KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (2)
PATENTNI SPIS
INBUSTRISKE SVOflNT
Izdan 1 jula 1933.
BR. 10173
Boisier* FrartgOls, Paffs, Ffattcustea i Lizarralde Alfonso, San Sebastian;
Španija.
Akumulator sa halogenem' soli,.
Prijava od 16 jula 1932.	Važi od' 1' decembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 20 jula l^&l (Francuska1).
Pronalazak se' odnosi na akumulator sa halogeno m’ soli.
Poznati su akumulatc ri ove vrste u koji-ma je elektrolit zaimenjen rastvorom hio-rida1 ih bromida cinka ili meŠavinonv ovih dve", sol, pri čemu je negativna elektroda iz cinka a pozitivna elektroda iiz ugljena. Ovi akumulatori kod ki jih kapacitet nije u zavisnosti od z'premine metalnih elemenata kao 'kod akumulatora sa olovom ili nikiom, već od samog elektrolita, imaju veći kori nj učinak n. vrimogU da nagomilaju veću količinu električne energije. Napr tiv < ni pretstavljaj" veli eu nezgodu što osobadaju štetne pare hlora i broma, što između ostaloga sprečava elektrolit da se regeneriše. Već je predlagano da se pozitivnoj ugljenoj e'ektrodj dodatki katalizatori, na primer veoma usitnjeno srebro, da bi se absorbovate ove pare, ali ovi postupci ne sprečavaju potpuno osobođenje para i osim oga uveć vaj" cenu apafata i stvaraju komplKovanost.
Akumulator, koji Čini predmet ovog pronalaska, mada pruža k risti ak um um tor a sa halogenim solima, nema nj:hove mane i veoma je proste i ekonomne konstrukcije.
On se poglavito odlikuje time, što se e-lektrr 11 s sloji iz kakve jodne soli, prvenstveno jodida cinka, pri čemu se elektrode sastoje iz ugljena i cinka iil kakvog drugog elektronegativnog metala, kao na primer aluminijuma ili kadmijuma.
Pri prolasku’ struje, jodid cinka date cink i jod, cink se taloži rta negativrtu elektrodu, a jod na pozitiv ml’ elektrodu' istovremeno kad' se izvesna količina rastvara u' elektrolitu.
Višak j da, na osrtovu svoje veće težine se taloži na dnu rastvora nema nikakvog oslobađanja škodljivih apra i aparat može biti hermetički zatvoren, što pretstaVlja važne k,listi za' rukovanja, ti akumulatorima sa imobiilizovanom točnošću višak joda ostaje suspendiran u masi.
Aparat može biti iz. eden na različite načine.
Opis koji) slednje kao i priloženi nacrt, koji je dat samo radi primera, pružaju objašnjenje ovog pronalaska.
Sl 1 pretstavija u vertikalnom preseku jedan akumulatorov elemenat koji je izveden po jednom obliku izvođenja, S'i. 2 pokazuje istil elemenat odozgo. SI. 3 pokazuje grupu elemenata postavijenih na red. SI. 4 pokazuje jednu grupu elemenata malo drukčijeg sastava, isto tako postavljenih na red. St. 5 pokazuje u preseku jedan akumulatorski elemenat. SI. 6 pretstavija jednu grupu elemenata sa slobodnom tečnošću postavljenih na red. SI. 7 potkazuje jedan akumulator sa slobodnom tečnošću za velika dejstva.
Akumulatorski elementi po ovom pronalasku mogu biti izvedeni sa tečnošću kola je učinjena nekretnom ili sa tečnošću ko-
Din. 15.
ja je svobodna. Sl. 1 i 2 pretstavljaju jedan koristan oblik akumulatorskog elementa sa nekretnom tečnošču. Negativna elektroda je obrazovana iz omotača 1 iz cinka u čijoj je unutrašnjosti postavljena ugljena ploča 2 kao pozitivna elektroda. Između elektroda je postavljena ugljena ploča 2 kao pozitivna elektroda. Između elektroda je postavljena absorbujuča materija 3, na primer pamuk, koja je natopljena vodenim rastvorom jodida cinka. Sve je zatvoreno u sud 4 iz izpiliišuče materije, na primer iz kartona iti celuloida. Ovaj sud je zatvoren u svojoj osnovi 5 i začepljen u vrhu pomoću izolišućeg čepa 6 koji može biti o-brazovan iz livene izolišuće materije. Zatvaranje može b.iti hermetičko pošto nema nikakvog oslobađanja gasova. Elemenat o-brazuje tako jednu vrstu suve baterije koja se može regenerisati. Razume se da elementi mogu imati svaki drugi oblik, na primer cilindričan ili prizmatičan.
Elementi koji su sad opisani mogu biti udruženi u grupe koje su postavljene u kutiju 15 prvenstveno iz izolišuće materije, i montirane na red (si. 3), paralelno ili' po proizvoljnoj kombinaciji.
Po jednoj varijanti izvođenja, izolišući sud 4 može izostati pošto negativna el'ek-trodai 1 obrazuje omotač koji je u ovom slučaju snabdeven zaptivenim dnom 17 iz cinka (si. 4). Kad su elementi ove vrste u-druženi u jednoj izolacionoj kutiji 15 da bi bili montirani na red (si. 4), treba se postarati da se između raznih elemenata postave izolišući zidovi 16. Kad elementi treba da budu montirani paralelno, zidovi 16 mogu koštati.
Za baterije Sa slabim dejstvom, mogu se upotrebiti elementi po si 5. U okviru 20, iz izolišuće materije, su pritvrđene jedna ploča 18 iz cinka i jedna ploča 19 iz ugljena. Kutija, koia je tako obrazovana, ispunjena je absorbujućom materijom 3 koja je natoojena vodenim rastvorom jodida cinka. Elementi, koji su tako obrazovani, mogu biti naslagani iedan na drugi, pri čemu je cink jednog elementa u dodiru sa ugljenom sledećeg elementa; veze između elemenata na red su tako svedene na najprostiji oblik.
Da bi se konstruisali elementi akumulatora, po pronalasku, sa slobodnom tečnoš-ću, bilo bi štetno da se elektrode iz cinka i ugljena postavljaju vertikalno u sudu koji sadrži elektrod4, " ovom slučaju se mogu obraz ~vati zone različitih gustina oslobođenog joda koji bi se spustio nai dno suda i koji bi na dnu nagrizao cink, pričinja-vajući pražnjenje pri otvorenom kolu.
Da bi se izbegla ova nezgoda, postavlja-j"1 se horizontalno elektrode elementi (si-
6) koji su svaki obrazovani iz jedne ploče 7 elektroi’itičkog cinka i jedne ploče 8 iz ugljena, između kojih se odražava slobodan prostor 9 pomoću izolacionog prstena 10 iz bakelita ii slične materije u debljini od 5 do 10 mm i u koji se postavlja elektrolit, pri čemu je sve čvrsto povezano, potpuno zaptiveno, pri samoj izradi pomoću kom-primovanja i pomoću izolišućeg laka. Ovi elementi mogu biti kružnog, Hi četvrtastog ili proizvoljnog drugog oblika, mogu biti naslagani u vis bez spoijneg suda pri čemu je donji ugalj jednoga) u dodiru sa gornjim cinkom drugog donjeg elementa, i najviši cink i najniži ugljen nose po jednu žicu. Ugljen treba da bude postavljen dole, tako, da se izbegne, da se ne proizvede nagrizanje cinka precipitatom joda koji se može obrazovati. Ovaj uređaj je prost, tak, malo zaprema prostora i lako se izrađuje.
U slučaju velikih dejstava, elementi se postavljaju jedan iznad drugog u sudu 11 (si. 7) koji sadrži elektrolit. Svaki od elemenata, koji su horizontalni, sastoji se od jedne ploče 12 iz cinka pokrivene izoiišu-ćim slojem 13 iiz laka i po tome iz jedne ploče 14 aglomerisanog ugljena, koja može bili vrip tanka.
Elektrode iz cinka s jedne strane i elektrode iz ugljena, s druge strane, vezane su paralelno.
U svima ovim cblic:ima izvođenja funkcio-nisanje je takvo, kao što je gore opisano. Voltaža se dobiva od 1, 2 volta po elementu, kapacitet od 10—15 vat-časova po kilogramu naprave podrazumevajući ovde i težinu suda. Guština elektrolita treba prvenstveno da bude približno 55° Bć što odgovara maksimalnoj tačci konduktiviteta. Sa većom gustinom konduktivitet bi bio slabiji. Pod ovim uslovima se može imati1 600 grama čistog joda na raspoloženju po litru elektrolita.
Kapacitet biva davan elektrolitom, t. j. po količini joda koja može biti oslobođena u elektrolitu. Ima se 1 amper-čas za 4.7 grama joda oslobođenog u aparatu, tako da jedan litar elektrolita daje kapacitet od 600 : 4.7 = 127 amper-časova približno. Ova cifra daje teoriski kapacitet. Praktično kapacitet je manji.
Korisni učinak je veoma velik, 90% otprilike. Ima vrlo malo razlike Između krivih punjenja i pražnjenja, pri čemu ova osobenost obrazuje veliku korist.
Da bi se znao kraj punjenja, može se ras* tvoru jodida dodati mala količina Klorida ili bromida cinkal Rastvaranje hlorida ili bromida zahteva veći napon no što ga zahteva jodid. Kad je dostignuta granica ras-
tvaranja jodida, počinje rastvaranje hlori-da iii bromida i napon se penje na približno 1.3 volta.
Patentni zahtevi:
1.	Akumulator sa halogenom soli koji sadrži jednu pozitivnu elektrodu i jednu negativnu elektrodu iz elektro-negativnog metala, naznačen time, što se njegov elektrolit sastoji iz rastvora kakvog metalnog jodida koji može biti dopunjen slabim rastvorom metalnog hlorida ili bromida.
2.	Akumulator po zahtevu 1, koji ima c-ektrode iz ugljena i cinka, naznačen time, što se elektrolit sastoji iz vodenog rastvora jodida cinka.
3.	Akumulator po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što vodeni rastvor jodida cinka ima gustinu od približno 55 Bč.
4.	Akumulator po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je hermetički zatvoren.
5.	Akumulator po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je prostor između elektrolita ispunjen absorbujućom materijom koja je natopljena elektrolitom.
6.	Akumulator po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što sadrži izolujući okvir (20) na kojem je s jedne strane pritvrđena ploča (19) iz ugljena i s druge strane ploča (18) iz cinka, pri čemu je unutrašnji prostor is-
punjen abs'orbujjućom materijom koja lje natopljena eietrolitom.
7.	Akumulatorska baterija po zahtevu 6, naznačena time, što su elementi naslagani jedni na druge, pri čemu je ploča iz cinka, svakog elementa u dodiru sa pločom iz ugljena sledećeg elementa.
8.	Akumulator po zahtevu 1 do 3, sa slobodnom tečnošću, naznačen time, što su elektrode postavljene horizontalno, pri čemu je ugljen postavljen dole a metal odozgo.
9.	Akumulatorski elemenat po zahtevu i do 4 i 8, naznačen time, što je obrazovan iz horizontalnog izolujućeg okvira (10), koji je snabdeven dnom (8) iz ugljena i poklopcem (7) iz cinka, pri čemu je unutrašnji prostor ispunjen elektrolitom.
10.	Akumulator po zahtevu 1 do 3 i 8, koji je namenjen za velika dejstva (jačine struje), naznačen time, što je izveden horizontalno razmaknuto postavljanje jedan iznad drugog, u sudu koji je ispunjen elektrolitom, elemenata koji se sastoje iz ploče (12) iz cinka, koja je po svojoj gornjoj površini prekrivena slojem (13) izolujućeg laka i zatim iz sloja (14) presovanog ugljena, pri čemu su ploče iz cinka, s jedne strane i slojevi ugljena s druge strane, paralelno vezani.
}









F/G.1	----
F/g .3
Fig. 4
Fig. 7

4~ .

t.