van njega. Detaljan rad tehničkog od? bora i njegovih otseka reguliše se pra? vilnicima i poslovnicima, koje propi? suje načelništvo.
Član 23.
Prosvetni odbor čine: pretsednik, potpredsednik i četiri člana, koje ime? nuje i razrešava uprava Saveza iz svoje sredine ili iz sokolskih redova, zatim urednik »Sokolskog Glasnika« i jedan pretstavnik načelništva.
Prosvetni odbor u sporazumu sa načelništvom Saveza organizuje, vodi i nadzire prosvetni rad u Sokolstvu. Piiprema, održava i obnaroduje preda? vanja i članke sokolsko?vaspitnog i na? cionalnog sadržaja kako u Sokolstvu tako i o Sokolstvu u narodu.
U svrhu nadzora rada nad župama i društvima naimenovana su u savez? noj upravi dva člana uprave za inspek? torske poslove. Ovi članovi su organi savezne uprave i kao takvi vrše nad? zor župa i društava u sporazumu i po uputama savezne uprave.
G. Savetovani organi uprave Saveza.
Član 24.
Savetodavni organi uprave Saveza za proučevanje i rešavanje načelnih p)? tanja su: glavna skupština i odbor de? legata župa i zbor (odbor) načelnika župa.
Član 25.
Glavna skupština Saveza saveta? davni je organ uprave Saveza u svima pitanjima celokupnog delovanja Soko? ia kraljevine Jugoslavije.
Glavnu skupštinu sačinjavaju:
a) uprava Saveza,
b) izaslanici župa, t. j. svaka župa pošaljc sa svakih načetih 500 članova u župi učlanjenih društava po jednoga izaslanika, koje odreduje uprava župe na jednoj od redovnih sednica.
Zastupnik starešine Saveza pret? sednik je glavne skupštine.
Glavnu skupštinu saziva i odre? d uje joj dnevni red uprava Saveza pre» ma potrebi, a najmanje jedanput go? dišnje.
Član 26.
' Odbor delegata župa savetodavni jc organ uprave Saveza po pitanjima administrativne prirode.
Odbor delegata župa sačinjavaju:
a) uprava Saveza,
b) po jedan delegat svake uprave župe.
Delegate za odbor delegata župa odreduju uprave župa.
Sednicama odbora delegata župa* pretsedava zastupnik starešine Saveza.
Odbor delegata župa saziva upra? va Saveza prema potrebi ili po pred? logu više od polovinc župskih uprava.
Član 27.
Zbor (odbor) načelnika župa save? todavni je organ uprave Saveza (načel? ništva) za tchnička i vaspitna pitanja.
Zbor (odbor) načelnika župa sa? činjavaju:
a) tehnički odbor Saveza,
b) župski načelnici i načelnice ili njihovi zamenici, i
v) načelnik i načelnica ili njihovi zamenici onih društava, koja imaju preko 400 vežbača i vežbačica.
Sednicama pretsedava načelnik Saveza.
Ovaj zbor (odbor) saziva i odre? duje mu dnevni red načelništvo Sa? veza po svom nahodenju ili po pred? logu više od polovinc župskih načel? nika.
D.	Pomočni savetodavni organi uprava društava i župa.
Član 28.
Župskim i društvenim upravama postavljaju se pomočni i savetodavni organi analogno saveznoj upravi.
ROSIJA-FONSiER
društvo za osiguranje i reosiguranje
BEOGRAD
D. Poglavita načela za organizaciju vaspitno=tehničkih organa u župama i društvima.
Član 29.
Saveznom načelništvu su podrede? na župska i društvena načelništva, ko? ja se moraju u svemu pokbravati od? redbama i propisima načelništva. Save? za. Društvena načelništva ujedno su podredena svojim župskim načelništvi? ma te se moraju pokoravati njihovim odredbama i propisima, koji dakako moraju biti u skladu sa odredbama i propisima načelništva Saveza.
Župsko načelništvo sastavljaju župski načelnik i načelnica i njihovi za? menici. Društveno načelništvo sastav? ljaju društveni načelnik i načelnica i njihovi zamenici.
Pomočni organ župskog načelni? štva je njegov tehnički odbor, društve? nom načelništvu pak prednjački zbor. Oba mogu imati, ako je potrebno na? ročite otseke. Tehničkom odboru žup? skog načelništva pretsedava župski na? čelnik ili njegov zamenik, članovi(ice) pak su mu članovi načelništva, pret? sednik prosvetnog odbora, i potreban broj tehničkih stručnjaka, koje iz so? kolskih redova imenuje i razrešava župsko načelništvo po odobrenju na? čelni štva Saveza.
U tehničkom odboru ima svog za? stupnika prosvetni odbor, zdravstveni otsek i prema potrebi takode drugi ot? seci župe uprave. Isto tako ima župsko načelništvo svoga zastupnika u pro? svetnom odboru, zdravstvenom otseku i prema potrebi u drugim otsecima žup? ske uprave. Ove zastupnike imenuje načelništvo izmedu svojih članova ili izmedu druigh' članova tehničkog od? bora.
Prednjačkom zboru u društvu pret? sedava društveni načelnik ili njegov zamenik, članovi(icc) pak su mu čla? novi (ice) društvenog načelništva i po? treban broj elanova(ica) sa prednjač? kom spremom, koje iz sokolskih redo? va imenuje i razrešava društveno na? čelništvo po odobrenju župskog načel? ništva.
Detaljan rad župskih i društvenih tehničkih organa reguliše se pravilni? cima i poslovnicima, koje propisuje načelništvo Saveza.
E.	Sud časti.
Član 30.
Savezni sud časti sastavljaju pet članova i tri zamenika naimenovani od uprave Saveza, a za vreme od jedne godine. Svi ti imenuju sc iz sokolskih redova, koji inače stalno borave u Beo? ^radu.
Savezni sud časti rešava samo po sporovima časti nastalim izmedu: a) članova uprave Saveza,
c)	članova uprave Saveza i čla? v) članova Uprave Saveza i čla? nova uprave župa,
g) članova uprava različitih župa. Svaka strana ima pravo, da odredi sebi poverenika, koji če pored nje pred sudom časti braniti njene interese.
Najmladi član suda vrši dužnost delovode suda.
Sudski postupak nastaje po zahte? vu jedne strane. Zahtev se dostavlja upravi Saveza pismenim putem naj? dalje u roku od 24 dana od dana, kada je spor nastao.
Uprava Saveza kad primi zahtev, sazvače sud časti odmah, tako da se isti u scdnicu sastane najdalje u roku od 14 dana od dana prijema zahteva.
Sud časti odlučuje po slobodnom ubedenju. Odluka suda pošto se pro? glasi obema stranama, saopštava sc upravi Saveza radi izvršenja.
Sudovi časti postojače i u svima upravama župa i društvima. Njihovo ustrojstvo i nadležnost propisače se pravilima pojedinih župa i društava.
III. Revizioni odbor.
Član 31.
Stalini, konaenu • isključivu kon? trolu i preglede računa, kao i cclokup* no računsko poslovanje Saveza Sokol« kraljevine Jugoslavije vrši na osnovo ovog Satuta savezni revizioni odber kao jedini vrhovni nadzorni računski odbor. Svoje izveštaje dostavlja upra? vi Saveza koja ih dostavlja sa ostal in izveštajima nadležnoj vlasti.
IV. Završne odredbe.
Član 32.
Uprava Saveza prema propisima Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, a u duhu ovog Statuta pro? pisuje i menja pravila i potrebne pra? vilnikc i poslovnike sokolskih župa i društava.
Član 33.
Ovaj Statut stupa na snagu kad se obnaroduje u »Službenim Novinama«.
Pbr. 5657
14.	februara 1930 godine u Beogradu
Ministar prosvete,
Bož. Ž. Maksimovič, s. r.
Ministar vojske i mornarice,
Počasni ađutant N j. V. Kralja,
Armijski deneral,
Stev. S. Hadžič, s. r.
SLOVENSKO SOK
Sestra Marija Adamova Zamoyska — mrtva.
Žalosna vest prispela jc med so* kolsku rodbinu iz Kuzlovke, domaje staroste poljskog sokolskog Saveza, brata Adama Zamovskoga. Njegove dobre supruge Marje nema više rrted živima. U crno zavila se je sva krasna okolica dobrog brata staroste, celo njegovo divno naselje, sva poljska so* koiska Zveza odlaskom one, koja je svojem suprugu dugo doba bila naj* bolja družica. Sokol ma najbolja se* stra, a svima koji su trpeli največa te* šitcljica i potpora.
Sestra Marja Zamoyska rodila se god 1878. u Peczarzu u Podoliji, kao kćerka poznatog poljskog velikaša gro* fa Potočkoga, a udala se je za brata Zamoyskoga god. 1897. Čitav njen ži* vot bio je vedar, pun lepote i krasote, ali grofica Zamoyska, uza sve to, ima* la je duboko razumevanje i sučut prema onima, kojima n:'su tako lipo sijali sun* čani zrači života. Svagda i svrgde zna* lo se je, da nije bila samo dukobo na* obražena dama, koja je umela da se Ističe u najvišim krugovima, več tako*
dcr, da duboko u srcu oseča istinsku bedu i potrebu priprostoga naroda Gdcgod je došla pružala svoju je da režljivu ruku, sijala blagodat, poma gala bedne i iznemogle.
Poljski listovi donose opširne član ke o plemenitosti umrle sestre. Prem da nije sudelovala kao aktivna Soko lica moramo joj priznati veliku za slugu, da je uzgojila svu svoju obitelj u strogo sokolskom duhu i da je uvek i svuda ispunjavala sve one dužnosti koje su joj pripadale kao supruzi sta roste poljskoga Sokolstva U pravom smislu reci pokazalo se je pak njeno sokolsko uverenje baš u sučuti .prema svome bližnjemu u pomaganju potreb nih, u podarivanju sirotišta, bolnica drugih karitativnih ustanova; u istinu nije vidala levica) što daje desnica Predaleko bi zašli, kad bi navadah, što je sve dobroga stvorila tarno u okolic Kozlovke, gde je bilo njeno stalno boravište iza rata. Več i onako lep kraj upravo je oživila sa svojim de* lom, ljubeznošču i dobrotom srca. Ne pišu uzalud o njo j listovi kao o andelu koji je ostavio tu zemlju bednih i si* romašnih, kojima je bio tešitclj za to* liki niz godina.
Sestra Zamovska jc svesno služila svojem narodu u svakom pogledu. Ti me jc ispunila sve ono, našto ukazuje sokolska misao SokoFma i Sokolica* ma, da moraju raditi, ako žele da se pokažu plodovi njihovog rada. Stoga njeno ime biče sačuvano u uspomeni med čitavim članstvom poljskog So* kolstva, njena dela pak bit če uzor po* žrtvovnosti, ustrajnosti, dobrote i čo* večstva.
Takoder i mi, Sokoli kraljevine Jugoslavije, saeuvajmo pokojnu sestru Zamoysku u dubokoj uspomeni, izri* cajuč ujedno naše iskreno bolno sauče* šče poljskoj brači i sestrama.
Išv.
IZ SAVEZA SKJ
Prva sednica uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Prva sednica uprave Saveza Soko la kraljevine Jugoslavije održavana je
25.,	26. i 27. januara 1930., u prostori* jama sletske kancelarije, Beograd, Te* razije 7.
Prisutna brača i sestre: Engelbert Gangl, Đuro Paunkovič, Lacko Križ, Dr. Pavao Mergenthaler, Dr. Viktor Murnik, Vojinovič Miroslav, Skalarje* va Elza, Iličeva Dana, dr. Belajčič Vladimir, dr. Viktor Benkovič. Brsmkovič Duro, Brozovič Ante, dr. Buič Mirko, Vandelkovič Tomo, dr. Werk Hugo, dr. Gradojevič Mihajlo, dr. Dragič Mi* lorad, Kneževič Stevan, Korunovič Mo* mir, Lukič Mihajlo, dr. Matulič Silvio, dr. Mazura Lav, Milič Čcdo, Nagler Hinko, Nešič Stevan, dr. Pavlas [gnjat, Polič Ivo, Todorovič Vojislav, dr. Fux Kiko, dr. Hanžek Lavoslav, dr. Hadži* omerovič Ibrahim.
Od zamenika: Branovački Momči*, lo, Živanovič Dragutin, Živkovič Bran* ko, Kovač Ivan, dr. Ražem Ivo, Stefa* novič Milan i Holujevič Franjo.
Od revizora: Veselič Vlado, Vra* nič Vlado, Nišavič Radiša, Ratkovič Pavao, Sterlekar Milan.
Od zamenika revizora: Jelačič Mi* livoj, dr. Obersnel Maks, Pavelič Mato.
Bolešču ispričani:	Dr. Besarovič
Vojislav, Kantoci Duro i Markovič Lazar.
U 'A 11 sati dopodne prvi podsta* rešina brat Engelbert Gangl otvara scdnicu obaveštavajuči prisutne, da je današnju scdnicu nakanio otvoriti i pozdraviti članove uprave gospodin ministar prosvete Boža Maksimovič, ali kako jc nenadno sprečen zvanič* nim poslovima, to je zapala njemu duž* nost, da otvori ovu sednicu. Otvara* j uči sednicu isporučuje pozdrave go* spodina ministra vojske i mornarice, koji Savezu želi sretan i plodonosan rad. Konstatuje, da su se pozivu za sednicu odazvali svi članovi uprave osim trojice, koji su se bolešču ispri* čali. Ujedno obaveštava, da je prim* Ijena pismena ostavka sa strane zame* nika i zamenice načelnika Mrljaka i Šulove, koji prema torne nisu članovi savezne uprave, a on je stavio več predlog, da sc njihova mesta popunc novim licima, kako bi rad savezne ‘•prave tekao što pravilnije.
Pošto je prema torne konstatova* no, da jc sednica pravovaljano sazva* na i punopravna za rešavanje i dona* šanje zaključaka, upravlja svima pri* sutnima članovima savezne uprave sle* deče reči: »Prva je naša patriotska i sokolska clužnost da sada, kada se prvi put sastajemo na zajedničkom sokol*
skom radu i na sredivanju naše domo* vine, uputimo naše misli i želje Nj Vel. Kralju Aleksandru I. sa našim so kolskim »Zdravo!« i da pozdravimo našeg brata starešinu Prestolonaslednika Petra. Zato predlažem, da se Nj. Vel. Kralju odašalje sledeči telegram: »Starešinstvo Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije sa svoje konstituantne sed* nioc u pučetku лл-oga rada pozdravlja Vaše Veličanstvo sa dubokim osečajem odanosti i ljubavi, koja če nas uvek voditi u našem sokolskom radu za do* bro kralja, sreču naroda i veiičinu do* movine.«
Pošto je sa strane prisutnih bur* nom aklamacijom odobren telegram Nj. Vel. Kralju, prvi podstarešina brat Gangl nastavlja: »Na početku rada svima vama i sVima onima, koji du hom prate naš rad, otvaram svoje brat sko sokolsko srce. U srcu šta vidimo? Plamen iskrene bratske ljubavi. Sa tom iskrenom ljubavi ja vas srdačno i bratski pozdravljam. U svakom srcu vašem znam da gori isti plamen lju bavi prema našem narodu i našo j zem Iji. Neka vas ova ljubav rukovodi u našem sokolskom radu i neka ta lju* bav saginjava most, koji nas sve spaja.
Pred nama svima leži jedan večito svetao lik naše zajedničke majke do* movine i neka u njoj uvek budu du* ševno, moralno i fizički zdrave snage našeg naroda. Neka se podigne svest, da sve, što treba naš narod u buduč* nosti da uradi, neka uradi sa sokolskim radom putem poštenja i otvorenosti, kojom smo mi udruženi u Savezu So* kola kraljevine Jugoslavije.
Osnivač sokolstva veliki Tyrš re* kao je: »Što sav narod ne zna, niko ne zna; što narod još nije saznao, ni* ko nije saznao; šta od naroda nije na* stalo — uopšte nije nastalo. »Naš na* rod, koji je bogat zemljom, a još bo* gatiji dušom, želimo da dignemo do najlepšeg stepena zdravlja i sposobno* sti za utakmicu na svakom terenu sa svima kulturnim narodima. Ako bi pak neprijatelj hteo da dira u kulturno i duševno bogatstvo našeg naroda, želi* mo da pripravimo narod da podnosi i največe žrtve za slobodu i spas zemlje i slobode!
Novi zadaci ostvariče sc korak za korakom. Želimo, da ovom novom telu damo staru sokolsku dušu. Uve* ren, da čemo na ovom radu na mo* ralnom i fizičkom podizanju našeg na* roda imati uspeha, otvaram prvu sed* nicu sa iskrenim sokolskim: Zdravo!
Pozivam vas, da se setimo i naše slovenske sokolske brače, čehoslovač*
kog, poljskog i ruskog Sokolstva, te pretsedništva Saveza Slovenskog So* kolstva, dok čemo brači Lužičkim Sr* bima, koji danas vode borbu za svoju materinju reč, uputiti iz svatljivih raz* loga pismeni pozdrav.
Predlažem, da sc odašalju sledeči telegrami:
1. Češkoslovenska Obec Sokolska, Prag: Starešinstvo Saveza Sokola kra* ljevine Jugoslavije sa svoje prve sed* nice pozdravlja najsrdačnije svoju ora* ču čehoslovačke Sokole kao prorago* niste Sokolstva i Slovenstva sa željom da naše veze ostanu i dalje srdačne, bratske i iskrene.
2. Savezu Slovenskog Sokolstva, Prag: Sa svoje prve sodnice Starešin* stvo Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije pozdravlja najvišu instansu, ko* ja vodi svoje članove zbliženju i slozi slovenskih naroda.
3. Savezu Ruskog Sokolstva. Prag: Starešinstvo Sokola Kraljevine Jugo slavije sa svoje prve sednice seča se svoje ruske brače, zatočenika i muče nika slobode švoga naroda i svih slo venskih osečanja.
4. Savezu Poljskog Sokolstva, Var biva:	Starešinstvo Sokola kraljevine Jugoslavije sa svoje prve sednice po
dravlja bratski Poljski sokolski sa vez. Czolem!
Po tom prešlo se na raspravu o prvoj tačei dnevnog reda: »Statut organizaciji i poslovanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije«.
Predscdničko mesto zauzima ravna sednicom drugi podstarešina brat Duro Paunkovič, dok prvi pod starešina brat Gangl nastupa kao re ferent o ovoj tačei dnevnog reda.
Brat Ante Brozovič čita statut v celosti, a nakon pročitanja podstar; šina brat Paunkovič otvara generalni! debatu.
Za reč se javlja brat dr. Lav Ma* zura. Veli da imademo da pristupimo osnivanju nešto novoga, a što sc tič >tatuta, to je danas njegov prihvat tek jedna formalnost. Naši ciljevi moraju biti daleko veči, a ti jesu da sve ne verovane uputimo da je to sveta stvar, što na ovoj prvoj sodnici privadamo u život. Prvi jc uvet svemu tomu več sama temeljna ideja, koja je jasno pri * cizirana u samorhe zakonu. Ova ideja zapravo princip ima da mode do izraža* ;a kako u sokolskom Savezu, tako u žu* parna, pa i u društvima. Pošto je pako ta j princip u pravilniku došao potpu* no do izražaja, to ga prihvača za pod logu generalne dobite predlažuči da se prihvati sledeča deklaracija: Soko kra* ljevine Jugoslavije nova je po Nje govom Veličanstvu zakonom osnovana opče narodpa viteška organizacija, kn* ia nije ni u kakvbj Sezi ni sa tradiciji'm, ni uredajem bilo koje od bivši': sokolskih i orlovsikh organizacija kraljevine Jugoslavije
Uredenje se te nove organizacije irnade stoga privesti neovisno od biv ših sokolskih ,i orlovskih saveza, a pre* ma svrsi koju joj je visoki osnivač namenio.
To ima da dode do izražaja. koli u pitanju uprave župa i društava, tol: u pitanju provedbe teritorijalne pode* le župa, u pitan ju odore i inih pitan ia unutarnjeg uredenja Saveza, župa i društava.
Brat Voja 1 odorovič raduje se da je prihvacen f y.ršov princip, ali on dr* zii da imademo uz ovaj sistem i dru gih sportova koje voli omladina, pa treba da ona baš preko ovih športova ude u Sokolstvo.
Brat Lukič moli, da se dade jedan kiatak rok kako bi se statut mogao proučiti, pa bi dslcd toga debata o nje* mu bila stvarmja i krača.
Podstarešina Paunkovič objašnja va, da se gornja debata može odinah voditi, jer u detajle samoga statuta uči čemo specijalnom debatom.
Brat dr. Hanžek jednako traži, da se gornja debata odgodi do poslcpo dne, jer treba k„statutu neka zapaža nja, a u prvom redu proučiti, da li jc intencija zakona strogo sprovedena kako se nebi dpšh u koliziju. U novo Sokolstvo treba da se unese nešta no voga i dobroga, a to je moguče, ako te* ineljito pretresemo čitavu stvar.
Brat Paunkovič upozoruje braču da moraju računati sa faktom, a taj jeste, da statut propisuju ministar pro* svete i ministar vojske. Oni su mogli a donesu statut bez nas i mimo nas, ovo, što sc danas o njemu na sed* nici govori, to je samo koncesija. Mo ram da upozonm i na to, da je statut u neku ruku več i uglavljen sa mero* davnim faktorima, pa zato treba o ovoj okolnosti voditi računa, ali krat koča vremena ne dopušta da bi se upu* stali u kakve velike preinake i čak i izradu novoga statuta. Prihvača pred log da se sednica prekine, a nastavak odreduje za Vi 3 sata popodne.
Popodnevna sednica.
U 3 sata poslepodne nastavlja se sednica sa dnevnim redom: Nastavak načelne debate o statutu Sokola kra* ljevine Jugoslavije.
Reč uzima brat dr. Obersnel, koji u ime rcvizionalnog odbora traži da se načelno reši, da li su revizori sastavni deo starešinstva i da li kao takvi ima* du pravo glasa. Upozoruje, da u sta* tutu nije tačno označen delokrug revi* zionog odbora, a potreba je da se jas* no kaže, da li revizori imadu svoju funkciju vršiti pojedinačno ili kolek*
tivno i da li se njihov delokrug odnosi samo na Savez ili i na ostale savezne jcdinice. On drži da se statutom ima* de odrediti, da svoj rad vrše kolektiv* no, njihov delokrug da se odnosi sa* mo na Savez, a syoje izveštaje da pod* nose samo saveznoj upravi-
Brat dr. Pavlas zapaža, da še ova* kovim načinom debate zastranjuje, jer još uvek nije govoreno strogo o načel* noj debati. Brača zasižu u delokrug speeijalne debate, a to je nepotrebno. Medutim jasno se vidi, da su se za statut izjasnili svi govornici, pa pred* laže da se zaključi generalna debata i prede na specijalnu debatu.
Brat dr. Hanžek veli, da se izjava rcvizionalnog odbora nema svatiti kao dctalj, koji bi spadao u specijalnu de* batu več da je to jedno načelno p * tanje, pošto se njime imade da ras* pravi jedna načelna greška statuta, ko* ja u njemu nije nigde iznesena, pa je evizija potpunoma mimoidena
Brat Paunkovič upozoruje, da je debata o reviziji suvišna, jer je revizi jcnalni odbor dobi o za zadaču, da iz radi svoj naročiti pravilnik.
Brat dr, Be-ajčič drži, da je u sta* tutu trebalo istaknuti odnos izmedu tehničkih i prosvetnih organa. U sta* tutu trebalo je jasno odrediti, da li važi delo koordinacije ili subordinaci* jc. Konačno pojavljuje se i načelno pi* tanje, da li če sc sokolska načela uneti u saveznu legislativu ili če se pustiti, da sc svaki na svoj način orijentira.
Brat dr. Murnik daje opširno ob* razloženje o odnosu između tehničkog i prosvetnog odbora, pa veli da prema današnjoj kristalizaciji u Sokolstvu prosvetni odbor ne može biti koordi niran tehničkom odboru.
Brat Lukič ne slaže se sa razlaga njem dr. Murnika. Kad bi se uvela ovakova praksa, kako to obrazlaže hrat načelnik, onda bi prosvetni odbo ri u Sokolstvu bili izlišni. Neka se ne zaboravi, da je Sokolstvu glavni cilj moralno i nacijonalno vaspitanje ne samo članstva, nego i čitavog naroda Daklc baš prama tim intenci jama mo guč je samo sporazuman rad.
Brat dr. Hanžek traži, da se oba odbora koordiniraju i to tako da >adu kao dve funkcije jednog organa
-	Saveza.
Brat dr. Pavlas drži, da je čitava ova debata izlišna, jer več gledom na član prvi statuta jasno se vidi, da je reč i mogučnost samo o koordinaciji, a nikakovoj subordinaeiji.
Pošto je još brat dr. Murnik osvr* nuo se na neke prigovore brače pred* govornika, a govorili su još brača 1 lanžek, Pavlas, Belajčič i Paunkovič prihvacen je principielni predlog brata dr. Belajčiča, da načelstvo i prosvetni odbor imadu raditi u potpunoj kolabo
raciji.
Brat dr. Pavlas drži, da o sokol skim principima ne treba u statutu go voriti detajlno, jer če se sve to izra uiti u prosvetnom odelenju. Inače u samom statutu zapažaju se dve praz nine, a ta je da nije ništa predvideno glede zamenika župskog načelnika i zamenice župske načelnice, kao i dru ga činjenica, da nije odredeno, tko su savetodavni organi župskih skupština. On če u. tom pogledu staviti konkretan predlog u specijalnoj debati.
Pošto se nitko više ne javlja za reč, to podstarešina brat Paunkovič za* ključu je gencralnu debatu i odreduje. da se prelazi na specijalnu debatu.
U specijalnoj debati referent brat Gangl čita član za članom, koji se sa malim korekturama prihvačaju.
Konačno, pošto je redigovan sta* tut u celosti prihvačen, to u osam ča-sova uveče podstarešina brat Paunko vič zaključuje sednicu i odreduje na stavak za naredni dan 26. januara u devet časova prepodne.
Sednica 26. januara 1930.
Prepodnevna sednica.
U pola deset ujutro prvi podsta* rešina brat Gangl otvara sednicu i stavlja prvo na dnevni red pitanje ula* ska Sokola kraljevine Jugoslavije u organizaciju Slavensko Sokolstvo. Sa svoje strane konkretno predlaže, da se odmah stupi u kontakt sa bratskim če* hoslovačkim Sokolstvom. Drži, da je najzgodnije i najbrže rešenje, da se iz sednice ovlasti brata Duru Paunko* vica, da kao delegat naše savezne upra ve, providen punomočju i naročitim pismima pode lično u Prag, pa da on de ličnim kontaktom povede prego* vore sa bratskom Čehoslovačkom Obe com Sokolskom. kako u pitanju našeg ulaska u Slavensko Sokolstvo, tako i gledom na učestvovanje čehoslovačkog Sokolstva na našem sletu. Podjedno da se ovlasti istoga brata, da pozove braču delegate Čehoslovačkog Sokol* stva, da što pre dodu u Beograd, kako bi ovde u direktnom dodiru sa nama, a i merodavnim faktorima, pribrali is* pravne i tačne informacije o našoj no* voj sokolskoj organizaciji.
Ovaj predlog brata podstarešine primljen je jednoglasno.
Nadalje javlja brat podstarešina Gangl, da sada pošto je prihvačen sta tut, imade se isti podneti na potpis mi* nistru vojnom i ministru prosvete.
Ovlaščuju se brača Gangl, Križ i dr. Mergenthaler, da to odmah učine.
Podstarešina brat Gangl upučuje dalje, da sada, gde pristupamo organi* zaeiji Sokola kraljevine Jugoslavije, prva i najpreča je potreba, da se usta*
novi broj sokolskih župa. U tu svrhu konkretno predlaže da broj župa i bro* jem i teritorijem ostane takva. kakav je bio u Jugoslovenskom Sokolskom Savezu, a to tim više, jer se ove župe gotovo *poklapaju sa župama bivšeg Hrvatskog Sokolskog Saveza. O tome nema sumnje, da če se broj društava doskora povečati, a onda če svakako trebati provesti novu arondaciju župa i to na način, da se osnuje više, a teri? torijalno manje župe, kako bi rad bio tšo intenzivniji. Dakle prama njego* vome predlogu broj sokolskih župa u ovoj novo j organizaciji iznosio bi 23.
Brat Čedo Milič podupire predlog brata podstarešine Gangla i glasače za njega.
Posle duže debate, u kojoj su stvarno učestvovali brača dr. Mazura, Paunkovič, dr. Belajčič, Kneževič, dr. Hanžek, Todorovič, Polič, dr. \Verk i dr. Mergethaler, brat podstarešina Gangl reasimira sve, šta je izneseno tekom govora pojedinih govornika, pa predlaže da se do sleta zadrži dosa* dašnji broj župa JSS, naime 23, a da se uvaži i predlog brata dr. Hanžeka, naime da se ovom broju dodaju one župe iz bivše HSS, koje diferenciraju, a to su: Karlovac, Varaždin, Daruvar i Vinkovei. Ove četiri poslednje župe .male bi sc tek privesti u život, pa predlaže da se poveri bratu podstare* šini Križu, da razvidi mogučnosti oko oživotvorcnja ovih župa, i za slučaj da se iste mogu osnovati, da zbrine i liste starešinstva. Do organizovanja tih četiri novih župa ostaje stanje, ka* kovo je bilo u JSS, pa prema tome u smislu postoječega zakona i sada več postoječe župe imadu da imenuju sve društvene uprave bez obzira, hoče li docnije arondaeijom novih četiri župa pojedina društva pripasti ovoj ili onoj župi. Naglašuje, da je i ovo stanje od 27 župa tek provizorij do sleta, nakon kojeg če sc pristupiti podeli novih žu* pa, verovatno do 50 i to na temelju gradiva, koje če prikupiti organizacio* ni odsek.
Ovaj je predlog jednoglasno pri* hvačen.
Brat podstarešina Križ u vezi sa ovim odredenjem broja župa predlaže, da se dosadašnji istorijski nazivi župa dokinu, a župe da se nazivaju po me* stima svoga sela.
Ovaj predlog prima se jedno* glasno.
'Podstarešina brat Gangl javlja, da >c prelazi na daljnju tačku dnevnoga reda i to u smislu zakona o SKJ na imenovanje župskih uprava.
Brat dr. Mazura predlaže, da se prihvati princip, da se u pojedinim župskim upravam popuni samo zakon* ski minimum, a kasnije kada se vidi, kakav če biti odaziv pristupanja sa strane bivših hrvatskih sokolskih re* dova, da se sporazumno pupune upra* znjena mesta.
Brat Paunkovič predlaže, da se čita redom listina svake župe i da se
o	njoj diskutuje u toliko, u koliko bi brača iz bivšeg hrvatskog Sokolstva •mala specijalnih želja
Brat Ante Brozovič čita pojedina župska starešinstva. Pošto je vre* me poodmaklo, to podstarešina Gangl zaključuje sednicu i odreduje nastavak za popodne u četiri časa.
4
Popodnevna sednica. л
Popodne uV*5 otvara sednicu prvi podstarešina brat Gangl sa nastav* kom dnevnog reda: imenovanje žup* skih uprava, koje je zaključeno ovako:
SOKOLSKA ŽUPA BANJA*LUKA.
Župe nose naziv po svojem sedi* štu, dosadanji istorijski otpada.
Starešina: Moljevič dr. Stevo, zamenik: Markovič inž. Lazar,
načelnik:---------------
načelnica:--------------
prosvetar: Perinčevič dr. Jovo, tajnik: Puvačič Zlatko, blagajnik: Cisar Rudolf.
Članovi uprave:
1. Barač dr. Branko,
2. Budisavljevič Dušan,
3. Flegar Slavko,
4. Markovič dr. Dimitrije,
5. Petrovič Miodrag,
6. Stefanovič Uroš,
7. Subotič Mirko,
8. Žarič Drago,
10.  -----------
Zamenici:
1. Lakič Jovo,
2. Radetič Pero.
3. Radmanovič Jovan.
4. Uremovič Pavao,
5. Vukovič Jovo,
10. ’ \
Revizori:
1. Drča Drago,
2. Hope Branko,
3. Kraguljac inž. Stevo,
4. Špalj Milan,
Zamenici:
1. Barišič Mirko,
2. Čclar Savo,
3. Savič Milan.
m
m
Џ*
u| * i
m?-'
ш
SOKOLSKA ŽUPA BEOGRAD.
Starešina: Živkovič Branko, zamenik: Sretenović Kosta, načelnik: Ilič Đorđe, načelnica: Iličeva Danica, prosvetar Dragic dr. Milorad, tajnik: Ilič Dragomir, blagajnik: Nišavič Radiša.
Članovi uprave:
1. Cipčič dr. Branko,
2. Dobrovič Milan,
3. Dordevič dr. Dragoljub,
4. Lovrič Lujo,
5. Nikolič Mihajlo,
6. Ribar dr. Ivan,
7. Smiijanič Milivoje,
8. Vidič dr. Igor,
9. Vojnovič Miroslav,
10.-------------.
Zamenici:
X. Bakič Jovan,
2. Dronjak Nikola,
3. Olič dr. Ljuba,
4. Radulovič Radivoje,
5. Miro Stojanovič,
6. Šoškič Miliško,
7. Tasič Dragomir,
10.-------------’
Revizor!:
1. Dragič Rastko,
2. Mihajlovič Dušan,
3. Mihajlovič dr. Svetislav,
4. Olip dr. Janko,
5. Šujica inž. Dorde.
Zamenici:
L Atanackovič Stevo,
2. Branovački Momčilo,
3. Tošovič Filp.
SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR.
Starešina: Sunajkovic dr. Branko, zamenik: Hanžek dr. Lavoslav, načelnik: Stjepan Bukač, načelnica: Smrčekova Milica, prosvetar: Winter dr. Branko, tajnik: Kalember dr. Vladimir, blagajnik: Vugbradovič dr. Mi* hajlo.
Članovi uprave:
1. Derkos Miško,
2. Mohaček dr. Marko,
3. Mudrinič Milutin,
4. Omčikus dr. Milan,
5. Vukobratovič Vaso,
L:::;
10 .-----------.
Zamenici:
1. Milojevič Nikola,
2. Pernat dr. Stjepan,
3. Totnič Dimitrije.
8. '----------,'
10.------------’.
Revizori:
1. Belobrk dr. Pera,
2. Ivankovič Ljubomir,
3. Ribar Andrija,
Zamenici:
1. Bujič Dušan,
2. Jakupek Josip,
SOKOLSKA ŽUPA CELJE.
Starešina: Smertnik Jože, zamenik: Polšak Ferdo,
Načelnik: Jerin Lojze, načelnica: Almira Grudnova, prosvetar: Mejak tir. Ervin, tajnik: Čerin Franjo, blagajnik: Bltavski Bernard.
Članovi uprave:
1. Debeljak Sofka,
2. Dolničar dr. Jože,
3. Ilrašovec dr. Milko,
4. Kramar Josip,
5. Mastnak Martin,
6. Nendl dr. Alojz,
7. Perc Stanko,
8. S rce Drago.
9. Svetina tl ' Fran,
10. Vajd Ciril.
Zamenici:
1. Baša Alojz,
2. Hofbatier Lojze,
3. Kurnik Tone,
4. Sušnik Mirko,
5. Vrečko Martin,
10.-------------
Re-vizori:
1. K ral i Drago,
2. Perc Karol,
3. Požar dr. .loško,
4. Šmit Franjo,
5. Šmit Matko.
Zamenici:
1. Furhm Franjo,
2. šašel tir. Jože,
3. Tillcr Fran.
SOKOLSKA ŽUPA CETINJE.
Starešina Miloševič Gavra, zamenik: Marčič Bruno, načelnik: Ligutič Kosta, načelnica: Marija Mozetičeva, prosvetar: Bouček Vojta, tajnik: Ivanovič Milutin, blagajnik: Martinovič Filip.
Članovi uprave:
1. Bendiš Ivanko,
2. Domančič Miho,
3. Korelec Juraj,
4. Loz Franjo,
5. Mijuškovič Grujiča,
6. Petkovič Jerotije,
7. Radovič dr. Neško,
8. Sekuloivč Jovo,
9. Škerovič dr. Nikola,
10. Todorovič Dragoljub.
Zamenici:
1. Bajičič Mihajlo,
2. Gordič Risto,
3. Jakšič Dušan (školski inšpektor Cetinje),
4. Marinovič Savo,
5. Palič Jefto,
6. Piletič tir. Vlada.
10. ’•
Revizori:
1. Domanovič Nikola,
2. Iličkovič Milo,
3. Miletič dr. Šain,
4. Stojanovič dr. Dragoljub,
5. Vickovič, apotekar.
Zamenici:
SOKOLSKA ŽUPA KRAGUJEVAC.
Starešina: Pavlovič Miloje, zamenik: Zajc Franja, načelnik: Prohaska Josif, načelnica: Vučkovičeva Slavka, prosvetar: Krestič dr., tajnik: Pavlovič Ilija, blagajnik: Miličevič Velja.
Članovi uprave:
1. Blagojevič Janičije,
2. Bratuljevič Vojin,
3. Dimitrijevič Dragutin,
4. Jovanovič Stevan,
5. Milovanovič Dragoljub,
6. Nikolajevič Stevan,
7. Nikolič Predrag,
8. Pupič Dragomir,
9. Veljkovič Velimir,
10. Vučkovič Petar.
Zamenici:
1. Kneže vič Stevan,
2. Krunič Mladen,
3. Napijalo Ljubomir,
4. Petrovič Živadin,
5. Popovič Mihajlo,
6. Radonjič Mihajlo,
7. Stranjakovič Dobrivoje,
8. Vuletič Petar,
9. Žunič Vukosav,
10 .------------•
Revizori:
1. Bralovič Radoslav,
2. Meštorovič Boško,
3. Nikolič Toma,
4. Pavičevič Jovan,
5. Stamenkovič Miloš.
Zamenici:
1. Oojič Bora,
2. Pavlovič Milovan,
3. Pavlovič Čeda.
SOKOLSKA ŽUPA KRANJ.
Starešina: Sajovic Janko, zamenik: Dolenc I'rane, načelnik: Ažman Franc, načelnica: Pečnikova Mica, prosvetar: Kolar Ivan, tajnik: ('var Josip, blagajnik: Tavčar Tomo.
Članovi uprave:
1. Česelj Josip,
2. Deu Bogomil,
3: Emcr inž. Franc,
4. Fajdiga dr. Božidar,
5. Obersnel dr. Mako.
0. Pušterčič inž. M.,
7. Sušnik Matija,
8. Šemroš dr. Franc,
9. Špicar Jakob,
10. Vrišer Lali.
Zamenici:
1. Benedik Franc,
2. Beznik Vinko,
3. Buh Anton,
4. Dolenc Franc,
5. Potočnik Janko.
Revizori:
1. Bavdek Latko,
2. Pirc Ciril,
3. Sepaher Anton,
4. Tajnik Josip,
5. Vidmar Jože.
Zamenici:
1. Pegan Lojze,
2. Rus Vilko,
3. Zahrasnik Vinko.
SOKOLSKA ŽUPA LJUBLJANA.
Starešina: Pipenbacher dr. Josip, zamenik: Krapež Milko, načelnik: Vrhove Lojze, načelnica: Mužinova Adela, prosvetar: Bene inž. Lado, tajnik: Flegar Stane, blagajnih: Slana Fran.
Članovi uprave:
1. Dermelj Ljubo,
2. Erbežnik Ivo,
3. Kambič dr. Miha,
4. Kandare dr. Fran,
5. Kraljec dr. Otmar,
6. Ludvik August,
7. Milost Janko,
8. Poženel inž. Albert,
9. Šubic dr* Milan,
10. Turk Vilko.
Zamenici:
1. Grm Fran,
2. Kogovšeg Maks,
3. Kuhar dr. Andrej,
4. Mole dr. Rudolf,
5. Podgornik Ivan.
9 .------------
10 .-------------.
Revizori:
1. Franke Lev,
2. Kocijan Vinko,
3. Lovšin Evgen,
4. Medič Fran,
5. Mešek Ivan.
Zamenici:
1. Malenšek Josip,
2. Štravs Luce,
3. Zidarič Joco.
SOKOLSKA ŽUPA MARIBOR.
Starešina: Kovačič dr. Maks, zamenik: Gorifek dr. Milan, načelnik: Macus Franjo, načelnica: Ziherjeva Nada, prosvetar: Lintner Rupert, tajnik: Dojčinovič Miha j lov, blagajnik: Zorko Janko.
Članovi uprave:
1. Dobraljec Ferdo,
2. Pivko dr. Ljudevit,
3. Putnikovič Božidar,
4. Šalamun dr. Franjo,
5. Šaup Adolf,
6. Šentjurčeva Angela,
7. Toplak dr. Fran,
8. Venuti Vladimir,
9. Železnikar dr. Vinko,
10 .-------------.
Zamenici:
1. Gogola inž. Gustav,
2. Pučnik dr. Josip,
3. Lukačič Avgust,
4. Seunik Mirko,
8; ---------
io!--------------’
Revizori:
1. Gorišek Mirko,
2. Grivec Janko,
3. Hren Anton,
4. Kocmut Drago,
5. Novak Julij.
Zamenici:
1. Koder Anton,
2. Stankov dr. Marko,
SOKOLSKA ŽUPA MOSTAR.-
Starešina: Milič Čcdo, zamenik: Mandič dr. Pero, načelnik: Čolič Petar, načelnica: Grinerova Lida, prosvetar: Dokič dr. Milan, tajnik: Gjikić Hasan,^ blagajnik: Komad Dušan.
Članovi uprave:
1. Canki dr. Pavo, _
2. Dudič Trifko,
3. Jelačič dr. Veljko,
4. Jelačič Milivoj,
5. Kovač Ivan,
6. Milutinovič Mladen,
7. Nardeli dr. Aurelije,
8. Pcrin Gjorgje,
9. Prnjatovič Lago,
10. Šarič Ladislav.
Zamenici:
o	___ __ __
8.-------------,
io! —  --------’
Revizori:
1. Doder Luka,
2. Vindšnurer Jožo,
    _____
Zamenici:
1. Grgjič Risto.
2. Popovac Jovo,
3. Šotra Dimitrije.
SOKOLSKA ŽUPA NIŠ.
Starešina: Dimitrijevič Radovan, zamenik: čavdarevič Mika,
načelnik: Tomašič Ivan, načelnica: Tomašičeva Lenka, prosvetar: Radenkovič Todor, sekretar: Mijatovič Tiča, blagajnik: Cvetkovič Stojadin.
Članovi uprave:
1. Markovič Milenko,
2. Miličevič Dragi,
3. Mihajlovič dr. Doka,
4. Milinkovič Mihajlo,
5. Našovič Stanoje,
6. Ncšič Stevan,
7. Obrenovič Žika.
8. Stevanovič Milan,
9. Todorovič Mika,
10. Tuner Mihajlo.
Zamenici:
1. Jankovič Gojko,
2. Lazarevič dr. Voja,
3. Radojičič Milan,
4. Siminovič Velja,
5. Todorovič dr. Aca.
10 .------------’
Revizori:
1. Grozdanovič Cvetan,
2. Kočič Jovan,
3. Milosavljevič Dragi,
4. Pešič Hadi Mika,
5. Sokolovič Krsta.
Zamenici:
1. Jovanovič Branko
2. Popovič Jovan,
3. Velaševič dr.
SOKOLSKA ŽUPA NOVI SAD.
Starešina: Pavlas dr. Ignjat, zamenik: Stajič Staja, načelnik: Teodorovič Milan, načelnica: Ležimirac Zora, prosvetar: Marič Svetislav, tajnik: Kneže vič Milovan, bltgtjnik: Domač Mirko.
Članovi uprave:
1. Bclajčič dr. Vladimir,
2. Bogdanovič Živorad,
3. Dordevič Jaša,
4. Jovanovič dr. Toma,
5. Mrvoš dr. Nikola,
6. Miodragovič Pajanot,
7. Popovič dr. Milan,
8. Rogulič Slavko,
9. Tošič inž. Dušan,
10. .
Zamenici:
1. Kapamadžija dr. Žarko,
2. Kneževič dr. Miloš,
3. Krstič dr. Vasa,
4. Malin Franjo.
5. Petrovič dr. Milenko,
6. Rašič Dimitrije,
7. Stakič Nedjeljko,
8. Šuster di . J obit,
9. Totovič Jovan,
10 .-------------.
Revizori:
1. Gračanin Gaja,
2. Ditkov Stevan,
3. Miloševič Ljubomir,
4. Popov Aleksa,
5. Živojnovič Kosta.
Zamenici:
1. Mikulič Nikola,
2. Popovič Dušan.
SOKOLSKA ŽUPA NOVO MESTO
Starešina: Vasič dr. Ivan, zamenik: Marinček Matija, načelnik: Papež Ljudevit, načelnica: Murrfbva Iva, prosvetar: Krajec Janko, tajnica: Meršolova Zora, blagajnik: Burgar Antun.
Članovi uprave:
1. Gregorc Dragutin,
2. Herbst Pavel,
3. Klinc Ignacij,
4. Matko Josip,
5. Menard Vilko,
6. Ropaš dr. Milan,
7. Splihal Jože,
8. Sušnikova Milena,
9. Tomič Vilim,
10. Trošt dr. Jos p.
Zamenici:
1. Bučar Lavosla»v,
2. Novak Jakob,
3. Peček Fran,
4. Pehani Albin,
5. Šlibar Martin.
9-------------’
Revizori:
1. Aš Fran,
2. Avsec Fran,
3. Novak Zdravko,
4. Ogrin Tone,
5. Peček Fran.
Zamenici:
1. Kobe Julij
2. Matko Davorin,
3. Medic Ivan.
SOKOLSKA ŽUPA OSIJEK.
Starešina: Petrovič Dimitrije, zamenik: Mergcnthaler dr. Pavao, načelnik: Lhotski Fran, načelnica: Kovaljska Slava,
prosvetar: Staneti Alekandar, tajnik: Stepanov Radoje, blagajnik: Fišer Ivan.
1.
2.
з!
4.
5.
6.
7.
8. 9. 10.
2
з!
4.
5.
6. 7 8. 9,
10
Članovi uprave:
Belijan dr. Tomislav, Gerbl Dragan, Komadina Milan, Nikolič Stojan,
Perič dr. Matej,
Rabar dr. Radovan, Sirovatka Hinko,
Tešič Spasoje,
Trtain Ivan,
Župnik dr. Dragutin.
Zamenici:
Bcara Ilija,
Bcnedič dr. Milan, Blaznavac Aleksandar, Dlouhi Franjo, Gulnerič Fran,
Horvat Slavko, Jovanovičeva Durdica, Šandorov Budislav, Urban Antun,
Vodička Karlo.
Revizori:
1. Borbaš Stjepan,
2. Bojičič Stjepan,
3. Hinič Dušan,
4. Krulj Dušan,
5. Miler Antun.
Zamenici:
1. Bojanin Petar,
2. Dimitrijevič Milutin,
3. Nepokoj Janko.
SOKOLSKA ŽUPA SUŠAK=RIJEKA.
Starešina: Polič Ivo, zamenik: Bačič Milan, načelnik: Boras Marijan, načelnica: Giotti Iza, prosvetar: Ivančič Ivan, blagajnik: Jereb Jaka, tajnik Petelka Pero.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8. 9. 10.
Članovi uprave:
Andrič t\r. Milovan, Aschenbrenner Slavko, Blaž dr. Vladimir, Brelič dr. Franjo, Prešič Florijan, Rubignoni Marin,
Vasič Pero,
Zamenici:
1. Braun Josip,
2. Bunc Franjo,
3. Kombol Juraj,
4. Radan Vilko,
5. Rieger Vladimir
10!--------------.
Revizori:
1. Čop Ivo,
2. Duič Branko,
3. Kezele Makso,
4. Klepič Milovan,
Zamenici:
1. Karijolič Živko,
2. Ružič Bude,
3. Ujčič Frane.
SOKOLSKA ZUPA SARAJEVO.
Starešina: Besarovič dr. Vojislav, zamenik Žakula Stevan, načelnik Vidovič dr. Bogdan,
načelnica: Dopudja Jelena, prosvetar: Markovič Stevo, tajnik Čovič Uroš, blagajnik: Radič Ivan.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8. 9. 10.
j.
4.
5.
6. <. 8. t,
Članovi uprave:
Franz Josif,
Grgurevič Veljko, Musakadič Fehim, Perišič dr. Srečko, Spasojevič Nikola, Starčevič Nikola, Spahič Miloš,
Šarčevič Fran,
Zimonič dr. Bogdan,
Zamenici:
Ivezič Milan,
M atviovektt Gordana, Poljohan dr. Braco, Vajdi Rudolf,
10. ------------
Revizori:
1. Bcgović Slobodan,
2. čurčjč Kosta,
3. Milišič Žarko,
4 Srškič Branko,
5. Vušakčič Ethem,
Zamenici:
1. Miletič Dobriča,
2. Nišič Mustafa,
3. Pečenkovič Jusuf,
SOKOLSKA ŽUPA SKOPLJE
Starešina: Markovič zamenik' Vuhcevic Dr“£u.tm, načelnik: Kubičck R^agutm načelnica: VukičuM'-cva C aca prosvetar: Slepcevic dr. l«o, tajnik: Bukša Josip, blagajnik: Blagojevic Miloš.
Članovi uprave:
1. Barbalić Ante,
2. Krnić Veljko,
3. Milenkovič dr. Žika,
4. Noheil dr. Vaclav,
5. Popovič Blagoje,
6. Popovič Nikola,
7. Popovič Velja,
8. Stefanovič dr. Dušan,
9. Ubavič Kade.
10. Var osic Vojin.
Zameni k:
1. Črnilo vic Ur :š,
2. Kosta Lekič *
3. Sokolovsk, Alojz,
4. Štefan Ed v
5. Vukič -vic Pavle.
io'  --------------
Revizori:
1. Andjelkovič Tomo,
2. Đorđević Dimtirije,
3. Obradovič Ilija,
4. Petraškovič Miodrag,
5. Ristič Hadži Špiro. .
Zamenici:
1. Nošpalovič Todor,
2. Pavlovič Milan,
3. Simonovič Slavko.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT.
Starešina: Buič dr. Mirko, zamenik: Pera Vinko, načelnik: Tommaseo Ante, načelnica: Ivančevičeva Milena, prosvetar: Kraljič Josip, tajnik: Mrklič M. Petar, blagajnik: Ligudič Pavao.
Članovi uprave:
1. Celič Ante,
2. Grgič Ante,
3. Grgič Mirko,
4. Đidera Šime,
5. Lauš dr. Vekoslav,
6. Maričič Aleksandar,
7. Murat Zvonimir,
8. Pavičič Petar,
io!-------------!
Zamenici:
1. Radonič Mate,
2. Slapničar Jure,
3. Tripalo dr. Petar.
4. Triva Miloš,
5 .-------------,
Revizori:
1. Aljinovič Frane,
2. Bonačič dr. Ivo,
3. Mikačič Marko,
Zamenici:
1. Makiedo dr. Sergije,
2. Bradanovič Marko.
SOKOLSKA ŽUPA ŠIBENIK.
Starešina: Triva Marko, zamenik: Šupnk .Miloš, načelnik: Montana Ljubomir, načelnica: Markovičeva Nevenka, prosvetar: Landenhauser Viktor, tajnik: Vičič Jerko, blagajnik: Benkovič Egidijc.
Članovi uprave:
1. Belamarič Ivo,
2. Iljadica dr. Mile,
3. Kovačev Pavao,
4. Lalič dr. Josip,
5. Meliš Hinko,
6. Mesalovič Miloš,
■ 7. Pilič Luka,
8. Pokrajac Gjuro,
9. Poturica dr. Srečko,
10.	.
Zamenici:
1. Berovič Krsto,
2. Čičin Šain Martin,
3. Čok Vaso,
4. Jankovič Nikola,
5. Novak Krešimir,
6. Regner Josip,
7. Stipčič Petar,
UL--------------
Revizori:
1. Delagiovanna Justo,
2. Jakovcev Miroslav,
3. Vitaliani Hamilkar,
4. Pajič Matija,
Zamenici:
1.	Lueev Ante,
2- Ostrič Simun,
SOKOLSKA ŽUPA TUZLA.
Starešina. I ctrović Jovan, zamenik: Budimir Branko, načelnik: Kvapil Miloš, načelnica: Kvapilova Smilja, prosvetar: Kovačevič Vjekoslav tajnik; Bogičevič Vojislav, blagajnik: Šalih Spahič Mehmcd.
Članovi uprave:
1. Bogdanovič dr. Aco
2. Kostič dr. Milorad,
3. Mervar Ivan,
4. Mihajlovič Dušan,
5. Mitrovič Ratko,
6. Popovič Drago,
7. Todič Nikifor,
8. Vasiljevič dr. Voj a,
9. Vidakovič Drago,
10.	Vukanovič Voja.
Zamenici;
1. Kunooisoio ondon ondo vndog
1. Kunosič Abdulah,
2. Malivuk Savo,
3. Petrovič Dojčin,
4. Rihter Beno,
3.	Vujasinovič Marko.
Revizori:
1. Azabagič Ferhad,
2. Kovač Franjo,
3. Mitič Dimitrije,
4. Pantič Ljubomir,
5. Popovič Marko.
Zamenici:
1. Alibegovič Esad,
2.-Božič dr. Gavrilo,
3. Tufegdič Osman.
SOKOLSKA ŽUPA UŽICE.
Starešina: Draškič Dura, zamenik: Miletič M., načelnik: Jehlička F. Josip, načelnica: Črbičeva Mica, prosvetar: Jovičič Milija, tajnik: Markovič dr. Blagoje. blagajnik: Gluščevič Milič.
Članovi uprave:
1. Gordič Dragojlo,
2. Dukič Sima,
3. Hasanagič Husein,
4. Hengl Viktor,
5. Karamatijevič Jevstatije,
6. Lebeljcvič Stevan,
7. Obrenovič Boža,
8. Pešič Radenko,
9. Tomič O. Milutin,
10.	Vukojičič Sava.
Zamenici:
1. Bogdanovič Branko,
2. Branisavljevič Branko,
3. Đupica dr. Lazar,
4. Petrovič Jefto,
5. Žcravičič Milorad.
6 . ,
10.-------------
Revizori:
1. Arandelovič Dragutin,
2. Borisavljevič Milan,
3. Dervovie Ibrahim,
4. Jovanovič Borislav,
5. Šunjevarič Dragomir.
Zamenici:
1. Bergant Franja,
2. Ugovičič Borislav,
3. Veselinovič Dragutin.
SOKOL. ŽUPA VELIKI BEČKEREK.
Starešina: Bešlič Nikola, zamenik: Čordašič Juraj, načelnik: Pogačnik Alojz, načelnica: Bogdanovičeva Nevena, prosvetar: Stanojevič Miloš, tajnik: Jovanovič Aleksander, blagajnik: Petrovič Milovan.
Članovi uprave:
1. Glišič Vladimir,
2. Irovič Toma,
3. Jakšič Stojan,
4. Jovanovič Giga,
5. Kolarov Živa,
6. Matejin dr. Sima,
7. Mijajev dr. Luka,
8. Matič dr. Miša,
9. Stankovič Miša,
10. Zivanovič Branko.
Zamenici:
1. Čirilov Milivoje,
2. Dimitrijevič Bogdan,
3. Klinovski Paja,
4. Majstorovič Stevan,
5. Miletič dr. Živa.
Revizori:
1. Cvetkov Milorad,
2. Kešeljevič Vojin,
3. Nikolič Emil,
4. Sremac dr. Vojin,
5. Vladiv Milorad.
i
Zamenici:
1. Dujin Nikola,
2. Gavrilovič Voja,
3. Kirčanski Ljubomir.
SOKOLSKA ŽUPA ZAGREB.
Starešina: Mazzura dr. Lav, zamenik: Schwarzvald Fran, načelnik: Jankovič Milan, načelnica: Brozovičeva Štefica, prosvetar: Petz dr. Vlado, tajnik; Nagler Hinko, blagajnik: Vranič Vlado.
Članovi uprave:
1. Benkovič dr. Viktor,
2. Heumer Viktor,
3. Jugovič Kosta,
4. Kostič Vladimir,
5. Ražcm dr. Ivo,
6. Sulce Dragutin,
7. Zdolšek dr. Joža,
Zamenici:
1. Akačič dr. Hrvoj,
2. Guštin Josip,
3. Štajduhar dr. Josip,
4. Orlušič Mladen.
s. - “ —
io'-------------‘
Revizori:
1. Broz Mirko,
2. Dogan Slavko,
3. Juričko Milan,
4. Popovič Dragan,
5. Veselič Vlado.
Zamenici:
1. Milaševič Vlado,
2. Veselinovič Boško,
Napomena:	Pozivaju	se	bratske
župe, da u smislu obružnice odmah popune prazna mesta, načelnika ib. nas čelnice, članova uprave, odnosno nji* hovih zamenika, revizora, odnosno za* menika istih, te da o ovome hitno iz* veste Savez.
Time je svršeno imenovanje žup* škili uprava, pa podstarešina br. Gangl stavlja na raspravu daljnu tačku dnev* noga reda: svesokolski slet u Beo* gradu.
Prvi uzima reč brat dr. Murnik, koji upozoruje na to, da se pre prelaza na dnevni red imade u prvotne redu refinitivno ocllučiti, hoče li b ti slet ili neče.
Brat Paunkovič predlaže da se u vezi sa time ponajpre reši pita* nj_e učestvovanja organizacije Slaven* skog Sokolstva. Za sada jedina bi ne* pril ka bila u torne, šta bi usled okol* nosti, što još nismo članovi Slaven* skog Sokolstva, otpale skijačke utak* mice u Mojstrani. Nadalje, pošto je Jugoslovenski Sokolski Savez kao ta* kav prestao, to dosadašnji Sletski od* bor kao delegirani organ JSS smatra da je i njemu utrnuo mandat, pa sled* stvom toga polaže dosadašnju s"voju funkciju.
Brat Gangl predlaže da se ova de* misija Slctskoga odbora prihvati jedi* no radi formalnosti, ali da se odmah istom odboru u takvom sastavu, ka* kav se danas nalazi, radi kontinuiteta ada oko sleta, poveri daljnje vodenje
Brat Paunkovič nadopunjuje ovaj predlog onamo, da sada s obzirom na činjenicu. što sp Sa-vez nalazi u Beogradu, u Sletski odbor automatski uiaze i svi članovi starešinstva Saveza. Nadalje da se vodi računa o novo na* ;taloj situaciji, pa da se promeni i na*
iv	sleta i to: I. svesokolski slet Sokola kraljevine Jugoslavije«. Predlog kako brata Gangla, tako i predlog brata Paunkoviča primljeni su jednoglasno.
Brat dr. M a z u r a predlaže, da se več danas zaključi, da se slet održi na svaki način, a to ponajviše zato, jer 'e. preka potreba da se populariše ideja našeg Sokolstva.
Brat načelnik dr. Murnik veli, da sada, pošto je u načelu slet zaklju* čen. treba odlučiti i o njegovom pro* gramu. Predlaže konkretno, da se pri* hvati do sada izradeni program, jer sc več u tom pravcu radi i članstvo je spremno. Pr.hvati H se ovaj njegov oredlog, onda konzekventno imadu da se održe i skijaške utakmice u Moj* strani, razume se, ako če to dopustiti vremenske prilike s obzirom na ovogo* dišnju blagu zimu.
Predlog je primljen jednoglasno.
Brat načelnik dr. Murnik poti* če zatim pitanje učestvovanja na medunarodnim gimnastičkim utakmi* cama u Luksemburgu, koje se utakmi* ce obdržavaju neposredno iza našega sleta. No prije nego li se odlučimo za sudelovanje, treba da se reši pitanje: hočemo li da pristupimo medunarod* noj gimnastičkoj federaciji.
Rez debate prirna se predlog brata načelnika, da se podnese prijava za nristup u medunarodnu gimnastičku federaciju.
Glede samih utakmica razvila se opširna diskusija o torne, da li je u in* teresu naše nacije i države da sc uče* stvuje na tim utakmicama. Nakon sve* strane i opširne debate stavljen je predlog brata načelnika na glasanje, pa je načelno rešeno, da se na medu* narodnim utakmicama sudeluje, ako se dobije od Ministarstva Spoljnih Po* slova potrebna svota ad hoc. Nadalje, da rad oko priprava za medunarodne utakmice ne smeta radove oko sleta.
Načelnik brat dr. Murnik potiče pitanje odnosa športa prema Sokol* stvu, pa predlaže da se usvoji sledeči zaključak:
1. Sokolske župe, društva, odseci i vrste društava, ne mogu biti članovi sportskog kluba niti sportskog saveza ili centrale. Iznimno mogu biti društva za svoje članove, koji gaje stanoviti šport, članovi nadležnog sportskog sa* veza, ako s njim naš Savez ugovori uslove.
2. Članovi sokolskih društava mo* gu biti članovi sportskih klubova i učes.tvovati u njihovim priredbama,
ako to nijc u oprcci sa sokolskim na* čelima. Članstvo u sportskom klubu nijc uzrok za oslobadanje od članskih dužnosti ili za njihovo olakšanjc. Ulaz u sportski klub mora član prijaviti na* čelniku (načelnici) društva.
3. Gde to zahteva značaj vežbe, dozvoljava se, da se ustanove u dru* štvima odseci za specijalno vežbanje. Za koje grane se mogu osnovati takvi odseci, odrediče načelništvo Saveza, Uslov za članstvo i vežbanje u tim odsecima je, da njegovi članovi redov* no učestvuju redovnoj društvenoj telo* vežbi. Ti odseci n:su samoupravne je* dinice. Podredene su u svemu pred* njačkom zboru društva. Ako odsek sam opskrbljuje pokriče troškova za svoje vlastite potrebe (za sprave, uči* telje itd.) može to gospodarstvo ob* skrbljivati sa svojim činovnicima. Od* sek sam ne može priredivati nikakvih nastupa več društvo prireduje nastup svpga odseka.
4. Društva smiju gajiti sportske odnose samo s onim sportskim klubo* vima, čiji članovi smiju po odredbi od* lomka 1. biti članovi društva.
5. Te odredbe ne smiju biti na šte* tu prijateljskih odnosa Sokolstva sa sportskim organizacijama, naročito središnjom. niti imadu isključivati sa* radnju s njima.
Ovaj predlog prihvačen je jedno* glasno.
Nakon toga u osam časova nave* čer podstarešina brat Gangl zaključuje sednicu i odreduje nastavak za naredni dan u devet časova prepodne.
Sedn-ca 27. januara 1930.
Prepodnevna sednica.
Podstarešina brat Gangl otvara sednicu u pola deset prepodne. Prije prelaza na dnevni red predlaže brat dr. Ilanžek, da sc pode na univerzitet, gde se slavi slava Sv. Save i otkriva spomen ploča u ratovima palim aka* demičarima. Tu počast dužni smo da izkažemo s razloga, jer na spomen plo* či imade i imena palih sokolskih pred* njaka.
Brat H o 1 u j e v i č predlaže, da pode na slavu samo delegacija, kako se nebi prekidao rad Upravnog odbora.
Zaključuje se da na ovoj slavi za* ‘upaju SKJ brača dr. Hanžek i Holu* j e vic.
Brat podstarešina Gangl javlja, Ja se prelazi na dnevni red i to da se made obaviti konstitucija Savezne uprave.
Per acclamationem izabrani su: za tajnika Saveza brat Ante Bro* zovič,
za tajničkog zamenika brat Hinko Nagler,
za blagajnika brat Momčilo Bra* rovački,
za blagajničkog zamenika brat Fra* njo Holujevič,
za saveznog gospodara br. Branko Živkovič,
za redaktora saveznog organa brat Engelbert Gangl,
za pročelnika statističkog odseka brat Mika Lukič,
za pročelnika lekarskog i ozlednog fonda brat dr. Dragič,
za pročelnika odseka za organiza* ciju i pravna pitanja brat dr. Pavlas, za pročelnika gradevinskog odseka brat Momir Korunovič,
za pročelnika revizionalnog odbo* a brat Radiša Nišavič,
za zamenika pročelnika revizional* nog odbora brat dr. Obersnel.
Po predlogu brata podstarešinc Gangla zaključuje se glede poslovni* ka i pravilnika, bez razlike kojoj su sokolskoj organizaciji potrebni, da iste izradi izvršbeni odbor Saveza, koji če ih docn je dati na odobrenje plenumu starešinstva
Brat Č e d o M i li č predlaže, da se svi pravilnici u konceptu umnože i dostave članovima Savezne uprave, kako bi ih oni mogli prije sednice pro* učiti.
Predloži brata Gangla i brata Mi* lića primljeni su jednoglasno.
Brat podstarešina Gangl veli, da je potreba, da sc još imenuje i iz* vršbeni odbor Saveza. U smislu sta* tuta u taj odbor ulazi prvi podstare* šina, načelnik i jedan nejgov zamenik, načelnica i jedna njena zamenica, predsednik prosvetnog odbora ili nje* gov zastupnik, tajnik, blagajnik, glav* ni urednik »Sokolskog Glasnika« i osam članova Savezne uprave. Osim gore več odredenih lica predlaže, da se na navedenih “osam mesta biraju sledeča brača: Stevo Nešič, dr. Dra* gič, Momir Korunovič, dr. Ignjat Pav* las, Branko Živkovič, dr. Riko Fux, dr. Voja Besarovič i dr. Lav Mazura.
—	Po samoj prirodi svoje funkcije ulaze u izvršbeni odbor i brača Brza* kovič i Kneževič.
I ovaj predlog prima se jedno* glasno.
Nadalje predlaže podstarešina br. Gangl, da se u smislu statuta ime* nuje i sud časti. U ovaj sud predlaže sledeču braču: Dr. Jože Ravnik, dr. Janko Olip, dr. Branko Cipčič, dr. Ivo Ribar, dr. Sveta Mihajlovič. a za nji* hove zamenike braču: Luka Pešič, Dra* gomir Ilič i Albin Radikon.
Predlog biva jednoglasno prihva*
čen.
Po torne se prelazi na đaljnu tač* ku dnevnoga reda: pitanje svečanih
odora za sve kategorije članstva. Brat Gangl predlaže da se zadrže iste odo* re, kakove su bile do sada u JSS.
Brat dr. M a z u r a predlaže da se za sada, a jiajkasnije do svršetka sleta dozvole ođore i bivšeg JSS i bivšeg HSS, a u buduče da se propiše obvezatnim tip odore bivšeg- JSS.
Brat dr. M a t u 1 i č pristaje uz predlog brata dr. Mazure, ali traži da se članska surka preinači gledom na broj gajtana.
G lasanjem prima se predlog, da za slet važe članske odore JSS i IISS, a nakon sleta imade da se u čitavom Savezu primeni tip odore JSS.
Prelazi se na raspravu o članskoj kapi.
Brat dr. Mazura ističe, da je sa šajkačom usko vezano srpsko pleme našega naroda, jer se ono herojski borilo pod tom kapom i pod njomc izvojevalo slavnu pobedu. No i erven kapa naše je nacionalno obeležje, pa se ona ističe u mal ne svim krajevima naše države. On je za tip šajkače, ali na način, da se prihvati jedan novi tip i to takav, koji bude potpunoma u istoj boji sa članskom odorom.
Brat Voja Todorovič pri* ključuje se predlogu brata dr. Mazure, ali ga nadopunjava onamo, da se na kapi zavedu funkcijske distinkcije.
Brat Momir Korunovič po* zdravlja predlog brata dr. Mazure.
Brat Ivo Polič glasače za pred* log brata dr. Mazure, ali je protiv toga da se uvedu distinkcije.
Brat dr. M a t u 1 i č predlaže da šajkača bude boje odore, ali njezino nebo da bude ervene boje.
Brat Miroslav V o j i n o v i č pledira da ostane dosadašnja crna kapa.
Brat dr. Bela j čič konstatuje, da su se svi govornici izjasnili za tip šaj* kače, pa je prama torne princip rešen, a detajli neka se poverc naročitom stručnom odboru.
Brat Lacko Križ zagovara, da kapa imade erveno nebo.
Brat Dura Paunkovič izjaš* njava se za šajkaču sa ervenim teme* nom.
Glasnjem prihvačen je predlog, da se za člansku kapu usvaja šajkača boje odore sa ervenim temenom. Ova promena kapa stupa odmah na snagu i imade se provesti u celokupnom članstvu.
Nadalje zaključuje se:
I. Vcžbače odelo za članstvo ostajc kao i dosada, a obvezatan je pojas modre boje, kakovog je do sada imalo članstvo JSS.
II. Svečana odora članica ostajc do sleta onakova, kakovo su imale čla* nice JSS i IISS. Jedne i druge mogu na detu nastupiti u svojim odorama, a posle sleta imade se pitanje ženskih odora rešiti jedinstveno.
III. Kape za članice ostaju iste kao do sada.
IV. Vežbače odelo za muški nara* štaj isto kao do sada u JSS sa prije prihvačenim članskim pojasom.
V. Za svečanu odoru rnuškog na* raštaja prihvača se vežbače odelo sa ervenom košuljom, črne čarape i član* ska kapa sa emblemom bez pera.
VI. Za mušku i žensku decu od* reduje se ista odora, kakva je bila do sada u JSS.
VII. Za svečanu odoru ženskog naraštaja: bilo svečana odora ženskog naraštaja JSS, bilo vežbače odelo žen* skog naraštaja JSS.
VIII. Za savezni emblem odreduje se, da dok zaliha trajc kako emblemi na pojasu, tako i na kapi, mogu se rabiti dosadanji emblemi JSS i HSS. a nakon potrošnje istih uvada sc je* dinstveni emblem po uzoru ČOS.
Brat Če d a Milič upozoruje na činjenicu, koja je utvrdena i samim zakonom i statutom, da če se naime tamo, gde su socijalne i kulturne pri* like takove, gde se nemogu osnivati sokolska društva, osnivati seoske so* kolske čete. Za ove bi takoder trebalo odrediti neke vrsti nošnje, kako bi se i oni spolja zapažali kao Sokoli. Za tu svrhu predlaže da se uvede narodna nošnja sa sokolskom kapom.
Brat dr. Mirko B u j i č prihvača predlog brata Miliča, ali ga nadopunju* je onamo, a i te čete nose na le voj strani grudiju oznaku mesta, odktula potiču.
Prihvača se predlog brata Miliča, nadopunjen sa predlogom brata Bujiea.
Nadalje zaključuje se glede od* znaka na svečanim odorama, da od* znak imade biti isti kao i dosada: bela vrpca obrubljena odozgo sa dr* žavnom trobojkom, na doljnjem rubil ervenom debelom ertom. Natpis prvi red manjim pismenima naslova župe, a ispod toda mesto sokolskog društa* va. Savez nosi jednaki odznak jedino sa natpisom: »Savez Sokola "kraljevine Jugoslavije«.
Pitanje saveznog dobavljača pre* pušta se odluci izvršbenog odbora.
Prelazi se na raspravu o sokolskoj znački za članove i članice Sokola kra* ljevine Jugoslavije.
Brat Lacko Križ predlaže da se kao značka uvede državni grb sa so* kolom raskriljenih krila.
Brat Gangl predlaže, da se za* drži dosadašnja značka JSS, jer je to opšta slovensko*sokolska značka, ko* ju su uveli Čchoslovaci, prihvatili Ru* si, pa sada je uvadaju i drugi Sokoli,
Str. 6.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. L — br. 1.
Brat dr. M a t u 1 i ć izjavljuje se za predlog Lacka Križa.
Brat Momir Korunovič od« lučno je zato, da značka ostaje kako« va je u JSS.
Brat dr. M a zu r a izjašnjava se za predlog brata Gangla. Za ovaj pred« log govore još braća dr. Bujič, Čedo .Milič i Dura Paunkovič.
Brat Ra t ko vic protivi se pri« hvatu dosadašnje značke i jednog i drugog dosadašnjeg Sokolstva, upozo« rujuči na prilike, koje vladajo u pre« čaiiskim stranama.
Brat dr. P a v 1 a s predlaže, da se prilivati dosadašnja značka JSS, a ista da se samo nadopuni na praznom po«
1 ju s tri slova SKJ.
Ovaj predlog brata Pavlasa p rim a
se.
Na predlog brata B u j i č a prima se, da župe u buduče nose zvaničan naslov: »Sokolska Zupa (mesto sela župske uprave)«, a društva »Sokolsko Društvo (mesto sela društva)«.
Glede privremene administracije po župama i društvama zaključuje se, da se kako župe tako i društva do do« nošenja novih pravilnika imadu uprav« Ijati po dosadašnjim pravilnicima.
Glede članarine zaključuje se, da se društvenia članarina plača u višini dosadašnje članarine, a jednako i do« prinosi župi i Savezu.
Zaključuje se, da se gospodarskom odseku Saveza stavlja u dužnost da odmah započne sa izradbom saveznoga budžeta.
Nadalje se zaključuje, da se izrad« ba pravilnika za seoske čete poverava bratu Čedi Miliču,
Brat Dura Paunkovič potiče pitanje savezne kancelarije.
Brat dr. K i k o F u k s u vezi s time predlaže, da se čitavo ovo pitanje pre« prsti izvršbenom odboru, a činovni« cima JSS, koje neče preuzeti Savezna uprava SKJ, da im se u smislu ugo« vora s njima sklopljenog otkaže služ« ba sa danom prvoga aprila 1930.
Prima se predlog, da pitanje kan« eelarije i čitavog kancelarijskog osob«
1 ja imade da reši izvršbeni odbor pre« ma potrebi.
Brat Č e d a Milič vrača se na pitanje saveznih pravilnika, pa predla« že, da i savezni inspektori več gledom na svoju funkciju imadu naročito raz« radeni pravilnik.
Ovaj se predlog prima i brači in« spektorima poverava, da izrade svoj pravilnik na jednaki način, kako je to određeno i za ostale pravilnike.
Brat dr. R i k o Fuks iznosi još sledeče predloge:
I. Savez SKJ preuzima čitavu ak« tivu i pasivu, koje je u vezi sa izda« vanjem knjiga i časopisa po JSS. Go«, spodarski odsek ima dužnost da pre« ispita sva potraživanja s toga naslova, kako prema pojedincima, tako i prema društvima i župama i to najkasnije do 1. aprila 1930., kada imade da podnese izvršbenom odboru izveštaj sa predlo« gom za brisanje dubioza, dok se ostala potraživanja imadu naplatiti.
II. Stavlja se u dužnost gospodar« skom odseku Saveza, da preispita sva potraživanja Saveza prema društvima i župama i to do 1. aprila 1930., kada imade da podnese izvršbenom odboru svoj izveštaj sa predlogom za otpis potraživanja, koja su neutjeriva.
III. Doprinos za sletski garancijski fond snizuje se od 20 na 10 dinara, ali time da taj iznos imade svatko bez razlike uplatiti, a poslednji rok za upla« tu jest 1. maj 1930.
Ovi se predloži prima ju. a gospo« darskom odseku Saveza stavlja se u dužnost, da ih strogo sprovede.
Nakon toga prvi podstarešina brat Gangl zaključuje sednicu i odreduje nastavak za četiri sata posle podne.
Popodnevna sednica.
U četiri sata posle podne starešina brat Gangl otvara nastavak sednice. Uvodno odmah spominje, da bratski čehoslovački narod dana 7. marta ove godine slavi rođendan i to osamdesetu obletnicu svoga predsednika republike Tomaša Masaryka. Svi slovenski na« rodi spremaju se, da taj dan proslave na osobito svečan način, pa jt Soko kraljevine Jugoslavije treba da za ovc dane spremi naročitu proslavu. K on« kretno predlaže, da se poveri prosvet« nom odboru, da izradi načrt progra« ma proslave za sva sokolska društva.
Ovaj se predlog prima jedno« glasno.
Brat načelnik dr. Viktor M u r« n i k obrazlaže potrebu obdržanja pred« njačkog save/nog tečaja. Opširno bavi se organizaeijom samog tečaja, nagla« šuiuč, kako bi društva i /upe morale u taj tečaj slati kvalifikovane polaz« nike, Jednako dotiče se i materijalne strane ovih kurzeva, upozorujuči, kako bi trebalo urediti naročita štipendija!« na mesta, a konačno kako treba da se uvedi i stalna prednjačka škola.
O	tome razvila se opširna debata, u kojoj sudjeluju brača dr. Mazura, Lacku Križ, dr. Matulič i Dana Iliče« va iznoseči svoje poglede na samu stvar.
Brat Dura P a u n kovic nagla« šuje da pitanje prcdnjačke škole več c! a nas treba rešiti principijclno i to s obzirom na predstojeei budžet, jer u njemu več sada treba predviditi ko« liko je potrebno za tu svrhu.
No pre svega i baš obzirom na slet, potrebni su nam prednjački teča« jevi. U tim tečajevima treba da se obrazuju brača i sestre, koji če poči društvima, da organizuju i spreme vež« bajuče članstvo. No kako imademo vrednog i siromašnog članstva, to je svakako potrebno, da se nade i sred« stava za njihovo stručno vaspitavanje.
Brat Ž i v a n o v i č predlaže da se društva oporezuju godišnje sa 100 di« nara, a sakupljena svota da se upotrebi kao štipendijalni fond.
Brat Paunkovič bio bi zato, ali na način, da se kod svakoga dru« štva osnuje fond za vaspitavanje pred« n jaka.
Brat načelnik dr. M urnik rea« simira sve izneseno u tom predmetu, pa predlaže da se konkretno prilivati:
1.	prednjački tečaj imade da se održi što pre i to u trajanju od 4—6 nedelja, a prema programu i oceni kako odluči načelništvo Saveza; 2. u principu pri« hvača se osnutak stalne prcdnjačke škole, a izvršnom odboru stavlja se u dužnost, da pribavi za istu potrebna novčana sredstva; 3. u Savezu osniva se štipendijski fond i to iz doprinosa saveznog budžeta i doprinosa koja pla* čaja društva.
Načelnik brat dr. Murnik daje još neka razjašnjenja u pitanju visoke gim.nastičke škole kao i glede župskih prednjačkih tečajeva pa konačno moli da se prihvate po njemu prije izneseni konkretni predloži.
Sva tri predloga brata načelnika primaju se u celosti.
• Brat načelnik dr. Murnik još naglasu j e i potrebu intenzivnog raz« vitka tehničkog sletskog rada a i kas« nije u samoj sokolskoj organizaciji, kako bi se telesno vaspitanje što više proširilo i podiglo na viši nivo. U tu svrhu trebalo bi. da se namesti više saveznih prednjaka, za početak barem toliko, kako bi na dve do tri župe do« lazio po jedan savezni prednjak.
I ovaj predlog brata načelnika prW ma se u principu, a provedba njegova u detalju, kao i sam izbor prednjaka, poverava se izvršbenom odboru sa« veza.
Prvi podstarešina brat Gangl potiče pitanje odnosa ruskog sokol« stva spram Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Brat drugi podstarešina Dura Paunkovič oplirno tumači, kako je došlo do postanka zagraničnog ru« skog Sokolstva. Oertava organizaciju ruskog sokolskog pokrajinskog saveza za Jugoslaviju i isporučuje poruku istog, kojem se zahvaljuje na dosa« dašnjoj pomoči i moli da mu Soko kraljevine Jugoslavije i u budučnosti bude bratski naklon. Ovaj izveštaj bra-ta Paunkoviča prima se do znanja i poverava mu se u dužnost, da bude delegatom SKJ u organizaciji ruskog pokrajinskog Sokolstva.
Na predlog brata Čede Miliča, a kojeg su poduprla brača Polič, dr. Pavlas i dr. Belajčič, zaključuje se, da se odmah uputi okružnica svima žup« skim starešinama, kojom ih se poziv« lje da odmah pristupe imenovanju društvenih uprava.
Prelazi se na poslednju tačku dnevnoga reda: eventualija.
Prvo predlaže brat Čeda Milic, da se pojedinim sokolsko vaspitanim učiteljima ishode dopusti za slet i da h se dodeli na rad župama u svrhu organizacije samoga sleta.
Drugo brat Živanovič predlaže, da svako društvo Saveza imade godišnje plačati 50 Din. Od ove svote imade se osnovati fond, iz kojeg če se novoosno« vanim društvima davati izvesne sume za početne radovc, a poglavito za na« bavu sprava.
Treče: brat Naglcr predlaže, da se svako novoosnovano društvo oslobodi od dana svoga osnutka, pa dalje kroz godinu dana, od placanja poreza župi i Savezu.
Četvrto: brat dr. Mazura predlaže, da jača i starija društva podapiru mla« da kao njihovi zaštitnici.
Brat dr. Belajčič i dr. Mergentha« ler zagovaraju, da se novim društvima daju pozajmice uz garancije župa, a iz posebnih fondova. No svakako prije podeljivanja pozajmica neka se ispita vrednost i mogučnost opstanka novo« osnovanog društva.
Zaključuje se, da se svi predloži upute izvršbenom odboru na prouča« vanje, a bratu dr. Pavlasu skreče se pažnja, da nastoji kod izradbe pravil« nika mnoge od tih predloga uzeti u ob« zir. a naročito glecfom na manjinska društva.
Brat načelnik dr. Murnik vrača se na prepodnevni zaključak glede članskih kapa, pa predlaže, da se taj zaključak iz praktičnih razloga pro« mjeni onamo, da kapa bude cmoga obruba, forme sajkače, a sa ervenim temenom.
Brat dr. Mazura izjavljuje, da prima ovu preinaku, našto se glasa« njem jednoglasno prihvača predlog brata načelnika.
Brat Čeda M i 1 i č predlaže, da bi radi moralnog vaspitanja Sokolstva trebalo uvesti neka stalna gesla. Tako na primer geslo: » 1 ko nije tačan, taj nije častan!« Nadalje da se članovima starešinstva Saveza osiguraju za sed« nicc saveza željezničke vozne karte, i konačno da se uvede kod sednica stal«
na prozivka, da se vidi, tko i kako su« deluje sednicama.
Brat dr. D r a g i č predlaže, da se predlog glede gesla otputi prosvetnem odboru Saveza na proučavanje, a ostali predloži izvršbenom odboru Saveza.
Prima se.
Pošto je time bio dnevni red sed« nice izvršen, prijavljaju se za reč treči podstarešina brat Lacko Križ, koji je između ostaloga rekao:
Bračo! Posle našega velikoga svr« šenoga narodno« posla reci ču vam sa« svim otvoreno i bratski, kada smo po« šli ovamo, nas su neki pitali: šta čemo uopšte mi tamo? Mi smo u manjini, nas če nadglasati. Ja sam kazao: ako naclemo tamo političare, mi čemo se raziči posle jednog sata. Ali, ako bu« demo našli tamo Sokole, mi čemo svr« šiti uspešno jedno veliko narodno de«
lo.	I, bračo, nastavio je brat Križ gu« seči se u suzama, mi. smo hvala Bogu, svršili jedan posao, za dobro naroda, dobro otadžbine i sreča uzvišene dina« sti je. Naš rad, na dam se, biti če i da« lje plodonosan kao što je bio danas. Grlim vas i ljubim sve, i neka bi bio proklet svaki onaj, koji bi pokušao da posije seme razdora izmedu nas.
Brat S t e v a n N e š i č moli svu braču da svuda, gde stanu i stignu, pri« čaju o ovom veličanstvenom sastanku i bratskoj sokolskoj slozi. Svoj govor završuje rečima:	Održimo	na	višini
sve, što je danas ovde uradeno. Sre« tan sam što ču moči svuda pričati, da je ovaj naš današnji sastanak dokazao, da je Sokolstvo duboko usadeno u sr« cima svoje brače. Sada imamo puno moralno pravo da pozovemo sve one, koji žele da rade za narod da udu u Sokolstvo.
Reč uzima brat dr. Hugo Werk, koji drži sledeči govor: Brate starosto, mi smo te svi ovih dana promatrali. Posmatrajiiči te, meni je u jednom ča« su i iskrsnuo Hristov lik koji drži pro« poved na gori, koji je znao preporod ti čoveka. Iz tvojih usta čuli smo iskrenu sokolsku reč. Ti si nam za jedno sa tvo« iim drugovima svetionik, koji nam je dalo Sokolstvo kraljevine Jugoslavije. Mi ti zahvaljujemo za tvoju veliku dobrotu, strpljenje i shvatanje. Može« mo da se ponosimo da smemo tvrditi. da sve naše razlike, sav naš unutarnji nemir nije ništa drugo do težnja, da Sokolstvo kraljevine Jugoslavije bude što lepše, da bude žarište nacije. Sve što se u ovoj dvorani čulo i osečalo, sve je to sastavni deo ljubavi, koju delimo prema zajedničkoj, nerazdelji« voj otažbini. Čestitam ti i zahvaljujem tebi i tvojim drugovma.
Konačno prihvača reč prvi podsta« rešina brat Gangl, koji zaključuje Se-dnicu sledečim rečima:
»Zborovali smo tri dana. Učitiili smo mnogo dobrogu i lepoga za sreču /emlje i čast našega naroda. Ja sam mišljenja, da nema čoveka u našoj "cmlji u kome ne bi bilo nečeg dobrog. Svaki čovek u svom unutrašnjem sve« tu nosi nešto dobro. A istina i do« brota — to je večito svetlo, koje mi obnhvatamo u jednu slatku reč: sokol« sko bratstvo.
I vidite: neprijatelji Sokolstva i r -piijatelji jedinstva naše zemlje tra«
?ili si: u nama samo ono, što je slabo. RekH su da Hrvat mrzi Srbina i Srbin Hrvata, jer jedan hoče da nadvlada druguga. Mi bračo, u ova tri dana po« kazali smo, da to nije istina. Mi se volimo, mi ljubimo jedan drugog, mi smo jedva čekali da se nademo, da ka« kažemo šta je u našim dušama živelo. Uvek smo osudivali one, koji su hteli da nas Sokole učinc ubojicama naše bratske ljubavi, pred nama je uvek lebdeo ideal, da u jednoj zemlji treba da bude jedno narodno Sokolstvo.
Došlo je to doba. Ja bratu Werku zahvaljujem na njegovim lepim rečima i želim da svaki bude kao Hristos. I uzviknuo bi: Narode moj, onaj koji te iskreno i nesebično ljubi i želi da te digne do samosvesti — to je tvoje So« kolstvo. koje je novim zakonom dobilo s najvišeg mesta visoko priznanje i sankciju.
U našem radu mora biti samo do« brota. Ni jedno naše delo ne sme biti u opreci sa istinom. Istina neka nam bude putokaz!
Neka živi plemenitost duše! Mi želimo, da budemo plemstvo naroda po plemenitosti duše. To je iskristalisano u mojoj duši, kad sam ulazio u novo Sokolstvo. Uveren sam, da novome telu može dati snagu života samo*naša sokolska duša i sokolska svest. Jer i da je zakon donet u zlatnom okviru i biserom optočen, nebi u njemu bilo ve« ličine bez naše sokolske duše i svesti.
Ja sam danas sretan. Video sam, da medu bračom iz bivšeg hrvatskog Sokola ima puno državničk.h vrlina' i sokolskog poštenja .
Neka ste svi odlikovani najlepšim odlikovanjem naše sokolske svesti. Taj stari žig udaramo u novo sokolsko telo. Ime ne znači ništa. Glavno je! biti čovek. Ali još lepše je, ako tortie čoveku damo ime pripadnika Sokol« stvu kraljevine Jugoslavije.
Mislim da če naš nul doneti naj« lepše plodove za sreču našeg naroda.«
Ovim rečima završena je sednica plenuma uprave Saveza, a brat podsta« rešina Gangl još pozivlje izvršbeni od« bor da se sastane sutra u deset sati prepodne na svoju prvu sednicu, kako bi rešio prve najhitnije tekuće poslove.
Pozdravi Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije.
POZDRAV POLJSKOG SOKOL« STVA.
Brat E. Gangl, prvi zamenik sta« rešine SKJ, primio je od Saveza polj« skog Sokolstva sledeči pozdravni tele« gram:
Lubartovv, 30. januara
Sedište Starešinstva Sokola kralje« vine Jugoslavije, prvom zameniku sta« roste bratu Gangln
Beograd.
Vodstvo Saveza polj skog Sokol« stva šalje iskrenu zahvalu za pozdrave poslate prigodom prve sednice Stare« šinstva Sokola kraljevine Jugoslavije i srdačnu želju, da se bratski Savez raz« vij a za dobro naroda, silu domovine i korist Slovenstva.
Za Vodstvo Saveza polj skog Sokolstva:
Zdravo, ezolem!
Brat Adam Zamoyski, starosta.
Novi Bečej: Na početku novoga razdoblja bratskoga rada ujedinjenih slovenskih sokolskih snaga Zdravo bratu starešini i saveznom starešin« stvu!
Dr. Stojan Jeremič.
Maribor: Župsko starešinstvo, sa« brano na svojoj prvoj sednici gotovo u podpunom broju, šalje bratskoj sa« vezno j upravi najiskrenije pozdrave sa ubedenjem, da če i u buduče uložiti sve svoje sile na procvat Sokolstva u korist naroda i domovine.
Dr. Kovačič, starešina.
Skoplje: Sastavši se danas na svo« joj prvoj sednici novo postavljena uprava župe skopske, svesna ozbiljno« sti posla, koji joj je poveren, pozdrav« 1 ja save:'no starešinstvo u nadi, da če novi sokolski zamah doneti uskora že« ljena ploda. Zdravo!
Starešina: Dušan Markovič.
Ljubljana: Uprava sokolske župe Ljubljana šalje sa svoje konstituira« juče sednice bratskom Savezu iskreni i bratski pozdrav: Zdravo!
Dr. Pipenbacher, starosta. — Stane Flegar, tajnik.
Novska: Meštani i članovi bivšeg Hrvatskog Sokola iz Novske šal ju svo« je bratske,pozdrave starešinstvu Sa« veza.	Padjen.
*
Kruševac:	Sa bratsko g sastanka
članova i prijatelja ovdjašnjeg sokol« skog društva, pozdravljamo svoga ve« likog vodu i oprobanog sokolskog bor« ca sa iskrenim sokolskim: Zdravo, i kličemo: da živi brat Gangl na sreču Sokolstva i otadžbine!
Starešina društva Veso vic.
Šibenik:	Sa	prve	sednice	uprave
Sokolske župe Šibenik, sa puno lepo g sokolskog osečaja, pozdravlja svoje starešinstvo srdačnim sokolskim: Zdravo!
Profesor Marko Triva, starešina.
Osijek: Sa konstituirajuče sednice šaljemo bratskoj upravi srdačne po« zdrave i molimo, da bude tumačem naše neizmerne ljubavi i odanosti Nje« govom Veličanstvu Kralju i čitavom kraljevskom domu, te da podastre sta« rešini Saveza, Njegovom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru, naš sokolski Zdravo!
Uprava župe u Osijeku, starešina Petrovič.
Tuzla: Sa konstituira juče sednice primite bratski sokolski pozdrav: Zdravo!
Starešina župe Jovan Petrovič.
Veliki Bečkerek:	Sa	prve	sednice
šaljemo bratske pozdrave.
Starešina Bešlič.
Kranj. Uprava Kranjske sokolske s župe sabrana na prvoj konstituirajučoj sednici moli. da izručite na najvišem mestu naše bratske pozdrave Njego« vem Veličanstvu Kralju Aleksandru Prvom, Njegovom Visočanstvu Pre« stolonasledniku Petru našemu stareši« ni, pa Vas tom zgodom uveravamo, da čemo uložiti sve svoje sile na uspeh naše organizacije, koja neka bude na dobrobit kralja, domovine i države.
Janko Sajovic, starešina, Cvar Josip, tajnik.
Njegovo Veličanstvo kralj uputio je pretsedniku Ministarskog saveta, ministru unutrašnjih poslova, divizij« skom deneralu gospodinu Petru R.
Zivkoviču, pismo ove sadržine:
Gospodine Pretsedniče,
Odobravajuči vašu lepu zamisao da u cilju fizičkog i moralnog vaspi« tanja združite sve zdrave snage dra* gog Mi naroda u jednu vitešku organi« zaciju: Soko kraljevine Jugoslavije, sa naročitim zadovoljstvom usvajam vaš predlog da na čeiu Sokola kraljevine Jugoslavije bude vazda Naslednik Pre« stola kraljevine, te vas ovlaščujem da zato unesete potrebnu zakonsku
odredbu u Zakon o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
4.	decembra 1929 godine u Beogradu.
Aleksandar s. r.
MI
ALEKSANDAR I
po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kralj Jugoslavije.
Na predlog Našeg Ministra pro« svete i Našeg Ministra vojske i mor« narice, a po saslušanju Pretsednika Našeg Ministarskog saveta, propisuje« mo i proglašujemo:
Zakon
o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ L
U cilju fizičkog i moralnog vaspi« tanja državljana osniva se viteška or« ganizacija pod imenom Soko kralje« vine Jugoslavije.
§ 2.
Članom Sokola kraljevine Jugo« slavije može postati svaki dorastao i neporočan državljanin kraljevine.
§ 3-
Sem pravih članova. Sokola kra« ljevine Jugoslavije mogu pripadati de« ca Sokoli i sokolski naraštaj.
§ 4.
Sokolske jcdinice su:	sokolska
društva, sokolske župe i sokolski Sa« vez.
Sokolsko društvo je osnovna mes« na organizacija, koja neposredno vr« ši odgajivanje svih sokolskih pripad« nika svoga područja.
Sokolska župa je viša sokolska za« jednica, koja udružuje više sokolskih
društava.	,v
Sokolski Savez je najvisa sokolska zajednica, koja udružuje sve sokolske župe kraljevine Jugoslavije. Sedište sokolskog Saveza jc Beograd.
§ 5-
Sokolskim društvom upravlja dru« štvena uprava, koja se sastoji iz sta« rešine društva, njegovog zamenika, pretsednika prosvetnog otseka, načel« nika i načelnice, 5—10 članova i nji« hovih zamenika, i 3—5 revizora računa
i	njihovih zamenika.
Sokolskom župom upravlja uprava župe koja se sastoji iz staresme, nje« (lovog zamenika, pretsednika prosvet« nog odbora, načelnika i nacelnicc, se« kreta^a, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika, 5 revizora i njiho« vih zamenika.
Savezom upravlja uprava saveza koja se sastoji iz starešine, 5 podstarešina od kojih po redu imenovanja najstariji zastupa starešinu, načelnika, načelnice, po 3 njihova zamenika, pret« sednika prosvetnog odbora, 15—-5 članova i 7—11 njihovih zamenika, 5 do 7 revizora i njihovih zamenika. Sta«
rešina saveza je Naslednik Prestola kraljevine Jugoslavijo.
§ 6.
U pravu Saveza imenuje i razreša« va Ministar prosvete i Ministar voj« ske i mornarice u saglasnosti sa pret« sednikom Ministarskog saveta; upravu župe imenuje i razrešava uprava Sa« veza; upravu društva imenuje i razre« šava uprava župe.
S 7.
Starešina Saveza i uprava Saveza upravljaju celokupnim radom Sokola kraljevine Jugoslavije i pretstavljaju celokupno Sokolstvo.
Savetodavni organi uprave Saveza za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja su: glavna skupština, odbor de* legata župa i odbor načelnika župa.' Njihov sastav i rad odrediče se Statu« tom (§ 11).
§ 8.
Sretstva za izdržavanje sokolskih društava, sokolskih župa i sokolskog Saveza sastoje se iz članskih uloga, do« brotvornih priloga, legata i zadužbina, potpora banovina i države.
S	9.
Sokolu kraljevine Jugoslavije mo« gu pripadati učenici svih narodnih, gra= danskih, srednjih, učiteljskih i struč« nih škola.
§ 10.
Ovlaščuje se Ministar saobračaja da posebnom uredbom propiše povla« stice za vožnju članova Sokola kra« jevine Jugoslavije na državnim želez« nicama, državnim brodovima i ostalim državnim prevoznim sretstvima za sle« love, skupštinc i ostala putovanja po poslovima Sokola kraljevine Jugosla« vije.
Isto tako avlaščujc se Minister vojske i mornarice da posebnom u»cd« bom propiše olakšice u pogled.- ona« veze služenja u kadru za član°vc kola kraljevine Jugoslavije.
§ 1L
Bliže odredbe o organizaciji i po slovanju Sokola kraljevine Jugoslavije propisače statutom Ministar prosvc e
i	Ministar vojske i mornarice u saglas* nosti sa pretsednikom Ministarskog saveta.
§ 12-
Dosada postoječa društva za fi-zičko i moralno vaspitanje: Jugoslo^ venski Soko, Hrvatski Soko, Orao, Srpski Soko, ukoliko se za tri nedelje od dana stupanja na snagu ovog za= kona ne ujedine i ne stope u Soko kraljevine Jugoslavije, ukidaju se
§ 13.
Uredbu za likvidaciju ovih društava propisaće Ministar prosvete i Ministar vojske i mornarice u saglas* nesti sa pretsednikom Ministarskog saveta.
§ 14-
Ovaj zakon stupa u život i. dobi ja obaveznu snagu kad se objavi u »Služ* benim novinama«.
Tada prestaju važiti svi propisi zakona, uredaba i naredaba, koji su u protivnosti sa .ovim zakonom.
Preporučujemo Našem Ministru
prosvete i Našem Ministru vojske i mornarice da ovaj zakon obnaroduju, svima Našim Ministrima da se o nje; govom izvršenju staraju, vlastima za= povedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.
5.	decembra 1929 godine u Beogradu.
ALEKSANDAR s. r.
Ministar prosvete,
Bož. Maksimovič s. r.
Ministar vojske i mornarice,
Počasni ađutant Nj. V. Kralja, Armijski deneral,
Stev. S. Hadžič s. r.
Video i stavio Državni pečat,
Čuvar Državnog pečata,
Ministar pravde,
Dr. M. Srškič s. r.
Pretsednik Ministarskog saveta, Ministar unutrašnjih poslova, Počasni adutant N j. V. Kralja, Diviziski deneral,
Pet. Živković s. r.
Na osnovi § 13 Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, a u saglasuosti sa pretsednikom Ministarskog saveta propisujemo
Uredbia
o likvidaciji jugoslovenskog Sokola, Hrvatskog Sokola,
Orla i Srpskog Sokola.
Član 1.
Ona društva Jugoslovenskog so* kolskog Saveza, Hrvatskog sokolskog saveza, Jugostovenske orlovske »Zve* ze« i Srpskog sokola »Dušan Silni«, koja su se u smislu odredbe § 12 Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije ujedinila i stopila u Soko> kraljevine Jugoslavije, biče dužna da do 15 januara 1930 godine zaključno završe sve račune, zaključke, završe sve knjige, ut v rde stanje blagajne i sa* stave inventare sve svoje pokretne i nepokretne imovine, spisak svojih po* traživanja i svojih obaveza, zajedno sa dokumentima koja se odnose na imo* vinsko stanje.
Član 2.
Uprave društava, predvidenih čl.
1.,	predače zaključene knjige, arhivu, dokumente i ostalo, kao i celokupnu imovinu pokretnu i nepokretnu, novo cdredenoj upravi društva sokola kra* Ijevine Jugoslavije, ako njihova drus štva nisu drukčije odlučila.
Novo odredene uprave društava sokola kraljevine Jugoslavije primiče sve ovo, i prijem potvrditi svojim pot«, pisom na zaključeima knjiga, inven* tara i spiskova.
Do prijema dužnosti nove uprave, stare uprave mesnih društava nastavi* če rad pod svojom ličnom zakonskom odgovornošču, po zasebnim, naročito usvojenim knjigama, spiskovima i td. Na koricama, zaglavljima i potpisima u vek dodavati reči »u likvidaciji«.
Član 3.
Imovina društva Jugoslovenskog sokolskog Saveza, Hrvatskog sokol* skog Saveza, Jugoslovenske orlovske »Zveze« i Srpskog sokola »Dušan Sil= ni«, ukinutih odredbom § 12 Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije pripada svrsi predvideno) pravi* lima dotičnih društava.
Član 4.
Uprave društava pomenutih u čl.
3.	produžiče svoju funkciju samo u pogledu likvidacije kao likvidacione
uprave ukinutih društava pod nazivom »likvidaciona uprava ukinutog dru* štva ...« i biče dužne, pošto prethod* no postupe po odredbi čl. 1 da likvi* diraju imovinsko stanje društveno u roku, koji je prema prilikama potre* ban, da se utvrde i realizuju aktiva i namire pasiva društvena.
Nadležna nadzorna vlast, u sva* kom pojedinom slučaju, odrediče du* žinu roka za likvidovanje, nadzirače rad likvidacionih uprava i primiti, od* obriti i razrešiti njihov završni lkvida* cioni račun.
Po razrešenju likvidacionog raču* na, likvidacione uprave predače pre* ostalu prvenstveno imovinu onome, kome je namenjena društvenim pravi* lima, a dokumenta o predaji podneče nadležnoj nadzornoj vlasti.
Po predaji ovoga, nadležna nad* zorna vlast razrešiče dužnosti likvida* cionu upravu ukinutog društva i iz* dati joj o tome potrebnu ispravu.
Član 5.
Nadležne nadzorne vlasti postu* pice po Zakonu protiv onih uprava, ko je bi po obnarodovanju ovc Uredbe sa društvenem imovinom i pojedinim njenim delovima postupile protivno propisima društvenih pravila r* ove Uredbe.
Član 6.
Propisni el. 1, 2, 3, 4 i 5 ove Ured* be odnose se i na uprave saveza i uprave župa organizacija pomenutih u el. 1 ove Uredbe.
' Član 7.
Ova Uredba stupa u život i do* bija obaveznu snagu kada se obnaro* duje u »Službenim novinama«.
PBr. 716
5.	iammra. 1930.
u Beogradu.	__
Ministar prosvete,
Bož. Ž. Maksimovič s. r.
Ministar vojske i mornarice, Počasni adutant Nj. V. Kralja, Armiski deneral,
Stev. S. Hadžič s. r.
Na osnovu člana 10 Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugosla*
vije, prepisujem
Uredbu
o olakšicama u pogledu obaveze služenja u kadru za članove Sokola kraljevine Jugoslavije.
Član 1.
Za članove Sokola kraljevine Ju* goslavije olakšice pri. njihovom služe* nju u kadru ove su:
v	1- Otpuštanje iz kadra i pre od* služenog roka na koji je po Zakonu
o	ustrojstvu vojske i mornarice regru* tovan.
2.	Prvenstveno unapredenje u či*
nove u kadru, po ispunjenju i ostalih zakonskih odredaba za unapredenje.
3, Prvenstveno unapredenje, od* nosno predlaganje za ovo, po ispunje* nju i ostalih zakonskih odredaba u činove u rezervi.
4. Dobi jan je otsustva radi uče* stvovanja u sokolskim javnim vežba* ma, utakmicama i sletovima i pored
otsustva po članu 57 Zakona o ustroj* stvu vojske i mornarice.
5.	Prvenstveno dobijanje dužeg otsustva predvidenog članom 57 Za* kona o ustrojstvu vojske i mornarice, a po ispunjenju i ostalih odredaba po* menutog člana.
Član 2.
Pravo na olakšice iz člana 1 ove Uredbe ima samo onaj član Sokola kraljevine Jugoslavije, koji kao vež* bač provede u sokolskom društvu, ili seoskoj sokolskoj četi, neprekidno najmanje 5 godina i sa uspehom zavr* ši program potrebne pripreme. U ne* prekidnih pet godina računa se i vre* me koje elan provede delom i u ka* tegoriji naraštaja.
Član 3.
Članovi Sokola kraljevine Jugosla* vije regrutovani na pun rok službe u kadru po članu 42 Zakona o ustroj* stvu vojske i mornarice služiče u ka* dru tri meseca manje od odredenog im roka po pomenutom članu Zakona.
Član 4.
Članovi Sokola kraljevine Jugosla* vije regrutovani na skračen rok službe u 'kadru po članu 49 pod a) točka 2r
3,	4 i 5 i pod b) Zakona o ustrojstvu vojske i mornarice, služiče u kadru 45 dana manje od odredenog im roka po pomenutom članu Zakona. Ova olak* šica važi i za one regrute*dake koji bi trebali da po članu 49 pod a), tačka 1, služe rok od 14 meseci.
Član 5.
Shodno članu 51 pod d) i članu 57 Zakona o ustrojstvu vojske i morna* rice, vojnici otpušteni iz kadra po ovoj Uredbi vodiče se do isteka oba* veznog im roka služenja u kadru na privremenom otpustu.
Član 6.
Za dokaz prava na skračeno slu* ženje u kadru po ovoj Uredbi, služiče komandantima vojnih okruga spisak ovakvih regruta — članova Sokola kraljevine Jugoslavije — koji če im slati uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije najkasnije na 15 dana pre stupanja u kadar.
No i pored ovoga regrutnim komi* sijama, prilikom regrutovanja, svaki član Sokola kraljevine Jugoslavije, ko* ji ima prava na olakšieu iz tačke 1 člana 1 ove Uredbe, pokazače svoju sokolsku legitimaciju sa fotografijom. Regrutne komisije stavljače u pri med bu regrutnog spiska oznaku ovakve prijave radi sravnjenja ovoga sa spi* skom uprave Saveza.
Komandanti vojnih okruga kada utvrde pravo skračivanja služenja u kadru za ovakve mladiče, uneče u re* grutni spisak, koliko se kome skru= čuje služenje, a ovaj podatak uneče
i	u unikat i duplikat sprovodnice ne* posredno pred upudivanje regruta u kadar.
Član 7.
U izuzetnim i opravdanim slučaje* vima, a u duhu člana 51 pod d) Zako* na o ustrojstvu vojske i mornarice, po pojedinačkim molbama, može se čla* novima Sokola kraljevine Jugoslavije odložiti stupanie u kadar za jednu tre* činu povlaščenog roka iz člana 3 i 4 ove Uredbe.
Član 8.
lzuzetno za mladiče članove So* kola kraljevine Jugoslavije, koji se re* grutuju 193!) godine, odredbe ove Uredbe vazice ako su clo dana regru* tovanja proveli tri godine kao članovi vežbači u društvima: Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, Hrvatskog Sokol* skog Saveza, Jugoslovenske Orlovske Zveze i Srpskog Sokola »Dušan Silni«, a do stupanja u kadar, na proverama, koje če se održati po društvima, do* kažu podobnost za uživanje olakšiea iz ovc Uredbe.
Član 9.
Ova Uredba stupa u život i do*
bija obaveznu snagu kad se obnaro* duje u »Službenim novinama«.
V.	br. 186/1930 god. u Beogradu.
Ministar vojske i mornarice, Počasni ađutant Nj. V. Kralja, Armijski deneral,
Stev: S. Hadžič s. r.
Velika briga
A ako me snaga izdaje
Koliko li se očeva obitelji boje, da bi uslijed iserpnog rada u njihovom staležu mogao nastupiti čas, da ne budu više u stanju, da svojoj obitelji osiguraju ekzistenciju. Nitko ne može izbjeei svojoj sudbini, ali postoji mogučnost, da eo-vjek poj a e a o t p o r n os f s vo j e ftzičke i intelektualne snage. Kaže se doduse: „Tko ne radi, taj ne treba da jede“, ali moglo bi se reci i obratno: „Tko mnogo radi, taj mora i dobro da jede*, jer odakLe nam ot-pornost i tjelesna snaga, ako ne od hrane. Uzdržito Vašu fizieku i intelektual-nu snagu pomoču Ovomal-tine. Ovomaltine je naravna okrepna hrana, koja posjedoje veliku hraniva vrijednost, lako^se prebavlja te je bogata na elementima, koji stvaraju energiju te jačaju tijelo. Šalica Ovomaltine omogućiti će nam, da naš dnevni posao lakše i s uspjehom dovršimo.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18-30 po kutijr. Tražite besplatni uzorak, po-zivajuei se na ovai list kod	л	***	&	мн	«	« м ш и
Dr. A. WANDER d. d., ZAGREB
Uprava Sokolskog Saveza.
Na osnovu § 6 Zakona o osnova* nju Sokola kraljevine Jugoslavije, a u saglasnosti sa pretsednikom Mini* starskog saveta, postavljamo u upra* vu sokolskog Saveza:
. 3	.	■	“	•
za potstarešine:
Gangla Engelberta, oblasnog škol* skog inspektora u penziji iz Ljubljane, Paunkoviča Duru, generalnog di* rektora Rosija*FoUsijer iz Beograda, Križa Lacka, upravitelja gradskih stanb. kuča iz Zagreba,
Mergentalera Pavla, advokata iz Oseka;
za načelnike:
Murnika Dr. Viktora, sekretara Trgovtčke komore u penziji iz Ljub* ljane,
za zamenike načelnika:
Vojinoviča Miroslava, referenta Ministarstva prosvete iz Beograda, Mrljaka Dragana, zastupnika di* rektora Prve hrvatske štedionice iz Subotice;
za načelnicu:
Skalarjevu Elzu, privatnu činovni* cu iz Ljubljane;
za zamenice načelnice:
Iličovu Danu, nastavnieu gimna= zjie iz Beograda,
Šulovu Miciku, učiteljicu iz Oseka; za pretsednika Prosvetnog odbora:
Belajčiea Dr. Vladimira, pretsed* nika iPrvostepenog suda iz Novog Sada;
za članove uprave:
Benkoviča Dr. Viktora, gradskog senatora iz Zagreba,
Brzakoviča Duru (za inšpektorske poslove), inspektora Ministrstva unu* trašnjeg poslova iz Beograda,
Brozoviča Antu, sektretara Mini* starstva unutrašnjih poslova iz Beo* grada,
Bujiča Dr. Mirka, sekretara Trgo* vačkodndustrijske komore iz Splita, Vandeloviča Tomu, pretsednika opštine iz Kočana,
Verka Dr. Huga, advokata iz Za* greba,
Gradojeviča Dr. Mihaila, docenta univerziteta iz Beograda,
Dragiča Dr. Milorada, lekara iz Beograda,
Kneževića R. Stevana (za inspek* torske poslove), pešadijskog pukovni* ka iz Beograda,
Korunoviča Momira, arhitektu Mi* nistarstva gradevina iz Beograda,
Lukiča Mihaila, profesora Vojne akademije iz Beograda,
Matuliča Dr. Silvija, advokata iz Splita,
Mazuru Dr. Lava, advokata iz Za*
greba,
Miliča Čedu, trgovca iz Mostara, Naglera Hinka, nadšumara u pen* zi ji iz Zagreba,
Nešiča Stevana, državnog savet* nika iz Beograda,
Pavlasa Dr. Ignjata, advokata iz Novog Sada,
Poliča Iva, direktora Jadranske plovidbe sa Sušaka,
Todoroviča M. Vojislava, brodo* vlasnika iz Beograda,
Fuksa Dr. Rika, savetnika Magi* strata iz Ljubljane,
Hanžeka Dr. Lavoslava, advokata iz Križevaca,
Hadžiomeroviča Dr. Ibrahima, su* diju Upravnog suda iz Sarajeva;
za zamenike članova uprave:
Besaroviča Dr. Vojislava, sekreta* ra Trgovačkonndustrijske komore iz Sarajeva,
Branovačkog Momčila, višeg či* novnika Hipotekarne banke iz Beo* grada,
Zivanoviča I. Dragutina, pešadij* skog pukovnika iz Beograda,
Živkoviea Branka, direktora gim* nazije iz Zemuna,
Kovača Ivana, poručnika bojnog broda I klase iz Tivta,
Ražema Dr. Iva, sekretara Jugo* slovenske udružene banke iz Zagreba, Stefanoviča T. Milana, industrija* lac iz Niša,
Holujeviča Franju, trgovca, pret* sodnika »Hrvatskog Radiše« iz Za* greba;
za tevizore:
Veselica Vladu, direktora SrediS* njeg ureda hrvatskih seljačkih zadruga iz Zagreba,
Vraniča Vladu, carinskog činov* nika iz Zagreba,
Nišoviea Radišu, šefa knjigo vod* stva Medunarodne vazduhoplovnc kompanije iz Beograda,
Ratkoviča Pavla, direktora »Duna* va« iz Zagreba,
Sterlekara Milana, činovnika Grad* ske štedionice iz Ljubljane;
za zamenike revizora:
Jelačiča Milivoja, trgovca iz Mostara, Kantoci Dura, gradskog činovnika iz Zagreba,
Markoviča Lazara, inžinjera iz Pr* njavora (Bosna),
Obersnela Dr. Maksa, industrij* skog činovnika iz Jasenica,
Paveliča Mata. činovnika Središ* njeg ureda hrvatskih seljačkih zadruga iz Zagreba.
Br. 1332 L januara 1930 godine u Beogradu.
Ministar prosvete,
Bož. Ž. Maksimovič s. r.
Ministar vojske i mornarice, Počasni adutant Nj. V. Kralja, Armijski deneral,
Stev. S. Hadžič, s. r.
NA U VAZEN JE: Radi donošenja službenih izveštaja, zakona uredaba i statuta, morali su izostati svi članci, izveštaj sednice izvršnog odbora Naveza, župa i društava i ostale vesti, a koje ćemo doneti u narednom broju od 22. t. m.	-	Uredništvo.
Iv.Bniii S Fr.tti®
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! Ljubljana, Kotnikova ulica
Ljubljana, Dunajska cesta I?
priporoča vedno sveže dt likatesne izdelke ter prist na domača in tuja vina.
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
H
m
F. f lami?
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornica mesnih izdelkov In konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvomiške cene / Brzojavi; Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugoone!
iJ
JC
vseh vrstpo foto: crafijah ali rizbah izvršuje za vsatovc stentisk naisoliđnejc
KLISAKNASTDEU
иивШминшлтш
Zahtevajte ponudbo
TRGOVACKA TISKARA
G. KRALJE! A
SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICAbr.7
UTEMELJENA _ GODINE 1890
ф O ^ c
cn .E
i- -*-<
Q)
Co 1
<D o m
>;o
o
|s
»X!
N *
BRZOJAVI:
KRALJETA
suSaKvs
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
Ivan Oraiem * Ribnica
Dolenjsko
Osnovana leta 1881.
♦
Oprema telovadnic za društva in sole — letna telovadišča. - Elegantno, solidno orodje. -Nizke cene! —
Cenik In prorafun franke.
^а^чААЛ>ч/чАААААААААААААААААААААААААААААААААААМАААААААААААААААААААААААА>^^
PRAVA KOLINSKA CIKORIJA
^^^^VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV vVYYYYYY>ArVyVVyVVyVW У>ЛА<УУУУЖУУУ>Л<УУУУУУУ «^wyyyyyvvyyyyyyv>vmvyv'w
P. H. Petrovič
Trgovina porculana i stakla
Sušak, Strossmayerova 8
Tko oglašuje, taj napreduje!
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0‘80 m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljac Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FILUALA BEO ORAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni naslup članova,članica i diece tačno po prop’su SKJ. Nadalje preporučam se brači za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.
DEŽNIKE	IN	Sj
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah •
L.MIKUS
4JUBLJANA, MESTNI TRG 13 j
V
Prodaja tehniških proizvoda e- društvo s o. j.
HAMAG«
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BR. 4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
m
%3 se
53 $2 $2 9e
9®
$2
92
92
92 92 92 92 9S
Grobming - Lesica-Mole:
Srbskohrvatsko-siovenski slovar
Besedni zaklad tega slovarja vsebuje izraze iz vseh knjig, ki so v rabi v naših društvih m časopisih, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti za vsakogar, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pravilno izgovarjali. V slovarju sta upoštevani ijekavščina in ekav-ščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvatskih ne srbskih knjig in časopisov.
Ker naklada slovarja pohaja, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Pripravlja se slovensko - srbskohrvatski del!
Naročila sprejema Učiteljska knjigarna v Ljubljani. Frančiškanska ul. Б
CENA V PLATNO VEZANI KNJIGI DIN 50 — Pri skupnem naročilu 10 knjig 10 popusta
Џ
85
85
8>
85
85
85
85
85
85
85
8>
85
8>
85
85
n,VLO«| pftP\B s F'RW
i i
: I
R.I.Vrignanin-ftojanovič
— Sušak ———
Ugao Strossmayerove i Draškovićeve
Prodaja šivaćih Strojeva, narodnih, sokolskih, j sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih
I	i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje j takodjer i rabljene šivače Strojeve uz niške cijene
Magnezijo »»»aerinsaNm« j
CELJE-LJUBLJANA ■ v kockah dobite stalno dunajska CESTA ŠT. 5 ■
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEMSOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
ODLIKOVANA VELETRGOVINA VINA
ŠPIRO KUZMANIČ bt SUŠAK
GLAVNI DOBAVUAČ „JADRANSKE PLOVIDBE D. D."
Brzojavi: KUZMANIČ SUŠAK Telefon br. 231 Tekuči račun: Kr. pošt. šted., Zagreb, broj 35.706 Tekuči račun kod „Union’ banke, podruž. Sušak
Poslovnica i skladiftte: DELTA, parcela 46
LJUBLJANA
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo
Premog, domači in inozemski, za domačo kurjavo in industrijske svrhe. Kovaški premog vseh vrst. Koks livar niški, plavžarski, plinski.'— — Briketi-
. . i
MIKLOŠIČEVA CESTA ŠT. 15/1
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно - лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане 6oje свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс:во и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА И СОЈ1ИДНА ПОСЛУГА.
Oglašujte u Sokolskom Glasniku!
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. f r. z. z o. p. # Telefon štev. 108
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5°/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 /o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°/o, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000-—.
imiiimm аушуцт i umi
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
Žeijeiara
Vareš
*
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠT AN S KO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Irska peč
Zaštitni znak
• PERUN«
Materijah Ijevano željezo
Broj 100
Višina 94 cm, presjek 34 X 30 cm, prostor grijanja 100 m3.
Broj 150
Višina 105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 150 m3
Broj 250
Višina 120 cm, presjek 41-5X34-5 cm, prostor grijanja 250 ms.
Broj 350
Višina 130 cm, presjek 45--r>X39^ cm, prostor grijanja 350 m\
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i bese-mersko željezo za Čelik.
Metalni odljevl: od bronca, mjedi, bakra, alumini ja, sirovo i apretirano.
Specijalni fosforni brone za velika naprezanja.
strojni dljelovi: za svakovrsnu industrija. — Kompletne
transmisije itd.
Odljevi od Sivog ieljeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovažkl ljev: specijalni ljev,otporan protivvatreikiselinama Strojni ljev, kao remenice, ležaji, spojke, slogo vi (Kadsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim radionicama.
Poštanska i željeznička stanica: Vareš— Mejdan Brzojavi: Željezara Vareš Teleton inter. br. 2,3,4 i 5
Sokola kraljevine
Za upravu i oglase odgovara