KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 57 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1940
BR. 16113
Dr. Ing. Lierg Friedrich, Berlin - Zehlendorf, i Czeija Oskar, Wien, Nemačka.
Pastupak za spravljanje fotografskih emulzija.
Prijava od 12 novembra 1938.	Važi od 1 januara 1940.
Kod spravljanja fotografskih emulzija se, kao što je poznato, halogeno srebro suspendira u kakvom zaštitnom koloiđu na način, što se u ovome halogene soli i so srebra dovode do reakcije, usled čega nastaje veoma dispersno halogeno srebro. Takve „emulzije zaštitni koloid-halogeno srebro11 su u ovom sitnaznnom obliku, u-opšte označenom kao bezzrni oblik veoma malo osetljive prema svetlosti i moraju na poznat način biti izlagane sazrevanju. Sazrele emulzije, koje su sada znatno osetlji-vije za svetlost, sadrže halogeno srebro u obliku većih ili manjih zrnaca koja se zaštitnim koloiđom održavaju u lebdenju. 0-setljivost za svetlost i veličina zrna se održavaju u vezi. Veoma osetljive negativne emulzije su gruboizrne, a manje osetljive negativne emulzije mogu biti sitnijeg zrna. Nije nedostajalo ogleda, da se ova za mnoge ciljeve neželjena grubozrnost smanji ili otkloni, ali su tek u poslednjim godinama dobivene emulzije sitnijteg zrna sa većom osetljivošću.
Ovaj pronalazak pokazuje principijelno novi. put, da se halogeno srebro unese u tečne noseće kolloide, uz spravljanje bezr-nih dobro osetljivih za svetlost, postojanih u razvijanju, emulzija koje se mogu izlivati (liti) bez postupka sazrevanja i postupka ispiranja.
Ako se poimešaju dva koloida, to se, kao što je poznato, uvek prema njihovom pražnjenju delića dobi ja različito dejstvo.
1) Kog istosmerno punjenih koloida nastupa većinom „zaštitno dejstvo”, tako, da postojaniji kolioid stabilizuje drugi ko-loid u odnosu prema koagulišućim elektro-
litima, sedimentaciji i dr. Istosmerna punjenja delića izgleda da se u svom dejstvu sabiraju i da time proizvode veću stabilnost. Veza između zaštićujućeg i zaštićenog koloida je pri tome veoma labava, tako, da na primer kod dužeg digeriraoja u toploti i pored zaštitnog dejstva nastupa zgrudvavanje delića i najzad i sedimentacija.
2) Suprotno punjeni koloidi se uopšte talože nspramno, pošto se punjenje delića, koje predstavlja stabilizujuću snagu, po-tire neutralisanjem. Dva tako oborena koloida se pokazuju kao veoma čvrsto međusobno vezani i uopšte ne uspeva da se rastave pomoću fizičkih sredstava. Ovo taloženje ipak nastupa samo pri izvesnom određenom međusobnom odnosu količina i punjenja, ako se oba punjenja izravnaju na nulu ili na malo iznad ili ispod nule nala-zeću se vrednost punjenja, tako, da sistem više nije stabilan i da taloži. Ako j|e pak jedan koloid po količini ili po jačini punjenja u višku, to preostaje punjenje — ostatak, koje je dovoljno za stabilnost. I u o-vom je slučaju veza između oba koloida veoma čvrsta, tako, da na primer izvesno toplotno tretiranje većinom ne izvodi uvećanje delića.
Do sada uobičajene fotografske emulzije su izvođene po principu navedenom pod 1) po tako zvanom „principu zaštitnih koloida”. Brom-srebro dobija usled viška bromne soli, upotrebljenog pri emulzioni-sanju, izvesno negativno punjenje. Kao noseći koloid skoro isključivo upotreblje-ni želatin je isto tako punjen slabo negativno, i time zaštićuje koloidallno brom-
Din 15.—
srebro koje je samo za sebe postojano samo za kratko vreme.
Po ovom se postupku sad nasuprot o-vim poznatim „emulzijama zaštitnih fcolo-ida” emulzije spravljaju po principu opisanom pod tačkom 2. Halogeno srebro se uz absorptivno vezivanje unosi u suprotno punjene noseće koloiđe, pri čemu se kod .količine i punjenja treba da vrši tako od-meranje, da ne nastupa nikakvo pahuljiča-sto taloženje, već zaostaje punjenje — o-statak nosećeg koloida koje je dovoljno za stabilitet i za postizanje željenih fotografskih osobina i koje je različito od nule.
Izvođenje postupka postavlja upotreb-Ijavaniim materijama, nosečim koloidiima, komponentama halogenih soli srebra, ras-tvornim i razblažujućim sredstvima i t. d. naročite zahteve koji odgovaraju cilju upotrebe i uslovlj.uje unutrašnje održavanje naročitih potrebnih stupnjeva postupka.
Kao noseći koloidi upotrebljivi za o-vaj postupak jesu: celulozni derivati, poli-merizovanjem i/ili kondenzovanjem dobiveni veštački produkti i t. si. odnosno me-šavine, koje sadrže takve materije.
Potrebno je da noseći koloidi imaju dovoljno jako punjenje delića, da bi se osiguralo dovoljno punjenje — ostatak ili di-ferentno punjenje i kad emulzija bogatih halogenim srebrom.
Stoga -dalje pripada ovom pronalasku saznanje, da se koloidno-hemiskim procesima podesnim tretiranjem poveća punjenje. nedovoljno punjenih nosećih koloida. N. pr. može se koloidima kod koloida, koji razlog za svoje punjenje imaju u postojanju aktivnih grupa u molekulu, u slučaju potrebe izvesti uvećanje punjenja delića u-množavanjem ovih grupa.
Tako se n. pr. kod celuloznih derivata^ čije punjenje vodenim r as tvornim sredstvima zavisi od broja slobodnih OH-grupa, umnožavanjem ovih OH-grupa može povećati dejstvo nosećeg koloida. N. pr. se kod jednog između ostalih postupaka kod spravljanja celuloznih etera, eteriše samo jedan deo OH-grupa ovih. Kod celuloznih estera se željena količina .slobodnih OH-grupa održava na isti način ili celishodno parcijalnim saponififcovanjem celuloznih estera.
Koloidi na čije se punjenje utiče adsor-bovanim stranim jonima, čine se podesnim za ovaj postupak time, što se tretiraju materijama koje im dođeljuju željeno punjenje. Tako se n. pr. mnogi koloidi pune negativno odnosno povećavaju svoje negativno punjenje tretiranjem alkalijlama. U obrnutom smislu se umesto alkalijama izvodi prethodno tretiranje kiselinom, ako
se treba da upotrebi kakav pozitivno punjeni koloid za spravljanje emulzije, čime se usled adsorbovanja vodoničnih jonova pojačava pozitivno punjenje.
Kao veštački produkti dolaze celishodno u obzir približno polimeri,zovani derivati akril-kisedine ili vinil-aikoholini. iili t. si. kondenzacioni produkti, koji. na osnovu svoga spravljanja imaju aktivne grupe potrebne za punjenje delića. U slučaju potrebe se na punjenje veštačkih produkata utiče na napred opisani način.
Za izvođenje potrebno punjenje halo-genog srebra se ostvaruje uslovima njegovog spravljanja. Kod prisustva j.onova srebra u višku postaje pozitivno punjeno' halogeno srebro, a kod viška halogenih jo-nova halogeno srebro sa negativnim punjenjem.
Tome odgovarajući se dovođenje komponenata za obrazovanje halogenog srebra izvodi na sledeči način:
Koid postojanja negativno punjenog nosećeg koloida, kojem se po pronalasku dovodi pozitivno punjeno halogeno srebro, treba u svakome trenutku reakcije da se predvidi izvestan višak jedinjenja srebra u odnosu prema halogenem jedinjenju, odnosno pri postojanju izvesnog pozitivno punjenog nosećeg koloida, kojem treba da se doda negativno punjeno halogeno srebro, odgovarajući višak halogenog jedinjenja u odnosu prema jedinjenju srebra.
Dalje je potrebno, da po završetku spravljanja halogenog srebra postoji izvestan višak halogenog jedinjenja odnosno jedinjenja srebra koje određuje punjenje. Radi se dakle kod ispravljan,ja kakvog pozitivno punjenog halogenida srebra sa izveskom stehiiometrijiski manjom koliičihiom halogene soli, a kod spravljanja kakvog negativno punjenog halogenida srebra sa stehioimetrijski manjom količinom jedinjenja srebra.
Uvođenje obe komponente jedinjenja odnosno halogenih jedinjenja u noseći koloid može se vršiti na različit način. Naj-pre se ukupna količina jedinjenja srebra odnosno halogena dodaje nosečem koloi-du, a zatim se potrebna količina dodaje drugoj komponenti. Mogu se tafcođe komponente umesto odjednom dodavati u pojedinim obrocima. Mogu se dalje obe komponente dodavati jednovremeno, eventualno dodavana komponenta u višku brže no druga. Mogu se najzad jedna ili obe komponente najpre dovoditi u jedan deo nosećih koloida i da se zatim pusti da se izvrši obrazovanje halogenog srebra. Nije se dakle vezano na izvestan određeni oblik izvođenja reakcije, ako se uvek ispunjujie osnovni u slov: održavanje viška soli srebra
pri spravljanju pozitivno punjenog haioge-nog srebra, odnosno halogene soli kod spravljanja negativno punjenog halogenog srebra,
Kao so srebra se uopšte upotrebljuje nitrat srebra ali se ipak razume se mogu upotrebljavati i druga jedinjenja srebra.
Važan je ižbor ras tv ornog sredstva. Rastvori ikoloida nisu pravi već pseudoraistvo-ri t. j. omi se obrazuju iz micela, koje prema rastvor n om sredstvu imaju izveisino pO'-vršimsko punjenje. Ovo punjenje može dati povoda smetnjama na taj način, što suzbija polaritet nosečih kolo id a. Ali ono može voditi i ka obmani o naspramnom zasićenju punjenja nosećeg koloida i haloge-nog srebra pri čemu se halogeno srebro umesto na nosečem koioidu adsorbuje na njegovom omotaču rastvornog sredstva'. Pri sušenju emulzije iščezava usled isparai-vanja rastvornog sredstva ovo granično površinsko punjenje. Halogeno' srebro gubi svoju vezu, i u ovome nevezanom stanju vodi ka obrazovanju vela u razvijanju. Kao rastvora a sredstva se dakle treba da upotrebe takva sredstva, koja vode ka rastvorima u kojima adsorbujuće dejstvo' no-sećeg koloida za halogeno srebro ostaje održano bez smetajućeg 'pseudopolariteta. Tako se n. pr. kod negativno1 punjene ace-tilceluloze mogu korisno upotrebiti sledeča rastvorna sredstva: metiiaJkohol i drugi alkoholi, aceton, hloiriisani ugljovodoni-ci. tpiranton ili diacetonalkoihol i druga podesna rastvorna sredstva, odnosno mešavi-ne takvih rastovrnih sredstava sa drugim organskim rastvornim sredstvima i sredstvima za preseoanje, dalje i vodene me-šavine ovih n. pr. aceton/voda,
Koid unošenja halogenog srebra u jako suprotno punjeni noseći koloid, preostalo punjenje - ostatak se upotrebljuje:, da se utiče na osetljivost prema svetlosti emulzije spravljene po ovom postupku. Emulzije se inače jednakim faktorima, koji određuju osetljivost svetlosti su u toliko osetljiivije u koliko se manjim održava punjenje -ostatak. Dakle je u datom slučaju potrebno da se ovo punjenje - ostatak održava što je moguće manjim. Ovo se postiže što je moguće dalekosežnijim punjenjem sa suprotno punjenim halogenim srebrom ili regulisanjem punjenja - ostatka pomoću dodatka drugih podesnih materija, koje u-manjuju punjenje, ka agregatu iz nosećeg koloida i halogenog srebra. Tako se n. pr. pozitivna punjenja - ostatci nosečih koloida unekoliko neutrališu kiselim bojama:, koloiđalnim metalima i odgovarajućim materijama, a negativna punjenja - ostatci odgovarajući n. pr. koloiđalmim oksidima
ili hidroksidiima, baznim bojama ili isto tako dejstvujućim substancama.
Kao što je gore navedeno kod spravljanja emulzija iz negativno punjenog nosećeg koloida i pozitivno punjenog halogenog srebra je potreban izvestam višak soli srebra, koja je adsorptivno vezana sa nosečim koloidom. Odmeranjie i regulisanje ovoga viška, i preko količine, koja je potrebna za spravljanje emulzije soli srebra, omogućuje po pronalasku uticanja na slike koje treba da se izrade. Naume upore-đujući uopšte kod manjega viška gradacije su više ujednačene i slike su mekše. Podešavanje viška, koji utiče na gradacijlu. izvodi se na različite načine. Može se odmah kod spravljanja emulzije predvideti željeni višak. Cehishodno je ipak da se isti dodaje tek po spravljanju emulzije. Dalja sredstva za regulisanje, u datom slučaju i za naknadnu karekturu su postupak ispiranju,, n. pr. dializa ili postupak obaranja n. pr. pomoću kobalthlorida i najzad deli-mična zamena soli, srebra jedinjenjima i solima takvih metala kao, što su talium i odgovarajući postupci koji halogenem srebru isto tako dodeljuju pozitivno punjenje. Dodavanje ovih jedinjenja može se vršiti već kod spravljanja emulzije.
Karakteristični tok emulzija, iz negativnog nosećeg koloida i pozitivnog halogenog srebra jeste to, da i pored sadržine soli srebra u razvijiaču ne prouzrokuju nikakav opšti šlajer (veo). Ova otpornost razvija-ča treba da se pripiše adsoirptivnom vezivanju soli srebra sa nosečim koloidom.
Ove emulzije imaju veoma dobru postojanost protiv elektrolita, koja ima svoj razlog u čvrstom vezivanzu između nosećeg koloida i halogenog srebra. Ova postojanost dopušta za mnoge ciljeve da, se reakciione soli ostave bez nezgode u emulzijama, i da se isključi zametno ispiranje, kako je ono potrebno kod želaitimskih e-mulzija. Naj;zad su po postupku po. pronalasku izvedene emulzije spremne za upotrebu bez procesa sazrevanja.
Mogu se po postupku po pronalasku dobivene emulzije same za sebe razlikovati: ali se one mogu nanositi i na proizvolj,-ne podloge kao na staklo,, metal, hartiju, filmove iz celuloida, na tkaninu iz acetil-celuloze i t. sl. Razlivanje emulzije na nosačima može se preduzimati u jednom ilii više slojeva, pri čemu se mogu bez teškoća uključivati filtarski slojevi ili, drugi među,slojevi proizvoljne vrste. Kod razlivanja emulzije na nosačima filma treba paziti, da budu upotrebljena rastvorna sredstva koja na nosač filma a isto tako, ni na eventualno postojeće donje slojeve ili međuslojieve ne utiču rastvarajući ili samo slabo' ras-
tvarajući. Cehishodno je, radi boljeg sjedinjavanja emulzije sa nosačem ili donjim slojem ili međuslojevima doda kakvo sredstvo za rastvaranje sa visokom taokom ključanja.
Upotreba postupka donosi kod spravljanja znatne koristi i daje emulzije izvrsnih osobina.
Usled svoje bezzrnosti daju takve emulzije fotografski negativni i pozitivni materijal sa skoro neograničenam sposobnošću za uveli'čavanje. Bezzrnost čini da se na do sada nepostignuti način postiže o-štrina kontura i moć rastvaran ja, koje nadmašuju ove kod do sada na vrhum a nalazećih se reprodukcionih kolodiumskih emulzija. Dobiveni je materijali stoga izvrsno upotrebljen za sve grafičke ciljeve dalje i za snimanje zvuka i t. d.
U fotografskim slojevima koJ(i su izvedeni iz takvih emulzija, ne vrše se nikakva1 rasipanja svetlosti, usled čega je omogućena izrada višeslojnog materijala, sa znatno poboljšanim osobinama kao što to n. pr. potrebuje film u boji. Fotografski slojevi sa ovim emulzijama pokazuju pri istoj sadržini srebra znatno' bolju snagu pokrivanja no do sada upotrebljene zrnate emulzije halogenog srebra, što je n. pr. od koristi za reprodukciono tehnički materijal, pošto se mogu upotrebiiti tanji izrazito oštro kopirajući slojevi.
Ako se punjenje delića nosećeg koiloida izabere dovoljno velikim, može se uneti znatno više halogenog srebra no po* principu zaštitnih koloid-emulzija, i time se dobijaju emulzije sa do sada nepostignu-tom visokom sadržinom halogenog srebra, i stoga se mogu liti emulzije u veoma tankim slojevima.
Dalje ove emulzije usled malenosti delića halogenog srebra i time uslovijena velika specifična površina imaju izvrsnu spoi-sobnost za sensibiilizovanje bojama, koje se adsorbuju na površini halogenog srebra. Ako se upotrebljuju j'ako negativno-polar-ni noseći koiloldi, to se može izvesna količina srebrne soli kao halogeni akceptor dodati emulziji, a da se ova u razvijaču ne redukuje kao veo, pošto se pozitivno punjeni joni srebra adsorbujiu negativnim koloidom.
Spravljanje emulzija po ovom postupku se ispostavlja kao1 znatno, jednostavnije usled izostanka „sazrevanja” i omogućuje u odnosu prema pretežno empiričkom načinu rada kod spravljanja emulzija po „tipu zaštitnih koloida” receptno unapred određivanje osobina. Emulzije ne podležu nikakvom sarmosazrevanju i u tečnom stanju se mogu održati nepromenjene, izostaje do sada potrebno čuvanje u hladnim prostori-
ma i razlivanje u izvesnom određenom trenutku, koji treba da se iznađe kontrolnim izlivanjima. Dalje izastaje i, kao što je već navedeno, u datom slučaju potreba da se dobivene emulzije ispirajiu. Ovim se .zosta-janjem zametnog i skupog procesa ispiranja omogućuje ne malo pojeftinjenje spravljanju.
Za objašnjenje ovog pronalaska se daje sledeči primeer izvođenja sa kakvim negativnim nosečim koloidom. Da bi se objasnile gore opisane mere za utkanje na punjenje delića nosečih koloida koji su do sada po sebi smatrani kao nepodesni, uzima se kao primer acetiilcaluloza, koju, kao što je poznato, nema dovoljnu moć nošenja za halogeno srebro. (Vidi Ullmann En-zyklopadie der technischen Chemie, sv. 1, str. 138, stav 6).
U najskorije vreme su amerikanskim patentom 2110491 od Martti Salo opisani-postupci za izradu emulzija osetljivih za svetlost uz upotrebu dalekosežno higroli-sane acerdceluloze. Ova bi acetiikaluloza imala negativno punjenje delića. Ipak mere obrazovanja halogenog srebra, koje su navedene u primerima izvođenja 1—3 ne odgovaraju merama, koje su pokazane kao potrebne u ovoj prijavi.
U primerima 2 i 3 se upotrebljuje višak halogene soli, tako, da postaje nega.-tivno punjeno halogeno srebro, koje ima isti način punjenja kao i noseći koloid. Dakle se dobijaju emulzije po. tipu zaštitnog koloida, nasuprot emulzijama dobivenim po ovom postupku, kod kojih noseći, ko-lioid i halogeno srebro imaju suprotno punjenje. U primeru I ovog patentnog spisa je istina izabrana veća količina soli srebra od stebiometrijske ali ipak tamo navedeno mešavinsko sledovanje reagencija — naj-pre halogena so, a zatim so. srebra u višku — time, što so srebra postojii u višku tek na kraju reakcije, ostvaruje opet samo negativno dakle sa nosećim koloidom iisto-smerno punjenje halogenog srebra. Dakle se i ovde dobijaju emulzije po tipu zaštitnih koloida.
Detalji izvođenja postupka se vide iz sledečih primera:
Rastvara se n. pr. 100 gr. acetillcelulože sa sadržinom sirćetne kiseline od 54%) u 800 cm3 desetostruko normalne alkalne lužine. Lužina izdvaja grupe sirćetne kiseline, i time oslobađa ranije esterovane OH-grupe. Time se dobiju acetilceluloza sa sadržinom sirćetne kiseline od približno 36%, koja usled uvećanih OH-grupa ima jako negativno punjenje delića, koje je j:oš osim toga povećano adsorbovanjem daljih OH-grupa kod alkalniog tretiranja.
Kod saponifikovanja može obrazovani
alkalni acetat, ako je potrebno, 'biti lako uklonjen na poznat način dializom ili ispiranjem pahuljica acetilcelulaze i t. d. oborenih iz degradovamog rastvora. Uopšte kod dalje prerade ne smeta, u koliko se dodatkom amonnitrata — u ovom slučaju 60 gr — ili upotrebom slabo kiselih rastvora nitrata srebra ili sličnih mera sprečava obrazovanje acetata srebra.
Ovaj degradovani rastvor odnosno isprana ponovo rastvorena acetiiceluloza se sada meša sa 92 cm3 rastvora nitrata srebra, koji sadrži 250 gr u 750 cm3 vode. U-mesto ekvivalentne količine bromkati-ras-tvora, koji bi isto tako iznosio 92 cm3 rastvora 175 gr sadržanog u 750 cm3 vode, u-zima se samo 90 cm3 ii ovi se razblažuju sa 200 cm3 acetona odgovarajući cilju, da bi se izbegio taloženje acetilceluloze. Sad se u zamračenom prostoru rastvor bromne soli i acetona uliva u tankom mlazu uz mešanje u mešavinu soli srebra i acetilceluiOr ze, usled čega postaje postojana nesedi-mentišuča emulzija, koja bez daljih mera kao što su sazrevanje, pranje i t. đ. može biti izlivana na proizvoljni nosač, kao što su staklo, film, hartija i t. d. ili bez nosača biti razli van kao list. Oselj,ivost odgovara oseljivosti normalnog pozitivnog materijala.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje fotografskih emulzija, naznačen time, što se u noseće koloide, n. pr. celulozne derivate polime-rizovanjem i kondenzovanjem dobiveni ve-štački produkti i t. si. odnosno mešavine, koje sadrže takve materije, unosi ili u ovima proizvodi koloidalno halogeno srebro sa punjenjem delića suprotnim punjenju no'sećeg koloida, na taj način, što se dovođenje komponenata za obrazovanje halo-genog srebra tako upravlja, da se, kod nosečih koloida sa negativnim punjenjem delića, jedinjenja srebra u odnosu prema halogenim jedinjenjima, a kod nosečih koloida sa pozitivnim punjenjem halogena jedinjenja u odnosu prema jedinjenjima srebra u svakom trenutku ispravljanja haloge-nog srebra održavaju u višku i što i zvest an
višak komponenata u višku ostaje održan do kraja preko stehiometrijskog odnosa uz održavanje jednog dela punjenja nose-ćeg koloida.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se jedan, deo jedinjenja srebra zamenjuje jedinjenjima drugih metala, koja halogenoim srebru dodeljuju pozitivno punjenje, n. pr. talium.
3.	Postupak po zahtevu 1 ,dc 2, naznačen time, što se agregati, koji se sastoje iz nosećeg koloida i halogenog srebra izlažu tretiranju fcoloidima suprotnog punjenja, n. pr. baznim t. j. pozitivnim ili kiselim t. j. negativnim bojama ili drugim listo dejstvu-jiućim materijama radi podešavanja osetlji-vosti emulzije.
4.	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se upotrebi ju |9 nepotpuno zasićeni celulozni esteri i eteri, kao acetil-celuloza u organskim rastvornim sredstvima odnosno mešivanama ovih, u datom slučaju sa izvesnim dodatkom vode.
5.	Postupak po zahtevu 1 do 4 naznačen time, što se upotrebljuju celulozni e-steri koji su alkalnim degradovanjem dovedeni na kakav niži stupanj jedinjenja.
6.	Postupak po zahtevu 4 do 5, naznačen time, što se halogeno srebro, odnosno jedinjenja koja su upotrebljena za njegovo spravljanje, uvode u rastvore, u kojima je preduzeto alkalno degradovanje celuloznih derivata.
7.	Postupak po zahtevu 1 do 6 naznačen time, što emulzije za razlivanje na filmski nosač, hartiju, ili t. si. sadrže kakvo rastvor,no sredstvo, koje na filmskom nosaču odnosno eventualno na donjim slojevima i međuslojevima ne vrši nikakvo odnosno smo malo dejstvo rastvaranja, i dobija izvestam dodatak rastvornog sredstva sa visokom tačkom ključanja, za nosioce, donje slojeve međuslojeva za sjedinjavanje ovih sa emulzijom.
8.	Svetlosno oisetljivi materijali1, naznačeni time, što se emulzije po zahtevu 1 do 7 razl,rvaju same za sebe ili na proiizvoljhim podlogama kao što su filmovi, staklo, metal, hartija;, tkania ili tome slično u jednom ili više slojeva u datom slučaju sa filtrom i međuslojevima.
/j ■-
.
--
■
' '■‘
.
: ' ;