JUGOSLAVJANSKI STENOGRAF IZDAVATELJ I UREDNIK ANT. J. BEZENŠEK. Izdajo ве vnuki mesec 20. dno. Redakcija i administracija: v Potrinjskej ulici br. 366. Stoji na celo loto 2 for. 60 n., na pol lota 1 for. 30 novč. R6 kopi e i so ne vračajo. Stenografija i pedagogija. IV. Carpe diem! Horac. Mnogostrani duševni mar ima biti ujedinjen jedinstvom osobne sviesti marnikove, inače bi nastala raztresenost. Da bude mnogostrani mar, kakav treba da bude, traži se zadubljenost i osviestnost, jer, da tko spozna i shvati kakav objekt, treba da budu sve njegove pomisli o tom predmetu jake i potrajne, t. j. treba da se čovjek zadubi u objekt, koji hoče shvatiti, a onda treba da se opet dozove k sebi, da se osviesti. Mnogostrani mar mnogostrano naučena čovjeka jest indi takovo psihično stanje, da si je on svaki čas svjestan znanja o mnogih predmetih i da se on takodjer svaki čas iz te jedinstvene sobstvenosti može dublje zavesti u misli sad ob ovom, sad ob onom pojedinom predmetu, te lahko prelaziti iz jednih u druge i iz njih svih lahko se povratiti u samosviest svoga sobstva. Da bude pako zamišljenost kako treba, nuždna je jasnoća, asociacija, sistem i metoda misli, a usljed toga nuždno je i u nauku ovo: zamisao treba da pomišlja svoj predmet jasno i razgovjetno; za njom sliedi druga, asoc ii raju ć se s njom. U toj asociaciji misli ima pako objekt svake zamisli ostati jasan u svojoj osebitosti, ima ostati poređjaj tih objekta, i to objektivno nuždni i podpuui poređjaj. Takav postupak vodi do savršenoga metodnoga mišljenja, koje je vjeran odsiev svemira u duševnom zrcalu. Iz dosadanjega je razmatranja vidno, da mar nije stanje ni čuvstveno, ni hotno, nego samo pomišljaj no, i to tako živo po-mišljajno stanje, da mišljeni predmet sasvim sviest zaokuplja, da se misli o njem iztiču u sviesti jačinom svojom nada sve ostale - 2G — misli. To izticanje jednopredmetnili misli nada sve ine, koje ine budu tim potamnjene te iztisnute iz jasnoće sviesti, jeste — pažnja, koja eto pripravlja zamišljenost. Nu po psihologičnih zakonik pridižu pomisli o jednom predmetu u sviest i sve simdne pomisli; ali ako se taj srodni predmet neprikaže isto tako podpuno — kako onaj prvi — sviesti, to pobndjena zanj pažnja nebuđe gotova, nego samo nastane očekivanje toga predmeta. Ako pre-mahne očekivanje toga predmeta, tada se mar pojači u težnju i tako nastane žudnja toga predmeta, a onda čin. Toj progresiji duševnoj zaludo ćeš tražiti ma i najmanji trag u običnom pismu, jer je ono — osobito kod govorenja u pero — puki dubomorni mehanizam, dočim će se ona na licu svakoga djaka, učećega se stenografije upravo zrcaliti. Sto imade obično pismo u sebi, da bi moglo nategnuti mladi duh medju ova četiri stadija? Ništa, upravo ništa. Djače u 5. ili 6. godini nauči alfabet, pa onda do siede starosti jednostavno prikapča slovo za slovo i tako dobije napisanu rieč. — Ali nije to u stenografiji tako. Tuj nauk pisanja nije svršen alfabetom, već se mora kročiti dalje. Mar duševni je nadalje prema dvojakomu smjeru psihičnosti dvojak: teoretičan, koji se tiče li spoznaje li znanja, ili je praktičan, koji se tiče ne samo spoznaje nego i čuvstvovanja i htienja. Onaj prvi bi se mogao zvati takodjer intelektualnim, a ovaj drugi estetično-etičnim marom. Rekapitulirajuć dosadanja razmatranja dobijemo sliedeće: Duševnomu su maru četiri stadija: pažnja, očekivanje, žudnja i čin. Mnogostrani pako mar sastavlja, kako gore rekosmo, za-dubljenost i osviestnost, kojim je nuždna: jasnoća, asociacija, sustav i metoda. Ova ćeriri stadija su u savezu s onima gornjima četirima, hvatajuć se — kako sliede: pažnja sa jasnoćom .... — poput zu-bata kolesa, koje je onda pravo kretalo naučanja. Jer, da se izvede jasnoća, treba zorno pokazivati, u potankosti razglabati; da se izvede asociacija treba spajati razglobljene pojedinosti; da se izvede sustav, treba savezno naučanje, a da se izvije metoda, treba filozofiranja. Tim putem ide takodjer dandanas svako pedagogičuo naučanje. Ali ne samo, da je mnogostrani duševni mar podao naučanju kažiput, već je on i temeljem razdiobi naučnih predmeta. Herbart dieli mar na dvoje: I. spoznajni — gore rekosmo teoretičan — i II. uče-s t v e n i — gore rekosmo praktičan mar. Onaj se razpada u: empirični, spekulativni i estetični, — ovaj u : simpatetični, đružtveni i religiozni mar. Tim je mnogostrani duševni mar sasvim izcrpljen. - 27 — Svaki od naučnih predmeta mora pobudjivati najmanje jednu od tih šestero vrsti duševnoga mara, a nijedan ne pobudjuje po gotovo sve vrsti. Kako stoji prema njim stenografija? Za pobudjivanje učestvenoga mara ona neima snage, kao što nje neima za to ni geometrija. Ali za spoznajni mar i to poimence za spekulativni, donekle i estetični, ona je reč bi stvorena. Empirični mar, kojemu je psihologični karakter zorovnost, ona slabije goji, što je uzrok, da ona nebi mogla biti naučnim predmetom u početnih školah. Jedini alfabet stenografski mogao bi se ovdje uzeti i upiliti mladoj duši, a opetovanjem se podržavati u sviesti do onoga razreda, gdje se počimaju gojiti spekulativne znanosti. To bi tim laglje bilo, jerbo vidim u najnovijih početnicah poteze, koje mora djače na svoju pločicu crtati i koji tek u spoju vriede nešto za obično pismo — a bez spoja ništa —, dočim su za stenografija več i ovako perfektna slova. 0 tom medjutim kašnje. Svršiv razmatranje o nauku, modificirati mi je izreku u I., str. 2., gdje rekoh, da »o stezi i ob uzgoju neče ovdje biti govora, več jedino o nauku«, te reči: i »uzgoju« (Erziehung) je stenografija prevriedno sredstvo za postignuče jur spomenute svrhe. Ona bo znade cieniti vrieme i prostor, što je dandanas svakomu, koji imade ma još tako uzahan djelokrug u velikoj zadruzi čovje-čanskoj, prava glavnica. Za cielo, poviest bi zlatima slovima bilježila onaj narod u svoju knjigu, koji bi se trsio svagdje i uvjek vrieme i prostor onako upotriebljivati, kako to stenograf čini! Nad ovim slavnijega nebi bilo. Pa i vidimo, da napredni narodi, — gdje svaki pojedinac duboko osieča kratkoviek život — hrle velikom brzinom i priekimi putevi, velikomu cilju, što je čovječanstvu kao meta stavljen u veliku daljinu, — dočim polegač narod razprostire lieno tielo pod sjenatim drvom, gleđajuči u plavetni svod nebeski i čekajuč, što li če vrieme douieti. »Parsimonia magistra vitae« govoraše več Rimljanin svomu sinu, a taj program ima i stenografija. Pa kakova je to nedosljednost, učiti mladež za rana vrieme koristno upotriebljivati, neza-kasniti ni trenutka, jer se izgubljen nikada nevrača, a svakim je nihom pendule čovjek bliže grobu, u koji je žalostno leči, ne-vidivši ni tračak sjajnoga cilja, što ga je stvorac čovječanstvu kao »vatren stup« ustobočio na »svetu goru«, — kakova je to, velim, nedosljednost, ako se hotice zastire velom mačestva takav predmet, koji je meso i krv vječne opomene, prikričane Horacijem vieku i svietu: »carpe diem! ?« Hočemo li dakle, da nam bude narod jednom veliki, učimo več mladi naraštaj cieniti vrieme, koje na svojih grudih radja i zakapa narode. # Evo stenografija je već svojom naravi pravo uzgojim sredstvo. Tim mislim da je izcrpljen barem u glavnom pedagogički materijal, na koji бе se sada u drugom dielu razprave praviti re-flexija. M. Vamberger. Debatno pismo. (Dalje.) Ako ti se nutarnji glas sam nečini dovoljnim, da se pod plinoma jasno označi koja rieč, to mu pridodaj još dočetni glas korjena. Ako se taj sastoji iz dvajuli suglasa (n. pr. nd, st i t. d.), to se moraju obojica bilježiti. Opazka. Nutarnji glas a nemože se s dočetnim glasom na simbolički način spajati, pošto se on uvjek na predstojećem su-glasu simbolizuje. a) Nutarnji glas i sa dočetnim glasom. a) U dočetnib glasovih t, f, c, z, može se pred njimi stoječi samoglas i stapljanjem izraziti. Na taj način ustrojene su sliedeće sigle, u I. dielu stenografije navedene: osobit(o), naročijo), potrebit(o). Mala i sriednja pismena stavljaju se s predpotezom nad re-dicu; a upotrebljuju se u tu svrhu ponajviše: b, d, g, m, p, nj, k, l, v; nikad pako: j, n, r, s. Ako se ti notranji glas sam ne zdi dovolj, da se popolno jasno označi ktera beseda, d o d a j mu še konečni glas korenov. Ako ta obstoji z dveh soglasov (n. pr. nd, st i t. d.), tedaj se morajo oba zabilježiti. Opazka. Notranji glas a ne more se s konečnim glasom na simbolični načiu spajati, ker se on zmirom na predstojećem soglasu simbolizira. a) Notranji glasi skoneč-n i m glasom. a) V konečnih glasih t, f, c, z more se pred njimi stoječi samoglas i stapljanjem izraziti. Na ta način napravljene so sledeče sigle. v I. delu stenografije navedene: osobit(o), naročijo), potrebit(o). Male i srednje pismenke stav-ljajo se s predpotezom nad vrstico; a rabe se v to svrho najbolje : b, d, g, m, p, nj, k, l, v; nikdar pak: j, n, r, s. Komorne sigle: (Vidi pril. str. 26.) Princip, (principal), zakonito), (zakonitost). Pojedine rieči kao strukovne pokrate: Dobrobit, občenit(o), republika, navlastit(o), prvobitn(o), (prvobitnost). (Primjere vid. u prilogu str. 26.) Prevod pri mj er a. Glede principa smo svi složni. Franceska republika podigla se je mnogo puta, a je opet morala prestati. Predlog bio je odobren sa velikim uzhitom. Kada je bura, tada je ladja na moru u velikoj pogibelji. Dobro treba svaki put razlikovati od slaboga. Na moj poziv ste dogli na zabavu. P) Ako misliš, da nutarnji glas sa dočetnim glasom korjena nije dovoljan, to se jima pridoda jošte sufiks. Pod sufiksom razumjevamo ouu čest rieći, koja se korjenu dodaje, dakle razne nastavke i fleksije. Naročito če biti takovo kračenje od nužde tada, ako je pokratiti se imajuća rieč na početku stavka, ili ako se po pravilih »kraćenja rieči« taj nastavak zabilježiti mora. (Primjere vidi u prilogu str. 26.) Prevod primjera. Naš principal kupio je nov magacin. Potrebite su znatne svote, ako hoćemo to izvesti. Pozivom na naša prava ja to zahtjevam. b) Nutarnji glas o ili oj sa dočetnim glasom. K onomu, što je bilo u pa-sliednjem broju napose glede o i oj kazano, treba samo nadovezati ono, što je gore u obče rečeno glede spajanja nutarnjega glasa sa dočetnim glasom korjena i sa sufiksom; onda prestaje nužda svakoga dalnjega tumačenja ove točke, kaošto i slie-deće, koja će govoriti o u. (Primere glej v priloga str. 26.) Prevod primerov. Glede principa smo vsi složni. Franceska republika povzdignila se je mnogo pćt, a je opet morala prestati. Predlog bil je odobren z velikim uzhitom. Kadar je bura, tedaj je ladja na morju v velikej pogibelji. Dobro treba vsaki pćt razlikovati od slabega. Na moj poziv ste došli na zabavo. (2) Ako misliš, da notranji glas s konečnim glasom koreno-vim nij dovolj, pridodaj njima še s u f i k s. Pod sufiksom razumevamo oni del besede, ki se korenu pridodava, torej razne nastavke i fleksije. Posebno je takovo kračenje potrebno tedaj, kedar je beseda, ki se ima skratiti, na početku stavka, ali ako se po pravilih »kraćenja besedij« ta nastavek zabilježiti mora. (Primere glej v prilogu str. 26.) Prevod primerov. Naš principal kupil je nov magacin. Potrebite so znatne svote, ako hoćemo to izvesti. Pozivom na naša prava jaz to zahtevam. b) Notranji glas o ali oj s konečnim glasom. K onemu, kar je bilo v poslednjem broju posebej glede o i oj rečeno, treba samo ono pridodati , kar smo zgorej v obče rekli glede spajanja notranjega glasa s konečnim glasom korena i se sufiksom; ondaj prestaje potreba vsakega dalnjega tolmačenja te točke, kakor tudi sledeče, ki bode govorila o u. Komorne sigle: (Vidi pril. str. 26.) Narod, perioda, okolnost, osoba. Pojedine rieei, kao strukovne pokrate: Alkohol, demagog, demagogija, pcdagog(-ija), misantrop, filantrop, simbol, simptom, meteor, biblioteka. (Primjere vidi n prilogu str. 27.) Prevod primjera. Ako ti sve okolnosti navedem, mislim, da mi budeš oprostio. I najbolji pedagog nije u stanju pri poučavanju djece potrebitu starost nadoknadili. Simbol ljubavi je srce. Lessing, koji je kao svjetli meteor na nebu sjaj razprostirao , bio je ipak skoro postao misantrop. Biblo-teke so o podne zatvaraju. c) Nutarnji g 1 as u sa do-četnim glasom. Pošto se u samo na pred-idućemsuglasu simbolizirati može, stoga mogu ovdje samo oni slučaji u obzir doći, gdje se u pred dočetnim glasom samostalno piše ili pako š njim staplja. (Primere glej na str. 27. priloga). Prevod primerov. Ako ti vse okolnosti navedem, mislim, da mi bodeš oprostil. Tudi najbolji pedagog nij v stanju pri podučevanju dece potrebno starost nadoknaditi (nadomestiti). Simbol ljubavi je srce. Lessing, ki je kakor svetli meteor na nebu sjaj razprostiral, bil je ipak skoro postal misantrop. Biblioteke se o podne za-tvarajo. c) N o tr a n j i glas u s копеб-nim glasom. Ker se u samo na predstojećem soglasu simbolizirati more, zato se morejo tukaj samo oni slučaji v obzir vzeti, kđer se u pred konečnim glasom samostalno piše ali pak ž njim staplja. Pojedine rieči: (Vid. priloga str. 27.). Absolut, institut. (Primjere vidi u prilogu str. 27.) Prevod primjera. Ako hoćemo, da naš institut dobro napreduje, treba da svi članovi složno djeluju. Nitko nije zadobio absolutnu većinu glasova. (Primere glej v prilogu str. 27). Prevod primerov. Ako hočemo, da naš institut dobro napreduje, treba da vsi članovi složno dolujo. Nikdo nij zadobil absolutne večine glasov. (Dalje.) O diamantu. Stenogram, napisan po pravilih debat, pisma, je na str. 27. TJ Londonu je baš sada izložba dragoga kamenja, i med ju ostalimi može se vidjeti neki diamant u vriednosti preko 20 milijuna franaka. Dvadeset milijuna franaka, — to su novci! Akoprem ono drago kamenje neima nikakve »praktične« vriednosti, ipak ga čovječje oko rado gleda zarad onoga divnoga sjaja, koji se opaža na dragom kamenju, a osobito na diamantu, i kojemu je uzrok jako prelamanje svjetlosti. Prirodni nauk neizpituje samo ono, od česa se nada kakvoj praktičnoj koristi; a bilo bi i slabo za nauk i napredak ljudski, ako bi se sve stvari mjerile samo mjerilom praktičnosti. Tko bi pomislio — kako se je uslied takovih izpitivanja pokazalo —, da diamant nije drugo, nego čist ugljenik — tjelo, iz česa je većim djelom složen naš ugalj, s kojim ložimo naše peči i razne mašine. Cadj, pojavljajoč se, kad na zapaljenoj lampi nema još staklenoga cilindra, je čist ugljenik , kojemu se kao diamantu pripisuje tolika vriednost, i koji je u tom kamenu samo kristali san. I ako se zna, koji su sastavni djelovi u diamantu, to se ipak do danas nije moglo doznati, pod kojimi uvjeti običan ugljenik kristalizuje, t. j. se pretvara u diamant. Dakle moramo se sada već zadovoljili s prirodnim , a jako dragocjenim diamantom. V Londonu je baš sedaj izložba dragega kamenja, iu med ostalimi more se videti neki diamant v vrednosti preko 20 milijonov frankov. 'Dvajset milijonov frankov, — to so novci! Akoprem ono drago kamenje nema nikakove »praktične« vrednosti, ipak ga človečje oko rado gleda zarad onega divnega sjaja, ki se opaža na dragem kamenju, a osobito na diamantu, in kojemu je uzrok jako prelamanje svetlosti. Prirodni nauk neizpituje samo ono, od česar se nad ja kakove praktične koristi; a bilo bi tudi slabo za nauk in napredek ljudski , ako bi se vse stvari merile samo merilom praktičnosti. Kdo bi pomislil — kakor se je vsled takovih izpitivanj pokazalo —, da diamant uij drugo, nego čist ogljenik — telo, iz česar je večini delom zložen naš ogel j, s kojim ložimo naše peči iu razne mašine. Gad, pojavljojoč se, kadar na zapaljenej lampi nema še steklenega cilindra, je čist ogljenik, kojemu se kakor diamantu pripisuje tolika vrednost, in koji je v tem kamenu samo kristaliziran. In ako se zna, koji so sestavni deli v diamantu, to se ipak do danes nij moglo doznati, pod kojimi uveti običen oglje-uilc kristalizira, t. j. se pretvara v diamant. Dakle moramo se sedaj vže zadovoljiti s prirodnim, a jako dragocenim diamantom. — 32 - Glasnik. U najljepših godinah nam je nemila smrt dno 12. o. m. pokosila plemenita mladica, koji čitateljem našim nije toli poznat kao strukovnjak, koli je poznat nam kao veliki štovatelj našo umjetnosti i ejenitelj njezinih zastupnika, te marljivi podpornik naše stvari materijalnimi sredstvi. Ulagi pokojnik bio je takodjer vjernim predplatnikom našega lista od početka do danas, uvjek so zanimajuć za napredak stenografijo u Hrvatskoj. — Bolujući već duže vremena na prsijiih, položi ipak strogi juridički izpit na sveučilištu u Pragu, gdje smo i mi imali sreću š njim jedan semestar prijateljski obćiti. Nu njegova je bolest išla sve na goro, poradi česa jo išao lansku jesen tražit licka u Italiju i zatim u Egipat (Kairo), a povrativ se ovoga proljeća natrag u Zagreb, doleti ga žalibože smrt. Komu je bio poznat odkriti njegov značaj, velika njegova prijaznost i duhovitost, blago i dobroćudno sroe, tomu će Dušan sigurno ostati nezaboravljiv. — Budi mu pokoj vječni! Seljak naučio stenografija. Proti onim, koji drže, da je steuografiju težko ili skoro nemoguće naučiti, imamo sjajan argumenat u ruci. Naš štovani prod-platnik gosp. Matija Wutti , slovenski seljak (kmet) na Vočili u Koruškoj (p. Riegersdorf), koji je tekar godinu dana na naš list naručen, a prije nije imao nikakova pojma o stenografiji, — nu inim elementarnim znanostim, koje se uče u pučkoj školi je dakako vješt, — taj seljak naučio je po našom listu stenografiju tako dobro, da nam šiljajuć predplatu dne 25. marca o. g. piše skoro bez svake pogreške, i jako lahko čitljiv list u stenogr afskom pismu po našem sustavu. Mi scienimo za vriedno, da taj list bez svako promjene — pođertav samo pogreške — na str. 32. „priloga" priobčimo u tu svrhu, da sjedne strane našu izjavu podkriepimo, a s druge strano, da tim najeklatantnije oprovrgnemo sve ono predsodke o stenografiji, koji se gdjegdje pojavljuju, kao da ju jo tobožo težko naučiti, da treba za učenjo predugo vremena, da se neće moći razširiti med publikom i t. d. Komorna ili parlamentarna stenografima. Gospođičina Olga Kovaf (kći gosp. dr. J. Kovara u Pragu), član I. praškoga spolka Gabelsbergerovih stenografa, koja je prošle godine izpit iz komorne stenografije za češki jezik s jako dobrim uspjehom položila, bila jo dno 12. marca od dotične izpitno komisije jednoglasno proglašena komornom stenograficom II. reda i za njemački jezik. Listovnica administracije. Predplatu na „J. Sten." zaboravili (pozabili) [?] su platiti siiedeei p. n. abonenti: G. Dimitrija Kutuzov, učenik učit. škole u Pakracu za I. tečaj 1 for. 40 nvČ. — G. Ant. Cirman, učitelj v Preddvoru pošta Tupalič (Kranjsko) za I. tečaj 1 for. 40 nvć. — G. Jos. Ha-merlic, v Radovljici za I. točaj 40 novo., za II. tečaj 1 for. 30 nove. — G. Ivan Radenić, dijak u Zagrebu za I. i II. tečaj 3 for. 90 nvč. — (Dalje eliedi). Opominjemo tom prilikom i one, koji još za III. tečaj t. j. za g. 1878. nisu poslali prcdplate (naročnine), neka izvole čim prijo svoju dužnost učiniti. Tiska C. Albrecht u Zagrebu. J / *- /7 O- r*\ oJ S &€rYJ ^uf ^7 ^ ^ «* J &z , te t TŽ, г- , ' J <• 'У/о- / WT ~сел °^ ' e 2/ ^ 'У- A/ , ^ ^ s /? to ? г^° _ 4 _ 0 diamantu. oč / v? -г^ / ^ u £ <-■'£' s~y o _^St <У/ - гл 6' гИ-г /sc у ^ ог- л 3 ' ^ vc _^А ■? ' S e - -'d r <6 'v е _ f ">г^ а ćfO ~ оГ~- О С- О*? у. eg^X\_ ^ у^/_ ~ /■w _ A, ° Ж* ^ s С/ ~ Г { с/ 7 ~ ?/ 2 е ^ ■гл^ . s V Л sit /Ж} 'Vv^°^y/^S //. /г 0 / w ^ g' y _/ V^ ° ^ ^ — yi/^ U O ( * cS Л4 - / /s tfc, j, 'у 7 2^ _ гг s^z- у ~y*у^г j <у ć~у у^&^гм/- ^ 0Cćs ^ s fiej/ $ _ /2*/^ s ^«, и? ✓ 0 - ' /Cj ' # °?o г»у s ^—/ Živalski glasovi. ЈЛ 2>l 7" % 7 , az/ s & /z, iT . /Јх, ^ ^/?*~> /9_,J "V / C/7 '7°/2 "~V- d Oy z ''"> — 7* ~ ^-b 7 , /A 7~) ^ c, ^*•4 -б. - '1 X 2 ~ ‘J' d -л -л 2—^ •■» d«- ?o-''2^ «■ ^ X s o "' * ? х- J/ • ^ Ov ,/*£&- 'l^v- L \^7 - ^/v/^ d." y& /d J (• 'ž e^ <4- de/? 4# ^<: - 4 ^г^у/ХГ , / */° 2wtf <2 „, X ., X , X ^ /9 ? d o -г<7'Л у?и?уд^ s <2 / c 4i z c_x-v d_-d, 7^ 7 ■?+7 "V, - с~*<г>^е/(гугЈJ 2 S &( 2 /> . C 'J’/0c /_ ^ ?У y P' s & ° d eft 'Z' - ? ~ /У 'y£ & e Z6 79c j e/? / / 7 ^ /92 У* _ s ^5 ^ /?Jt>f» /'va/4’ <5^г/ 92^ \ s J /2i'\ j ' ''/a~'— /_ ? e^ /# c/?y X— s /*" >» Л? 4^ ^ £> X3?— 72A^ -г ~ c/ . £ ^ 7^' - — — % /.*Л.