KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7717
John Robertson, inženjer, London, Engleska.
Postupak za izradu opiata za spojnice i sličan rikcioni material.
Prijava od 8. aprila 1929.	Važi od 1. marta 1930.
Traženo pravo prvenstva od 27. jula 1928. (Engleska).
U fabrikaciji frikcionog materijala naročilo za opiate hvalnih površina spojnica i slične namene, gde se obično kretanje treba da prenese sa jednog vratila na drugo, a početno opterečenje prima se postepeno. poznalo je da se takav rikcioni materijal pravi od vlaknastog materijala, kao što je azbest zasičen kakvim vezačem, pri čem se to sve kalupi zajedno na pritisku i toploti. Tako isto je poznalo, da se grafit dodaje vlaknastem materijalu, da bi se de -bilo glatko dejstvo i mali koeficient trenja. Medutim teško je, kod ovih opiata spojnica i torne slično, dobiti konstantno i zavisno jednolik koeticient trenja preko cele površine (linije tli tačke) dodira, usled toga šio su deliči vlaknastog materijala vrlo veliki i vrlo široko odvojeni, da bi bio mogučan jednolik koeficient. Veliki vlaknasti deliči, ako s i u dodiru sa pomočnim frikcionim članom, daju veči koe icient nego vezač, nalazeči se u prostorima izmedu tih vlaknastih deliča, tako da se postiže promenljivo hvatanje i klizanje sa neprekidno promen-ljivim koe icientom trenja. S druge strane grafit, kad se dodaje u malim količinama vlaknima, ne meša se homogeno sa poslednjim tako da je hvatanje i klizanje vrlo izrazito, te je nemogučno dodavati veliku količinu grafita bez štete po mehaničku ja-činu gotovog predmeta.
Po ovom pronalasku, frikcioni materijal se gradi u blokovima i šipkama sa podes-nim vezujučim sredstvima i onda se isti
melje u fini prah, koji se presuje i kalupi u definitivnom kalupu u željenu veličinu dejstvom toplote i pritiska. Na ovaj način materijal opiate spojnice ili torne slično gradi se skroz homogeno i ima jednolik koeficient trenja. Ako se negde želi niži koeficient trenj , onda se dodaje gra it, talk ili slično suvo mazivo u vidu praha, mlevenom materijalu i smeša se onda presuje i kalupi u željeni oblik.
U sledečem je opisan jedan oblik izvo-denja gornjeg postupka: azbestno vlakno se cepa ili sitni, da bi se dobila rastresita raščešljana masa, k oj oj se dodaje fenol-formaldehid ili drugi sličan kondenzacioni proizvod rastvoren u maloj količini alkohola. Srazmere po težini mogu biti na pr. 1 deo fenila na 3 dela azbesta. Masa se temeljno izmeša i suši bez primene toplote. Sušena masa presuje se u blok ili šipku, tako isto bez zagrevanja, a potom se pul-verizira ili melje pomoču zupčastog točka ili torne slično, da bi se dobio fini usit-njeni prah. Ovaj se prah potom kalupi i presuje u željeni oblik i veličinu, posle čega se predmet podvrgava pečenju ili stvrdnja-vanju u peči ili torne slično na visokoj temperaturi, prvenstveno dok je masa još pod pritiskom.
Podesan pritisak je na kg na kvadratni cm2 a temperatura je 182° do 1851 C, što odgovera pritisku pare od 11,5 atm.
Gde je potreban frikcioni materijal jed-nostavno niskog koeficienta trenja, može
Din. 5.
se dodati grafit u vidu praha posle mle-venja.
Podesne srazmere grafita prema prahu jesu na pr. 7°/0 do 10°/n prema željenoj redukciji frikcionog koeficienta.
Pečeni proizvod i u jednom i u drugom slučaju jeste čvrsto telo, čiji je meterijal homogen i dače jednostavnije abanje. On ima znatnu mehaničku jačinu i daje stalni jednoliki koeficient trenja čak i u slučaju, kad se opiata ili tačka dodiruje sa po-močnom radnom površinom.
Ovaj pronalazak je naročilo podesan za frikcione, promenljive brzine, transmisione mehanizme, gde kooperišuči članovi imajuči nizak koeficient trenja imaju za zadatak da primaju početnu promenu od mirnog stanja do trenja postepeno i sa velikom jedno-stavnošču, pre nego što se posle toga preda takvo kretanje preko radnih površina, koje imaju viši koeficient trenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu homogenih opiata (obraza) spojnica i sličnog frikcionog materij ala, koji je pogodan za primenu gde postoji dodir po liniji ili tački, naznačen time, što se blokovi ili šipke koji su nači-njeni od usitnjenog vlaknastog materijala izmešanog sa smolnim vezačem pomoču pritiska ali bez primene toplote, posle ovoga melju u fini prah koji se posle presuje i kalupi pod dejstvom toplote i pritiska, u definitivni oblik i željenu veličinu.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se fini prah podvrgava pritisku od 160 kg na kvadratni cm i temperaturi od 182°— 185° C.
3.	Postupak po zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se grafit dodaje prahu posle mle-venja ili pulveriziranja.