KRATKA ÜPÜTÄ
Urt-rf- îft7
TAMBURANJE PO KAJDAII.
SASTAVIO
-'"/'   ui7'r,0~l  r~r{'', r.r>  j '•'!¦"    •¦   \
MILUTIN pl. FARKAŠ. ^ .'" "'" q^/'^ '' *a  I
.....¦ -i o     . «. //
"VC'.//- -  • r V>
TEEOB IZDANJE.
U ZAGREBU 1894.
VLASTITOM NAKLADOM. KNJIGÜTISKAKSKI I LITOGEAFIČKI ZAVOD O. ALBEECHTA.
/iJLZff
Sastavitelj si sva prava pridržaje.
132288
Fie- syro,
^fs3
Predgovor.
Da udovoljim neprestanim molbam i željam slavnih tamburaških sborova i prijatelja narodne naše tamburice, evo izdajem po treći put ovu knjižicu s iskrenom željom, da naše hrvatsko narodno glasbalo našlo što više prijatelja i zaštitnika u miloj nam domovini.
U Zagrebu mjeseca siečnja 1894.
Milutin pl. Farkaš
1. Občenita razdioba tambura.
U glavnom didimo tambure u dvie grupe. Ü prvu grupu ubra-jamo onakove tambure, koje si narod sâm ili pojedini tamburaši prave, ovakove su jednostavna i nepravilna oblika.
Krstnice na hvataljci porazđieljene su djelomice po naravnoj temperaturi (enharmonijsko-kromatički), djelomice imadu hvataljku sa diatoničkom ljestvicom; ovakove tambure zovemo „pučkimi tambu-rami", a nalazimo ih kod puökih tamburaških družina, u rukama naših seljaka, djetića, zanatlija itd.
Pučkih tamburo imade više vrsti ; prema veličini i svrsi imade svaka vrst svoju posebnu ugodbu, posebnu hvataljku i posebno ime. O pučkih tamburah ne ima u ovoj knjižici govora, a to s toga, jer je uputa ova pisana za tambure druge vrsti, za tambure onakve, koje se ugodbom i razdieljenjem hvataljke znatno razlikuju od pučkih tambura. Tko se želi upoznati sa pučkimi tamburami neka pročita knjigu pod naslovom: „Kad jugoslavenske akademije znanosti i umjet-nosti" kniifi-a XXXIX. od god. 1887. Ü toi se kuiizi nalazi razprava velezaslužnoga prof. g. Fr Ž. Kuhača o pučkim tamburicama pod naslovom : „Prilog za poviest glasbe južnoslovjenske".
U drugu grupu ubrajajno onakove tambure, koje grade izučeni glasbalari (Instrumentenmacher), ovakove su liepa i pravilna oblika, izdjelane su vrlo točno i pomno. Krstnice na hvataljci porazđieljene su po glasovirskoj temperaturi (kromatički), a imade ih više vrsti: prema veličini i svrsi imade svaka vrst svoju posebnu ugodbu, hvataljku i posebno ime. Mjesto drvenih čivija (Schrauben) prave na tih tamburah gradski glasbalari kovne vrtke (tako zvanu „makinu"), a na daski dasniači fKlinffholzl nalazimo okrufi-ao izrez poput kitare, miesto užeženih rupica   koje vidjamo na pučkih tamburah.  Ovakove tambure
6
mogli bismo nazvati „gradskimi tamburami", a dan danas nalazimo ih u rukuh naših djačkih tamburaških sborova, u pjevaökih družtvih, u krugovih činovničkih, častničkih, u raznih zavodih i sjemeništih.
Sve što je u toj knjižici pisano vriedi samo za gradske tamburo, t. j. onakove, kojim je hvataljka razdieljena po glasovirskoj temperaturi (kromatički) ; prema tomu su i sve do sada izašle kaj-dovniee (partiture) pisane za te tambure; na pučkih se tamburah po ovoj uputi i ovom sustavu neda glasbovati.
2. Vrsti tambura.
U tamburaških družtvih  razlikujemo   ovih osam vrsti tambura:
1.  Bisernica (primašica, zlatna tamburiea).
2.  Kontrašica (šara).
3.  Brač I. (solo).
4.  Brač II.
5.  Brač III.
6.  Bugarija I.
7.  Bugarija II.
8.  Berde.
Prvih pet tambura zovemo jednim obćenitim imenom i to : „tambure primašice" ; tamburaši, koji u jednu od ovih tambura udaraju, zovu se „primaši".
Ostale tri tambure (bug. L, II. i berde) zovemo „tambure se-kudašice" ; tamburaši, koji u jednu od tih tambura udaraju, zovu se „sekundaši".
Svaka od spomenutih osam vrsti tambura imade u sboru svoju posebnu zadaću, oblik i ugodba (Stimmung) im je različita. Na svih tamburah navinute su samo četiri žice i te su „kovne". Jedino kod berdeta su prve tri žice „kovne" a zadnja (četvrta) crievna (Darmsaite).
IT novije doba nalazimo i na berdeta mjesto crievne žice, ple-tenu kovnu žicu. Pošto je praksom dokazano, da je glas na berdetu mnogo jasniji i zvučniji, ako su sve četiri žice kovne, to se svim tam-bnraškim zborovom preporučuje, da si crievnu žicu na berdetu iz-mjene „kovnom".
Bisernica se oblikom, ugodbom i hvataljkom u ničema ne razlikuje od kontrašice, isto tako brač II. od brača III., kod tih tam-b na je jedina razlika u sbornom tamburanju.
7
Bisernica izvadja u sboru uviek glavnu melodiju (ariju), a kon-trašica prati tu ariju u tercama ili preuzimlje kadkađa i partiju bi-serničinu.
Brač I. pojačava ariju biserničinu u krupnoj osmici (oktavi) đočim brač IL uz to izvadja odgovarajuće torce, a brač III. izvadja odnosne sexte ili prepliće ariju brača I. raznimi figuracijami i mo-dulacijami.
Brači I., II. i III. sačinjavaju u sboru posebnu harmonična cielinu, koja se uz ostale tambure vrlo liepo iz sbora razabrati može.
Bugarija I. i II. spadaju kao što je spomenuto medju tambure sekundašice..
Bugarijaši ne izvadjaju nikada nikakove arije. Glavna im je za-daća pratiti melodiju u različitih sazvucih (akordih), a pomaže im kod toga berdetaš, koj im neprestance podaje temeljni (glavni) glas.
Osim spomenutih tamburo imademo još i „tamburo za piev" nazvanu od naroda „tamburoni za samca" ili „dangubicom". (Vidi „prilog kratkoj uputi u tamburanje   po   kajdah" strana  21. slika 1.)
Dangubica se u tamburaških sborovih ne rabi, jer joj je liestvica vrlo jednostavna i za izvadjanje raznih modulacija neprikladna.
Dan danas nalazimo ju u rukuh pojedinaca, osobito tamburaša početnika, koji se na njoj uče trzati i vježbaju sluh, a onda se tekar laéaju ine vrsti tambure.
Dangubica imade 4 do 5 žica, hvataljka ima najviše 10-12 glasova,   žice   ugodjene   su   u   </-durnom   trozvuku :  g,   h,   d,  d =
|j|=:EL=:j ; prst hvata uviek po dvie  žice   na jednom, ostale žice g
i /* udaraju se kadkađa, ponajviše   kada tamburaš hoče, da uz melodiju izvede i pojedine sazvuke.
3. Glavni dielovi tambure.
Kod svake tambure razlikujemo ove dielove (vidi „prilog kratkoj uputi u tamburanje po kajdah" strana 21. slika 1.):
1.  čivijište t. j. glava (Schraubenhälter) a, b;
2.  čivije (Schrauben) c, d;
3.  ručica (Hals) f, e ;
4.  hvataljka (Griffbrett) b, g ;
5.  zvekalo (Eesonanzboden) g, h;
8
6.  glasnjača (Klingholz, Sangboden) i, k;
7.  konjič (Steg) f, b ;
8.  kobilica (Sattel) l, m;
9.  krstnice (die Bünde auf dem Griffbrette) n, o ; 10.  petlja (Saitenhalter) p.
Tambura se pravi od javorova, šljivova ili lipova drveta. Zve-kalo pravi se obično od javorova drveta, hvataljka od lipovine, a glasnjača se izdjelava na svih tamburah od čamovine.
Mjesto drvenih čivija prave gradski glasbalari na svih tamburah kovne vrtke (tako zvanu makinu). Ovakova je makina vrlo praktična, pošto se glasbalo vrlo brzo i točno ugoditi može, a i žice ne popu-štaju tako lako košto kod tambura sa drvenimi čivijami.
Hvataljka je kod pojedinih vrsti tambura različito porazdieljena. Kod tambura-primašica obuhvaćaju krstnice hvataljku na njekih mjestih samo do polovice, a na njekih opet obuhvaćaju čitavu hvataljku.
Kod tambura-sekundašica obuhvaćaju krstnice na svih mjestih čitavu hvataljku.
Konjić i kobilica prave se obično od tvrđa šljivova drva, ebano-vine, kosti ili od mjedi. Najbolji je konjič od kosti, a kobilica od mjedi.
Krstnice su na hvataljci od meka željeza te su prema veličini i vrsti tambure različite debljine.
Na tamburi su navinute kovne žice (Stahlsaiten), koje su na posebnih kolobarih omotane i prema debljini posebnimi brojevi označene.
Obično trebamo za tambure žice počevši od „0" (ništice) do broja 16.
Čim je broj žice veći tim je žica tanja i obratno ; prema tomu biti če n. p. žica broj 12 prilično tanka, a broj 4 prilično debela ; za svaku vrst tambure trebamo poseban broj žice.
Najbolje tambure su one, kojima je zvekalo i ručica iz jednoga komada izdjelana; izdjelavanje ručice i zvekala ište mnogo pomnje, te je tambura tim bolja, čim su ovi djelovi pomnije izradjeni.
Daska glasnjača je kod svih tambura napose izradjena i pri-ljepljena na zvekalo. Öim je ručica gotova, priljepljuje se na nju hvataljka, koja se pravi na običnih tambura od lipovine, a na finijih od ebanovine.
Na hvataljci nalazimo kod tambura-primašica izmedju pojedinih krstnica umetnute črne ili biete točke od kosti,   biserja ili ebanovine.
9
Ovakove točke olahkoćuju primašem tamburate, jer su na timi toč" kami označeni glavni glasovi na hvataljci, hvatanje mu je pregleđnije i narednije. Položaj kobiliee na daski glasnjači upliva znatno na či-stoću glasa; nije li kobilica na svom pravom mjestu, to će tamburaš odmali čuti, da mu pojedini sitni (visoki) glasovi zvuče nečisto, premda mu je tambura čisto ugodjena.
Uzmimo n. p. da na   bisernici,   koja je sasvim  čisto ugodjena,
uhvatimglas0 = ^pE=|; udarim li iza toga kajdu g na drugoj crti = EÎE^I
pa čujem li, da je g nad crtami viši od onoga na
drugoj crti, onda treba da kobilicu pomaknem dolje prema kraju glasnjače ; nasuprot ako li je taj glas niži, onda treba kobilicu po-maknuti gore prema glasnjači. Kod namještanja kobilice treba naravno vrlo fin sluh.
Uzrok nečistim glasovom može biti i taj, da su na tamburi navite žice različite debljine. Pukne li n. p. primašu koja žica, onda će se riedko kada novo navinuta žica točno slagati sa starimi žicami, pojedini sitni (visoki) glasovi zvučiti će nečisto; najbolje je u torn slučaju, da primaš skine i drugu čitavu žicu, pa na novo navine dvie nove žice propisanoga broja.
Uzrok nečistim glasovom može biti nadalje i taj, da su zarezi na konjiću ili na kobilici preduboko urezani, uslied toga se žice do-tiču krstnica a pojedini hvati (Griffe) zvuče nečisto.
U takovom slučaju treba kobilicu podložiti drvcem ili na konjić metnuti komadić drvca ; najbolje je konjić i kobilicu izmjeniti novimi.
Uzrok nečistim glasovom može napokon biti taj, što su mi žice i krstnice hrdjave. Prestanem li tamburati, treba da svaki put dobro otarem platnenom krpicom i žice i krstnice, jer mi se u protivnom slučaju po malo nabere hrdja na žice i krstnice i to od znoja na prstima, a na hrdjavoj tamburi biti će i tamburanje hrdjavo. — Ne valja nadalje spravljati tamburu na vlažno mjesto, stavljati ju tik pro-zora vratiju ili vješati ju o vlažan zid, jer će se u tih slučajevih daska glasnjača s vremenom uslied vlage ili napuhnuti ili odliepiti od zvekala isto tako ne valja tamburu prisloniti o kut jer će se u torn skčaju ručica sgrbiti. Najbolje je tamburu   pokriti   suknom i objesiti
jn   u   rivinsi r  ili
na suhom mjestu o zid.
10
4. Bisernica.
Vrst najmanjih tambura jest „bisernica". (Vidi prilog  slika 2.) Bisernica imade četiri žice od kojih su prve  dvie  odredjene za desnu, a druge dvie za lievu polovieu hvataljke.
Na bisernici navinute su žice broj 14. 8ve četiri žice ugodjene
su po jednom te istom glasu d =
:=t=;
Hvataljka biseraičina razdieljena je kromatički i to tako, da na desnoj polovici hvataljke počevši od petoga stupca teku cieli, a na lieyoj polovici poluglasovi. Krstnice na hvataljci porazdieljene su ne-jednako i to tako, da na njekih mjestih obuhvaéaju čitavu hvataljku, a na njekih opet samo do polovice. Slika 3. u prilogu pokazuje nam toenu razdiobu hvataljke i položaj svakoga eieloga i poluglasa.
Sntaijka hisemiëiaa oouhrac'a prema siici S. ove glasove:
g
d   dis    e     f    fis    g   gis    a    ais   h     c    eis   d   dis
PgE&=»
e     f   fis    Q    gis   a    ais   h    e    cis    d   dis    e
Pošto su prazne žice biserničine ugodjene po glasu d na če-tvrtoj črti = EEËLË| to svi ovi glasovi kako su u prilogu na stupcih označeni zvuče za čitavu osmicu sitnije (više). Uhvatim li n. p. glas e na drugom stupcu [[ŽpEE=^ to će taj glas zvučiti kao
e na četvrtoj praznini =
t=E itd-
Prostor od jedne krstnice do. druge zovemo stupcem. Prema tomu ima na bisernici na desnoj polovici hvataljke 17 stupaca, a na lievoj 14 stupaca. Na desnoj polovici hvataljke imademo lagljega i preglednijega hvatanja radi na petom, devetem i dvanajstem stupcu usadjene črne točke. Nema li na bisernici tih oznaka, dobro je, da si ih biserničar početnik sam olovkom označi.
11
a) Držanje bisernice.
Eučicu bisernice valja lievicom uhvatiti sasma gori po konjiču i to tako, đa ručica ima svoje sjedište u jamici izmeđju kažiprsta i palca lievice.
Dolnji kraj tanibure t. j. zvekalo sloni se prilično jako o prša,
desni ručni sglob pritisnem na dasku glasnjaču ; desnu  ruku sagnem
malko prema daski glasnjači a kažiprstom i palcem  desnice  uhvatim
tradirai, koja treba da se kod udaranja nalazi na lö-tom stupcu, t. j.
¦»-
tamo gdje mi je označena kajda c = EE=^E=3
b) Hvataiije glasova.
Biserničam rabe za hvatanje glasova tri prsta lievice. Kažiprst lievice zovemo „prvim", srednjak „drugim" a prstenjak „treoim" prstom.
Malim prstom lievice ne hvata biserničar gotovo nikada nika-kove glasove.
Prst hvata uviek po dvie žice na jednom i to ili prvu 'i drugu žicu zajedno ili treću i četvrtu.
Kod hvatanja glasova valja paziti na sliedeće:
1.  Hvatati glasove treba što više moguće šiljkom prsta i to tako, da prvi članak svakoga prsta padne po prilici okomito na hvataljku.
2.  Prste ne smijem polagati upravo na krstnice veé uviek upravo u sredinu izmedju dviju krstnica.
3.  Hvatajući po đvie žice na jednom, moram paziti na to, da obe žice jednakom jakošću na hvataljku pritisnem.
c) Trzalica.
Ono orudje, kojim se u sve vrsti tambura udara, zove „trzalica" (trzija, terzijan). Trzija se pravi ili od tvrde višnjeve kore ili od ribje kosti ; ova potonja trajnija je od višnjeve kore.
Pučki tamburaši izdjelavaju si trzalicu najradje od tvrda čiljka (Federkiel) i to najradje od krila gavranova, orlova ili paunova.
Trzalicu izdjelavaju si tamburaši sami, ra kod toga treba đa si svaki što bolje i pomnije trzalicu izradi, jer sa lošom ili na polak izdjelanom trzalicom nije moguće pravilno i liepo trati.
12
U novije doba dobivaju se gotove trzalice iz kaučuka ili želvine kore, ovakove se svim tamburašem najtoplije preporučuju, dočini se onim, koji si sami žele trzalice praviti, preporučuju one od ribje kosti, a te se ovako izdjelavaju:
Uzme se komad plosnate ribje kosti, koji u neizđjelanom stanju ima oblik a, b, c, d (vidi sliku 12. u prilogu, strana 32.), taj se komad mora komadićem običnoga oštroga stakla strugati praveem e, f, prema c, d (vidi sliku 12.) tako dugo dok trzaliea ne dobije pri-mjerenu debljinu i gibkost.
Iza toga treba trzaliea oštrim nožidem zarezati kod mjesta e prema g, i kod   mjesta f prema  d,  tako  da   trzaliea   zadobije   oblik
A
a, e, g, f, b.
Šiljak g treba napokon pomno nožidem izgladiti a trzija dobro izđjelana imati će onda oblik a, b, c (slika 13.).
Želim li trzalicu imati sa dva šiljka, onda uzmem nješto dulji komad ribje kosti koja u neizđjelanom stanju ima oblik a, b, c. d (slika 14.). Komadićem običnoga oštroga stakla stružem trzalicu naj-prije praveem e, / prema c, d, zatim praveem e, f prema a, b. Iza toga izrežem trzalicu u obliku e, h, f i e, g, f, šiljke g i h pomno iz-a-ladim i liepo izđielana trzaliea sa dva šiljka imati de oblik a b c, d (slika 15.).                                                        -
Trzaliea ne smije biti niti odved mekana niti odved tvrđa. Točno ustanoviti debljinu nije moguće, jer dočim jedan bolje i Ijepše može trzati sa tvrđjom trzalieom, to drugi bolje trže sa nješto tanjom, a treći opet sa trzalieom srednje debljine
Najbolje je, da svaki kod izđjelavanja trzalice odmah pokuša na tamburi trzati te si onda trzalicu izradi onako kako mu je njegovoj ruei i načinu trzanja naređnije.
d) Način trzanja.
Trzanje zadaje najvedih potežkoda tamburašu početniku; a to stoga, što se trzanje ne može naučiti od danas na sutra, ved za to treba neprekidne vježbe i velike uztrajnosti.
Kod trzanja treba upamtiti sliedeće:
1. Široki kraj trzalice a, b (slika 13.) drži se desnicom i to palcem, kažiprstom i srednjakom, a šiljkom c se žice potitravaju ili naprosto udaraju.
13
2.  Trzanje se izvadja brzim, pravilnim mahanjem desnega ruč-noga sgloba, svako mieanje desnoga lakta ili ramena treba što više izbjegavati.
3.  Desni ručni sglob mora se mieati neizmjerno gibko i neprisiljeno, svaka ukočenost umara tamburaša, steže mu mišice i živce u ruci, a trzanje mu je nesigurno i nepravilno.
4.  Šiljkom trzalice treba da potitravam uviek po dvie žice na jednom bez ikakvoga zapinjanja, a pri tom ne smijem dirati i strugati dasku glasnjaču.
5.  Da trzajuči izbjegnem svakomu dodiru trzalice sa daskom glasnjačom, treba da trzalicu na kratko uhvatim, a mali prst desnice prislonim lahko na dasku glasnjaču, da tako dobijem njeko sigurno uporište kod trzanja. Nu mali prst desnice ne smije da bude nepo-mičan i ko prikovan uz dasku glasnjaču, on se mora neprestance lako prislonjen o glasnjaču mieati po istoj zajedno sa ručnim sglobom.
Trzanje nije moguće iz knjige naučiti. Uztrajnom i neprekid-nom vježbom treba da si ručni sglob izvježbam u brzom i pravilnom mahanju. Najbolje je, da tamburaš početnik pokuša trzati najprije lagano i pravilno bez zapinjanja a zatim sve hitrije i hitrije.
Želi li tamburaš po kajdah tamburati to mu treba da znade koje kajde ima trzati, koje opet samo udarati, koje opet na čas po-titravati.
U torn pogledu valja da si svi primaŠi upamte sliedeće:
1. Trzati treba: ciele kajde, polu-kajde, četvrtine, sve polu-kajde i četvrtine označene točkami. Ove vrsti kajda imadu se sveudilj-nim trzanjem u titranju uzdržati n. pr.
E3ji|teigg|
i t. d.
12    3      4123   1      12   3 4
Sve ove kajde moram trzati, jednu nješto dulje, drugu opet krače. U prvom taktu zatržem polu-kajdu g i zadržim ju u titranju sve dotle joj vriednost njezina traje, zatim na novo zatržem nješto krače četvrt-kajdu a i opet zatim na novo zatržem četvrt-kajdu h. U drugom taktu zatržem četvrt-kajdu sa točkom c i zadržim u titranju sve dok joj vriednost traje (dok izbrojim jedan, dva, tri) zatim prekinem trzanje i sasma kratko zatržem napose četvrtinu c.
U trećem   taktu   zatržem   kajdu h i zadržim ju u  titranju  dok
14
izbrojim jedan, dva; zatim prekinem trzanje i na novo zatržem polu-kajdu d i zadržim u titranju dok izbrojim tri, četiri.
Napokon u četvrtom taktu zatržem cielu kajdu a i zadržim ne-prekinuto u titranju sve dok nišam izbrojio jedan, dva, tri, četiri.
2. Trzati se ne smiju aj sve osminke, šestnajstinke, tride-setdruginke n. pr.
^^^fgpIp^^iÉiî^
H i t. d.
U prvom, dragom i trećem taktu imade tamburaS svaku kajdu napose samo udariti t. j. kod svake kajde na novo rukom i trzalicom zamahnuti i dotični glas samo jedan put a trzijom udariti. Na isti način treba udarati šestnajstinke i tridesetdruginke.
3. Trzati se ne sm.iju b) sve četvrline označene znakom staocatto, n. pr. :
É|lE^SIEgI^|EI^
i t. d.
Ü ovom se slučaju fis, g u prvom taktu, a, g u drugom taktu itd. naprosto jedanputa samo udare kao da su osminke.
4. Na čas p o ti tra vati treba sve osminke, šestnajstinke i tridesetdruginke označene točkami n. pr. :
Î^i^^li^g5|^o5^
U ovom slučaju treba svaku osminku označenu točkom samo na čas politoti, a sve šestnajstinke samo naprosto jedanputa udariti.
5. Kajde označene znakom „legato"------ imadu se sveudiljnim
trzanjem bez ikakva prekidanja i novoga zamaha uzdržati u titranju sve dotle, dokle se proteže znak legato n. pr. :
i
i!
:=4

-I»-
m
3=
i t. d.
Zatržem li u prvom taktu četvrtinu e, to ne smijem trzanje pre-kinuti i kod sliedeće četvrtine f na novo trzati (na novo rukom i trza-
15
licom zamahnuti). Cirn sam počeo trzati četvrtimi e u prvom taktu' valja mi ju neprestano trzati, a lievicom hvatam ostale četvrtine f i fis. Poslije toga prekinem trzanje i na novo zatržem u drugom taktu polu-kajdu g i spojim sa četvrtinom e itđ.
6. Sve osminke,   šestnajstinke i tridesetđruginke  označene znakom legato------ imadu se trzati n. pr. :
"U
feg^E^^ES^S^^
"wns zli z !ZzriJZwit ?č rr r wITm! r^i zr       t
taktu zatizem samo k. du^ a ostale glasove a A i c spoj,m jedno-mjeinim bzanjem, u shedecem taktu pivu kajdu d zatrzem i spojim sa sliedecom vezanom kajdom t, ,td.                                _
Kod izvadjanja legata treba osobito lievicom dobro i čvrsto glasove hvaati, jer ce se u protivnom slučaju pojedim glasovi ih sasma izgubiti ili vrlo slabk cuti, a slusaoe ne ce  razabrati  da je tamburas
7. Svaki forte (f) ili miano (p)r uortissimd (ff) ili piinissimo Cm>),_ crescendo (-*) ih decrescendo (>-) izvadja se sad jacim sad slabijim potitravanjem zica. Knvo je mmenje omh, koji misle da se forte i piano na tamburi polucuje urne, sto hevicom sad jace ili sia-bije detiene glasove na hvataljku pritisnem, sva vjestma u izvadjanju gore navedenih znakova ovisi samo o načinu trzanja.
Kod znaka forte (f) i fortissimo (ff) ima se tamburas iztaknuti ostrim, krepkim i sigurnim udaranjem. svaki i najmanji dodir trzahce sa daskom glasnjačom ima se izbjegavati.
Kod znaka eiano (p) i pianissimo lPP) ima tamburvs tako udarati i trzati, da se šiljem trzalice vrlo lahko i .ibko dira samo površina žica, svako i najmanje zapinjanje o žics ita se izbjegavati a trnja trebe da se tada nalazi sto više moguce pri gornjem kraju glas-njače po mrilicr tik gornjegs kraja glasnjače i iolnjega kraja hvataljke (ručice).
Kod znaka crescendo (-=) treba vrlo tiho zatitrati i onda sve jače i jače p,elazi« i forte, dočim kod znakž decrescendi (>-) treba da prvi potitraji budu krepki i ostri, a zatim valjg sve mzabiju poti-travati i prilaziti k piano, a. pr. a
16
M
4~S*
s)—
-6>*—+------<S»—:
:=n=i ~0-—1:
Sve ove kajde su duljega trajanja, stoga ih treba trzati i to kod svakoga takta treba, đa na novo zatržem, ali to- tikanje moram da si razdielim tako, da kod prvoga takta "kod kajde fls vrlo tiho tržem, u drugom taktu moram kod kajde a tikanje pojačati koje postepice u trećem i četvrtom taktu ima biti sve to' jače i jače, dočim obratno u šestom taktu kod kajde a ima tamburaš slabo i tiho trzati a tikanje treba đa mu u sliedećih taktih bude sve slabije i slabije te na koncu prelaziti mu je u pianissimo.
8. Osim ovdje navedenih znakova imademo još njekoliko figu-racija glasbenih kao n. pr. predraz, ćurlik, štipavac (Vorsehlag, Triller, Prallkiller, mordent) itd. "U zbornom tamburanju dolaze ovakovi zna-kovi vrlo riedko; najradje davaju se ovakove figuracije braču I., II. ili III., a doista ih je težko izvadjati.
Predraz i štipavac ne zadaje još toliko potežkoća tamburašu koliko „ćurlik" (Triller).
Do sada još nije moguće ustanoviti pravilo niti način kojim bi se ćurlik dobro izvesti mogao. Medju starijimi i vještimi tamburaši postoji još uviek glede izvadjanja ćurlika različito mnienje, koje će se valjda tekom vremena izravnati i do konačnoga rezultata dovesti.
Predraz ili štipavac nije drugo nego li skraćen i olahkoćen način pisanja u glasbi, na tamburi izvadjati ove oznake moguće je samo onda, ako tamburaš znade dobro razlikovati pojedine vrsti pred-raza i način njihova izvadjanja. Ne samo biserničar, nego obćenito svi primasi neka uvaže sliedeće:
Pređraz (Vorsehlag) može biti dug ili kratak, n. pr. :
a) „dug" predraz piše se RÉ: ovako :               E§L
=d=
_(=l_:..
-U
EE
m^m
izvađja se ovako:
=t=i
-trß—»-r
t. j. one sitne kajde, koje su u gornjem redu uz veće kajde pisane imade si tamburaš razdjeliti na način u dolnjem redu označenom i onako ih bud potikavati bud udarati. — Kako se imadu izvesti ovdje u dolnjem
a
17
redu označene kajde treba da već tamburaš   znade   prema   onom  što je u prijašnjih točkah spomenuto.
b) kratak predrta piše se ovako:
h
se ovako:
t=t—J--==t^±^==t=^^t-==ç=Lf=B izvadja
—m-a—,----ß-»
'----a-»-»—ß-l------h*-------h-i----------pj-------1-»'-------ß-0-—=v----
-^—ff-
s?=rq
t. j. svaka šestnajstina
se u ovom slučaju samo naprosto udari, a ostale tridesetdrugine sa točkami treba na čas potitravati t. j. u prvom redu označeni predrazi a, c, d, e itd. ne smiju se potitravati već naprosto udarati, dočim se osmine h, d, e, f itd. koje iza pređraza sliede imađu na čas potitravati.
e) kajde sa znakom p pišu se ovako :
a izvadjaju se ovako:
i=p
f-fc
-ß-----g—
:»-il
iéSë^hIIë^î
to   jest   prve   tri   tridesetdrugine
mora tamburaš vrlo brzo jednu za drugom udariti bez trzanja za razliku od sliedećega načina, po kojem se znak «» trzanjem izvađjati ima, n. pr. :
kajde u ovom obliku:
imadu se tako izvadjati:
18
prva kaj da e ima se trzati i to titranje valja spojiti sa sliedećimi kaj-dami d, c, h (triolama) a ostale dvie šestnajstine c, d naprosto udariti isto tako u sliedećoj grupi kod kajde e zatržem, tikanje spojim sa sliedećimi . kajdami f, e, d, a šestnajstine e, f naprosto udarim svaku jedanputa.
d) kajde sa znakom ~- pišu se ovako:
a izvadjaju se ovako :
eL5«e
*-=_ »—
=3â3^^:

t. j. sitne kajde f, g- naprosto udarim brzo jednu za drugom a kajdu f označenu točkorn treba potitrati, a šestnajsiinu e opet naprosto udariti itd. Tamburaš će lasno moći opaziti, da znakovi navedeni pod točkami a, b, c, d nisu drugo van kombinacija i skupina raznih vrsti kajđa u formi četvrtina, osmina, šestnajstina, u formi bud vezanoj bud nevezanoj — ne pružaju dakle ništa nova, te je glavna stvar, da tamburaš imajući pred sobom kajde sa navedenimi znakovi bude odmah na čistom, da znade kako ih ima izvesti, zato mislim, da će ovo njekoliko primjera prirnašem biti samo u prilog. Prema tomu što je u točki e) spomenuto neka biserničar pokuša pojedine komade po kajdah tamburati Najprije laglje melodije hrvatske narodne popievke, zatim narodne koračnice itd. Kada je vec priličnu vještinu postiffao u trzanju i čitanju kaida onda neka se lača i težih komada izdanih u tamburaških kajdovnicah. (Posebne vježbe za bisernicu s oso-bitim obzirom na nrstomet," |Fino-Prsa(-7^ niip mi mop-npp za caria sastaviti i napisati al čim mi vrieme dopusti nastojati ću i o Tom posebnu knjižicu izdati)                                        '
f) Važnost bisernice u tamburaškom sboru.
U tamburaškom društvu je bisernica najvažnije glasbalo ; biserničar izvadja neprestance glavnu ariju te je u tamburaškom sboru po prilici isto što i prve gusle (Violino primo) u gudalačkom orkestru. Partiju bisernice neka preuzimlju oni, koji su prilično giasbeno obra-zovani.  Biserničar treba   da   bude   prilično   vješt  u   razpoznavanju i
19
brzom čitanju kajda. a glavna mu zadaća ima biti u torn, da strogo i sđušno pazi na sve glasbene oznake i figuraciie; svaki forte (f), piano O), fortissimo (ff) i pianissimo (PP), staceato, legato itd. treba mu osobito uvažiti, jer će samo tada moći tamburanjem svojim po-stignuti zaželjeni uspjeh i slušaoea zadovoljiti.
Zvuk bisernice sam sobom je cvrkutan i rezak, ali intenzivan, zato se na njoj najbolje izvadjati dadu vesele i živahne narodne pjesme, plesovi i koračnice; žalobne i sentimentalne pjesme se na bisernici ne izvadjaju nikada. Najbolje i najljepše zvuče glasovi đuljega trajanja, dakle „ciele i polu-kajde", s toga neka biserničar nastoji ova-kove glasove sveudiljnim trzanjem što bolje u titranju uzdržati, uda-ranje kratkih kajda neka bude živahno i odriešito- jer se po tehničkoj spretnosti i vještini biserničara sudi valjanost čitavoga tarnburaš-koga sbora. Pošto su krstnice na hvataljci biserničinoj prilično blizu (osobito kod visokih glasova) jedna od druee ponamještene a žice dosta visoko nategnute, to je  hvatanje  glasova   poMjpače   od   glasa
g = ^ Pa do glasa e = ^=
vrlo mučno i težko, zato se naročito upozoruje biserničar da hva-tajući ove glasove čvrsto i dobro šiljkom prsta žice na hvataljku pritisne, jer samo u tom slučaju moći će čiste i jasne glasove dobivati.
Spomenuti glasovi su najintenzivniji, a biserničar se donekle žaca tih glasova s jedne strane zato, jer mu ovakovo hvatanje pro-uzročuje bol na vršcih prsta, a s druge strane boji se, da će dobiti kurja oka na vršcih prsta i time opip si pokvariti. Istina je, da je osobito tamburašu početniku vrlo nesnosno što mu se prvih dana kožica na m-stima lievice počima lupiti i hvatanje zadaje mu bol, nu to traje samo kratko, tamburaš neka neobazirući se na tu malenkost, marljivo tambura s vremenom će se na vršcih prsta načiniti tvrda kožica, tada može i cieli dan tamburati a da ni oćutiti ni znati ne će da je tamburao.
Sastavi li se gdjegodj tamburaški sbor, to je neobhodno nuždno da u tom novom sboru bude barem jedan vještiji biserničar uz ko-jega onda mogu i slabiji učiti tamburati.
Imade li u sbora više biserničara, onda naravno neka najbo-ljega zapade prvo mjesto; po njemu neka se tada njegovi drugovi ravnaju, njegovo tamburanje neka  vazda   vjerno   pliede,   te   osobitim
20
pomnjom nastoje, da im trzanje, potitravanje i udaranje bude pravilno i jednomjerno, slušaoc ne smije da u sbornom tamburanju opazi i razabere da ima više biserničara; bilo u tamburaškom sboru koliko mu drago biserničara to svi imadu udarati kao jedan. Kod zajednič-koga tamburata treba da biserničar svojim živahnim i odriešitim tamburanjem uzdrži dobru volju i oduševljenje ostalih tamburato, nije dosta samo jednostavno komad odtamburati bez života i shvaćanja, biserničar treba da uviek živo osjeéa'i ćuti ono što tambura.
5. Kontrašica (šara).
Kontrašica (šara) uredjena i ugodjena je isto tako kao što i bisernica. Iste je veličine i oblika, te je u tamburaškom sboru po pri-lici isto što su „druge gusle" (Violino secondo) u gudalačkom orkestru. Pravila i ustanove navedene u §. 4. imadu jednaku valjanost i za kontrašicu. Kontrašica je vjeran pratioc bisernice tečajem tamburata; ona prati neprestance ariju (melodiju) biserničinu u tercama, a gdjegdje preuzimlje i glavnu ariju. Kontrašicu u sboru udarati drže mnogi vrlo nezahvalnim poslom, obično se i slabo njeguje, jer ju većim djelom u tamburaških društvih ne nalazimo, ili ako ju gdjegodj vidjamo, to se vrlo površno i nemarno u kontrašicu udara.
Bez valjane kontrašice nije si ni moguće pomisliti podpuni tam-buraški sbor, slušaoc razabire njeku nepodpunost i prazninu u harmoniji. Kontrašica zahtjeva dapače mnogo više pomnje i vježbe nego li je to kod bisernice nuždno, jer dočim na bisernici lahko i brzo na pamet mogu naučiti koju ariju, to mi kod kontrašice treba dulje vježbe i vremena, hoéu li da dobro i korektno udaram i da tu ariju u tercama pratim. Kontrašica naravno sama za sebe nema prave melodije, inako zvuči od ariie biserničine a osobito ie nuždan dobar sluh na stoga ju i tamburaši zanemaruju.
Kontrašica imade se uviek oštro iztaknuti uz bisernicu a k tomu treba isto tako veliku vještinu i spretnost u udaranju kao što i kod bisernice. Ako pogledamo u do sada napisane tamburaške kajdovnice, to osobito kod hrvatskih narodnih plesova, koračnica i melodija ima ona svoju posebnu dionicu (partiju).
Izvadjaju li se spomenuti komadi bez kontrašice, onda naravno mnogi misle, da komad nije pravilno složen, slušaoc razabire njeku prazninu, a glasbeno obrazovan čovjek prigovarati če i kazivati, da je
21
harmonija nepodpuna. Bez valjane kontrašiee ne dujemo uz bisernicu one ugodne i zvučne terce, kojih u naših narodnih pjesama toliko imade, ne čujemo različite prelazne i uvodne glasove, koji su za kontrašicu u istinu pisani — ali žalibože samo u partiturah -au istinu se ne izvadjaju. Krivo i pogriešno radi dakle svatko, koji smatra kontrašicu nuzgrednim ili dapače suvišnim glasbalom, jer budu li naša tam-buraška đružtva kontrašicu zanemarivala, onda de nam svatko s pod-punim pravom modi prigovarati, da nam je harmonija u sbornom tamburanju nepodpuna.
Tamburaškim se sborovom najtoplije preporučuje kontrašica tim više, sto nije nikakovo novo i posebno glasbalo, već identična sa bi-sernicom. Imade li u sboru više bisernidara, onda neka tambarački ravnatelj ne dopušta da svi udaraju samo bisernicu — treba onda prema broju ih podijeliti — njekolicina neka udara u bisernicu, a drugi opet kontrašicu, a ne kao što obidno biva svatko želi samo bisernicu a nitko kontrašicu. Modi je i tako urediti, da kod jednoga komada iedni udaraju bisernicu a druei kontrašicu kod druffoea neka se dotični promjene t. j. oni koji su kontrašicu udarali neka udaraju ovaj put bisernicu, a bisernidari opet kontrašicu. Svakako je ali naj-bolie da svatko ostane pri onom elasbalu za koie naiviše volie i sposobnosti imade a ravnatelju sbora paziti je na to da u sboru budu zastupane „sve" vrsti tambura razmjerno prema broju članova.
6. Brač I. (solo).
Brad I. (brač solo) (vidi „prilog kratkoj uputi u tamburanje po kajdah" si. 4.] ima 4 žice, od kojih su prve dvie opredieljene za desini polovicu, a druge dvie za lievu polovicu hvataljke. Na braca I. navi-nute su žice br. 12. Sve četiri žice  ugođjene   su u jednom te istom
glasu d -¦=
dakle za oktavu krupnije od disernice i kontrašiee. Brač I. je za polovicu vedi od bisernice; zvekalo mu je jajolika oblika, a hvataljka širja i dulja od bisernice. Hvataljka obuhvada dvie podpune oktave, te je kromatički razdieljena i to tako, da na lievoj polovici hvataljke teku cieli i polu-glasovi kromatički, dočim na desnoj polovici hvataljke nalaze se podam od petoga stupca samo cieli glasovi.
22
Krstnice Da hvataljei su nejednako porazdieljene, gdjegdje obu-hvaćaju čitavu hvataljkii, mjestimice opet samo do polovice. Slika 5. pokazuje nam točnu razdiobu hvataljke i položaj pojedinih delili i polu-glasova. Imade i takovih brača I. kojim je hvataljka sasma po biserničinoj hvataljei uredjena t. j. na lievoj polovici imademo samo polu-glasove. Na braču I. sa ovakovom hvataljkom mnogo je težje i napornije izvadjati pojedine komade s toga držim, da je obzirom na svrhu i tehničko izvadjanje najprikladnija i najbolja hvataljka u siici 5. očrtana.
Prazan prostor od jedne krstnice do druge zovemo „stup-cem", prema tomu nazivi: prvi, drugi, treći stupac itd. Na petom, devetom i dvanajstom stupcu nalazimo kao i kod bisernice na hvataljei umetnute črne ili biele točke, koje su preglednijega i naredni-jega tamburanja radi namještene. Nema li tih točaka, dobro je da si ih početnik sam olovkom označi. Prema siici 9. obuhvača hvataljka brača I. ove glasove :
iifi^iiip^iiiirii^jeiÉii
d    dis   e     f    fis    g    gis    a   ais   h     c    eis    d   dis    e     f    fis
--=>éf=ut=t=UiMt=S=
g   gi<    a    ais   h     e   cis     d   dis   e
a) Držanje brača I.
Eučicu brača I. treba obuhvatiti lievieom isto tako kao što i ručicu bisernice. Dolnji kraj tambure (zvekalo) sloni se prilično jako o prša i to tako, da dolnji kraj zvekala ima svoje uporište u laktnom pregibu desnice (rechtes Ellbogen-Gelenk).
Desnica se drži u pregibu malo sagnuta prema daski glasnjači, medju gornjim krajem zvekalovim i dolnjim hvataljčevim, gdje se žice trzijom potitravaju.
Lagljega i narednijega tamburanja radi vješa si bračista I. oko ramena vrpcu; jedan kraj ove vrpce učvršćen je o glaviču brača L, a drugi o dolnji kraj zvekala.
23
b) Hvatanje glasova.
Za hvatanje glasova rabe se četiri prsta lieviee. Kažiprst lievice zove se .„prvim", srednjak „drugim", prstenjak „trećim", mali prst „četvrtim" prstom.
Najviše se rabe tri prsta lievice, malim (četvrtim) prstom hva-taju se samo kadkada pojedini glasovi. Prst hvata uviek po dvie žice najednom i to ili prvu i drugu žicu zajedno ili treću i četvrtu žicu zajedno. Želi li tamburaS na braču I. izvadjati dvohvate (Doppelgriffe), onda iznimno hvata prstom svaku žicu za sebe i to na desnoj polovici hvatalike „prvu žicu" malim (četvrtim) prstom, a „drugu žicu" na istoj polovici hvataljke prvim prstom (kažiprstom) :
-i__*___î___i___L _J__i___î___L J___i__i___L_
Svi ovdje napisani dvohvati izvadjaju se na desnoj polovici hvataljke, a hvataju se samo četvrtim i prvim prstom i to visoki glasovi „četvrtim", a krupniji „prvim" prstom. Desnicom pri torn treba obe žice bud trzati, buđ udarati kao što kod običnih (jednostavnih) kajda. Dvohvati se obično u sbornom tamburanju razstavljaju, t. j. ne izvadjaju ih tamburaši na način gore navedeni, već se visoki glasovi đavaiu bisernicam i bračem I a krupniii t. i. terce kontrašici i braču IL
Jedino u „solo partijah" za brač I. izvadja tamburaS sam dvohvate, a najradje ih rabe tamburaši samci na svojoj dangubici.
Što valja osobito uvažiti kod hvatanja glasova, kako treba trzati, potitravati i udarati po kajdah spomenuto je u prijašnjem §. 4. točki b), c), d) i e) ; sve što je ondje za bisernicu pisano vriedi i za brač I.
c) Važnost brača I. a tambnraškom sboru.
Brač I. jest jedna od najugodnijih tambura. Zvuk njegov nije onako cvrkutan i intenzivan kao što zvuk bisemičin. Krupni i visoki glasovi zvuče vrlo ugodno i oblo.
U tamburaškom sboru izvadja se na braču 1. neprestance glavna arija sa bisernicom, koja zvuči za oktavu krupnije od bisernice; osim
24
toga se sve glasbene modulale, različite kadence, prelazi, soli i figu-raoije najviše izvadjaju na braču I.
Badi svoga ugodnoga „alt" glasa nazvan je brač I. „bračem solo" i to s podpunim pravom, jer se u zbornom tamburanju sve solo partije i sve važnije melodije i varijacije najljepše i najbolje dadu izvesti samo na braču I.
Brač I. je vrst tambure, koja u narodu medju pučkimi tambu-raši nije niti uvedena niti poznata. Naziv „brač" poznat je doduše u narodu, ali tim imenom ne zove on ovakovo glasbalo koje mi danas u tamburaških sborovih rabimo.
Sastavlja li se gdjegodj tamburaški sbor, onda neka se partija brača I. daje uviek onomu, koji je najviše glasbeno obrazovan, najbolje je, da je guslač, jer ovakav će vrlo brzo svladati sve tehničke zahtjeve i doskora moči postići zaželjenu vještinu. Tamburašu na braču I. neka bude uviek glavna zadaća ariju biserničinu pojačati u sbornom tamburanju, nije dovoljno da brač I. nesamostalno sliedi ariju biserničinu, njegovo udaraDje ima biti skroz samostalno i ne-zavisno, a kod pojedinih označenih mjestih - gdje brač I. preuzimlje solo partiju — ima mu tamburanje biti izrazito i čuvstveno. — Kao što na bisernici nije liepo ni ugodno slušati žalobne i sentimentalne m'esme i ariie to ie brač I upravo naispretniii za ovakove piesme Zvuk mu je sam sobom vrlo nježan i mio, zato neka se tamburašl kane iednosfnvna i monotona udarania n brač I svaki i naimanii naineznatniii napiev neka se s čuvstvom i osiećaiem izvadia Vrlo to no i precizno dade se izvesti na braču I svaki pianissimo' crescendo i decrescendo ¦ poiedini titraii dadu se naibolie ,zvesti kod darova dulfera tataia' Imadem li n w ciele kaide tesati koie su označene znakom piano« fri ili pianis'simo (,»i onda neka iambi raš gleda na to   da mu se t zija budesa^magore^Jri zadnjem s upcu
hvataljke nalazila t. j. kod glasa e = "flrv              ~\ treba da se trži
jom žice potitravaju, želim li tada sve jače i jače glasove potitravati, onda trzajuči pomičem trzalicu malo po malo prema otvoru glasnjače dok ne zadobijem zaželjenu jakost titranja i glasova. Želim li titraje smanjiti (oslabiti), onda zatržem na običnom mjestu (izmedju zadnjega stupea e) i otvora glasnjače), a trzajuči približajem se rukom i trza-lieom sve više prema gornjem kraju glasnjače, dok mi se trzalica ne bude nalazila sasma gori pri zadnjem stupcu hvataljke kod glasa e =
25
i
=L=. Želim li izvesti na braču I. glasove nalik   na  oboe ili
harfu onda mi valja trzijom žice potitravati izpod otvora glasnjače, sasma doli pri kobilici te prema potrebi prelaziti u obično trzanje.
Brač I. nalazimo dan danas ne samo u tamburaških sborovih, već i u rukuh pojedinacah i u rukuh tamburaša samca. U sboru sa-činjava ovo glasbalo sa bračem II. i III. posebnu vrlo ugodnu harmoniju, a i u rukuh tamburaša-samca čuje se liepo i ugodno.
U novije doba pokušalo se je udarati u brač I. uz pratnju glasovira ili uz pratnju gitare, a svaki put bio je rezultat vrlo po-voljan. Prijateljem i ljubiteljem tambure, a osobito onim, koji ne imadu prilike u sborovih tamburati, preporučuje se brač I. osobito, jer je tambura ova vrlo zahvalnim glasbalom tim više, što se svaki i najteži i najkompliciraniji komad dade na braču I. izvesti; slušatelja moći je tom tamburoni isto tako zanieti i udovoljiti kao što i drugim kojim glasbalom.
7. Brač II.
Brač II. (vidi prilog kratkoj uputi u tamburanje po kajdah si. 6.) imade četiri žice, od kojih su prve dvie opredieljene za desnu — a druge dvie za lievu polovicu hvataljke.
Brač II. iste je veličine i oblika kao i brač I. Prve dvie žice na   desnoj   polovici   hvataljke  ugodjene   su   u  jednom   glasu   d =
|g=5^ za ove žice rabi se broj 11.; druge dvie žice na lievoj
polovici   hvataljke   ugodjene   su   u   jednom  glasu g =
za ove žice rabi se broj 4.
Slika 7. pokazuje nam točnu razdiobu hvataljke i položaj cielih i polu-glasova.
Na 5-tom, 12-tom i 17-tom stupcu nalazimo na desnoj polovici hvataljke umetnute crne ili biele točke, koje su lagljega pregleda i hvatanja radi na kompliciranoj hvataljci braca II. neobhodno nuždne. Prazan prostor od jedne krstnice do druge zovemo stupcem, prema tomu nazivi prvi, drugi, treći stupac itd.
26
Prema slici 7. obuhvaća hvataljka brača IL ove glasove : a) lieva polovica hvatalike :
g     gis      a      ais     Tt       e      eis
daljni glasovi ne hvataju se  više  na  lievoj   već  na   desnoj  polovici hvataljke.
b) desna polovica hvataljke:
is   e
IiEÉ=!^iyul
d    dis   e     f    fis    g    gis   a   ais   h    e    eis     d   dis    e     f
g    gis   a    ais   h     c   cis    d
Prst hvata uviek po dvie žice na jednom i to ili prvu i drugu žicu zajedno ili treću i četvrtu žicu zajedno.
Za hvatanje rabe se najviše tri prsta lievice, malim (četvrtim) prstom hvataju se kadkada pojedini glasovi.
Brač II. valja isto tako držati kao i brač I. Lagljega i nared-nijega tamburanja radi vieša si tamburaš oko ramena vrpcu kao što je kod brača I. spomenuto.
Na braču II. treba potitravati i trzati pojedine kajde upravo tako kao što i na braču I.
Brač II. sliedi neprestano ariju brača I. u tercama, a kadkada preuzimlje on u sbornorn tamburanju solo partije i to naročito onda, gdje treba krupne glasove osobito iztaknuti. Glasovi na lievoj polovici hvataljke od glasa g do glasa cis ne mogu se izvadjati na braču I. jer ih brač I. nema, s toga se u sbornom tamburanju sve onakove solo-partije u kojima dolaze krupni glasovi g do cis davaju braču II.
Brač II. je vrlo komplicirano glasbalo, hvataljka mu je puna i prepuna krstnicama, zato je na tom glasbah vrlo težko svladati sve potežkoće glasbene, treba veoma mnogo  uztrajnosti i marljivosti hoće
27
li tamburaš da po kajdah svoju partiju dobro izvede. U podpunom tamburaškom sboru je brač II. neobhodno nužđna tambura, jer bez ove vrsti glasbala je harmonija nepodpima i manjkava; u sbornom tamburanju opaža se njeka praznina. Brač IL sačinjava u sbornom tamburanju sa bračem I. i III. posebnu eielinu, svaki brač imade svoju posebnu dionicu (partiju), s toga neka naši tamburaški sborovi osobitu pažnju posvete ovim trim vrstim tambure, tim većma što se do sada malo sborova nalazi, u kojem bi se partija bračeva onako izvadjala, kao što je to u izašlih tamburaških dionicah (partiturah) napisano. Partiju brača II. neka preuzimlju oni, koji su donekle glasbeno obrazovani, treba da su osobito vješti čitanju kajda; najbolje da se guslači laćaju toga glasbala.
8. Brač III.
Brač III. iste je veličine i oblika kao i brač II. isto je tako ugodjen, hvataljka mu je isto tako razdieljena kao i hvataljka brača II. Ü sbornom tamburanju razlikuje se od brača II. tim, što se na njem posebna partija izvadja. Večim dielom sliedi brač III. ariju brača I. u sextah ili tercah, kadkada preuzimlje on glavnu ariju i melodiju, te je u sbornom tamburanju radi krupnih svojih glasova vrlo ugodna tambura. Partije za „bariton" ili „bas" solo redovito se davaju braču IL ili III. Osim toga se sve glasbene figuracije i modulatile, koie se radi krupnih glasova ne mogu na braču I. izvadiati, davaju izmjenice braču IL ili III.
Brač II. i III. ne rabi se u rukuh pojedinaca, nalazimo ih samo u podpunih tamburaških družinah. Kod pučkih tamburašah ne-poznate su ove vrsti tambura, pa i kod nas moguće je sastaviti tamburaški quintet ili sextet bez bračeva, nu u torn slučaju treba samo takove komade izvadjati, koji su naročito za sextet (quintet) sastav-ljeni, dočim u podpunom sboru su bračevi neobhodno nužđna glasbala. Budući da je brač III. identično glasbalo sa bračem IL, to sve što je u prijašnjem §. 7. spomenuto vriedi i za brač III.
9. Bugarija I.
Bugarija I. (vidi   prilog si.   8.)   ima 4 žice  od   kojih  su prve
dvie žice na desnoj polovici hvataljke ugodjene u glasu g = 30E:
28
treća ili srednja žica u glasu đ = PftsEiä a četvrta (zadnja) žica u
glasu h = |jfe-----------j dakle u ^-durnom  trozvuku   (r/-dur akord)
h, d, gg =
Za prve dvie žica g = rabi se žica broj 14, za treću (srednju) žicu d = rabi se žica broj 11, za četvrtu (zadnju) žicu h = rabi se žica broj 7.
Krstnice na hvataljci razdieljene su tako, da obuhvaćaju svagdje čitavu hvataljku. Na bugariji L imademo obično 10—12 krstnica, svaka žica imade svoju kromatičku ljestvicu. Prve dvie žice g hvata prst uviek zajedno, dočim ostale žice h i d hvata se svaka za sebe. Za hvatanje sazvuka rabi bugarijaš tri prsta lievice, malim (četvrtim) prštim ili palcem lievice ne hvataju se nikada nikakovi sazvuci na bugariji I.
Prazan prostor od jedne do druge krstnice   zovemo „stupcem".
Na bugariji I. ne izvadja se nikada nikakova arija — glavna joj je zadaća pratiti ariju pnmasa u sazvucih (akordih).
Bugarijaš I. mora da znade na pamet hvatati sve sazvuke koji su na kraju ove upute u prilogu navedeni pod naslovom : „Dur (moli) akordi za bugariju I."
Za svaki trozvuk nacrtana je u prilogu posebna hvataljka, a crnimi točkami označeni su oni stupci i ona mjesta, koje imade bugarijaš I. uhvatiti želi li dotični sazvuk dobiti. Akordi podieljeni su u „dur" i „moli" akorde. Nad „dur" akordi napisana su velika slova, nad „moli" akordi malena slova.
Ova je razlika važna za to — jer u tamburaških partiturah i dionicah za bugariju I. proveden je taj način, da se uz akord napiše i nad dotičnim akordom veliko ili malo slovo, koje označuje u kakovom je priemetu (Tonart) dotični sazvuk. Imade li tamburaš nad sazvukom veliko slovo, onda mu valja znati, da je to „dur" sazvuk, imade li malo slovo, onda je „moli" sazvuk. Nalazimo li uz slovo još i malu sedmicu (7) to nam ova sedmica označuje tako zvani Septimen-akord" n. m G7 označuje nam septimu od G-đur; a' označuje septimu od a-moll itd.   Bugarijaš   I.   neka   redomice   nauči
29
hvatati iz ove knjižice sve sazvuke koji  su u prilogu   za  bugariju I. navedeni.
Brojevi, koji su nad črnimi točkami napisani, označuju prsto-met (Fingersatz) t. j. upozoravaju tamburaše na to, da odmah bude na čistom kojim prstom treba mu koju žicu uhvatiti, da dobije zaže-ljeni sazvuk.
Osim toga vidimo u prilogu nad hvataljkom i kajde, a nad tirni opet brojeve. Oni brojevi nad kajdami označuju nam broj stupca koji se na dotičnoj žici uhvatiti ima n. pr. akord D dur označen je u prilogu sa brojevi i to: nad kajdami imamo brojeve 2, 4, 3 to znači, da na prvih dvih žicah imam uhvatiti „drugi" stupac, na trećoj srednoj „četvrti", a na zadnjoj žici „treci" stupac, dočim brojevi nad črnimi točkami u hvataljci označuju broj prsta, kojima te stupce hvatati imam. Bugarijaš I. može prema načrtu u prilogu navedenom na prvi pogled odmah uhvatiti ma koji mu drago sazvuk, samo neka redomice sve sazvuke prodie i nastoii naučiti na pamet svaki trozvuk 1er su kajde u dionicah (partijah) za bugariju I označene samo slovom' a bugariiašu I treba tada želi i po kajdah tamburati veé znati kakô se dotici sazvuk hvatati ima. Bugarijaš I. hvatajući pojedine sazvuke, mora nrste ložiti izmediu" - noiedinih stunaca a ne unravo na" kretnice Hvatati v'alia sto više moguće samo šilikom prsta i to Lko da prvi'članak svakom prsta padne po milici okomito na hvataliku' Bugarijaš ima kod hvatania osobito na to paziti da prstom uhvat m op'edieHenom m estalmo dot čn das bez ikakova dodiT susTednih ZT madeži n m Wariias Ivatiti akord ^-dm onda mu vala uhvat tfuaNIh ^vih žfcah    dru!i«   stupac    ra  M t   a ne srn e
"hvBtitV   tr^?'   12To«rtaL   toseüntomT^oS   &
Zil L" itT JS1I2 ZZI Z trebazb^La i jer ce inače sazvuci vrio neSto i muklo zvuciti            1ZbJ68aVatI'
Žice na bugariji I. udaraju se trzijom, koja se izdjelava isto tako kao što je spomenuto kod bisernice.
Bugarijaš I. ne potitrava nikada trzijom „pojedine" žice, on u sbornom tamburanju udara uviek sve žice na jednom; kod onih mjestih, koja su naročite označena znakom „tremolo" (trem. —) trže bugarijaš I. sve četiri žice na jednom. Kako treba trzalicu držati i gdje da se trzalica ima nalaziti kod udaranja, spomenuto je kod bisernice, sve to vriedi i za bugariju I.
30
Bugarijaš I. nema se toliko boriti sa trzanjem kao što primasi, njemu je trzanje nuzgredna stvar — dočim primaši bez valjana trzanja nije moguće slušati.
Bugarijaš I. treba da sve vrsti kajda - bile one pisane u obliku cielih, polu, četvrt kajda — osmina ili šestnajstina — uviek samo udara, potitravanje ili trzanje ovakovih kajda pogriešno je. — U izvadjanju raznovrstnih trozvuka ima samo jedna razlika, a ta postoji u „načinu udaranja". Evo njekoliko primjera:
Primjer 1.
Trozvuci u obliku cielih i polu-kajda:
G     6?7
G
H      C
H
•B-p-----1-----j— -=Z
-&
¦e—\—a—
=1
—<a—x—&-

IF
—<§
itd
Svaki ovdje navedeni trozvuk imade se naprosto samo udariti i to kod svakoga trozvuka valja trzijom na novo zamahnuti, a udaranje treba da bude lahko i puno, t. j. poslije svakoga udarenoga trozvuka treba da čujemo oblo i zaokruženo zujenje (runder, voller Nachklang). Čim sam jače žice na hvataljku prstom pritisnuo, tim će mi glas biti čišći i puniji, nu bugarijaš I. treba da kod hvatanja trozvuka sva tri glasa jednako jako i čvrsto pritisne — jer uhvati li jedan ili dva glasa čvrsto i dobro, a treći glas slabo i nestalno, onda svejedno ne će zvučiti sazvuk čisto i jasno — samo radi toga jednoga glasa — čuti će se krivi i đisharmonični sazvuk.
Primjer II. Trozvuci u obliku četvrtina:
C7
C
Gn
G
Ü^EpÜp^^pgE '"
Ovi se trozvuci udaraju trzijom „kratko i lahko" t. j. poslije udarenoga trozvuka treba da čujemo kratkotrajno zujenje. — Bugarijaš I. neka u obće primi desnicom   trzalicu   nješto na kraće, a pa-
C
e
31
ziti mu valja osobito na to, da jednim mahom udari o sve četiri žice, svako i najmanje zapinjanje trzijom o žice valja izbjegavati.
P r i m j e r 3. Trozvuci u obliku osmina: a.....G.....G.,    ....    G
Ovi se trozvuci udaraju na „kratko i oštro". Sazvuk G u prvom taktu valja četiri puta zasebice udariti i svaki put na novo trzijom zamahnuti isto tako i sliedeći sazvuk C; trozvuci u obliku osmina ne smiju se zamjeniti sa ODima u obliku četvrtina, tamburaš neka nastoji osmine tako udariti, da se iza svakoga udarenoga trozvuka u formi osmine može razabrati samo njeko titranje žica na čas, na jedan momenat — zato treba desnicom „kratko i oštro" jednim mahom o sve žice udariti.
Primjer 4. Trozvuci u obliku osmina i šestnajstina: e......e-t                              H.....
P|3^^S^p|g-3pegi2=gS| itd.
12         3        4             12      3      4
Ovi se trozvuci izvadjaju ovako: u prvom se taktu udari prvi trozvuk e-moll trzijom kratko i oštro o sve žice dolje (od najkrupnije žice prema najtanjoj) ; dočim se drugi trozvuk (2.) udari trzijom tako. da rukom natrag zamahnem (od najtanje žice prema najkrupnijoj) : treći (3.) i četvrti (4.) trozvuk opet treba svaki za sebe udariti, svaki puta na novo rukom i trzijom zamahnuti (od najkrupnije žice prema najtanjoj). Šestnajstine imadu se naravno vrlo brzo i gibko udarati, a osmine kao što je rečeno kratko i oštro.
32
Prim j er 5. Trozvuci označeni točkami = (Punktirte Dreiklänge) : CG             GGC
Ovi trozvuci označeni točkami imadu se uclarati popnt četvrtina, samo ih treba prilično dugo u titranju uzdržati i to četvrtine sa točkami nješto dulje, a osmine (u drugo m taktu) nješto krače; trzijom i rakom treba iza svakoga točkom označena sazvuka na novo zamahnuti.
P r i m j e r 6.
Imade slučajeva u kojih bugarijaš I. mora pratiti ariju primaša u razstavljenih sazvucih (zerlegter Akord) n. pr.   .
U ovom slučaju treba da bugarijaš I. uhvati odredjeni sazvuk, al ne smije onda jednim mahom udariti trzijom o sve četiri žice na jedanpnta — več mu valja svaku žicu napose udariti i to po primjeru 6. treba da u prvom taktu najprije uhvati sazvuk e-moll i pojedine žice svaku za sebe udari, najprije četvrtu žicu, onda treću (srednju) i napokon dvie prve žice. Ovakav način pratnje dolazi u partiji za bu-gariju I. dosta riedko, najviše se razstavljeni sazvuci izvadjaju na bu-gariji IL, koja radi krupnih glasova bolje i ljepše zvuči od bugarije L
Bugarijaš I. imade sve do sada navedene trozvuke uviek samo naprosto udariti, a nikada trzati, jedino u tom slučaju treba mu sa-zvuke trzati, ako je to kod pojedinoga sazvuka naročito označeno znakom „tremolo" (trem...) n. pr. :
G    Gq        G           CFC
33
Sve ove trozvuke treba trzati i to trzanje ima se izvesti jednim mahom duž sve četiri žice bez ikakvoga zapinjanja. — Trzanje ova-kovih trozvuka dosta je tegotno, jer bugarijaš I. mora u istom času tri glasa na jednom trzati, a to mora da se vrlo gipko i lahko izvede, glasovi mora da se jednomjerno i neprekinuto u titranju uz-drže - s toga treba uztrajne i marljive vježbe — želi li bugarijaS L trozvuke ljepo i pravilno trzati.
Da bude trzanje trozvuka bugarijašu I. što laglje, dobro je, da si mali prst desnice lahko nasloni na dasku glasnjaču, jer će time zadobiti njeko uporište kod trzanja, trzalica ne smije preduboko zasje-cati u žice, već sasma   lahko treba   da se dotiče samo površine žica.
Prim j er   8.
Dogadja se više puta, da u partiji za bugariju I. dolaze i rakovi trozvuoi, koji u prilogu nisu navedeni ni uvrščeni. Za trozvuke ovakove vrsti uveden je poseban znak, a taj se sastoji u torn, da se uz slovo takovoga trozvuka metne i znak uzklika (!) t. j. takav uzklik imade tamburaša upozoriti, da si točno pregleda sazvuk, jer u prilogu ovakovih sazvuka nema, n. pr. :
G                C               G!              a     a!      S
Ovakovi trozvuci s „uzklikom" (!) nisu u prilogu uvršteni, jer vrlo riedko dolaze ; a kada ih je treba uvrstiti, onda osim uzklika pišu se i brojevi desno uz trozvuk ; ovi brojevi označuju nam broj stupca koji se na dotičnoj žici uhvatiti ima, želi li tamburaš taj sazvuk dobiti. Ü primjeru 8. imademo u trećem taktu akord C sa uzklikom (C!) uz kajde nalazimo desno brojke. Ove brojke treba uviek čitati odozgor dolje t. j. od najviše kajde prema najkrupnijoj i prema tomu prste ložiti na onaj stupac, koji nam brojka označuje. Kajda gis u trećem taktu označena je brojkom 1, t. j. na prvih dvih žica imam uhvatiti „prvi" stupac; kajda e u istom taktu ima brojku 2, t. j. na srednjoj žici imam uhvatiti „drugi" stupac; napokon kajda c u istom taktu ima brojku 1, t. j. na zadnjoj (najkrupnijoj) žici imam uhvatiti „prvi" stupac.
3
34
Udarim li sada jednim mahom o sve četiri žice zadobiti ću za-željeni sazvuk C! itd.
Kod bugarije I. spomenuti mi je još sliedeče :
a)  Bugarijaš I. ima kod udaranja na to paziti, da mu se trzija uviek nalazi u sredini izmedju otvora glasnjače i zadnje krstnice na hvataljci.
b)  Svaki i najmanji dodir trzalice sa daskom glasnjačom valja isto tako izbjegavati kao što i svako zapinjanje trzaličino o pojedine žice.
c)  Desnica treba da je kod udaranja u pregibu malko sagnuta prema daski glasnjači, a kloniti se je svakoga ukočenoga i preoštrega udaranja. Svaki forte ili fortissimo treba kratko i oštro izvesti, đočim naproti svaki piano ili pianissimo polučuje se lahkim dodirom o žice bez ikakove oštrine. Kod pratnje vrlo nježnih pjesama treba na mjestih označenih znakom pp o žice udariti trzijom sasma pri kobilici izpod otvora glasnjače.
d)  Bugarija I. rabi se samo u tamburaških sborovih, a pošto joj je glavna zadaća pratiti melodiju primasa u sazvucih, to je buga-riju I. moči vrlo lahko i brzo naučiti — zato se i kod sastavljanja tamburaških sborova može njena partija podjeliti i manje muzikalno obrazovanim.
10. Bugarija II.
Bugarija II. (vidi prilog si. 9.) ima četiri žice od kojih su prve dvie na desnoj polovici hvataljke ugodjene u glasu d = ÖjpE^E
treća ili srednja žica u glasu h = ^==!j  a  četvrta   najkrup-
i
li-
nija u glasu g = BSč              - dakle u ^-durnom trozvuku g, h, d,d =
i
Za prve dvie žice d rabi se žica broj 11, za treću (srednju) žicu h rabi se žica broj 7, za četvrtu (najkrupniju) žicu g, rabi se žica broj 4. Na bugariji II. nalazimo obično 10-12  kretnica, svaka
35
žica imade svoju kromatičku ljestvicu. Prve dvie žice đ hvata prst uviek zajedno, dočim se ostale žice h i g hvataju svaka za sebe. Za hvatanje rabi bugarijaš II. tri prsta lievice, malim . (četvrtim) prstom ili palcem ne hvataju se nikada   nikakovi   glasovi ni sazvuci.
Prazan prostor od jedne krstnice do druge zovemo stupcem. Krstnice na hvataljei poredane su tako, da svagdje obuzimlju čitavu hvataljku. Na bugariji II. ne izvadja se nikada nikakova melodija, ona poput bugarije I. prati neprestano ariju primasa uviek u sazvucih. Bugarijas IL mora da nauči na pamet hvatati sve ' sazvuke, koji su mu za pratnju po kajdah nuždni, a pošto su mu žice inako ugodjene od bugarije I. to mu valja sazvuke drugčije hvatati nego li bugarijas I. U prilogu ove knjižice ocrtan je svaki sazvuk napose pod naslovom „Dur (moli) akordi za bugariju II."
Kako se pojedini nacrti tumačiti imadu, kako treba označene sazvuke hvatati spomenuto je u prijašnjem §. 8. kod bugarije I. sve to ima se uporabiti i kod bugarije II. Isto tako vriedi za bugariju II. što se trzanja i načina udaranja tiče sve ono, što je za bugariju I. u prijašnjem §. 8. navedeno.
Bugarija II. rabi se ponajviše samo u tamburaških sborovih, ali ju danas nalazimo u rukuli pojedinaca, a tada služi običnokao pratnja uz pjevanje. Eadi krupne ugodbe svoje vrlo se dobro razabire ova vrst tambure u sbornom tamburanju kod pratnje pjesaraa i popievaka u razstavljenoj formi. Najobičniji načini pratnje u razstavljenoj formi jesu ovi:
Način 1. G                         e                            G7          e            e7             e
Način 2. G                         a                       G1                      C
*
36
G
G,
Način 3. G                G
F
=f ^~=^^^~=^-^IS^§35litd ¦
^r    -+*^»   ^  ¦+     zî   -*     z±  •*       i   "*     z±   ¦*
0   0   0   0
2   0   11
0   2   12
G
Način 4. C
,&5~
-8—3^H-»—H
=q=q:
0   0
©s*
^H*-

Po načinu 1. treba trzijoni udarati svaku žicu napose i to najprije najkrupniju žicu g, onda sliedeću A, onda prve dvie d. U drugom taktu uhvatim najprije sazvuk e-moll i opet udaram svaku žicu napose od najkrupnije prema najtanjoj. Prve dvie žice livata prst uviek zajedno.
Po načinu 2. treba da opet udarim svaku žicu napose; kajda g — označena je brojkom 5 — što znači, da na prvih dvih žica imam uhvatiti peti stupac. U sliedećem taktu imam uhvatiti sazvuk fl-moll ; brojke izpod kajda označuju opet broj stupca ; za prvu kajdu a uhvatim na zadnjoj žici „drugi, za sliedeću kajdu c na srednoj žici „prvi", za daljnu kajdu e na prvih dvih žicah „drugi" stupac, a za kajdu označenu brojkom 7 imam uhvatiti na prvih dvih žicah „sedmi" stupac itd. Ove brojke nisu neobhodno nuždne jer tamburaš i onako viđeći slovo nad sazvukom lahko iz priloga nauči kako treba hvatati dotični sazvuk; obično pišu se samo brojke za prve dvie žice.
Po načinu 3. treba da tamburaš izmjenice udara raznim redom o žice ; do sada je obično udaranje bilo pravilno od najkrupnije do najtanje redom, u ovom slučaju (način 3.) ima bugarijaš II. udariti najprije zadnju (četvrtu) žicu g, onda prve dvie d, zatim treću », i opet prve dvie d, istim redom i sliedeći akord Gi. Čim samjednom uhvatio n. pr. akord F-dur u trećem taktu, onda imam prste tako dugo ostaviti na hvataljci i glasove držati, dok nisam cieli sazvuk odigrao.
Po načinu 4. ima bugarijaš II. izvadjati šestnajstine u raz-stavljenom obliku. Izvadjanje kajda te vrsti trzalicom dosta je tegotno ;
37
najbolje je, da bugarijaš IL ovakove sazvuke ne udara „trzijom" veé „palcem" desnice.
Bugarijaš II. vieža si lagljega i narednijega tamburanja radi poput bugarijaša I. oko ramena vrpcu. Partije bugarije II. neka pre-uzimlju oni, koji su manje glasbeno obrazovani, glavna zadača budi svakoma bugarijašu, da što bolje nauči na pamet ovdje u prilogu navedene sazvuke — jer će tada nz učitelja ili drugog muzikalno obra-zovanoga čovjeka vrlo lahko i brzo svladati sve one glasbene forme i zahtjeve, koji mu u njegovoj partiji dolaze. Ustraja li se gdjegod tam-bnraški sbor, onda če dotični učitelj najbolje sa bugarijaši napredovati, ako ih postepice uviežba u sazvucih onim redom koiim su u knjižici pisani.
Učitelj neka skupi sve bugarijaše I. i II. i berdetaša te naj-prije neka uzme jedan sazvuk i njegovu septimu — ako ga sekun-daši znadu već hvatati, onda neka ih vježba ovaj sazvuk sa berdeta-šom udarati u raznom tempu i mjeri. Najprije u tročetvrtinskoj mjeri C/t Takt) t. j. berdetaš neka udari temeljni glas dotičnoga sazvuka — a bugarijaši za berdetom drugu i treću Četvrtinu. Dva, tri takta jedan sazvuk, njekoliko takta opet septimu toga sazvuka i to ne samo u iednoi mieri (Takti več i u iU 2U 6/s itd. Kada su se bueariiaši več donekle priučili na složno udâranje za berdetašem, onda neka se tekar nokuša koii komad no kaidah učiti Tamburaški učiteli neka kod svakoga novoga komada koii sbor želi naučiti uviek naipriie prodie komad sa bugariiaši i berdetašem onda tekar sa primaši Odmah u početku treba osobito bugarijaše  priučiti na diskretno uda-
ratli> __ nromisti li  sp to   to če hnp-ariiaši brzo   naučiti i nriučiti  se
onom nemilom udaraniu po buffariiah koie samo kvari piesmu te vriedia sluh i čuvstvo slušatel -' Udaranie naših inteligentnih Lmburaša treba da se iztakne finocom i niekim shvačaniem treba da vTki nuTJokažemo da se na iednostavnoi našoi tambur ci možemoi mi nayecatisrsvakim^^drug^m sZskim glasbim
11. Berde.
Vrst najvoéih tamburo je „berde" (vidi prilog si. 10.). Berde iinade četiri žice, od kojih su  tri  kovne, a četvrta naj-krupnija „crievna" (Darmseite).1   Prva   žica  na  desnoj  polovici hva-
1 U novije doba rabi se mjesto erievne žiee pletena kovna fl-žiea, kojaje znatno bolja od erievne.
38
taljke ugodjena je u glasu rf = EpE^EE3 druga žica iigodjenaje ta-kodjer u glasu d, ali za oktavu krupnije od prve, dakle u torn glasu : FgÉ=E=Ë!| treca žica ugodjena je u glasu g = ©±3=I=3  a  če-
tvrta (cTîevna)   opet u glasu g ali za   oktavu   krupnije   od   prijačnje, dakle u glasu = EÜ=T
Za prvu žicu d rabi se broj 4.
Za dragu d rabi se broj 6/0.
Za treću žicu g rabi se broj 0 (ništiea).
Za četvrtu žicu g rabi se crievna Contrabass D-žica."
Krstnice su na hvataljci tako razpoređane, da obuhvaćaju na svila mjestih čitavu hvataljku. U prilogu nacrtaua slika 11. pokazuje nam toenu razdiobu i položaj glasova na hvataljci.
Prst hvata uviek po „dvie" žice na jednorn i to ili prvu i drugu žicu (na lievoj polovici hvataljke) zajedno ili treću i četvrtu (crievnu) žicu (na desnoj polovici hvataljke) zajedno. Berdetaš ne smije hvatati glasove na svom glasbah šiljkom prsta kao što ostali tamburati, već treba da cielom dužinom prsta hvata glasove u sredini izmedju dva stupca. Eedovito hvataju se glasovi dvima prstima, kažiprstom i sred-njakom lievice, kađkada i trima prstima a više puta i cielom lievom rakom prema tomu kako ie berdetašu naređniie i laelie Palcem lievice ne hvataju se na berdetu nikada nikakovi glasovi.   '
Hvataljka berdetova imade u svem 12 kretnica; prazan prostor od jedne do druge krstnice zovemo „stupcem". Na petom stupcu (na desnoj polovici hvataljke) nalazimo obično lagljega i preglednijega tamburanja radi — umetnutu crnu ili bielu točku.
Prema siici 11. (vidi prilog) obuhvaća hvataljka berdetova ove glasove:
a) lieva polovica hvataljke :
s^^&ÉËl
g      gis     a     ais      h       c      eis
ostali glasovi hvataju se na desnoj polovici hvataljke. 1 Hi pletena kovna 0-žica.
39
b) desna polovica hvataljke :
-0-
\=&=tz

*E3=fe=ÉEÉ=fe=e=
đ     đis      e       f      fis      g     gis     a    ais     h      c    ' eis     d
Za berde rabi se basovni ključ §)i
Za sve ostale vrsti tambura guslen ključ : E
a) Držanje berdeta.
Eučieu berdeta treba obuhvatiti lievicom sasma gori pri konjiču i to tako, da ručica ima svoje središte u jamici izmedju kažiprsta i palca lievice; đolnji kraj berdeta (žvekalo) stavlja se na tlo, desnom nogom podupire se dolnji kraj zvekala, a da berde sigurnije i evršee stoji, nalazimo na dolnjem kraju zvekala drveni šiljak, koji je na kraju proviđjen oštrim željeznim rtom. Kod udaranja treba da bude čitavo fflasbalo koso na lievu stranu poenuto a berdetaš nri torn mora „stajatil
6) Udaranje trzijom.
Berdetaš udarajući u svoje glasbalo ima posebnu trziju od roga (Horn) koja ima oblik a), b), c), d) (vidi prilog si. 16.). Trzija je u sredini prilično debela, a na krajevih a), b) sve tanja i tanja, al ne smije da bude takova, da bi se dala previjati. Ovakovu trziju prave obično tokari ili češljari. Kod udaranja ima se trzija nalaziti u sredini izmedju otvora glasnjače i zadnje kretnice hvataljeeve. Kod udaranja maše (kliže) berdetaš trzijom ili po prvih dvih žica ili po trećoj i četvrtoj žici ; svaki i najmanji dodir trzije sa daskom glasnjačom imade se izbjegavati. Trziju valja desnicom uhvatiti u sredini c), d) (si. 16.) i to kažiprstom, palcem i srednjakom desnice, mali prst desnice može se lahko nasloniti o dasku glasnjaču, da udaranje bude laglje.
Bile kajde pisane u kojoj mu drago formi, to berdetaš sve vrsti kajda izvadja na prosto samo udaranjem, trzati na berdetu nije mo-guće, - barem za slušatelja je vrlo neugodno — jer pravilno i jed-nomjerno trzanje na berdetu vrlo je primitivno - sam način držanja berdetova onemogučuje svako uporište desnice, koja pri trzanju naj-veću zadaću imade.
40
Berde rabi se samo skupa sa iniini tamburami, berdetaš je temelj i duša svakomu sboru, po njemu valja da se ravnaju i primasi i bu-garijaši. Udaranje njegovo mora biti osobito kod veselih komada živahno, oštro; berdetaš mora poput biserničara svojim živahnim uda-ranjem uzdržati dobro volju i oduševljenje ostalih tamburaša.
Partiju berdeta neka preuzimlju oni, koji su vješti čitanju kajda i čvrsti u podavanju tempa i mjere. Slabo glasbeno obrazovani neka se ne laćaju berdeta, osim ako ima u sboru dva berdeta — onda može i slabiji pomalo uz vještijega uvježbati se.
Priredjuju li tamburaška družtva javne koncerte u dvorani ili u vrtovih, onda svi tamburaši sjede do jedinoga berdetaša, koji stojeći u svoje glasbalo udara.
Tamburaši neka posjedaju na način, koji je u prilogu ocrtan pod naslovom „Razmještaj tamburaškog sbora" (si. 17.). Tamburaški ravnatelj neka se postavi u sredinu sbora, lievo do njega u prvom redu bisernice, do njih kontrašice, u drugom redu na istoj strani brač I., do njega brač II. i III. ; na desnoj strani u prvom redu bugarije I u drue-om redu bugarije II. U zadku, naproti ravnatelju sbora neka se smještaju berdetaši licem prema ravnatelju.
Najbolji tamburaši neka posjedaju sva prva mjesta, do njih re-domice manje vješti.
Imade li u velikom sboru toliko bračeva, da svi ne mogu u jednom redu sjediti, onda neka se brač II. i III. smjesti u trećem redu lievo od ravnatelja, iza brača I.
Udaraju li tamburaši kod javnih produkcija na pamet komade onda neka posjedaju svi u polukrugu i to tako, da ravnatelj bude u sredini, liev« od njega bisernice, zatim kontrašice i bračevi neka posjedaju jedan do drugoga u polukrugu ; u sredini toga polukruga neka se smjeste berdetaši, uz ove neka posjedaju bugarijaši I. i II. desno od ravnatelja. Berdetaši stoje tako, da licem u lice gledaju u obćinstvo, dočim ravnatelj okrenut je tako,  da licem u lice   gleda u berdetaše.
12. Broj članova u tamburaškom društvu.
Tamburaši mogu se prema broju tamburaša i vrsti tambura raz-ličito porazdieliti. Tamburaško družtvo može sastojati od 3, 4, 5, 6, 9, 11, 18 članova, te ih prema tomu dielimo na tamburaške tercette, quartette, quintette, sextette, male i velike tamburaške sborove.
41
a) Tamburaško družtvo od 3 člana:
1. bisernica (ili jedan brač I.) 1. bagarija II. 1. berde.
b) Tamburaško družtvo od 4 Slana:
1. bisernica (ili jedan brač I.) 1. bugarija I. 1. bugarija II. 1. berde.
c) Tamburaško družtvo od 5 članova:
1. bisernica (ili jedan brač I.) 1. kontrašica (brač II.) 1. bugarija I. 1. bugarija II. 1. berde.
d) Tamburaško družtvo od 6 članova:
1.  bisernica.
1.  kontrašica.
1.  brač I.
1.  bugarija I.
1.  bugarija II.
1.  berde.
e) Tamburaško družtvo od 9 članova :
1.  bisernica.
1.  kontrašica.
1.  brač I.
1.  brač II.
1.  brač III.
2.  bugarije II. 1.  bugarija I. 1.  berde.
42
f) Podpuni mali tamburaški sbor od 11 članova:
2.  bisernice.
1.  kontrašica.
1.  brač I.
1.  brač II.
1.  brač III.
2.  bugarije I. 2.  bugarije II.
1.  berde i jedan tamb. ravnatelj.
g) Podpuni veliki tamburaški sbor od 18 članova :
2.  bisernice. 2. kontrašice. 2. brača I. 2. brača II.
2.  brača III.
3.  bugarije I.
3.  bugarije II.
2. berdeta i jedan tamb. ravnatelj.
A) Podpuni veliki tamburaški sbor od 23 člana:
4.  bisernice.
2.  kontrašice.
3.  brača I. 2. brača II. 2. braca III.
4.  bugarije I. 4. bugarije II.
2. berdeta i jedan tamb. ravnatelj.
Na ovakav način moči je sastaviti još veće sborove, samo valja paziti na to, da bude medju pojedinimi vrstmi tambura njeki razmjer ; u sboru treba da bude razmjemi broj bisernica i brača I., kontrašica i brača II. i III. Broj bugarija ovisi o broju svih primaša; na svaka 2 primaša može se uzeti po jedan bugarijaš, na svaka tri bu-garijaša po jedan berdetaš.
43
Čira je društvo veće, tim je i težje postići složno, korektno i jedinstveno udaranje i trzanje; veliki tamburaški sborovi po načinu g) h) neka se ustrajaju samo sa dobro uvježbanimi tamburaši, a nipošto sa početnici.
Tamburaški sbor početnika neka se ustraja po načinu f) ; neka broji samo 11 članova. Za one, koji ne imadu prilike u tamburaških, družtvih udarati, najbolje je da si slože tamburaški tercett ili quar-tett po načinu a), b) ali tada neka se ne vježbaju i ne muče s onimi komadi koji su za podpurn" tamburaški sbor pisani — imade u izašlih partiturah i takovih komada, koji su lih za tercette ili quintette pisani.

P.
Čast mi je ovime priobciti Vam, da su izašle sliedece nove tamburaške partiture:
1.  Bolero (španjolski ples)
2.  Polka des Mandolines     .    .
3.  Napuljska barkarola   .    .    .
4.  Mazurka (Gjure Eisenhutlia)
5.  Euski ciganski valcer     .   .
6.  Španjolska pučka popievka
7.  Dunavski valovi (valcer)    .
8.  Krasni sarafan.....
9.  Selsko kolo......
•        ¦        -        •
cieiia for.
f                              •
.60  novč.
— .60       . —.30      . —.60      „ -30      „
—  BO       „ 1.30      „
-.30      „
-.60      „
10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 2.. 22. 23. 24. 25. 26. 27.
Nadalje iinade još u zalihi: Karišik iz opere „Nikola Šubić Zrinjski" ciena Bebica (polka francaise)    . Junačka četvorka     .   .   . Zagrebačka koračnica  .   . Junak iz Like (Koračnica) Koračnica iz opere „Prodana nevjesta" Sretan imendan (mazurka)    . Loin du bal (Valse brillante)
Nemanjino kolo.....
Bugarski napjevi.....
•        ¦        ¦.        *
»        •        •
•        *        ¦
Sbogom more . . . Koračnica „Zvonimira4 Turska straža . . . Sbor derviša . . . Moje milje (mazurka) Valse elegante     .   .
Odluka.....
Svatovska koračnica
v        n        •       •
n n
»
n «i n
M
n
55 39
for.    1.50
n     -.60 1.30
n     -.60
n     —.60
u     —.60
n     —.50
„       1 -
n     — 60
n    --6°
n       1.20
n     —.60
n       1.20
„     —.90
„     —.60
»     —.60
„     —.30
„     —.30
nč.
Kratka uputa u tamburanje po kajdah.
treće izdanje.
Ciena 1 for. 20 nove.
Milutin pl. Farkaš
Zagreb, Gundnlićeva ulica 6.
n
n
j;
»
n
»
n
n
n
»
»
Tisak A. lirusine u ZagrebU.
Obaviest.
"^fž^p""
Kod podpisanoga dobivaju  se  sliedece  tamburaške
partiture:
1.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
11.
12. Loin du bal  (Valse brillante)   1  for.
Turska straža.....	1  for. 20	nove.
Sbor derviša (orientalna scena)	90	n
Moje milje (mazurka) .    .    .	60	n
Koračnica Zvonimira    .    .    .	60	»i
Valse elegante (lahak)      .    .	60	«
Odluka      .......	30	»
Svatovska koračnica    .    .    .	30	n
Sretan imendan (novo izdanje)	50	ri
Junak iz Like (koračnica)    .	60	»
Koračnica iz opere „Prodana		
nevjesta".......	60	«
Zagrebačka koračnica       .    .	60	'i
•                        m
•      •      "
60
60
1  for. 20
13.   Nemanjino kolo
14.  Bugarski napievi
15.   Sbogom more! (brač solo)
16.   Skladbe za brač I. i glasovir
(17 izabranih liepih komada)   1 for. 50
IvLIl-a.tirx pi- šarlas
Zagreb, Prilaz br. 4.
«i
¦c»
Cienik tambura
tvrdke
t stjspuöw. aisA
Lado arsis:a ^lica Tor. SS.
Bisernica	obična sa	čivijami	3	for.	sa	mašinon:		i    G for
n	fina	„	4	„	„		,.	8   „
Kontrašica obična „		„	3	„	„		„	G    „
„	fina	„	4	n	»		„	8    „
Brač 1.	obiöni   „	„	4	„	„		„	7    „
„	fiui	„	6	„	,.		„	10   „
Brač II.	obični   „	„	5	„	„		„	8   „
„	fini	A	i	ft	X)		ft	11    „
Brač III.	obični   „	„	6	„	„		„	10   „
j)	fini	»	8	„	„		„	12    „
Bugarija 1	1. o*bična „	„	5	„	„		,.	8    „
„	fina       „	„	8	„	„		ji	10    „
Bugarija II. obična „		„	G	n	r		n	10   „
»	fina       „	»	8	»	fi		»	12    „
Berde ottóni sa		čivijami	od	26	for.	do	44	for.
„	„       „	mašinom	„	32	„	„	50	a
Tambure   za   cieli  zbor od 8 osoba,   obične sa mašinami i berdetom, narodnimi   vrpcami,   pričuvnimi   žicami   i   trzalicami   ukupno   88   for.
Tambure fine za cieli zbor od 8 osoba sa mašinnmi 110 for.
Mašine male, fine......    3  for. —  novč.
velike  „       ......    3     „   50     „    "
za berde običue    ....    3     „    —     „
„      „      fine.....    4    „    —      „
„      „       sa novim srebrom    6     „    —      „
Čivije obične črne 1 komad  3 n.   -  Čivije fine črne  1  komad 5 n.
Sve vrsti žica i trzaliea uz umjerene eiene.
Ilustrovane cienike šaljem na zahtjev franko.
Iliea broj 49. - ZAGREB - Iliea broj 49.
preporuča
svoje .skladište tamburiea:
Bisernica (kontrašica)    5 for., sa mašinom  10 for. Brae I.
*****                                              5 *                    5 *¦                                       ? 1
Brao II. III.     .    .    .    9    „    „        „         14   „
Bugarija I.      .    .    .    7    „    „        „         12   „
Bugarija II.     .    .    .    9    „    „        „         14   „
Berde mali........     35—40   „
Berde veliki.....•    •    .     50—60   „
Na zahtjev izradjuju se fine tambure iz ebanovine uz primjerenu cienu.
Veliki izbor trzalioa  gotovih iz  kauöuka i želrine kore po 5 i 10 nove. komad.
Trzalice za berde iz roga po 20 nč. komad.
Graditeljica tambura
TSRLZ!J& KOYJ
Zagreb, Lica br. 47.
preporuča
Bisernice      ...........od    5—10 for.
Brač I...........„      9-20    „
Brač II. i III..........      9-14    „
Bugarija I...........„      7—12    „
Bugarija II..........„      9-14    „
IJerde............„    30-60    „
Trzalice za primaše     .    .     .     .     ,    po    5 novč   komad „   sekundaše     .     .    .    .      „    10     „ „      berde.....„   20      „
Žice za tambure kolobar 20 nove.
Lgr Na zahtjev šalju se  cienici franko.
Ova je tvrdka nagradjena prigodom jubilarne izložbe u Zagrebu sa počastnom kolajnom god. 1891. i zlatnom kolajnom god. 1892. prigodom medjunarodne glasbene i kazalištne izložbe u Beču.
PRILOG
KEATKOJ UPUTI U TAMBUKANJE
PO KAJDAH.
(16 SLIKA, 2 SKRIŽALJKE ZA HVATANJE SAZVUKA ZA BUGARIJU I. I BUGARIJU II.)
y.-
•    * T Vo «> -«i N •i  • :t j: <eN Q      - ¦ o    --Vb   • O							
							
							
				A			
				*$&			
				x™			
							
							
							
							
	X   .		*^"'				
	/	'v1*					
		éV't&O/e^K-' „    snot OC.     C*sru>rrL4I     Žo&sfčC sync    "   ^JL      1&4/eiJ? OLsCf e*!     <* Z^n. ocšZcCjdt,					
							
			«*•				
							
	i	A					
		vW					
		«        -       ¦            J^^J    "sit-					
							
	i ¦¦'•¦-------------						
							
	—  «*•						
	... j%.. = »-*						
							
				.    .1	Jtt	
						
			«&**			
		t^				
		—w		Tfo">		
						
"H
^
Lis-
-. 3.-
¦ •»'¦¦ ¦S KJ            ss-o							
							
				tv, &			
	B-						
	"  4						
	*te		v<©				
							
							
					.«*$»		
							
	= p-				w —		
	=^						
							
				'			
			;*$_				
		v#&.					
	-i*=-						
							
							
							
		_îJ&_					
	i (       ——		**				
			N®				
	l)^						
							
.Y.-
							<: t* la*
				a*		+	
		et*		V		= y	
		W	—ai m			-K	
			—Vf ft»				
							
				ä.^8			
			-«•L?			T •¦+¦	
			.^—		—e&~r"	«            ...f	
					—mB-^~	------------.....'   t !	
							
					iffc^		
			Äv.		**P   '	*T	
							
				>p^			
						.....      »	
							
¦		«			Ä"N		
				--#1»	w	•  - .1,   _	
			• u			e	
							
_.<5\-
s] *>
S


:4
â

W
:s9c
^
¦^
«v
-.L.
						•üä	-  ^J> -         Co ^b
					«fc*		
					®~*-	"T	
					¦»^	¦ 3	
					($		
						^3---          -*	
							
f				«"			
				W	m^	.1,   .	
					V	.. i .	
							
						"^3"	
							
				«k^>			
				w			
			9			'3	
					ft ^		
						J.	
							
					ifln		
						T -* ^ r	
					®A	"3	
					^^		
							
;							
/y
~7'~
•1     - ¦ Ni-Vi ¦v es							
							
			^#				
					AS		
	-- 4		<Bi		e*W		
	T		^				
							
							
					«»		
							
	-^?=.			(S§i	e} ®		
	4----------------------			v^			
							
							
							
	<» • • •		^(•fcfc				
							
							
							
							
	q		«>@				
	t   ¦¦'		ÉS6				
		fffe	«^«3				
							
							
_.*.-
						4	j: t? -   S-"v ' 0                        JVv <*> • ""K
				—1®^			
				<8»			
				%&		-* -	
					* •*		
							
							
							
						-------- »\ -	
					®^		
					fg^ta		
						¦die:	
							
		Efe^					
		ffifc*-				-  -   »	
							
			%-*¦				
							
							
			«.v>				
			—SSh^t				
			w—			--   *	
				i___W-^		----------------t	
n							
-•s-
¦ - , H							
							
				^#			
							
			*Si	e*® -			
			V®				
							
		"35111—					
	s.						~
	-- +			c^fS?			
	i,----------------------	v«					
							
							
	¦ i	Ä					
	-- +						
	|	V»®'					
							
							
	k   ¦ ¦			e»®  -			
	i 5					<&&¦¦	
						5^6?	
	&			¦^m-			
							
-,/0.-
^
&
i
_.//!_
Sj  o > V o o		'					
							
				^0Z			
							
	\<* '   ¦						
	l*v						
							
			.m.				
			•^©				
	• 'k-	iflfSy					
	y	-^-					
	«**»						
							
							¦
							"
	¦¦!»••	Ä					
	¦ '•'	^j® ¦	dBßtt				
	\>		;^P~				
							
							
							
							
							
	¦  A%						
							
_./L._
						«-Č	h .. *» * _________     .
				Olk^			
				—^^—		---------ti -..-----. .• .	
.		—fiSfttT	'  Wfc.				
		—)|gw				¦ ¦ .   .   |	
							
							
						+1 ¦--. .JL	
						---------T --	
						'	
						-------d 4-1	
							
							
						x| --+	
				—$&?5		------------- ..ii .	
				.•_SÜÜ2			
							
							
					~w— ¦		
			-«SP				
				"3HZ			
							
'							

•S
*
J
4
4


V
VV-
»• • -
% • •
I»- -
11% -
-.43,-
<$c
_./*.-
							•*
			s***				
			$»	«&¦*•		..... tl .	
				®			
		jg&tU					
						.      .    «It -	
							
							
				ffl^	""'S»s^	¦     ¦   ¦+•   -	
				%H»		-de. .....	
			~®^				
						1,1	
							
				—i^î.			
					___®L."V	-------^	
					^		
			Ä*				
						V	
							
			«&***		-		
			*®		tói-	JL	
				—afflfo *J	w	. . . 1 . . .	
1				.... w $*		------r— . • • l , -.	
							
-./*-
¦$        •         ¦	• • •¦ • —						
				m.			
	- « •-------------	•		—48fe—-			
				e^W			
	-î*			T^*~~			
							
							
						^w~	
	¦lfc ¦ ¦   -				**#&		
	J te				qgg—		
	-**			W   •			
							
							
				«SUL.			
	. u . • - ¦	43h					
	*" +• •	v"» n	A				
	i-f ¦ a . . •------		^©				
							
				vst^k—			
	-» • •--------			"  <Sh			
	-   » '-----			c^P			
				^«w			
							
-./g..
						W _i_i	1      ^
					fflh^		
						Tl-	
					•*	¦T ---------------------------------. . - < i	
					__W**	•    •   ¦   • J	
							
							
				0k		y|	
				•tf		... ' T-	
					----$gž----	<3~	
¦							
					«&"*¦		
				Ä^	w	¦^	
			—Ä5^-	V		---------¦ 1	
			- ^>			--------------------- 1	
	1						
					ft**		
						+   J	
					1----ft Ka		
							
							
-¦rt-
"K    * : r   * i     . o *• i							
					»TÄ-----		
	1 •• = < -		A		ii_^p-----		
	"JL	\	^				
	¦¦¦ w — »... —		f®				
							
					«h		
	-.U"				-52-SB—		
				v."W~	Mo		
	• \% —				c^V		
							
							
			rt fâ				
	-.....						
	- !»••¦					•	
	¦ i)*						
	- , | ,-----—						
			" ot^t	---------			
							
		d?&					
	t	yjma^	-—A-				
			^w^				
							
//.-
-19-
H* k: *•           • V to ---------------------------LL	|						
	i-----------------------			~.<a			
	i •		fill	^W			
	.. %, ,     ----		V.W	iffh			
				<*»			
							
							
				""w			
	1   • •	At——		^y"			
	T						
	¦ (, .--------------------------------	>.W					
							
		ja—					
	'    1"						
	.      ^.	'vw					
	11*						
							
							
	T   '					tt	
						a-^	
	I  *						
	IT   '*'   " 1   ~*^			V.V			
							
- . LQ.~
k *°
-ffito
UH
I
-¦L/¦-
-.ZZ.-
j^cunoo	Z.
	w
SEEmEk	
éF^jEBe	
tâ>od serble Co   . -	
	
-.^3.-
cfCuoOLc
X^E^ce   . -
_.Ä-y._
yMoci.
teccs
_.,$$•.-
XâJCouS.
ce
¦Gracco,  Jr.
.%L.-
rftofc«, 6,
^Lcc:jr.
n a)
fM«,?.-
¦^racsčtsc.  ~7T'.
~.zs.~
-•*?•-
McJCa,/O
iA/eA.cte- ¦
-.31..
0    0         «   0
m
Si
^m
^^p
PU
*
I
tfUoc  //._
*
m
wTPiin
%
huH

%#^
^p?
é=é
^s
-éeeâE
<7CueotÓCyo'noc ^exuc&Cdc.   .
_.^._
Mctoca.			l •	&#* /3.	
CO              1		f	'a	/y.                ¦O-	
II	il!			II	II
'\	i		J<1	il	'/
r	/	Î		O	
			*		
			^		
			V		
& «.|-	1   /		^ > L	a-	
		I	*!		
		I	S	M	m**
e *-	/			e-	
			a,		
&A, //					
/»				* \<L	
ti.—			w	¦~1Cw	
			4		
-.33.-

l^



I
>-*


^
^
v&u?*voabac

M        M           Jj*



NARODNA   IN  UNIUERZITETNA KNJIŽNICA
0000043G100
A00000436100A