UDK 811.163.41'276.6
Andrej Stojanovic
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu rus@agrif.bg.ac.rs
SLOŽENI GLAGOLSKI PREDIKAT U NAUČNOM STILU SRPSKOG JEZIKA
Analiza se sprovodi na korpusu od tri hiljade rečenica ekscerpiranih iz inženjerskih pri-ručnika i udžbenika za stručno obrazovanje. Podaci iz korpusa se uporeduju sa literaturnim podacima za književnoumetnički stil.
Ključne reči: naučno-udžbenički podstil, predikativnost, modalni glagoli
A corpus of three thousand sentences excerpted from engineering manuals and vocational training textbooks is analyzed. Corpus data are compared with literary data for literary style.
Keywords: scientific-textbook substyle, predicativity, modal verbs
1 Uvod1
Interesovanje sintaksičara za pitanje predikata u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku ima dugu istoriju: od Srbske sintakse (1858) Dure Daničica preko radova Tome Maretica, Stoj ana Novakovica, Aleksandra Belica, Mihajla Stevanovica, Miodraga Lalevica, Milke Ivic i drugih istraživača pa sve do Sintakse savremenoga srpskog jezika (Piper i dr. 2005). Jedan od najiscrpnijih opisa složenog predikata u srpskohrvatskom književnom2 jeziku (istočna i zapadna varijanta) dao je, na materijalu književnoumetničkog stila, Vladimir Čumak (1985). Autor definiše složeni glagolski predikat: »Neophodan uslov postojanja složenog glagolskog predikata u srpskohrvatskom jeziku jeste to da u njegov sastav obavezno udu subjekatski infinitiv ili ekvivalentne infinitivu konstrukcije sa da, a takode nepotpuni glagol s modalnim ili faznim značenjem ili pak pridevi neodredenog vida i participi koji poseduju razne modalne nijanse«. (Čumak 1985: 6). Ostavljajuci po strani sporna pitanja klasifikacije predikata u srbistici (Markovic 2013), konstatujemo da se u svojstvu kriterijuma za tipologiju predikata u srpskom jeziku obično uzimaju: sastav leksičkog jezgra i stepen sintaksičke složenosti predikata. Treba naglasiti i to da se praktična analiza predikativnih jedinica dosad spovodila, najčešce, na tekstual-nom materijalu književnoumetničkog stila. Zasad ne postoje, koliko je nama poznato,
1	Rad je uraden u okviru projekta Dinamika struktura savremenog srpskog jezika, br.178014, koji u okviru osnovnih istraživanja finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
2	U novije vreme, složeni glagolski predikat se opisuje i kao fenomen »hrvatskog kajkavskog književnog jezika« (Klinčic, Rezo 2013).
356
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
publikovani3 rezultati iscrpnog istraživanja složenog glagolskog predikata radenog na materijalu naučno-tehničkih tekstova savremenog srpskog (srpskohrvatskog) književ-nog jezika. Cilj ovog rada je da se opišu, bez pretenzija na iscrpnost, samo4 osnovni strukturni modeli složenog glagolskog predikata u naučnom stilu savremenog srpskog književnog jezika (ekavski standard), uz uporedivanje naših rezultata sa raspoloživim podacima dobijenim pri istraživanju tog fenomena u književnoumetničkom stilu. Svrha ovakvog poredenja je da se na sintaksičkom nivou bolje istakne specifikum naučnog funkcionalnog stila.
2 Materijal i metode
U radu se daje opis rečenica sa složenim glagolskim predikatom (modalna i fazna konstrukcija) u naučno-udžbeničkom podstilu savremenog srpskog jezika. Analiza se sprovodi na korpusu (statistički skup) od 3063 rečenice, koje su ekscerpirane iz inže-njerskih priručnika i udžbenika za stručno obrazovanje. Udžbenici datiraju iz druge polovine XX veka, a tekstovi (tzv. istočna varijanta srpskohrvatskog jezika) dolaze iz oblasti: elektrotehnika, inženjerska geologija, statika, hemija i ratarstvo. Zbog uštede prostora, uvedene su uslovne skračenice izvora: BOJ - Zoran Bojkovic, 1983: Elektrotehnika. Deo 1. Beograd: Privredno-finansijski vodič; JAN - Milosav Janjic, 1985: Inženjerska geologija sa osnovama geologije. 2. izd. Beograd: Naučna knjiga; MAR - Radivoje Marjanovic, 1975: Statika. Niš: Institut za dokumentaciju zaštite na radu; NEŠ - Slavko Nesic et al., 1983: Praktikum opšte hemije sa kvalitativnom analizom. 2. izd. Beograd: Gradevinska knjiga; STA - Sredoje Stanacev, 1973: Šečerna repa, suncokret, konoplja. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Tekstovi ispitivanih tehničkihpriručnika odnose se, takode, na period druge polovine XX veka, a tu su zastupljene ove oblasti: matematika, ratarstvo, mašinstvo (vratila, osovine, toplotne turbine, sastav automobila, parno grejanje, kuke, uzengije i dr.). Uz primere ekscerpirane iz ovih priručnika dolaze sledeče uslovne skracenice: VIŠ -Milan Visnjic (gl. ur.), 1986: Tehničar: gradevinskipriručnik. Knj.1. 9. izd. Beograd: Gradevinska knjiga. 163-316 (matematika); AVR - Stevan Avramovic, Dragoljub Vasic, Miroslav Jakovljevic, 1962: Ratarski priručnik. Beograd: Zadružna knjiga; JUR, I - Ljubica Jurela (ur.), 1956: Tehničar. Mašinskipriručnik 1. 2. izd. Beograd: Gradevinska knjiga; JUR, II - Ljubica Jurela (ur.), 1956a: Tehničar. Mašinski priručnik 2. Beograd: Gradevinska knjiga; JUR, III - Ljubica Jurela (ur.), 1957: Tehničar. Mašinski priručnik 3. Beograd: Gradevinska knjiga.
Kao svojevrsni etalon za poredenje naših statističkih rezultata (naučni stil) sa odgo-varajučim podacima koji se odnose na književnoumetnički stil poslužio je monografski
3	Sticajem raznih okolnosti, največi deo rezultata našeg (Stojanovič 1995) opsežnog disertacionog istraživanja sintaksičkih odlika naučnog stila srpskog jezika (uključujuči predikativne jedinice) nije dosad ugledao svetlost dana. Odgovarajuči rezultati se sad prvi put javno publikuju.
4	Osim osnovnih modela složenog glagolskog predikata, postoje i rečenice sa osložnjenim složenim glagolskim predikatom (tipa »Negde neko nekako mora početi da se bori« - Čumak 1985: 123), koje ovom prilikom neče biti razmatrane.
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
357
opis Vladimira Čumaka (1985). Autor je analizirao frekventnost složenog predikata na materijalu beletrističkih tekstova srpskih i hrvatskih pisaca. Srpski pisci: I. Andric, J. Veselinovic, M. Glišic,. O. Davičo, R. Domanovic, J. Ignjatovic, V S. Karadžic, P. Kočic, E. Koš, L. Lazarevic, M. Lalic, D. Maksimovic, N. Marinkovic, S. Matavulj, P.M. Nenadovic, B. Nušic, D. Obradovic, B. Petrovič, S. Rankovic, S. Sremac, B. Stankovic, B. Copic, D. Cosic, D. Hamid, B. Caric, T. Čubelic. Hrvatski pisci: A. Cesarec, I. Dončevic, J. Galic, I. Goran-Kovačic, S. Ježic, J. Kozarac, A. Kovačic, M. Krleža, E. Kumičic, Z. Majdak, M. Mažuranic, R. Marinkovic, V. Nazor, V. Novak, A. Šenoa, B. Vujkov. Treba napomenuti da je krajnji domet ovakvog poredenja ograničen time što se naša metodologija statističke obrade podataka razlikuje od postupaka kvantifikacije sintaksičkih pojava u monografiji Vladimira Čumaka.
U sagledavanju pojave složenog glagolskog predikata u radu primenjujemo kva-litativno-kvantitativni metod. Primena statističke metode (ovde po metodici Golovin 1971) ne predstavlja ništa principijelno novo, vec se ona uklapa u uobičajenu meto-dologiju statističkih istarživanja ove vrste. Nastojali smo da izračunamo procentualnu zastupljenost ispitivanih pojava u poduzorcima5 i na nivou celokupnog uzorka (3063 rečenice). Izbor jezičke grade (rečenica) u poduzorcima izvršen je pomocu tablice slučajnih brojeva. Iz pomenute tablice uzimano je po 30 različitih brojeva za svaki pojedinačni poduzorak. Svaki od tih brojeva iz tablice uslovno je odredio onu stranicu teksta sa koje treba uzeti rečenice. S početka stranice odbrojavali smo najmanje 10 rečenica vezanog teksta. Rečenicom smo smatrali niz reči ili kombinaciju reči i simbola na rastojanju od tačke do tačke. Na taj način, statistički smo obradili zastupljenost predikata u ispitivanom korpusu: 1) opšta struktura predikata, 2) imenski predikat, 3) glagolski predikat, 4) priloški predikat (Stojanovic 1995: 332-53).
3 Složeni glagolski predikat
Uz napred pomenuto Čumakovo odredenje složenog glagolskog predikata (v. odeljak 1), treba navesti tradicionalnu definiciju Mihajla Stevanovica (1969: 34): »predikat sastavljen od glagola nepotpunog značenja, kakvi su modalni glagoli: moci, morati, trebati, vredeti, smeti, umeti i sl. kao i glagoli što označavaju početak, nastavljanje ili prekid radnje: početi, stati ili uzeti [...], prestati, nastaviti, produžiti, prekinuti i infinitiva ili prezenta s veznikom da zove se složeni glagolski predikat.« Neke školske gramatike objašnjavaju složeni predikat pod naslovom »Modalna i fazna konstrukcija«, navodeci primere iz razgovornog (funkcionalnog) stila: »Ivan je hteo da kupi karte za bioskop.« i »Ivan je počeo pisati pismo.« (Stanojčic, Popovic, Micic 1989: 243-44). Istraživači ovde neretko pokrecu pitanje »o odnosu izmedu da-kon-strukcije i infinitiva u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku«, što je na štokavskom terenu manje-više rešen6 problem.
5	U ovom radu uzorak znači isto što i statistički termin skup, dok poduzorak predstavlja jednu ispitivanu knjigu (udžbenik, priručnik) iz odredene oblasti naučno-tehničke literature.
6	Pomenuto pitanje uspešno razrešava Odbor za standardizaciju srpskog jezika (Odluka br. 24, od 10. aprila 2002. godine). Videti takode odeljak o infinitivizaciji (Katičic 1986: 465-77).
358
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
3.1	Frekventnost
U ispitivanom korpusu (statistički skup veličine 3063 rečenice) procentualna zastupljenost7 predikatskih jedinica ima sledeči izgled: glagolski predikat - 67,0 % (4219 pojavljivanja), imenski predikat - 31,3 % (1969 pojavljivanja) i priloški predikat - 1,7 % (108 pojavljivanja). Od ukupnog broja posvedočenih glagolskih predikata na složeni glagolski predikat (konstruisan po modelu modalni glagol + infinitiv ili modalni glagol + konstrukcija da + prezent) otpada 14,5 % (611 pojavljivanja), dok udeo fazne konstrukcije (model aspektualni glagol + konstrukcija da + prezent) iznosi 0,1 % (6 pojavljivanja). Zasebnu semantičku grupu predstavlja složeni predikat po modelu: izraz nepotpunog smisla + infinitiv (tipa potrebno je + infinitiv - Stevanovič 1969: 36), čija zastupljenost u korpusu iznosi 1,1 %. Posmatrano po poduzorcima, največu procentualnu zastupljenost složenog glagolskog predikata (modalna konstrukcija) imamo u udžbeniku ratarstva (STA) - 28,1 % i praktikumu opšte hemije (NEŠ) - 19,7 %, a zatim slede matematika (VIŠ) - 15,2 %, mašinstvo (JUR, I) - 14,6 %, statika (MAR) - 14,3 %, mašinstvo (JUR, III) - 13,5 %, mašinstvo (JUR, II) - 12,5 %, ratarstvo (AVR) - 8,7 %, elektrotehnika (BOJ) - 7,3 % i inženjerska geologija -(JAN ) - 6,9 %. Poredenja radi, zastupljenost modalne konstrukcije u književnoume-tničkom stilu iznosi »preko dve trečine od ukupnog broja složenih glagolskih predikata posvedočenih u umetničkoj prozi srpskih i hrvatskih pisaca XVIII-XX veka«, odnosno udeo fazne konstrukcije iznosi 24,1 % (srpski pisci) i 21,2 % (hrvatski pisci - Čumak 1985: 120-21). Prema tome, konstatujemo da u oba funkcionalna stila (naučnom i književnoumetničkom) ubedljivo preovladuju modalne konstrukcije nad faznim, pri čemu ove poslednje ispoljavaju kudikamo veču aktivnost u umetničkoj prozi nego u ispitivanim naučno-tehničkim tekstovima.
3.2	Modalna konstrukcija
Istraživači književnoumetničkog stila ističu da se modalni deo složenog predikata u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku može svrstati u sledeče semantičke grupe: »1. Modalni deo predikata sa opštim značenjem mogučnosti ili nemogučnosti [...] - moči, smeti, umeti, uspeti, znati, dati i dr. 2. Modalne komponente sa opštim debitivnim zna-čenjem - morati, imati, trebati, dužan,s prinuden. 3. Modalne komponente sa opštim volitivnim značenjem - hteti, želeti, voleti, gledati, pokušavati i dr.« (Čumak 1985: 103). Iz tog arsenala modalnih glagola (i njihovih sinonima) naučno-udžbenički podstil bira samo neke od njih. U ispitivanom korpusu najaktuelnije je značenje mogučnosti i debitivno značenje, pa ovde najčešče dolaze složeni predikati sa modalnim glagolima moči i trebati (bezličan), dok je volitivno značenje u proučavanim tekstovima mar-ginalno zastupljeno (retki slučajevi upotrebe modalnog glagola želeti). Uporedujuči naše rezultate (naučni stil) sa Čumakovim podacima za književnoumetnički stil, več u ovoj fazi razmatranja treba konstatovati jednu (i zapravo jedinu) generalnu sličnost: u
7	Navode se statistički podaci predstavljeni u: Stojanovič 1995: 392, 394.
8	»Od modalnih prideva i participa u sastavu složenog glagolskog predikata srpskohrvatskog jezika najčešče se upotrebljavaju kadar, vredan, rad, voljan, sposoban, napr. : Ko nije kadar svojim domom i familijom upravljati, kako če on biti vredan crkvom i narodom upravljati.« (Čumak 1985: 117).
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
359
oba stila najvecu aktivnost u konstituisanju složenih glagolskih predikata s modalnom komponentom ispoljava glagol moči, dok se po frekventnosti upotrebe drugih modalnih sredstava (npr. trebati) u sastavu složenog glagolskog predikata ova dva stila značajno razlikuju (v. niže).
3.2.1 Značenje mogucnosti
U ispitivanim tekstovima modalni glagol moči u sastavu složenog glagolskog predikata obično dolazi u deagentizovanim rečenicama, i to najčešce u konstrukcijama sa refleksivnom komponentom (se) po modelu: može se + infinitiv (veoma retko da
+ prezent):
Omov zakon se možeprimenjivati samo na tzv. linearne provodnike... (BOJ, 24); Može se, dakle, reci da se kolinearne sile svode na rezultantu... (MAR, 18); Na osnovu ranije rečenog može se zaključiti da je svaki proces oksidacije pračen procesom redukcije... (NEŠ, 101); Pojedine frakcije treba meriti jer se iz količine pojedinih farkcija i intervala ključanja može zaključiti gde se nalaze glavne količine smese. (NEŠ, 67); Za pozitivan smer može se izabrati i drugi, ali je bitno ne menjati znak za smer u toku rešavanja jednogproblema, več ga zadržati do kraja. (MAR, 38); Kodputničkih auto-mobilapraktično se može uzeti daprosečnapotrošnja iznosi 1 lit. benzina na 100 km... (JUR, III, 146); Može se desti da tri sile koje napadaju jednu tačku nisu u ravnoteži. (MAR, 18); Nabijanje peska može se vršiti mehanički. (JUR, I, 433); Industrijski se konoplja moči u specijalnim bazenima sastavljenim iz tri kanala, tako da se macera-cija može obavljati neprekidno... (STA, 238); Ručna žetva se obavlja samo na maloj površini i može se izvesti čupanjem biljaka... (STA, 235); Ovaj kaučukpreraduje se kao iprirodni, može se bojiti, puniti i vulkanizovati. (VIŠ, 823); Zbog toga se moraju na pogodnim mestima ostaviti zazori, dilatacione fuge, koje omogučavaju da se deo ozida ispod i iznad fuge može širiti. (JUR, II, 53); Takvo prihranjivanje se može ponoviti 2-3 puta. (AVR, 427-28); Zavisnost izmedu funkcije i argumenta može se izraziti analitički... (VIŠ, 189); Več u drugomproblemu znaksmera može sepromeniti. (MAR, 38); Ako se ono ne može izbeci, treba da bude izvedeno potpuno stručno... (JUR, III, 125); Iz svakeproporcije a:b=c:dmogu se izvestiproporcije (a±b): a = (c±d): c. (VIŠ, 174); Sa proračunatim vrednostima snage vodotoka za jednovremene veličine može se konstruisati kriva trajanja snage vodotoka Po ... (primer preuzet iz srpske prevodne literature - Stojanovic 1995: 172).
Ovde se dopunski deo predikata rede javlja kao da-konstrukcija: Regulisanje može da se obavlja na jedan od sledečih načina.. .(JUR, II, 346); Rasipanje mašinom može da otkloni mnoge nepoželjne posledice. (AVR, 121); Grejna tela treba da se postave tako da mogu slobodno da zrače, da im vazduh nesmetanoprilazi... (JUR, III, 125).
Katkad se srece potencijal u sastavu analitičkog predikata (Medutim, veštačka dubriva ne smeju se mešati sa semenom, jer bi u tom slučaju moglo doci do njegovog oštecenja. - AVR, 256), a u jednom slučaju složeni glagolski predikat je posvedočen
360
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
kao sastavni deo naslovne konstrukcije: Ljudske aktivnosti koje moguprouzrokovati
negativan uticaj na kvalitet životne sredine (VIŠ, 322).
Zasebnu grupu čine rečenice sa uopšteno-ličnim značenjem (u ispitivanom korpusu često dolaze u udžbenicima matematike i fizike), čiji je predikat konstruisan po modelu možemo + infinitiv (rede 1. lice mn. potencijala): Po gore opisanom postupku ceo sistem možemo redukovati na datu tačku, sl. 48 b. (MAR, 60); Iz ovoga vidimo da napadni moment u nekom preseku možemo dobiti kao proizvod razmere... (MAR, 111); Sile kao klizece vektore možemo pomeriti duž svojih pravaca u tačku N. (MAR, 38); Da bismo mogli proučavati probleme Statike u prostoru, vezane za prostorni sistem sila, proučimo moment sile na osu. (MAR, 148). Navedeni primeri (možemo + infinitiv) umnogome odražavaju usmenu realizaciju naučnog izlaganja (pojedini udžbenici su nastali na osnovu predavanja koja su autori godinama držali studentima - Stojanovic 1995: 156-70).
Najzad, u ispitivanom korpusu posebnu modalnu konstrukciju za izražavanje zna-čenja mogucnosti imamo u obezličenim rečenicama čiji je složeni predikat konstruisan po modelu izraz nepotpunog smisla (najčešce priloškog9 tipa) + infinitiv (Stevanovic 1969: 36). U poziciji modalnog dela predikata tu neretko srecemo izraze moguce je, mogucno je: Ovaj zadatakmogucnoje rešiti dekompozicijom konstrukcije. (MAR, 80); Oba poligona su prostorna pa je mogucno projektovati ih na tri medusobno upravne ose - koordinatne ose. (MAR, 168); Znači, jednačinu je moguce napisati kao ...(NEŠ, 106). Značenje mogucnosti je ovde (primeri sa izrazima mogucno je, moguce je) predstavljeno, da tako kažemo, u svom čistom vidu. Medutim, u tekstovima instruktivnog karaktera pomenuto značenje neretko biva osložnjeno značenjem subjektivne ocene (ili kakvom nijansom debitivnog značenja), pa tada dolaze izrazi dovoljno je, lako je, najbolje je, najzgodnije je, bolje je i dr. Primeri:
Za praktičan, umeren opseg promene temperature, dovoljno je uzeti samo prva dva člana reda, tako da je... (BOJ, 25); Postoji veliki broj različitih vrsta hemijskih promena, hemijskih reakcija, iponekadnije lako odrediti o kojoj se [... ] promeni radi. (NEŠ, 91); Pšenicu je najboljepožnjeti u periodu izmedu žute i pune zrelosti. (AVR, 203); Najzgodnije je silu F razložiti u tri ortogonalna pravca. (JUR, I, 147); Takav rasad bolje je proizvoditi u toplim lejama. (AVR, 343).
Poslednji primer (Takav rasad bolje je proizvoditi u toplim lejama.) sadrži dve poruke: 1) rasad se može proizvoditi na razne načine i 2) bolje je proizvoditi taj rasad u toplim lejama (nego na otvorenom polju).
Za ispitivane tekstove karakteristično je funkcionalno zbližavanje konstrukcije
možemo + infinitiv sa konstrukcijom moguce (mogucno) je + infinitiv i konstrukcijom može se + infinitiv: Po gore opisanom postupku ceo sistem možemo redukovati na datu tačku, sl. 48 b. (MAR, 60) ^ Po gore opisanom postupku ceo sistem je moguce
9 O prilozima u sastavu složenog predikata i »bezličnim iskazima tipa: Nužno je razgovarati s njima.« videti Ristic 1990: 34.
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
361
(mogucno) redukovati na datu tačku, sl. 48 b. ^ Po gore opisanom postupku ceo sistem se može redukovati na datu tačku, sl. 48 b. Medu funkcionalno bliskim konstrukcijama za izražavanje značenja mogucnosti (možemo/ moguce/mogucno je/ može se) najvecu frekventnost u našem korpusu imaju oblici s refleksivnim elementom se (pretežno kao modalizovani pasiv, a znatno rede kao bezlična konstrukcija za uopšteno ili kolektivno pripisivanje radnje). Naučni stil je ovde krajnje selektivan u izboru kategorije lica i vremena modalnog glagola: preovladuje 3. lice jednine i množine prezenta (može, mogu), a nešto rede dolazi 1. lice množine (možemo). Navedenim konstrukcijama pri izražavanju značenja mogucnosti pripomažu i modalizovane participske konstrukcije sa glagolom moci (na čemu se necemo šire zadržavati jer se tu radi o rečenicama sa složenim imenskim predikatom): Naravno, i jednima i u drugima može biti primenjeno akciono i reakciono dejstvo. (JUR, II, 121); Cevi sa uzdužnim sastavkom (šavom) mogu biti zakovane (prečnik cevi veci od 600 mm), zavarene, zalemljene i »falcovane«. (JUR, I, 417); Cevi bez šava mogu biti izradene valjanjem ... i vučenjem. (JUR, I, 417).
I tako, u naučnom stilu se potencijalno uspostavlja nešto širi opseg sintaksičke sinonimije: Ovaj zadatak mogucno je rešiti dekompozicijom konstrukcije. (MAR,80) ^ Ovaj zadatak možemo rešiti [možemo da rešimo] dekompozicijom konstrukcije. ^ Ovaj zadatak se može rešiti [može da se reši] dekompozicijom konstrukcije. ^ Ovaj zadatak može biti rešen [može da bude rešen] dekompozicijom konstrukcije.
Sasvim sporadično u izražavanju značenja mogucnosti ili nemogucnosti posvedo-čen je složeni glagolski predikat u čiji sastav ulazi modalni glagol smeti. Modalni deo takvog predikata u ekscerpiranim primerima uvek ima odričan oblik ne sme (ne smeju), čime se aktualizuje prohibitivno značenje (zabrana). Dopunski deo takvog predikata obično čini infinitiv (ponekad da + prezent): Medutim, veštačka dubriva ne smeju se mešati sa semenom, jer... (AVR, 256); Ne sme da se meša niti da se daje zajedno sa superfosfatom. (AVR, 108); Seme se ne smepropuštati kroz gruvač. (STA, 190).
Ostala modalna sredstva za izražavanje značenja mogucnosti (glagoli umeti, uspeti, znati, dati, stignuti i dr.) nisu aktuelna za ispitivane tekstove.
Visoka zastupljenost modalne konstrukcije s glagolom moci nije odlika samo na-učnog stila. Tako, na primer, u srpskoj beletrističkoj literaturi navedena konstrukcija takode pokazuje najvecu aktivnost (Čumak 1985: 103). Medutim, književnoumetnički stil za svoje potrebe primenjuje ovde znatno širi spisak modalnih glagola za izražavanje mogucnosti ili nemogucnosti {moči, smeti, umeti, uspeti, znati, dati, stignuti i dr.), forsi-rajuci gramatičke kategorije lica (lične zamenice ja, ti, vi...) i vremena (živa upotreba perfekta, aorista...) onako kako je to neprimereno uzusu naučno-udžbeničkog podstila. Dok se naučni stil na sintaksičkom nivou izdvaja naglašenom deagentizacijom rečenica (što je u celini manje tipično za jezik lepe književnosti), dotle se beletristički stil ističe svojom predmetnošcu, konkretikom u karakterizaciji junaka književnog dela (posledično imamo »gramatičku konkretiku«). Ne upuštajuci se (zbog ograničenog prostora) u dublje poredenje dvaju funkcionalnih stilova, koji imaju različitu ekstralingvističku osnovu, ilustrovacemo nekolikim Čumakovim primerima »gramatičku konkretiku«
362
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
(ja, ti, vi... ) koja je uobičajena za rečenice sa složenim glagolskim predikatom u pripovedačkoj prozi a neprimerena uzusu srpskog naučno-udžbeničkog podstila: Ja nisam mogao da ga u tome imitiram... Zar bi ti mogao dapucaš tako... Napregnutim sluhom mogla je da razbere još uvek hajdukov glas, ali kao da dolazi izdaleka... Mi možemo da uzmemo s vama zapisnik... Mi to nismo smeli nikome da kažemo, jer bi... Vi ne možete da shvatite smisao današnjeg dana... Dva zmaja ne možedu mirovati... (Čumak 1985: 104-05).
3.2.2 Debitivno značenje
U ispitivanom korpusu najvecu10 aktivnost u konstituisanju složenih glagolskih predikata s debitivnim značenjem ispoljava glagol trebati (posvedočen isključivo u bezličnoj upotrebi), dok se u književnoumetničkom stilu srpskog (srpskohrvatskog) jezika, kako je to utvrdio Vladimir Čumak (1985: 110), taj glagol (trebati) u svojstvu modalnog dela složenog predikata upotrebljava relativno retko,11 tj. dolazi »katkad«. Prema tome, tu se ova dva funkcionalna stila značajno razlikuju. Kako ce pokazati posvedočeni primeri s modalnim glagolom trebati (v. niže), dopunski deo složenog glagolskog predikata kudikamo češce sadrži infinitiv nego da-konstrukciju (krajnje retko dolazi potencijal):
Pri množenju treba primeniti pravilo o znacima koje je spomenuto kod množenja relativnih brojeva. (VIŠ, 167); Stavljanje zaklona ispredradijatora ('maskiranje') treba izbegavati koliko godje moguce. (JUR, III, 125); Pojedine frakcije treba meriti jer se iz količine pojedinih farkcija... (NEŠ,67); Prema tome, treba napisati šest jednačina sa šest nepoznatih struja. (BOJ,60); n treba izračunati prema tablici 29 prema vrsti pogona. (JUR, III, 218); Sada još treba izračunati uštedu u bakru. (BOJ, 268); Ako u izrazu ima i zagrada, onda treba najpre odrediti brojnu vrednost izraza u zagradi, i pri tome paziti na redosled rešavanja zagrada... (VIŠ, 166); Za grafičko predstavljanje funkcija treba znati kako se odreduje položaj tačke u ravni. (VIŠ, 189); Preko kaiša ovaj se kaišnik vezuje za mašinu na koju treba preneti kretanje. (JUR, III, 166); Treba se starati da se u ložištu postigne potpuno sagorevanje. (JUR, II, 2); Ako se pojavi vilina kosica, zaražene biljke lana trebapočupati, osušiti i spaliti, a zemljište preriljati. (AVR, 321); Prikupljeno seme treba dobro osušiti, staviti u kese ili džakove i čuvati na suvom i promajnom mestu. (AVR, 354); Tako, prvo prihranjivanje treba izvoditi neposredno ispred drugog kultiviranja... (AVR, 257); Prihranjivanje treba sprovoditi na dan-dva pre navodnjavanja. (AVR, 349); Medutim, kod nas su ove cene znatne, pa stoga svakako ispod temperatura od 400°C ne bi trebalo upotrebljavati vatrostalni materijal (JUR, II, 53).
10	Lidersku poziciju (47,8 %) u okviru ispitivanih bezličnih rečenica ima upravo konstrukcija treba + infinitiv, koju smo u korpusu dvostruko češce sretali u sklopu složenih nego u okviru samostalnih prostih rečenica (Stojanovic 1995: 383).
11	Prema Čumakovim podacima, u književnoumetničkom stilu vecu zastupljenost od modalnog glagola trebati imaju glagoli morati i imati (Čumak 1985: 108-10).
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
363
U ovakvim rečenicama značenje preporuke može biti posebno pojačano (upotrebom intenzifikatora): Grahorice treba obavezno gajiti u plodoredu. (AVR, 420); Kada to nije slučaj, onda to treba posebno naglasiti. (BOJ, 199). Da-konstrukcija dolazi rede: Najzad, [regulator] treba da stupi u dejstvo svakad kada to nalaže bezbednostpogona (JUR, II, 260); Razvodnik treba da se za ovo vreme tj. za dva obrta radilice, odnosno kotve, obrne jedanput (JUR, II, 181); Grejna tela treba da se postave tako da im vazduh nesmetanoprilazi... (JUR, III, 125).
U zavisnosti od sintaksičkog konteksta, razmatrani tip rečenica (treba + infinitiv) može korelirati s refleksivnom bezličnom konstrukcijom: Treba znati da aksiome Mehanike ne predstavljaju neku apsolutnu i toliko očiglednu istinu...(MAR, 15) ^ Treba da se zna da aksiome Mehanike ne predstavljaju neku apsolutnu i toliko očiglednu istinu. (upor.: Stevanovic 1967: 240). Funkcionalno, rečenice sa treba (Treba napisati jednačinu.) u naučnom stilu mogu korelirati (dakako vodeci računa o kontekstu) s uopštenoličnim (Napišimo jednačinu. / Treba da napišemo jednačinu.) i pasivnim rečenicama (Treba da se napiše jednačina. / Treba da bude napisana jednačina.).
Valja posebno naglasiti da u izražavanju značenja preporuke (model treba + infinitiv) modalna komponenta složenog glagolskog predikata može izostati, što je slučaj kad nastaju rečenice sa tzv. apsolutnom upotrebom infinitiva. Predikat tih rečenica je neodreden, i on se obraca svim licima: Kultivaciju izvoditi polako (u drugoj brzini) i pažljivo. (AVR, 149); Pri okretanju ne praviti oštriji okret od 35o. (AVR, 155). Ispred takvog predikata se može eksplicirati modalna komponenta sa značenjem »trebati« (obično u prezentu - treba). Pomenuti tip obezličenih rečenica ima čvrste pozicije u ispitivanom korpusu (tekstovi instruktivnog ili recepturnog karaktera), pogotovo tamo gde se daju praktični saveti, uputstva za izvodenje hemijskog ogleda ili preporuke u vezi s tehničkim održavanjem mašina i postrojenja:
Čuvanje. - Svakog dana po završenom radu traktor očistiti, po potrebi oprati i skloniti u garažu. Zimi ispustiti vodu iz hladnjaka čim se motor malo ohladi, pa motor pustiti da radi nekoliko sekundi da istisne vodu iz pumpe. Po završetku sezone rada traktor temeljno očistiti i oprati. (AVR, 138).
U epruvetu sipati destilovanu vodu (približno do 1/3 njene zapremine) i u nju dodati malo KNO3. Sadržaj epruvete muckati do potpunog rastvaranja soli. Obratiti pažnju na rashladivanje rastvora. Sukcesivno dodavati male količine soli i muckati sve dok na dnu epruvete ne ostane malo soli [...]. Sadržaj epruvete pažljivo zagrejati dok se sva so ne rastvori; i dalje u vruč rastvor dodavati KNO3, dok se ne dobije zasičen rastvor... (NEŠ, 119-120).
Kako se iz ove ilustracije vidi, modalna komponenta (treba) nije eksplicirana, i pomenute rečenice tretiramo kao konstrukcije sa prostim glagolskim predikatom, pa se na tome ovde necemo zadržavati.
U ispitivanim tekstovima posebnu modalnu konstrukciju za izražavanje debitiv-nog značenja imamo u obezličenim rečenicama čiji je složeni predikat konstruisan
364
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
po modelu: izraz nepotpunog smisla (najčešce priloškog tipa - Ristic 1990: 34-35) + infinitiv. U poziciji modalnog dela predikata tu obično dolaze izrazi potrebno je, neophodno je, nužno je, preporučljivo je, važno je, bitno je i dr. Ovim rečenicama se u naučnom stilu izražava debitivno značenje, koje može biti osložnjeno značenjskom nijansom ocene radnje. Primeri:
Prilikom same setve potrebno je uneti (kako je to izneto u poglavlju o dubrenju) i odredene količine veštačkih dubriva - startno dubrenje. (AVR, 256); Pri radu u kemijskim laboratorijama često je za neke operacije potrebnopripremiti rastvore odredenih koncentracija... (NEŠ, 32); Neposredno po nicanju kukuruza potrebno je primeniti jedno drljanje po suvom vremenu drljačom, ili rotacionom kopačicom. (AVR, 256); Taj deo kiseline je učestvovao isključivo u stvaranju soli Cu (NO3)2 i neophodno ga je uzeti u obzir. (NEŠ, 106); Zalivanje je nužno sprovoditi u sušnim godinama. (AVR, 394); U maksimalnoj proizvodnji kukuruza nužno je primeniti i trece prihranjivanje ispred četvrtog kultiviranja... (AVR, 257); Preporučljivo je herbicidima oprskivati samo traku širine 35 cm u čijem centru je položeno seme. (STA, 186); Važno je za ricinus izabrati zašticene položaje od hladnih vetrova. (AVR, 284); Za pozitivan smer može se izabrati i drugi, ali je bitno ne menjati znak za smer u toku rešavanja jednog problema, vec ga zadržati do kraja. (MAR, 38).
U značenju modalnog glagola trebati posvedočena je sporadična upotreba glagola valjati: Bubre treba da je nezgorelo (po mogucnosti konjsko), a pre slaganja valja ga dobro izmešati. (AVR, 343); Ove zupčanike ne valja upotrebljavati za povečanje broja obrta. (JUR, I, 393). Od ostalih modalnih glagola koji su u našem korpusu posvedočeni kao markantna sredstva za izražavanje debitivnog značenja (u rečenicama sa složenim glagolskim predikatom) treba pomenuti još samo12 glagol morati (dopunski deo predikata je najčešce u obliku infinitiva):
Iz ovoga zaključujemo da štapovi rešetke moraju obrazovati trouglove, kao geometrijski nepromenljive figure (MAR, 130); Kodprojektovanja i izrade kotlovskog ozida mora se voditi računa o širenju, dilataciji samog parnog kotla pri promenama temperature (JUR, II, 53); Zbog toga se moraju na pogodnim mestima ostaviti zazo-ri, dilatacione fuge, koje... ( JUR, II, 53); Da ne bi došlo do pomeranja čvorova, ose štapova koji obrazuju čvor moraju se seči u jednoj tački (MAR, 130); Montaži osnog ležišta mora se obratiti osobitapažnja (JUR, II, 268); Kodrazrade, odnosnoprimene odgovarajuceg agrokompleksa, mora se uvek imati u vidu: biološki kapacitet hibrida, karakter etapa njegovog razvica, zatim visina prinosa... ( AVR, 247); Pri izboru ki-brida, pored ostalog moramo se rukovoditi u prvom redu dužinom njihove vegetacije (AVR, 247); Želimo li, npr., odatle izračunati 5,5 x 6,3, moramopovuči odgovarajuce paralele sa koordinatnim osama i ocenti parametar kiperbole koja prolazi njihovim presecištem (VIŠ, 291); Tom prilikom se kutija mora dobro isprati uljem za čiščenje
12 Za ispitivane tekstove (pri izražavanju debitivnog značenja) nisu tipični složeni glagolski predikati organizovani pomocu glagola imati niti pomocu pridevskih jedinica tipa dužan, prinuden, zadužen (u kombinaciji s infinitivom ili da-konstrukcijom). O drukčijoj situaciji u književnoumetničkom stilu videti Čumak 1985: 109-12.
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
365
i potpuno ocediti pre no što se uspe novo (JUR, III, 205); Dopuštene vrednosti ugiba vratila koja rade na mašinama moraju da sepropišu u skladu sa njihovim specifičnim uslovima rada (preuzeto iz prevodne naučno-tehničke literature - Stojanovič 1995: 202). Upor. modalizovani participski pasiv: Režim ishrane u zemljištu mora biti uskladen sa potrebama biljke. (STA, 170).
Naspram ovih deagentizovanih rečenica (u primerima sa glagolom morati) stoje personalne rečenice (sa ličnim zamenicamaja, ti, vi...) u beletrističkoj prozi: Ubrzo poslije toga ja sam morala otici... Komandir, koji je jahao pozadi nosila, morade_da izjaše napred... Baš vi morate stvoriti skandal... Sluge morajujda beže u komšiluk... Upor.: Ta ti si to dužan uraditi radzahvalnosti za moja dobročinstva... (Čumak 1985: 108, 112).
3.2.3 Volitivno značenje
U ispitivanom korpusu složeni predikati sa modalnim glagolima želeti i hteti dolaze sporadično, odnosno volitivno značenje u proučavanim tekstovima predstavlja relativno retku pojavu. Modalni glagol želeti srečemo katkad u rečenicama sa uopšteno-ličnim značenjem (dopunski deo predikata obično stoji u obliku infinitiva): Kod razrade, odnosno primene odgovarajuceg agrokompleksa, mora se uvek imati u vidu: biološki kapacitet hibrida, karakter etapa njegovog razvica, zatim visina prinosa koje želimo postici i agroekološki uslovi rejona... (AVR, 247); Želimo li, npr., odatle izračunati 5,5 x 6,3, moramopovuci odgovarajuceparalele sa koordinatnim osama... (VIŠ, 291).
U analiziranim izvorima grade (u zadatim okvirima) praktično nismo posvedočili modalnu konstrukciju s glagolom hteti. Dodatnim prelistavanjem gradevinskog priročnika (VIŠ) s mukom smo posvedočili samo jedan primer (hocemo + da + prezent): Ispravno napunjen vodom uravnač (da u sredini nema vazdušnog mehura) upotrebljava se ovako: jedan sud približimo najpre, da površina vode dode grubo prema visinskoj liniji. Zatim privučemo drugi kraj uravnača do mesta gde hocemo da prenesemo visinu i drugi sudpodižemo... (VIŠ, 582-83).
U književnoumetničkom stilu postoji čitav arsenal modalnih sredstava za izražavanje volitivnog značenja, gde osim glagola hteti i želeti (u rečenicama sa složenim glagolskim predikatom) dolaze brojni drugi glagoli, uključujuči neke prideve i participe: Tebe sam ja htio da spasim [...]. Silvestar htjede da plati ali ga ja i Bert preduhitrismo [...]. I kceri nije rada udati za bakale ili mehandžije... (Čumak 1985: 113, 117).
3.3 Fazna konstrukcija
U ispitivanim tekstovima, složeni glagolski predikati s faznim glagolom u svojstvu nosioca predikativnosti ne spadaju u frekventne sintaksičke pojave (svega šest pojavlji-vanja - 0,1 %). Iz arsenala aspektualnih glagola i njihovih sinonima (početi, stati, uzeti, briznuti, okrenuti, udariti, nagnuti, pritisnuti, ostati, prestati, produžiti, nastaviti i dr.) naučno-udžbenički podstil sporadično bira samo neke (početi, počinjati, prestajati).
366
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
Dopunski deo faznog predikata obično čini da + prezent: Daljim sušenjem uzorka ispod te granice onprestaje da menja zapreminu. (JAN, 265); Njihove vodepočnu da cirkulišu tek onda kada im delatnost čoveka, erozija ili koji drugi prirodni proces to omoguci. (JAN, 162). Za razliku od beletrističkog stila, u jeziku srpske načno-tehničke literature tipična je poj ava da se aspektualni glagol upotreblj ava u refleksivnim pasivnim rečenicama tipa: Od ovog trenutka gorivo pod pritiskom počinje da se potiskuje kroz ventil u brizgaljku. (JUR, II, 191), što se tumači naglašenom težnjom naučnog stila ka deagentizaciji rečenice.
Kao što je napred rečeno (v. odeljak 3.1), zastupljenost modalne konstrukcije u književnoumetničkom stilu iznosi preko dve trecine od ukupnog broja složenih glagol-skih predikata posvedočenih u umetničkoj prozi srpskih i hrvatskih pisaca XVIII-XX veka, odnosno udeo fazne konstrukcije iznosi 24,1 % (srpski pisci) i 21,2 % (hrvatski pisci - Čumak 1985: 120-21). Dakle, u oba funkcionalna stila (naučnom i književnoumetničkom) ubedljivo preovladuju modalne konstrukcije nad faznim, pri čemu ove poslednje ispoljavaju kudikamo vecu aktivnost u umetničkoj prozi nego u ispitivanim naučno-tehničkim tekstovima.
4 Zaključak
Rečenice sa složenim glagolskim predikatom nisu samo odlika naučnog funkcio-nalnog stila, jer se modalna i fazna konstrukcija u srpskome jeziku odlikuju neobe-leženim funkcionalno-stilskim domenom upotrebe. Specifikum upotrebe modalnih i faznih konstrukcija u jeziku nauke ogleda se u tome što naučni stil ima tendenciju ka standardizaciji odnosno unifikaciji sintaksičkih konstrukcija (to nije slučaj u jeziku lepe književnosti), što iz bogatog arsenala modalnih sredstava (koja srecemo u umetničkoj prozi srpskih i hrvatskih pisaca) naučno-udžbenički podstil bira samo neka od njih. U analiziranim naučno-tehničkim tekstovima modalni deo složenog glagolskog predikata najčešce dolazi u deagentizovanim rečenicama u obliku refleksiva (može se, mogu se + infinitiv), što nije karakteristično za književnoumetnički stil. U ispitivanom korpusu, složeni glagolski predikati s faznim glagolom u svojstvu nosioca predikativnosti dolaze sporadično.
IZVORI I LITERATURA
Stevan Avramovic, Dragoljub Vasic, Miroslav Jakovljevic, 1962: Ratarski priručnik.
Beograd: Zadružna knjiga. Zoran Bojkovic, 1983: Elektrotehnika: Deo 1. Beograd: Privredno-finansijski vodič. Vladimir V. Čumak, 1985: Tipologija skazuemogo v serbochorvatskom i vostočnoslav-
janskich jazykah. Kiev: Naukova dumka. Boris N. Golovin, 1971: Jazyk i statistika. Moskva: Prosveshcheniye. Milosav Janjic, 1985: Inženjerska geologija sa osnovama geologije. 2. izd. Beograd:
Naučna knjiga.
Andrej Stojanovič: Složeni glagolski predikat u naučnom stilu srpskog jezika
367
Ljubica Jurela (ur.), 1956: Tehničar: Mašinskipriručnik 1. 2. izd. Beograd: Gradevinska knjiga.
Ljubica Jurela (ur.), 1956a: Tehničar. Mašinski priručnik 2. Beograd: Gradevinska knjiga.
Ljubica Jurela (ur.), 1957: Tehničar. Mašinski priručnik 3. Beograd: Gradevinska knjiga. Radoslav Karičic, 1986: Sintaksa hrvatskoga književnogjezika: Nacrt za gramatiku. Zagreb: JAZU.
Ivana Klinčič, Vladimira Rezo, 2013: Složeni glagolski predikat u hrvatskom kajka-vskom književnom jeziku sa stajališta reda riječi. Rasprave: Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje 39/2. 475-95. Radivoje Marjanovič, 1975: Statika. Niš: Institut za dokumentaciju zaštite na radu. Aleksandra Markovič, 2013: O tipologiji predikata u srbistici. Srpski jezik XVIII. 579-93.
Slavko Nešič et al., 1983: Praktikum opšte hemije sa kvalitativnom analizom. 2. izd.
Beograd: Gradevinska knjiga. Predrag Piper, Ivana Antonič, Vladislava Ružič, Sreto Tanasič, Ljudmila Popovič, Branko Tošovič, 2005: Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Prosta rečenica. Novi Sad: Institut za srpski jezik SANU - Beogradska knjiga, Matica srpska. Stana Risric, 1990: Načinski prilozi u savremenom srpskohrvatskom književnom jeziku:
Leksičko-gramatički pristup. Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik. Sredoje SrANAČEv, 1973: Šecerna repa, suncokret, konoplja. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Mihaj lo SrEvANovic, 1967: Oblici drugog dela složenogpredikata kao dopuna bezlično
upotrebljenog glagola trebati. Naš jezik. 4. 237-43. Mihajlo SrEvANovic, 1969: Savremeni srpskohrvatski jezik. II. Sintaksa. Beograd: Naučna knjiga.
Živojin SrANojčič, Ljubomir Popovič, Stevan Micič, 1989: Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja: Udžbenik za I, II, III i IVrazred srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika. Andrej SrojANovič, 1995: Sintaksičke odlike naučnog stila ruskog i srpskog jezika u
oblasti tehnike: Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet. Milan Višnjič (ur.), 1986: Tehničar: Gradevinski priručnik: Knj. 1. 9. izd. Beograd: Gradevinska knjiga. 163-316.
PovzEtEK
Iz generalnega nabora povedkovnih struktur v znanstveno-učbeniškem podstilu sodobnega srbskega jezika (žanr inženirskih priročnikov in učbenikov naravoslovno-tehnične stroke) smo z uporabo metod jezikoslovne statistike izločili zloženi glagolski povedek (modalna in fazna konstrukcija) kot poseben podtip. Ugotovili smo, da ta podtip povedka ni ekskluzivna posebnost znanstvenega stila, saj sta modalna in fazna konstrukcija v srbskem jeziku značilni po nezaznamovanih funkcionalno-stilskih področjih uporabe.
Od skupnega števila izpričanih glagolskih povedkov, na zloženi glagolski povedek (konstruiran po modelu modalni glagol + infinitiv ali modalni glagol + konstrukcija da + sedanjik)
368
Slavistična revija, letnik 66/2018, št. 3, julij-september
odpade 14,5 %. Ob visokofrekventnem glagolu moči, ima pomembno dejavnost v konstruiranju takšnega povedka tudi glagol trebati (v izpričanih primerih vedno brezoseben!), modalni glagoli morati, smeti in želeti pa se pojavijo redkeje. V raziskanem korpusu praktično nismo izpričali modalnega glagola hteti. Modalna konstrukcija se v znanstvenih besedilih konstruira z izrazi nepopolnega smisla tipa potrebno (je), nužno (je), neophodno (je), dovoljno (je), preporučljivo (je), bolje (je), najlakše (je) + nedoločnik (redkeje da + sedanjik). V analiziranih besedilih opažamo funkcionalno bližanje modalnih delov povedka možemo, može se, moguče (je): Po gore opisanom postupku ceo sistem možemo/može se/ moguče je redukovati na datu tačku. Visoka zastopanost modalne konstrukcije z glagolom moči ne zaznamuje samo znanstvenega sloga, saj je pomen možnosti/nezmožnosti izjemno aktualen tudi v literarno-umetniški prozi (vzhodna in zahodna različica srbohrvaščine - V. Čumak). Za razliko od leposlovnega, je znanstveni fukcijski slog standardiziran in skrajno selektiven v izboru slovnične kategorije osebe in časa modalnega glagola, v raziskanem korpusu pa izstopata tretja oseba ednine i množine sedanjika (može, mogu), redkeje pa se pojavi prva oseba množine (možemo). Tukaj se opazna frekventnost povedkovnih struktur z glagolom trebati (kar ne velja za leposlovni slog) lahko pojasni s tem, da so v analiziranih tehničnih priročnikih besedila instruktivna.
V raziskanem korpusu zloženi glagolski povedek s faznimi glagoli ne sodi v frekventne skladenjske pojave (vsaj šest pojavov - 0,1 %). Iz nabora aspektualnih glagolov in njihovih sopomenk (početi, stati, uzeti, briznuti, okrenuti, udariti, nagnuti, pritisnuti, ostati, prestati, produžiti, nastaviti in dr.), znanstveno-učbeniški podstil izbere le nekatere od njih (početi, počinjati, prestajati). Dopolnilni del faznega povedka je običajno izražen z veznikom da + sedanjik: Daljim sušenjem uzorka ispod te granice on prestaje da menja zapreminu. Za razliko od leposlovnega stila, je v jeziku srbske znanstveno-tehnične literature tipičen pojav, da se aspektualni glagol uporabi v refleksivno-pasivnih stavkih (Od ovog trenutka gorivo pod pritiskompočinje da sepotiskuje kroz ventil u brizgaljku.), kar lahko pojasnimo s poudarjenim prizadevanjem znanstvenega sloga za deagentizacijo predstavitve.