KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 81 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUAR A 1941
BR. 16399
Ing. Gelmetti Antonio, Venezia, Italija.
Rezervoar za isparljivo gorivo hidrostatički uravnotežen i sa izjednačenim
pritiskom
Prijava od 22 septembra 1939.	Važi od 1 aprila 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 23 septembra 1938 (Italija).
Ovaj' se pronalazak odnosi na rezervo-are za isparljivo gorivo a naročito na one, kod kojih je spoljni i unutrašnji p riti sak izjednačen i koji se održavaju u hidrosta-tičkoj ravnoteži.
Poznati su razni oblici konstruktivnog izvodenja rezervoara za isparljiva goriva, izradenih od cigala ili od betona, kod kojih se zaptivanje postiže hidrauličnim pu-tem. Ti se rezervoar! sastoje od jedne komore za smeštaj goriva, koja je spolja opkoljena j e dni m slojem vode, koji se odr-žava pod izvesnim pritiskom nešto večim, nego p riti sak u gorivu smeštenom u to j komori.
Ovaj suvišak pritiska u spoljno) vodi sprečava prodiranje goriva kroz zidove komore, čak i kada ovi zidovi nisu sami po sebi neprebojni.
U torne cilju, obično se voda uvodi u prostor izmedu dvostruko izgradenih zidova i u rezervoar za vodu predviden na krovu rezervoara za gorivo.
Kod nekih drugih načina izvodenja, prostor izmedu zidova zamenjen je gustom mrežom cevi od poroznog materijala, koje su ugradene u samim Židovima rezervoara za gorivo, kako bi se na taj način uspo-stavio, kao i u rani j im slučajevima, nešto veči hidrostatički spoljni pritisak, nego što je pritisak u gorivu, predvidajuči isti ras-pored i na krovu i na dnu rezervoara.
Isto je tako poznat način za izbegava-nje i sprečavanje isparavanja goriva u samo j unutrašnjosti rezervoara, koji se sa-stoji u torne, da se na dno rezervoara upu-
sti izvesna količina vode, kako bi ona neprestano potiskivala gorivo sv e do samog krova rezervoara. Do sada su ti uslovi za-dovoljavani, u pomenutim tipovima rezervoara sa hidrauličnim zaptivom, na dva razna načina i to: Upuštanjem na dno komore sa gorivom iste količine vode kao što se nalazi spolja u prostoru izmedu duplih zidova. Istovetnost pritiska vode usposta-vljala se pomoču neposredne veze izmedu dna komore za gorivo i dna prostora izmedu dvojnih zidova. Drugi način bi o je, da se na dno komore sa gorivom upusti izvesna količina vode, koja je nezavisna od spoljnjeg vodenog obmotača koji osi-gurava zaptivenost, a- ovo se obavljalo pomoču jedne piezometričke čašice sa stalnim nivo-om ili pomoču podesnih pumpi.
Po prvom načinu uspostavlja se nešto veči pritisak u gorivu nego što je pritisak u spol,jnjem vodenom obmotaču srazmer-no višini obmotača, te se prema torne, radi ptklanjanja isparavanja gubi na sigurnosti hidraulične zaptivenosti. Drugim se načinom uvode konstruktivne kompliko-vanosti i daje se mesta vrlo ozbiljnim teš-kočama, ako se brižljivo ne nadgleda razlika u pritisku pod ko jim se vrše ta dva o-dvojena napajanja vodom.
I jedan i drugi način da ju mesta uspo-stavljanju znatnih razlika u pritisku koji dejstvuje na konstrukcija rezervoara. Re-zultatni pritisak veoma je promenljiv i menja se bilo prema količini i gustini sadrža-nog goriva, bilo prema pritisku u spolj-njem vodenom obmotaču, bilo prema razli-
Din 20.—
ci izmedu spoljnjeg i unutrašnjeg pritiska vode za punjenje.
O vaj pronalazak ima za cilj jedan nov oblik konstruktivnog izvodenja rezervoa-r.a sa hidrauličnom zaptivenošču, u kome se samo jednim napajanjem vode istovre-meno postiže:
a)	Sprečavanje prodiranja isparljivog goriva kroz zidove.
b)	Sprečavanje stvaranja parovitih ili gasovitih slojeva ili prostora u unutrašnjo-sti rezervoara.
c)	Smanjenje na minimum, k o ji je prak-
c) Smanjenje na minimum, koji se praktično ništavan, moguče razlike u pritisku koja bi dejstvovala na strukturo rezervoara.
,d) Otklanjanje promenljivosti u pome-nutoj razlici u pritisku bez obzira kako se menja bilo količina i gustina goriva sadr-žanog u rezervoaru, bilo višina vode, nad kojom se gorivo nalazi.
e)	Automatsko uravnoteženje svake promene u pritisku u rezervoaru, koja bi bila prouzrokovana nekim sp oljnim uzro-cima kao nepravilnim rokovanjem, raznim infiltracijama, termičkim ili sličnim premenama itd.
f)	Pranje unutrašnjih zidova rezervoara čak i kada je on pun goriva putem o tičanja vode sa krova ka dnu rezervoara.
g)	Svodenje na minimum, koji je praktično ništavan, brzine priticaja vode u u-nutrašnjost rezervoara.
Pored gore izloženih preimučstava, po-stižu se i druge praktične i ekonomske koristi, koje je suvišno o v de nabrajati.
Nov konstruktivni oblik rezervoara prema ovom pronalasku razlikuje se od do sada poznatih ili sličnih rezervoara dvema glavnim odlikama, od kojih je jedna da se zidovi izgrade sa obodnim kanalima iliva-dama za zaštitnu tečnost, a druga da se poki op a c i dno izgrade na način, koji če biti detaljno opisan u sledečem.
Ove dve odlike mogu se primenjivati jednovremeno ili se iskoriščavati svaka posebice,
Radi boljeg pračenj-a opisa treba se o-bračati na priložene erteže, u kojima je na slikama 1 do 5 na šematički način prikazan vertikalni presek raznih oblika izvodenja rezervoara prema ovom pronalasku.
Zidovi 1 rezervoara za gorivo izgradenj su od mnogobrojnih periferiskih kanala 2, koji su napunjeni i koji pod svima okolnostima ostaju avtomatski napunjeni zaštitnom tečnošču, koja se najčešče sa-stoji od vode. Kao što se sa slike 1 može videti, prelivna ivica svakog kanala nešto je malo viša od dna kanala, koji se nalazi odmah više njega. Razume se, ova se raz-
lika u višini može načiniti omoliko malom, koliko se to želi.
Isto je tako i dno rezervoara zaštičeno jednim slojem 3 zaštitne tečnosti.
Poklopac 4 lebdi u ravnoteži koju us-postavlja razlika izmedu pritiska spolja i pritiska iznutra; on je po obodu snabdeven jednim hidrostatičkim zaptivačem 5.
O vaj hidrostatički zaptivač sastoji se od zaštitnog fluida, kojii stoji u slobodnoj vezi sa unutrašnjošču i sa sp oljno m okoli-nom rezervoara.
Pomenuti poklopac može imati debljinu i težinu prema potrebi, a takode može i-mati i svaki podesan oblik, kao što je to i primerima pokazano na slikama od 1 do 5.
Poklopac je spolja zaštičen slojem 6 od zaštitne tečnosti, koji stoji u slobodnoj vezi sa unutrašnjošču rezervoara i to baš kroz sami hidraulički zaptivač 5. Ili može biti zaštičen jednim slojem zemlje 7, kao što je to na slici 4 prikazano', ili i na jedan i na drugi način, kao što je to označeno na slici 3.
Kada je poklopac izraden u gore opisa-nom i prikazanem obliku, može se zapaziti, da kadgod se pojavi mak ar samo težnja da se proizvede m a i najmanja razlika u pritisku u unutrašnjosti rezervoara, to jest, depresija, koja nastaje bilo gubitko-m bilo izvlačenjem goriva iz rezervoara, za-štitna tečnost iznad poklopca utiče u unu-trašnjost rezervoara kroz hidraulički zaptivač i automatski uspostavlja ravnotežu pritisaka.
Napojili dovod sa avtomatskim regula-torom 8 za održavanje stalnosti nivoa, o-sigurava trenutno dopunjava-nje zaštitne tečnosti iznad poklopca ili u u ravnotežu ju-čem rezervoaru 9, ako se takav rezervoar predvidi, kao što je to prikazano na slikama 3 i 4.
Pomenuta zaštitna tečnost teče svojom težinom iz zaptivača 5 i preliva se u naredili kanal, a odatle u sve ostale uzastopne obodne kanale dužinom zida, puneči ih redom jednog po jednog, dok nivo prelivanja ne dostigne do dna rezervoara, tako da se time uspostavi i upotpuni zaštita svih zidova 1 i dna 10 protivu dodira sa isparljivim gorivom 11, koje treba da se sačuva.
Da se izbegne dodir isparljivog goriva sa poklopcem, može se predvideti još jedan sloj od neke druge zaštitne tečnosti 5, koja je lakša i od prve zaštitne tečnosti i od isparljivog goriva, a za regulisanje tog sloja, može se predvideti kakvo regulaeio-no sredstvo ili ulivna cev 12.
Radi vidljive kontrole zaštitnog nivoa u svakom kanalu i na dnu rezervoara, može se predvideti čitav niz kontrolnih cev-
čica 13, koje piezometričkom razlikom u svakom momentu da ju obaveštenje o količini fluida sadržanog u rezervoaru.
Kontrolna cevčica 14, koja istovremeno ima i prelivnik 15, čija se višina nivoa može podešavati, služi za kontrolu količine fluida sadržanog u rezervoaru pod predo-dredenim pritiskom, koji se održava višino m slobodnog nivoa u uravnotežavajučem rezervoaru 9 ili zaštitnom sloju 6.
Dodavanje ili izvlačenje goriva sadržanog u rezervoaru vrši se kroz jednu ili više cevi 16, koje su predvidene na vrhu rezervoara.
Za vreme dopunjavanja goriva, kroz prelivnu cev zaštitnog sloja na dnu izlazi odgovarajuča zapremina zaštitne tečnosti. Za vreme izvlačenja goriva iz rezervoara, u njega ulazi isto toliko zaštitne tečnosti kroz hidraulički zaptivač, dolazeči iz rezervoara sa stalnim nivo-om, koji se auto-matski dopunjuje. Usled toga, automatski su iravnjati i pri-tisci, čak i za-vreme oba-vljanja gore naznačenih radnji.
Prikazani tip rezervoara naročito je po-desan za čuvanje benzina, petroleuma, nafte i drugih ulja, a takode i industris-kih gasova.
K a da bude bilo zgodno da se upotrebi neki zaštitni fluid, koji je specifično lakši od fluida kojeg treba čuvati, dovoljno je da se obodni kanali po bočnim zidovima rezervoara načine izvrnutim, i da se postave kako u bližini dna, tako i u bližini krova rezervoara ili oko njegovog poklop-ca, pazeči pri torne da se smer hidraulič-kog zaptivača takode izvrne.
Zaštita sadržanog fluida dovršava se tirne, što se izmedu gore opisanog dna i pravog dna rezervoara uspostavi još jedan sloj zaštitnog fluida, koji stoji pod pritiskom regulisanim iz nekog rezervoara sa stalnim nivo-om; isto se tako i sa gornje — krovne Strane predvidi odgovarajuči o-tvoreni ili zatvoreni zaštitni sloj fluida, koji se reguliše na opisane ili koje druge po de s ne načine.
Patentni zahtevi:
1.	Rezervoar za isparljiva goriva, pot-puno opkoljen vodom i stalno održavan u punom stanju putem dodavanj-a ili oduzi-manja vode srazmerno oduzimanju ili do-davanju isparljivog goriva, naznačen time, što su -bočni zidovi izradeni od kanala otvorenih na gore i u neposrednoj vezi sa unutrašnjošču rezervoara, pri čemu se ti kanali drže stalno punim vode do nivo-a prelivanja, koji je nešto ma-l-o viši od ni-vo-a dna -narednog višeg kanala.
2.	Rezervoar za isparljiva goriva prema zahtevu 1, naznačen time što je sa gornje Strane zatvo-ren je-dnim poklopcem ili krovom sa nadole povijenim obodom na način, da se omoguči da tim obodom ulegne u najviši kružni -kanal, koji time obrazu j e hidraulički zaptivač i istovremeno služi kao sifonska veza izmedu nekog spoijnjeg sloja zaštitne vode iznad poklopca i unu-trašnjosti rezervoara, da bi se na taj način osiguralo napajanje rezervoara i da se automatski održava ravnoteža izmedu unu-trašnjeg pritiska u isparljiv-om gorivu i spoijnjeg pritiska, koji delu ju na poklopac rezervoara u suprotnim smerovima.
3.	Rezervoar prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što je snabdeven uredajem za automatsko regulisanje nivoa vode iznad poklopca i j e dno m prelivnom cevi sa podešavajučim nivo-om izlivanja -koja stoji u vezi sa dnom rezervoara, na -kome se nalazi jedan sloj zaštitne vode, koji se može izlivati kroz taj prelivnik.
4.	Rezervoar prema zahtevima 1 do 3, naznačen time, što se napajanje vodom vrši odozgo, iz zaštitnog sloja nad poklopcem, i produžuje se dalje kroz hidraulički zaptivni kanal u kome je utopljen povi-jeni obod poklopca, pa z ati m putem prelivanja iz jednog kanala u drugi ispod njega, buduči da su ovi kanali stepenasto po-redani jedan iznad drugog, dolazi do dna rezervoara, gde ta voda obrazuje donji zaštitni sloj.
STcp. 1.
9
lig^. 5.
-r
-K
; -':-
%
e-
,.ir

'■c
/



Ad pat. br 16 399
Hej*, 4.
",
*
■ -
.■t":
x ■:



j
d
i.t
v
X.
v-
■<
- f ' -


X"
1