KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3686
KARL WERNER, DREZDEN, NEMAČKA.
Postupak za izradu magnezijumovog cementa koji se može liti, a ima dovoljno magnezita. Prijava od 22. januara 1925.	Važi od l.maja 1925.
Poznata je primena magnezijevog ili Sorel-ovog cementa koji se upotrebljava kao tečna, malterasta masa, kojom se premazuje ili se nnbiva ili presuje. Upotreba magnezijevih cementa. koji su jedinjenja kaustično pečenog magnezita sa tnagnezium-kloridom ili magne-zium-sulfatom, omogućava dodavanje dopunskih materija, koje su često tri do deset puta više nego magnezit, usled te male procentualne količine magnezita potrebno je dodavanje rastvora magnezium-hlorida jačine 22 Be. S druge strane poznate su i čiste mase od rnag-nezievog cementa. Ove pak imaju tu nezgodu, što su zapreminski nepostojane i uvek na-ginju pucanju i koravljenju, što se tim jače javlja u koliko je jači procenat koncentracije rastvora hlor-magneziuma i u koliko više sme-ša ima magnezita. Zatim je čvrstina i tvrdoća magneziumovog cementa zavisna od jačine rastvora hlor-magneziuma i od količine magnezita u sravnjenju sa materijama za dodavanje, da bi se za praksu, po mogućstvu zapreminski postojanije smeše rnagnezievog cementa mogle dobiti upotrebljava se, kao što je poznato, više dopunskih materija sa malo magnezita, našta se rastvor hlor-magneziuma ispod 22 Be dodaje u takvoj količini, da se dobija kašasta masa, koja posle nabivanja ili presovanja dobija izvesnu potrebnu čvrstina i tvrdoću (podovi od kamenog drveta i tome slično). Ako se pak s druge strane tečna masa čini takvom sličnom dodavanjem rastvor magnezium-hlorida, koji ima slabiji stepen koncentracije, onda se takva masa manje ili više skuplja. Za tehničke svrhe, n. pr. modele i kalupe svih vrsta upotrebljavaju se magnezijevi cementi, kod kojih je veći udeo
magnezita nego dopunskih materija, jer se samo ovim načinom mogu dobiti vrlo tvrde i otporne mase. Da bi se predmeti brzo izrađivali i to tako, da bi oni do sitnica mogli imati sve konture originala bez ikakvih pritisaka, i služiti kao negativi i kalupi, moraju se upotrebljavati magnezijevi cementi koji se mogu liti.
Za veće objekte iz takvih masa bogatih magneziumom i podesnih za livenje, može se pak upotrebiti samo rastvor magnezium-hlorida sa više od 22 Be jer inače svi veći komadi sa manjom jačinom pomenutog rastvora pucaju još pri samom rastvrdnjavanju i delom se cepaju kao pri eksploziji. Razlog je ovome, što usled velike toplote pri stvrd-njavanju (do IBCRC) voda u smeši isparava te u objektu postaje para pod naponom. S druge strane čvrstoća takvih livenih masa sa 22 Be jačine rastvora magnezium hlorida nije dovoljna da se odupre naponu pare. Ako se upotrebe veće jačine pomenutog rastvora onda se ne javlja pucanje i kidanje, pri stvrdnja-vanju mase postaju čvršće i tvrđe, ali su tim manje zapreminski postojane t. j. svakodnevno rastu tako da se mase posle 14 od 28 dana raspadnu. Istorvemeno su mase vrlo osetljive prema atmosferskim uticajima usled higroskopne osobine magnezium-hlorida pa čak i kad je rastvor ovoga oko 30—33 Be.
Novo srestvo za otklanjanje gornjih nezgoda jeste upotreba koloidne siliciumove kiseline, koja se može dodavati.
Posto se koloidna siliciumova kiselina nasuprot dosadnjim primesama vezuje ne samo fizički već i hemiski sa suvišnim rastvorom magnezium hlorida, to se pri za livenje po-
Din. 5.
desnim sa velikim koncentracijama rastvora Mg C1, suvišni Mg C2 vezuje sa siliciumovom kiselinom sa kapacitetom vezivanja 30o/O’ Time su uzroci uvećavanje zapremine uklonjeni.
Zatim koloidna siliciumova kiselina ima tu osobinu, da snižava temperaturu stvrdnjavanja cementnih masa, čime ona pada ispod temperature ključanja vode, tako da sama ova okolnost doprinosi zapreminskoj stalnosti na suprot cementnim masama načinjenim u velike objekte a koje nemaju koloidnu siliciu-movu kiselinu.
Kako koloidna ciliciumova kiselina reagira hemiski na magnezit, to se dobija veća gus-tina takvih cementa stvaranjem magnezium-silikata i hidrosilikata. Takvi su cementi ne-osetljivi prema dejstvu atmosferilija.
Tako isto postiže se dodavanjem koloidal-■ne siliciumove kiseline veća čvrstina cementnih masa pri upotrebi manjih koncentracija rastvora Mg Cl2 nasuprot jačoj koncentraciji bez dodavanja koloidne siliciumove kiseline.
Upotrebom koloidne siliciumove kiseline
dobija se do sad ne postignuta zapreminska postojanost cementnih masa u vezi sa većom gustinom i čvrstinom.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu magnezijevih cementa koji se lako liju i imaju dovoljno mag-nezita, naznačen time, što se u cilju izrade zapreminski postojanih objekata od te mase dodaje koloidna siliciumova kiselina u velikoj količini (30°/o)-
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za izradu naročito čvrstih masa od magnezijevog cementa upotrebljavaju jako koncetrisani rastvori magnezium hlorida čije se razorno dejstvo uklanja hemiskim vezivanjem dodane koloidne siliciumove kiseline u veiikoj količini (30%).
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za izradu naročito gustih, protiv he-miskih dejstva otpornih masa od magne-ziumovog cementa, dodaje koloidna siliciumova kiselina u većoj količini (30%).