KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14895
Marconi’« Wireless Telegraph Company, Limited, London, Engleska.
Poboljšanja kod radio antena.
Prijava od 26 marta 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno- praivo prvenstva od 29 aprila 1936 (Velika Britanija).
Ovaj se pronalazak odnosi na antene za slanje signala bezžičnim putem a naročilo na antene takve vrste koja se ponekad naziva „izvrnutom” antenom, t. j. na antene koje rade kao polutalasne antene ali imaju t. izv. veštaeki „vrh” koji završava gornji kraj vertikalnog dela antene.
Pronalazak je ilustrovan i -objašnjen u vezi sa 'priloženim šematskim crtežima.
Obraćajući se slici 1 vidimo da je danas uobičajeno da se antena koja radi kao polutalasna antena izgrađuje (kao što je pokazano na sl. 1) kao vertikalni vod koji se spusta naniže a na svom gornjem kraju ima veštački „vrh” u obliku horizontalnog sprevodnika 2a, 2b postavl jenog simetično u odnosu na -pomenuti vertikalni vod 1. O-vaj dobro poz-nati način raspoređivanja de-lova antena radi -dobro ako dužina voda koji se spusta iznosi nekih 3/8 ili više od dužine radnog talia-sa, što će reći da je pri tome horizontalni „vrh” 2a, 2b ekvivalentan veštačkom produženju veličine neke 1/8 dužine radnog talasa ili još manje da bi celokupna dužina antene u električnom pogledu na taj način izn-ela polovinu dužine radnog talasa. Ako međutim vertikalni sprevodnik bude kraći nego približno 3/8 dužine -radnog talasa a naročito ako je kraći nego P4 talaisme dužine ili još manje, dimenzije horizontalnog veštačkog'’' ,!,vrb'a” postaju takve da se kod njega pojavljuju osetnia- zračenja. Dimenzije obeležene na slici 1 prikazuju tipičan slučaj takve prirode, pri čemu je slovom X na sl. 1 obeležena talasna dužina. Bilo je utvrđeno da u slučaju pretstavl jenom na sl. 1, kada v-e-r tikal-
ni vod koji se spušta ima dužinu 0,25	>.
a 2a i 2b imaju istu približnu dužinu otpor zračenja prouzrokovan dopunskim i nepoželjnim zračenjem sa veštaoko-g „vrba” iznosi nekih 9 oma. Kako, pak otpor zračenja idealne antene ove vrste jednak 32,4 oma očigledno je da 9 oma otpora1 zračenja prouzrokovanih nepoželjnim zračenjem predstavljaju ose-tan gubitak energije.
U cilju savla-đivajna ove poteškoće bila su predlagana razna sredstva. Tako je naprimer predlagano da se -svaka polovina 2a ili 2b horizontalne žice koja sačinjava veštački ,.vrh” presavije natrag na cdk-cak na način koji se vidi na si. 2 (na kojoj antenski stub-ovi nisu pokazani), pri čemu su obe cik-cak polovine „vrha” slične jedna drugoj i sastoje se iz žice koja se nalazi u horizontalnoj ravni a presavija se u istom opštem pravcu na -obema polovinama „vrha”’. Ovaj poznati uređaj zaista smanjuje celokupn-u dužinu „vrha” u poređenju sa onom koja bi se dobila ako bi „vrh” imao oblik jednostavne horizontalne žice. Ovo uređenje ima, međutim, jedan ozbiljan nedostatak koji se sastoji u tame što otsu-stvuje simetrija, pošto u osnovi ceo ,,vrh” leži samo sa jedne strane sastavka između vertikalnog voda i horizontalniog „vrha”; pored toga ovakvo uređenje ni na koji način ne daje najuspešnij-e iskorišćavanje sprevodnika u pogledu raspo dele induk-ta-n-se i kapaciteta.
Slika 3 pokazuje drugo poznato sret-stv-o. Ovde se srednji deo „vrba” sastoji iz jedne žice 2c, 2d koja se na svakom kraju
Din. 15.—
deli ili račva u dve paralelne odvojene žice 2e ili 2f. U ovom lustrojsitvu ceintralni spro-vođnik 2c, 2d ima uglavnom relativno induktivni karakter dok delovi 2e i 2f relativno su kapacitivni. I ovom uređaju nedostaje takođe uspešnost dejstva.
Prema lovom pronalasku polutalasna antena takve vrste kod koje ima vertikalni ili uglavnom vertikalni odvod naniže (koji najradije može ali ne mora da tbude izrađen od višestruke žice ili u obliku kaveza (i veštački „vrh” naznačena je time što je po-menuti vrh simetričan i sastoji se iz većeg broja žica koje leže uglavnom u horizontalnoj ravni ili iz uglavnom horizontalnog kaveza od žiciai priključenog vodu koji vodi naniže preko dva jednaka horizontalna spoja koji se pružaju jedan nasuprot drugome ii sačinjavaju deo pomenutog kaveza i sastaju se u tački u ikojoj je priključen vertikalni odvod pri čemu sipoijni krajevi pomenutih spojnih sprovodrtika imaju simetričan položaj u odnosu ua ceo kavez ili veći broj žica koji sačinjava „vrh”.
Obraćajući se slici 4 koja pokazuje jedan od načina lizvođenja ovog pronalaska vidimo da je vertikalni vod 1 antene one vrste koja je ovde u pitanju priključen srednjoj tački 3 horizontalne žice 4 koja se nalazi na podjednakoj udaljenosti između drugih žica 5 i 6 iste dužine i u istoj ravni sa njima. Spoiljni krajevi svih triju žica 4, 5 i 6 spojeni su zajedno kao što je to pokazano poprečnim žicama 7 i 8 koje su paralelne jedna drugoj i stoje pod pravim uglom prema žicama 4, 5 i 6 koje one spajaju. Da bi se videle tipične dimenzije navodimo podatke za ta-iasou dužinu od 98 metara za koju dužina voda I može da bude 19,8 metara, dužina svake žice 3,4 ili 5 može da bude 18,28 m. a dužina svake žice 7 | 8 može da bude 1,37 m. Jedan uređaj ovakvih dimenzija radio je sa uspehom kao polutalasna ,antena na 98 metara. Trenutni relativna pravci struja označeni su na slici 4 strelicama.
Kao što je lako uvideti uređaj pretstav-Ijen na si. 4 može da se smatra kao> polutalasna antena u obliku slova T sa vertikalnim vodom električne dužine između D8 i 3/8 X sinabdevema horizontalnim veštačkim „vrhom”, koji uglavnom ne zrači i sastoji se iz većeg broja horizontalnih žica raspoređenih simetrično oko gornjeg kraja vertikalnog voda i tako udešenih da su u stvari spoljni putevi koji sprovode struju presavijeni natrag u odnosu na unutrašnje pu-teve sprovođenja struje.
U neznatno izmenjenom obliku izvođenja (pokazanom na sli. 5) uređaja sa si. 4 dva spolj-na sprevodnika 5 i 6 između kojih se nalazi žica 4 nisu neprekidne žice
nego su ipresečeni u sredini na mestima o-beleženim sa 5a i 6a. Međutim ova se izmena ne upotrebljava najradije.
Potrebno je naglasiti da pošto su slike 4 ii 5 uprošćene šeme vertikalni vodovi pretsbalvljeni su kao jednostavne žice. Međutim, kao što je već bilo rečeno, vertikalni vod koji vodi naniže u praksi će obično biti Izrađen kao vertikalni odvod od više žica ili kao žičani kavez.
Potrebno je naglasiti da „vrh” koji se predviđa prema ovom pronalasku nije o-bičan kapacitivni „vrh” kakav se upotrebljava kod dugotalasnih antena pošto se pronalazak bavi iznalaženjem veslačkog produžavanja za koje su potrebni i iinduk-tivnost i kapacitet. U stvari se može reći da se suština pronalaska, sastoji u upotrebi simetričnih jednostrukih sprovodnika tamo gde struja ima veliku amplitudu, t. j. tamo gde je induktivnost od većeg uspeha i Upotrebi1 simetričnog grarianja u paralelne sprovodnike tialmo gde struja imai (malu amplitudu i gde se potencial penje, t. j. tamo gdis uspešnije deluje (kapacitet. Stvarnost ove razlike može da se pokaže pomoću ogleda koji je bio izvršen. Jedno izvođenje prema Slici 4 ispj /‘ipodrtobtitc mailo pre opli slanim dimenzijama bilo je preinačeno prema slici 6 (ikoja nije u skladu sa tovim pronalaskom) pa taj način što je dodana eiektrosprovo-deća traka 9 poprečno na žice 4, 5 i 6 u njihovom srednjem delu koja je na taj način vezala srednje tačke svih triju žica i u stvari pretvorila veštački „vrh” u običan „kapacitivni vrh” kakav je dobro poznat kod dugotalasnih antena. Da bi antena sa ovako izmenjenim „vrhom” mogla kao celina da radi kao polutalasna antena na dužini talasa od 98 metara bilo je potrebno pri istoj dužini vertikalnog odvoda (19,8 met.) i istoj širini „vrha” (1,37 met.) povećati celokupna dužinu vrha 36,88 metara.
Sada se vidi da ovaj proinalajzak daje za i antene pomenute vrste jednostavan, simetričan, zbijen i skoro potpuno slobodan od zračenja „vrh” kod kojega induk-tamsa i kapacitet stoje u potrebnom odnosu.
Lako je uvideti da se pronalazak može primeniti sa istim uspehom i na tako zvane „antene protiv fediinga”, t. j. antene koje su produžene vertikalno naniže ispod one dužine koja bi inače odgovarala dužini polu talasa, što se čini u cilju postizavanja bolje vertikalne polarne karakteristike.
Pronalazak nije ograničen na tačna u-redenja opisana u vezi sa slikama 4 i 5, koje ta uređenja pretstavljaju; tako na-
primer pri izvođenju pronalaska uglavnom vertikalnoj anteni može da se doda poired „vrha’, fkojii je ovde opisan, još i ..protiv teg” ili „podnožje” slično ovom vrhu koje će takode potpomagati postizanje željene raspodeile struje u vertikalnom delu. Na taj način uređaji pretstavlje-ni na si. 4 i 5 mogu da -budu izmenični na taj načii-n što će u podnožju voda 1 koji vodi naniže (u svakom slučaju) biti predvideno završno kolo ili „pdonožje" slično „vrhovima” opisanim odgovarajućim slikama. Ovakva bi izmena bila korisna kao antena za svrhe olakšavanja vazduhoplov-ne navigacije gde u cilju odilaženja zračenja pod izvesnim oglom prema horizontali potrebno da iznad sredine vertikalnog dela koji zrači postoji strujni čvor.
Patentni zahtevi:
i.	Polutalasna antena takve vrste koja se sastoji iz vertikalnog ili uglavnom vertikalnog voda na- niže, čija dužina nije manja od 1/8 ni veća od 3/8 dužine radnog talasa, a koji se vod može sastojati iz više žica ili prest a vi jati žičani kavez, sa jednim veslačkim „vrhom”, naznačena time, što je pomenuti ,,vrh” simetričan i sastoji se iiiz većeg broja žica koje leže u-glavnom u horizontalnoj ravni, ili iz u-glavnom horizontalnog kaveza ili mreže žica priključene odvodnom vodu pomoću dva jednaka horizontalna spojna sprovod-nika, koji se pružaju jedan prema drugom i sačinjavaju de-o pomenutog kaveza a sastaju se u tački kojoj je priključen
pomenuti vod koji ide na niže, pri čemu su spoljni krajevi pomenu tih spojnih -sprevodnika simetrični u odnosu na ceo kavez ili na veći broj žica koje sačinjavaju „vrh".
2.	Polutalasna antena u obliku slova T sa vertikalnim vodom čija (električna) dužina niti je manja od 1/8 niti veća od 3/8 dužine radnog talasa, naznačena time, što ima horizontalni „vrh” koji u suštini ništa ne znači a sastoji se iz većeg broja horizontalnih žica simetrično razmeštenih oko gornjeg kraja vertikalnog voda i tako uređenih da su spoljni putevi kojti sprovode struju u suštini presavijeni natrag u odnosu na unutrašnje-'puteve spri)vodenja struje.
3.	Antena prema kojem bilo od prethodnih zahteva, naznačena time što se vrh sastoji iz triju paralelnih žica iste dužine, koj-e stoje horizontalno i spojene su na krajevima zajedno pomoću poprečnih S-ca koje stoje pod pravim uglom prema njima, dok je vertikalni vod na niže priključen srednjoj tački one žice o-d triju paralelnih, koja je jednako udaljena od dve druge.
4.	Izmena antene prema zahtevu 3, naznačena time, što su dve krajnje žice od triju po-menutih paralelnih žica prekinute u sredini.
5.	Izmena antene prema kojem bilo od prethodnih zahteva, naznačena time, što se pored veštačkog „vrha” vertikalnom vodu dodaje kod njegovog donjeg kraja završno kolo ili veštačko „podnožje”, koje je slično ,,vrhu”.


Ad pat. br. 14895

	r /
/ '4-A-	3/~7
z
Z"