Cfl ZBIRKA ZAKONA m jf| j| Dr. MIHAILO ILIĆ J|t 1/
m m> w w profeanr Univenlteta u Beogradu • ■ •
ZAKONIK
O
SUDSKOM KRIVIČNOM POSTUPKU ZA KRAUEVINU SRBA, HRVATA I SLOVENACA
BEOGRAD IZDAVAČKA KNJIŽARNICA GECE KONA
1., KNEZ MIHAJLOVA 1.
1929.
49302
Štamparlja .Prlvrednik* Knez Mlhailova br. 3 Beograd
ZfiKONIK
o
SUDSKOM KRIVIČNOM POSTCIPKCJ
Zfl KRflUEVINU SRBfl, HRVflTfl I SLOVENflCfl
od 16 februara 1929 godirie Obnarodovan u 45.—XX, broju Službenih Novina od 23 februara 1929 -godine
ZAKIHIK 0 SUDSRON RRIVliHON P8STUPRĐ
GLAVA PRVA Uvodna odredbe.
§ 1.
2a krivična dela po opštem krivičnom zakcv niiku fcao i po naročitim aakonima, mole feaanii f mere bezbednosti izreći samo nadležni sud na osnovu sudskog postupkaf ^krenutog i prpvede-nog po ovom zakonu.
Sudski postupak u krivifinim delima može se ipokrenuti i provesti samo po zahtevu ovlaS-ćenog tužioca, u koliko omj zakon drukčije ne-naređuje (§§ 85. i 375,).
OvlaSćeni je tužilac:
1.	Đržavni tužilac za eva krivična dela, za koja m goni <po službenoj dužnosti;
2.	Privatni tužilap za sva krivična dela, za koja se po krivićnom zakonu goni samo po pri-vatgoj tužbi.
Ako državni tužilac 'neće da pokrene ili da produži krivični postupak ili ako u toku poatup-ka, no pre no što je glavmi pretres zavrden, odu-stane od zahteva za gonjenje ili od optužnic&
6
Uvodne odredbe, § 2.-4.
može sa njegovo mesto da ■stupi oStećenik, koji «e kao privatni učesnik pridružio krivičnom po-stupku (§ 53.).
§2.
Ode je gonjenje za koje krivično delo zavis-no od predk^a oštećenikovog ili ovlaSćenibovog ne roože se Srivični postupak ni započeti, dok oStećenik (ovkSćenik) taj predlog ne fltavi.
Traži li pak zaikon odobrenje kao ipretpo-stavku za gonjenje, državni tužilac je dužan po pravilu (§ 267.) pri zahtevu da se istraga otvori odnouno pri podnošenju neposiedne optužnice dokazati, da je to odobrenje dato.
§3.
Sve vlasti, koje rade ili sudeluju u krivič-nom po8tupfcu, dirlne su da podjednakom brižlji-voSću uzimaju u Dbzir k«ko okolnosti koje okriv-ljenika terete, tako i okolnosti koje mu služe aa odbranu, i da ga poučavaju o njegovim pravima i onde gde to u zakonu nije naročito rečeno.
§4.
Ako postojanje krivičnog dela ili veća ili manja kalnjivost zavisi od prethodnog rešenja kakvog javnopravnojg ili privatno-pravnog pita-nja, krivični -sud će istovremeno raspraviti ta pi-tanja i to po propisima koji vrede za dokazivanje u krivičnom postupku.
0 takvom prethodnom pitanju već izrečena presuda građanskog suda ili koje druge vlasti ne veže krivlčni sud pri oceni pitanja o kažnji-yosti okrivljenikovoj.
Uvodne odredbe, § 5.—6.
7
Ako se prethodno pitanje odnosi na to, da li vredi brak ili ne vredi, krivklni sud će uvek sa-čekati odluku nadležnog suda.
§5.
Privatno-pnavna potraživanja, koja proisti-fiu iz krivifinog dela, uzimaće m u pretres i pre-Ruđivanje u krivifinom postupku, ako se ošteće-nik sa svojim zahtevom kao privatni učesnik pridruži krivičnom postupku (§ 295.), u koliko se izviđanjem i utvrdivanjem toga potraživanja ne bi odviSe odugovlačilo dovrSenje krivičnog pontupka.
§6.
Fod strankom m razume: tužilac, kao i onaj, protivu koga'teče krivični pastupak.
Osumnjičenik je ono lice, protiv koga još nije predloženo otvaranjp istrage ili još nije pre-dana nesposredna optužnica.
Okrivljenik je ono lice, protiv koga je pred-loženo otvaranje istrage ili je preckna neposred-na optužnica. No naaiv okrivljen?k mpotrebljava se u ovom zakonu na više mesta i kao opšta o-znaka za osumnjičenika, okrivljenika i optuže-nika-
Optuženik je ono lire, protiv koga je stav-ljanje pod optužbu stalo na snagu.
Pod tužiccem se načttna kako državni tuži-lac tako i privatni tužilac i privatni učesnik (§ 54.).
OStećenik je onaj, fiije je ma kakvo ipravo učinjenim krivičnim delom oStećeno, povređeno ili ugroženo. Pod oštećenikom razume se i njegov zakorvnki zastupnik kao i ovlašćenik, ako nije naročito spomenut.
8 Uvod, ođređbe, § 7; slvarna i mesna nadležnost, § 8.
Privatm učesnik (§ 52.) je onaj oStećenik, koji se pridružio krivičnom postupku radi ostva-renja svoga privatno-pravnog potraživanja.
OvlaSćenik je ono iice, od cijeg predfoga ili odobrenja po krividnom zakonu zavisi -započi-jijanje ili produženje krivičnog postupka.
Pod žaliocem ee razume kako lice koje izjavi žalbu^ tako i lice koje izjavi priziv ili reviziju.
§7.
Sve novčane kazne, izrečene na osnovu ovo-ga mkona, unose se u Fond za podizanje kazne-nih zavoda i zavoda za vaspitanje i popravljanje.
Aiko 86> movčaiDA feazna, iizrečena <po ovome zaikonu, ne može nikako ili bar delimice naplatitf zameniče se zatvorom po naredenjima krivičnog isakona, ali najviSe do četrnaest dana.
GLAVA DRUGA Sudovi, njihova stvarna i mesna nadležnost.
§8.
Sudsku vteist za krivična dela vrše srpski sudovi, okruSni sudovi, epelacioni sudovi i Ka-sacionii Sud.
Sreski suđovi su inokosni. gudovl prvog ste-^ena; .sudsku vlast vrSi jedan sudija j(jzviđajni šudija, sudija za mlade maloletnike, sudija po-jedieac).
-Oikmžni sudovti «u mokosnd iii zborni sudo-vi prvpg stepeea ili ztborni sudovi dnigog stspe-na; sudsktL vlast vići jedan sudija (ietmžni su-ds|a, suriija za tnlade maloletnike, sudija pojedi-nac). jli Budijske veće.
9	Stvarna i mesna nadležnost, § 15.—16.
Apekohmi sudovi i Kasacioni Sud su zbor-ni sudovi višeg stepena i vrše suđsku vlast u ve-ćima.
Svaki ođ ovih sudova vrši sudsku vlast za celo svoje područje, obubvatajući sva lica, koja »e iu njemai Bfitee, u knltko zakonom nisu naro-čito izuzota.
§9.
Sreski eudovi su nadležni:
1.	za eeo prvostepeni postupak o svim pre-stupima mlađih maMetnika 'prema naročitim naređenjima ovog zakona (§§ 433.—454.);
2.	m ceo prvostepeni postujpak o. prestupdma starijih maloletnika i punoletnin lica, za'koje za-koa predviđa kaznu mtvora (stnogog zatvora) najvećom merom do jedne godine ili novčanu ka~ znu ili obadve ili samo novčanu kaznu;
3.	za audelovanje u pripremnom postupku prema naređenjima ovog aaiona zbog svih kri-vičnih dela, za koja je nadležan okružni sud (§ 10. br. 3.1 § li. br. 2.), u koliko se ne tiče mla-đih maloletnika;
4.	za vršenje drugih sudskih aadataka u kri-vičnim stvarima, ffeo-je zakon njima naročito u-pućuje-
Ako u fcttom gradu ima dva ili više sreskih. sudova, vršiće sudsku vlast u krivičnim predme-tima iskijučivo onaj ili oni od njih, koji naroči-tom Uredbom budu za to određeni.
§ 10.
Okružni sudovi kao inokoeni -gudovi nad-ležni au:
l. za vršenje pripremnog postupka o krivič-nim delima, za čije suđenje je nadležan sudija
10
Stvarna i mesna nadležnost, § 15.—16.
pojeđinac okružnog -suda (br- 3. ovog §-a) ili o-krutoi sud kao zborni (§ 11.). Za taj cflj postoji jedan ili više istražnih sudija, koje odreduje predsednik okružnog suda iameđu filanova ovog suda za svaku godinu pre pofietka te godine, a feoji vrše procesne TSaidnje pa naredenjima ovog zakona ili iifino ili preko Kieskih sudova (§ 9. br. 3.) ili uz pomoć drugih vlasti;
2- za ceo prvostepera postupak o svim zlo-fiinstvima mlađih maloletnika prema narofiitim naređenjima" ovog zakona (§§ 433".—454.);
3. za fiuđenje u iprvom .stepenu «q svim pre-. tstupima starijih maiol&tnika i punoletnih lica zakoje nisu nadležni sudije pojedinci sreskih «u-jdove <§ 9. bmj 2.).
i ii.
Okružni sudovi kao zliorni sudovi nadlež-ni su:
1.	za rešavanje nesuglasiua, koje nastanu iz-među istr&žnih sudija i stranaka ili drugih prav-no zaintereMovanih lica, za reSavanje žalbi pro-tiv odcugoviafienja, naredtiba i rešenja fctražnih sudija ka© i za doooSenje odluka u toku-celog postupka van glavnog pretresa, predviđenih po ovom zakonu;
2.	za sudenje u prvom .stepenu o svim kri-vifinim delima, za loja krivifini zakon predviđa smrtnu katznu ili kaznu robije ili zatofienja, ili ostavija sudu izbor izmedu robije i strogog za-tvora ili između zatofianja i zatvora, u koliko za njih ni«u nadležni sudije okružnog suda za mla-đe maloletnike (§ 10. br. 2.);
3.	za rešatvanje u drugom stepenu o prizivu protiv presuda i zalbi protiv naredaba i rešenja sreskih sodova (§ 9.);
Stvarna i meina nadležuost, § 12.—14.
1!
4. m vršenje drugih «udskih zadataka u kri-vičnim stvarima, koje zakon njima naročito upu-ćuje.
§ 12.
Apelacioni sudovi nadležni su da reSavaju:
l.o žalbama pnotiv naredaba i reSenja o-kružnih sudova kao sudova za mlađe maloletni-ke (§ 10. br. 2.), d kao veća za fpostupak van glav-nog pretresa (§11. br. 1.), ako zakon izrečno ne naređuje što drukčije;
2.	o piiigovoru protiv optužnice;
3.	o prkzivu protiv presuda okružnih sudova kRO sudovH za mlađe maloletnike (§ 10. br. 2.), endiija pojedkMuca kod okružinih sudova (§ 10. br-8-)„ kao i protiiv presuda. 'okružnih sudova kao abornih sudova (§ 11. br. 2.), u k&llko ipo ovom zakonu nema o njemu da odlučuje Kasacioni Sud.
4.	u stvarima nadzora nad radom prvoste-penih krivičnih sudova kao i u drugim ikrivičnim istvarima, koje zakoai njima naročito upućujp.
§ 13.
ICasacioni Sud nadležan je da rešava:
1. o revizijama protiv <presuda okružnih eu-dova kao zbornih sudova, o prizivima, ako su u vezi s revizijama, o žalbama protiv rešenja okru-žnih i aipetacionih sudova, gde to zakon nniočito nareduje;
2- o aaihtevima vrhovnog državnog tuži-oca za zaštitu zakona (§ 41. od 2., § 357., i 410. od. 2 );
3. u drugim krivičniin stvarima koje ovaj ili •kcfji drugi zakon njemu naročito upućuje.
§ 14.
Za postupak nadležan je po pravilu aud onog podrućja, u kome je-krivično delo učinjeno. Kri-
12	Stvarna i mesna nadležnost, § 15.—16.
vično je flelo učinjeno kako u mestu, gde je učini-kc radio, tako i u mestu, gde je posledica na-stupila.
Kad je krivično delo učinjeno u raznim sud-akim područjima ili kad je učinjeno na međi raz-nih suđskih ipodručja ili kad je neizvesno, u ko-me je sudsskom području učinjeno, pravo za po-stupak pripada onome od tih sudova, koji rprvi započne postuipanje.
§ 15.
Kod pokušaja nadležan je sud onog područ' ja, u kome je preduzeta poslednja radnja, koja je uipravljena na izvršenje erivi&nog dela.
Kod produženog ili trajnog krivičnog ilela nadležan je sud onog područja, u kome je produ-ženje jli trajanje preetalo.
§ 16.
Ako je krivično delo učinjeno štampom, nad-ležan je sud cn»>ga područja, u kome je spis Stanvpan. Ako ovo područje nije poznato ili je u inostranstvu, nadležan je «ud onoga područja, gde se štampani spis rastura.
Ako je krivi&no delo učiaijeno na domaćem "brodu, u inostfanKtvu ili na otvorenom moru, nadležan je «ud onoga područja, u kome m nala-zi zavičajna luka toga broda ili u kome ae nalazi ona domaća luka, u kojoj se brod prvo zaustavi po učinjenom krivičnom delu.
Ako je krivično delo učinjeno na domaćem vazduhoplovu u inostranstvu, nejdležan je sud o-nog područja u kome se nalazi zavičajno prista-nište tog vazduhoplova ili u kome se nalazi ono -domaće pristanižte, u kome se vazduhoplov prvo zaustavi po učinjenom krivlčnom delu.
13	Stvarna i mesna nadležnost, § 15.—16.

§ 17.
Za postupak nadležan je sud onog područja, u kome okrivljenik stalno živi ili se privremeno bavl iMi u kome se okrivlienik uhvati ili onaj «ud, kome se uhvaćeni okrivljenik dovede.
No ovo naređenje primeniće «e samo onda, ako sud, u ćijem je području krivično delo ufii-njeno (§§ 14—16.) nije već zsupofieo postupak. U ovom slufiaju, etvar će se predati tome sudu radi produženja postupka, ajko, «pre no fito stavljanje pod aptužbu stane na snagu, to zahteva državnt tužilac jednog ili drugog (podrufija odnosno pri-■vBitni tužilac ili okrivljenik, a aiko je više okriv-Ijenika ma samo jedan od njih.
§ 18.
Ako je krivifino delo, za koje se mora kazni-ti po doanaćem zakoou, ufiinjeno u inioistranstvu, nadležan je sud onoga podrufija, u kome okriv-Ijenik stalno živi ili se privremeno bavi ili u ko-me se uhvati ili u kome se domaćim vlastima preda.
Kad je ko ufiinio krivifina dela i u domovini i van domovioe, onda je za dela, ufiinjena van do-movine, nadležan onaj sud, koji je nadležan za dela. ufiinjena u doniovini.
§ 19.
Ak© se po propieima §§ 14—18. ne može da nade nadležnost, nadležan je onaj sud, koji odre-di Kasacioni Sud.
§20.
Ake je isto lice osumnjifieno zbog više kri-vifinih dek, za koja bi bili nadležni razlifiiti su-
14
Stvarna 1 mesns naaieznost, § 21.—22.
tlovi, za sva ta krivična tlek nadležan je onaj «ud, koji je nadležan za najteže od tih krivičmih dela. Ovo vredi i onda> ako krivičnim deJom ošte-ćeno lioe (§ 0. od. «.) intovremeno kriviičnim de-lom ošteti, povredi IIi ugrozi kakvo pravno dobro lica, koje je prem« njesmu učinilo krivično delo.
Ako su za ta krivična dela nadležni »sudovi iste vrste, postuipaće dalje onaj od tih sudova koji je prvi započeo postupak. Sud, pred koji se po 0vom §-u upućuje postuipanje, po pravilu će o svim tim delima provesti jedinstven postupak i izreći jednu presudu po propisima, koji vrede za taj sud.
§ 21.
Sud, (koji je nadležan za učinioca, nadležan je po pravilu i <z& pod/strekača j pomagača kao i za prikrivače i jatak£ u istom krivičnom delu, bilo đa se protiv ujih poMtupa i.sto\'j-emeno ili odvo-jeno.
§22.
Sud, koji je po §§ 20. i 21. pozvan za postu-pak zbog krivičnin dela koja stoje u meduaobnoj vezi, ili protiv okrivijenika koji su u v$zi, može do glavnog pretresa po predlogu stranaka ili po »lužbenoj dužnosti ii važnih uzroka ili iz obzira celishodnosti, sa«lušavši držai\*nog tužioca, nare-diti, da se po«tupnje o pojedinim od tih krivič-nih dela ili protiv pojedinog od okrivljenika od-voji i zasebno dovrši ili preda nadležnom sudu, a može narediti i razdvajanje svih krivičnih dela, tako da se o svakom za sebe postupa pred sudom, koji jfe m pojedino od tih deia naaležan.
U 'svakora takvom slučaju razdvajanja tuži-lac je dužan da se odmah izjasni, da li zahteva
15	Stvarna i mesna nadležnost, § 15.—16.

produženje postupka i zbog ostalih dela, zbog ko-jih se ksti akrivtjenik tereti- Ako on zahteva to produženje, »ostupak će se zbog tih dela bez od-laganja prodfužiti i dovrSiti; ne zahteva li to pro-duženje, moći će on okrivljenika zbog tih dela goniti samo pod iKlovima, pod kojima je -dopu-šteno fponavljanje knivi6nog fpostuijika, obu«tav-ljenog pre glavnog pretresa (§ 301.)-
Ako ta izjava ne obuhvata koie od krivičnih dela koje je bilo .predmet suikskin izviđaja ili istrage, može okrivljenik zahtevati, da se tu-žilac izjasni i o tom krivičnom delu, inače se smatra, da je odustao od gonjenja zbog tog dela.
Piotiv rešenja suda, koje se tiče razdvaja-nja postupka, nema mesta žalbi.
§ 23.
Ako je nadležni sud iz pravnih ili istvarnih razloga sprečen da postupa 111 ako javna bezbed-nost, tekoća postupka ili druge naročite potrebe postupka aahtevaju, da se za krivično postupa-nje otiredi drugi sud iste vrste, dužan je nadlež-ni «ud o tome jzvestiti apelaciom sud, koji će
So saslušanju višeg državnog tužioca odrediti rugi sud iste vrste svoga područja.
Isto pravo ipripkte Ka««acionom Sudu za celu državu. -
Protiv rešenja apekcionog suda, kojim od-ređuje drugi sud, mogu se okrivljenik i tužilac žaliti Kasacionom Sudu u roku od tri dana.
§ 24.
0 postojanju i opsegu vanoblasnasti u slu-čaju sumnje odlučuje Ministar Pravde na osnovu međunarodnih ugovora i prakse.
16
Sivarna 1 mesna nadleSnost, f 25.-23.
Dok ne ®tigne rešenje Ministra Pravde, pro-tiv okrivljenika može se preduzimati samo ono, -ito je potrebno da ne pobegne.
§ 25.
Sud je dužan po službenoj dužnoeti da p&zi na svoju fltvarnu i mesnu nadležnost, u koliko zakon drukčije ne nareduie-
Pojedine procesne raanje nenadležnog sudi-je, koje 86- tiču pripremnog post-upka, nisu bez vrednoeti samo zbog toga, što ih je preduzeo ne-nadležni sud.
Kad preti opMaoat sbog odlaganja, i nenad-ležan sud je dulan da preduzme sve one radnje, koje ae u njegovom poaručju imaju preduzim&ti. NadleŽni «ud poslužiće se tim radnjama, a ako bude -potrebno, m će narediti da «ete radnje po-prave, dopune ili ponove.
§ 26.
Sukob o nadležnosti između ereskih sudova lešava onaj okružni «ud, u čijem se području oni nakae, Sukob o nadležnosti ismedu sreskih sudova u području jaznih okružnih sudova re-fiaVa apelacioni sud za svoje područje.
Sukobe izmedu sreskog suda i sudije ipoje-dinca pri ■okrulnom sudu kao i međusobne suko-be' okružnih sudova o svojoi nadležnosti ili o "nadležnosti dvaju sreskih sudova, koji su njima podređeni, rešava apelaciani sud za svoje pod-ručje.
Sukobe okružnih sudova f aukober sreakih eudova u području raznih apelacionih audova kao i sukabe apemoionih sudom rešava ICasaci-oni Sud.
Stvar. i niesna nadl. § 27; isklj. i izuzeće, § 28. 17
Rešenja o sukobu pomenuti Rudovi donose po sasluSanju dršavgog odnosno višeg državnog ili vrhovnog državnog tužioca. Protiv njih nije dopušten narofiiti pravni tek, kojim bi se zadrža-vato produženje postupka.
Dok se spor o sukobu između sudova ne re-Si, dužan je svaiki od njih <preduzimati sve što je za postupak jpotrebno, a narofiito je dužan pretlu-zimati radoije, koje se ne mogu odlagati bez o-pasnosti.
§ 27.
Kašacioni Sud rešava sukob o nadležnoeti između redovnih s jedne i vojnih ili upravnih sudova s druge str&ne.
GLAVA TREĆA Isključenja i izuzećs. f 28.
Ne može kao sudija raditi lice:
1.	koje je krivićniin delom oštećeno;
2.	kqje je s okrivljenikom ili oštećenikom ili sa braniocem ili tužiocem u brafinoj svezi, ili je rod po krvi u ushodnoj ili nishodnoj pravoj li-niji do kog bilo stepena, a u pobofinoj liniji do fietvrtog stepena, a po tazbi.nl do trećeg stepena zakljufino, ili je s okrivljeniikom ili oštećenikom u kućnoj zadruzi;
8. koje je okrivljeniku ili oštećeniku bilo kr-šteni kum ili od njega knšteno bilo, ili koje od njih drugome decu krštava;
4. koje s okrivljeniikom ili oltećenikom ili sa braniocem ili tužiocem stoji u odnosu tutora,
Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	2
18
Isključenje i izuzeće, § 29.—31.
Stićenika. staratelja, staimika, poočima, pomaj-ke, posinka, poćerke, hranitelja i hranjenika;
5.	koje je bilo svedok istog dela van službe-nog posla ili je u istom krivičnom predmetu bilo ispitano kao svedok ili je dalo veštačko mi-šljenje; i
6.	koje je u istom ipredmetu radilo kao tu-žilac ili ikao policijski činovnik ili kao branilac okrivljenika ili kao zastupnik privatnog učesni-ka ili privatnog tužioca-
§ 29.
Ne može smliti ni onaj, koji je u istom pred-metu vnfiio izviđajne ili istražne radnje u po-stupku pre glavnog pretresa. ili je sudelovao pri izricanju reaiije presude, koja je povodom prav-tnog leka poništena.
ICao Hudija kod vi^ih sudova isključen je i onaj, koji je u istom predmetu kod nižih sudova ladio kao sudija ili tužilac ili branilac.
§ 30.
Čim sudija sazna za koji od osnova za is-ključenje, predviđenih u §§ 28. i 29. dužan je od-m&h izvestiti svoga starešinu, a .prekinuti svarki dalji rad u tom predmetu. Starešina iiaređuje za-menu. Ako se ovo desi starešini ereskog suda i ako je on jedini stidija u tom eudu, o tome on od-mflh izveštava nadležni okružni sud, koji nare-diuje zamenu.
§ 31.
Stranke mogu tmžiti, da se suđija izuzme u slučajevima, predviđenim u §§ 28. i 29. kao i onda kad «u u stanju pokazati taikve činjenice, koje dovode u eumnju bespristrasnoKt suuije..
19	Isključenje i izuzeće, § 29.—31.

§ 32.
Zahtev stranke, da se sudija tzuzme podnosi se onome sudu, čiji je on član. Zahtev mora biti potkrepljen razlozima koji dovode do verovatno-će osnov, sa kogai se izuzeće traži. Zbog sumnje u bespristrasnost sudije izuzeće se može tražiti do započinjanja glavnog pretresa u prvom stepe-nu, a kod vlšeg suda najdocnije na dvadeset če-tiri sata pre pretresa.
Ako se traži izuzeće eeloga siuia, aahtev se mora podneti najfdocnije tri dana po primljenom pozivu za pretres u prvom stapenu a kod višeg suda najdocnije dvadeset četiri . sata pre pre-tresa-
§ 33.
Zahtev za izuzeće odbaciće se kao nedopu-šten, ako je podnet kasno, ako nije naveden ni jedan osnov, <sa koga se izuzeće traži, ili ako taj osnov ničim nije potkrepljen.
Ovako se ipostupa i u'slučaju, kad se izuzeće traži očigledno u nameri, da se krivični postu-pak odugovlači.
Ojakav zahtev odbacuje sud. Sudija, čije se izuzeće traži, može sudelovati u ovome re&va-nju. Ako se traži izuzeće istražnog sudije, naro-fiito odredenog sudije ili sreskog sudije, odl)aci-će takav zahtev sam taj sudija.
§ 34.
0 zahtevu za ksuzeće sudiie osim slučajeva iz § 33. rešava isti sud, fiiji je član taj sudija. Pri rešavanju on ne može suuelovati. Ako zbog tra-ženog izuzeća ili inafie u sudu nema dovoljnog
2*
20	Isključenje i izuzeće, § 29.—31.
'broja suđija za rešavanje, o tome ^ešava prvi vli nadležni sud-
Aiko ee traži izuzeće istražnog sudije, naro-fiito određenog sudije ili starešine sreskog suda, o tome reSava nadležni okružni sud ili viši sud, koji je odredio narofiitog sudiju.
Ako se traži izuzeće cetog okružnog suda ili njesovog predsednika, o tome rešava nadležni aipelacioni sud- Traži li se izuzeće celog apelacio-nog suda ili niegovcg predsednika o tome rešava Kasackssii Suo.
(J rešenju kojim se uvažuje zahtev za izu-zeće, naznafiiče se ujedno sudija ili sud kome se stvar radi daljeg postuipa.nja poverava.
Pre rešenja saslušaće se sudija, fiije se izu-zeće tražk Ako on izjavi, da je zahtev za izuzeće osnovan, nije potrebno donasiti nikakvo pešenje..
§ 35.
Cim sudija sazna m zahtev da se on izuzme, može on do rešenja zahteva da se izuzme predu-zimati samo ome mdnje, koje ne tnpe odkganja.
§ 36.
Rešenje je pravnosnažno, ako se njime.odo-brava izuaeće. Protiv reienja, kojim se izuzeć^ ne odobrava, bilo što je neosnovano, bilp što je nedopušteno, može se izjajviti žalba u roku od tri ^arta. Ako se ovakvo rešenje odnosi na sudiju n& glavnom pretresu, može se ono pobijati samo pravnim lekom protiv spresude (§§ 336. br. 5 i § 393. br. 2), Viši sud ikazniće žalioca ili njegova mtupnika novfiano do hiljadu diirara, ako je Hsahtev za izuzeće podnet ofiigledno iz obesti ili u nameri da se postupak odugovlafii.
lsključenje j izuzećs, § 37.-38; drl tuiloStvo, § 39. 21
§ 37.
I ako stranke ne traže izuzeće, nađležni sud je dužan da reSa/va o tame i onda, kad sam su-dija izvesti eud o kakvom esnovu, koji može da opravda njegovo izuzeće ili kad se javi ■sumnja o tome, da li taj sudija treba pe samome zakonu da budš isključen.
§ 38.
Za isključenje zapisnifiara vrede naređenja §§ 2&. i 29. a za izuzeče § 81.
0 niegovom isiključenju iliizuzeću reSava %naj sua fli eudija, kod kčga on kao sapieničar radi. Ovio je rešenje pravnosnažno.
GLAVA CETVRTA-STRANKE.
I. Državno tužioštvo.
§ 39.
U nadležnost rada državnog tužioca kod okružoog suda dolazi:
1.	pokretanie izvidaja i istrage kod svih kri-vičnih dela, za koja <se goni po službenoj dužno-sti, kad za njih sazna;
2.	podizanje optužnice i njeno zastupanje na glavnom pretresu;
3.	razmjaitranje .spisa, koje sreski sud šalje okružnom sudu povodom podnetog pravnoga leka (§ 397. od. 2.);
4.	da sam lično ili preko svoga zamenika. ili zostupnika suđeluje u jposfupku kod sreskih sudova;
5.	upotreba 'pravnih lekova u slučajevima, koje zakien diopušta, protivu audskih ©dluka, za; koje nađe<la nisu donete u «mislu zakma; I
22
Državno tužioStvo, § 40.—42.
6. da se stard u opšte za sve vreme postupka, da se svaka nepraviliiost otkloni i da se odugo-vkčenje postupka sprečk
§40.
ViSi državni tužilac fcod amelacionog suda pozvan je da sudeluje u postupku, koji se vrši pred ovim sudom onako, kako je to bliže ovim za-konom predviđeno. On može sam lifino ili preko svoga zamenika da uzme učešća u svakoj stvari u postupku kod okružiiog suda ili da iz važnih razloga pojedine radnje poverava drugome 51a-nu držaivmog tužioštva u mesto onoga, koji je inače po zakonu nadležan.
§ 41.
Vrhovni državni tužilac kod Kasacionog Suda pozvan je da sudeluie u postupku koji se vrši pred ovim sudom onako, kako je to bliže ovim zakonom predviđeno.
Vrhovni državni tužilac- može po službenoj dužnosti ili po nalogu Ministra Pravde podneti zahtev za zaštitu zakona protiv pravnosnažnih odluka i postupka krivičnih sudova kojima je za-kon povređen (§§ 357- i 410, od. 2.).
U tom cilju če državni tužioci dostaviti vi-šem državnom tužiocu sve one Slučajeve, za koje misle da je upotreba tog pravnog sredstva pogo-dna, a ovaj će odlučiti, da li ih treba poslati vr-hovnom državnom tužiocu.
§42.
Državni tužioci pri okružnim sudovima su neposredno podređeni višim državnim tužiocima, a ovi kao i vrhovni državni tužilac Ministru
Državno tužioStvo, § 43.-45.
23
Pravtle. članovi državnog tužioStva su nezavisni od suda pri kom su postavljeni.
Zamenici vrhovnog državnog tužioca, viSih državnih tužilaca i državnih tužilaca, kad ove zamenjuju, ovlašćeni su za sve službene radnje, za koje su ovi ovlašćeni.
§ 43.
Državni tužioci čine svoje ipredloge usmeno ili pismeno. 0 evakom predlogu ima se doneti sud<ska odluka- Na isti način daju oni izjave o predlozima okri\ ljenikovim ili o pitanjima, koje postavlja sud.
Državni tužilac ne može prisustvovati ve-ćanju suda, rauzevši kad se tiče odluke za pomi-lovanje.
§ 44.
^ Državni tužilac mora u svakom slučaju, kad je krivično delo učinjeno, da pokrene krivično po-»tupanje, osim u koliko po njegovom uverenju delo koje je rpredmet krivičnog postupka, nije krivično delo ili kad nema đokaza, potrebnih za uspešno vođenje krivičnog postupka-
Ako je državni tužilac odbacio prijavu bez daljih izviđaja ili po izvršenju ovih, dužan je o tome izvestiti oštećenika.
§ 45.
Mesna nadležnost državnog tužioca određu-je se prema ziakonskim naređenjima, koja vrede za na«dležinost onoga suda, kod koga se on nalazi.
U hitnim slučajevima dužan je i nenadležni državni tužilac da izvrši sve raidnje u svom
24
Državno mziosivoj § 46.-49.
okrugu koje spadbju uopšte u đeJokrug rada dr-žavnog tužioca.
0 ovođie izvestiće se što pre nadležni držav-ni tužilac.
§ 46.
Sukob naijležnosti između državnih tužilaca rešava viši državni tužilac.
Ako sukob postoji između više državnih tu-žilaca, koji se nalaze u podrućjima raznih epela-cionih euoova, o tom suseoibu rešasva vrhovni dr-žavni tužilac.
§47.
Opštintrke, policijskć i sve druge državne vlasti dužne su odman i laćno izvršivati naredbe 1 molbe, koje im bude uputio državni tužilac i koje ulaze u krug njegovog službenog rada.
U Mućajevima preke potrebe može državni tužikc ipmvati upomoć oružanu silu bez posre-dovanja ikoj§ druge vksti.
§ 48.
Ne može ikao filan državnog tužioštva u kri-. vifinom postupku raditi on&j, kod koga se nađe koji od psnova, pomćnutih, u § 28. br. 1.—5- za-kljufino.
Hsključgn je zatim filan državnog tužioštva 1 oođtt, ako je u istom delu ranije radio kao su-dija, branilao ili kao zastupnik privatnog ufiesni-kaJli privatnog tužioca.
§49.
OŠtećeniK; i osrjvljenik mogu I van slufia-feya predviđenih u § 48. tražiti jzuzeće koga
Drž. tui. § 50; priv. tužilac i učesnik, § 51. 29
člana državoog tužioStva, ako iznesu takve ?i-njenice, koje dovođe u «umnju mjegovu bespri-strasnost.
Zahtev za izuzeće koga dlana državnog tu-žioStva spodnosi se njegovom nadležnom stare-šini, koji o tome rešava, a u slučaju potrebe po Mslušanju dotitoog 51ana državnog tužiošiva.
§ 59.
Cim koji član državnog tužioštva Bazna za kojl od osnova za isključenje, predvidenih u § 48., dužan je prekinuti svaki dalji rad u tome predmetu, poveriti dalji postupak svome zame-niku i o tome kvestiti svog starešinu. Viši dr-žavni tužifec u sličnim slučajevima takođe odre-duje svoju zamenu i o tome izveštava Ministra Pravde.
Žalbe stranaka protiv rada 4ržavnog tužio-ca koji bi po zakonu imao biti isključen, pod-nose se viSem državnom tužiocu; njegovo je re-<šenje pravnosnažno- Žalbe prctiv rada višeg driavnog tužioca podnose ge* Minfetru Pravde. Đo rešenja niti se obustavlja postupak niti je bez vrednosti tad, koji je izvršio državni tužilac ili viši državni fužilac.
II- Prlvatni tužilac i privatni učesnikv § 51.
Koi krivičnih dela, za kojia se goni po priy "vatnoj tužbi, privatni tužilac može se obratiti usmeno ili piemeno sudu sa zahtevom'da $e po-stupak započne.
Privatni tužilac u ostavljraiom mu roku po-dfže optužnicu i zastupa je na glavnom pretresu, & od nje xl svako doba može-oaustati. Ako u o-
25
Priv. tužilac i priv. ufesnik, § 52.
stavljenom roku ne podigne optužnieu ili ne do-đe na glavni pretres ili na ovom ne stavi komač-ni predlog, smatra -se da je odustao od gonjenja <§ 361. od* 2.).
Državni tužilac može uvek, kad nađe da to traži javni interes, na zahtevanje privatnog tu-žioca zastupati ga na glavnom pretresu i činiti predloge-
Ako privatni tužilac umre, pošto je sudu predao optužnicu, mjegov brafini drug, njegova deca ili roditelji imaju pravo, da za tri meseoa po njegovoj smrti pioduže postupak. d&vši o tom izjavu usmeno ili pismeno suau. Ne predadu li oni u ost&vljenom im roku te izjave, postupak 88 ^obustavlja. 0 smrti privatnog tužioca i o izjavi pomenutih lica, datoj radi produženja postupka, obavestiće se okrivljenik.
U slučaju privatne tužbe, koju je podneo uvređenik, može okrivljenik do zavrSetka pre-: tresa pred sudom prvog stepena protivutužbom tražiti, da sud sudi tužioca koji mu je uvredu
Sovratio. 0 obadvema tužbama izreći će se presu-a listovremeno.
§ 52.
Privatni učesnik ima ova prava:
1. da državnom tužiocu i sudiji u toku izvk daja i istrage Ipruži ®v& sredstva u cilju pronala-ženja krivca ili u cilju potkrepljenja traženja naknade štete;
2- da razgleda spise, no u toku feviđaja i istrage samo onda, afco to nije štetno po intere-se postupka;
3. da stavlja pitanja optužen»ku, svedocima veštacima ili da dobije i reč za vreme glavnog retresa radi drugih svojih opazaka i da na kra-
Prlv. tužilac i priv. učesnik, § 53.
27
ju glavnog pretresa, posle zavrSne refii državnog tužioca, dooije refi radi ipotkrepljenja svojih za-hteva kao i radi potlnošenja predloga, o kojima hoće da se odlufii u presudi. Na glavni pretres poziva se i privatni učesnik uz naipomenu. da će se glavni pretres održati, ako on i ne dođe, i da će se njegov zahtev ipročitati.
§53.
Kod krivičnih dela, za koja «e goni po služ-lienoj dužnosti, ako državni tužilac neće da pre-duzme gonjenje, privatni učesnik može u roku od osam dana, računajući od daaia prijema re-šenja državnog tužioca o odbijanju da preduzme gonjenje, sam pokrenuti krivično postupanje.
Ako državni tužilac odustane od gonjenja ili od optužnice u toku postupka, privatni učes-nik mcže gonjenje sam produžiti i podići optuž-nicu ili ostati ipri podigputoj optužnici. Ako je privatni učesnik prisutan lično, dužan ie odmali tla «e jzjasni usmeno ili pismeno hoće fi da pro-du<ži gonjenje i da podigne optužnicu ili ako je ova podignuta, da pri njoj ostane, u protivnom će sud obustaviti dalje postupanje. Ako privatni učesnik nije prisutan, uužan je svoju izjavu o ovome dati u roku od osam dana„ računajući od dana, kada je primio pismeni izveštaj suua o o-dustanku diiavnog tužioca, ako zakon drukčije ne naređuje (§ 219. od- 4.).
Ako privatui učesnik u ovom ostavljenom roku ne preduame gionjenje ili po svršenim izvi-đajima ili istrazi ne podigne optužnicu ili ako ©d ove odustane, sud obustavlja krivično • postu-panje.
Privatni učesnik, 'koji nije obavešten o tome da je državni tužilac odustoo bilo od gonjenja
28 Prlv. tužilac f prlv. aCesnlk, § 64.-55.
"bilo od oiptužnice, može svoju izjavu dati u ioku od fri meseca, poSto je ipostupak obustavljen.
No ako «e za krivično deio može goniti pamo po predlogu oStećenikovom, može ovaj kao pri-vatni učesnik u mesto državnog tužioca dići i zastupati tužbu samo onda, ako je stavio taj predlog u roku ipropujanom fpo krivićnom zatoonu.
§ 54.
U sluč&jevima, u kojima privatni učesnik dolazi na mesto državnog tužioca, ima on ista prava koja ima i državni tužilac, izuzevgi ona prava, koja pioističu iz karaktera državnog tu-žioltva kao javne vlasti. Naiočito ima on pravo, sve dokle 'krivično pastupanje traje, pjdnositi .sudu dokaze kao i sve druga sredstva, kojima se njegova tužba jpotkrepljava. Isto tako može tražiti da rasmatra- spise kviđaja i istrage. Nft glavnom pretresu, <la bi obrazbžio svoju tužbu, stvpžese privatni učesnik poslužiti svim pravima, koja inace ima i državni tužilac-
>Mo privatni učesnik kao tužilac ne dođe na glavni pretres ili ako na njemu ne podnese ^konačne -predloge, smatraće se da je odustao od optužbe (§ 361. od, 2.).
§ 55.
MaJoietaioi "koji su po krivičnom asa*konii ov-lafićeni da teamostalno podneeu privatnu tužbu, ovlašdeni su i da se kao iprivatni učesnici pri-, druže krivičnom postupku. M&loletne iprivatne tužioce, koji po krivičnom zakonu nisu sposobni da -samostalno podnose prrvatou tužbu, malo-letna privatne učesnike, koji nieu sposobni da -se ptfdruže krivičnom jpostupku, i"lica, koja nisu ^posnfena Z'St pra,yne iposlove, ^ kao i korporacije i
Priv. tuiltac i uCesnik, § 56; odbrana, § 57.-58. 29
đruStva zastupaju pri podnošenju i zastupanju tuibe u toku kriviftnog postupka njihovi aakon-ski zastupnici odnosno lica, koja ih zastupaju i u građanskim parnicama.
Privatni itužilae i privatni učesnik, kao i njihovi zakonski zastupnici, mogu svoju stvar voditi preko opunomoćenika, u koliko nfeu dužni da li&w prisustvuju rpri preduzimanju pojedinih fadnji.
Kad sud nađe za potrebno, može naložiti <{)rivatnom tužiocu ili privatnom učesniku, koji je odsutan od mesta suda, da imenuje opuaiomo-ćenika, koji u tom mestu stanuje, a može od obo-jice tražiili da <uzmi} pravnog za»Cupnika-
§56.
U svima služajevima, oi ^ojima pramtni u« česnik preduzima gonjenje i dolazi iia mesto dr-žavnog tužioca, u javnom interesu može se dr-Savni tužilac uVek uveriti kalro teče postupakr može spise čitati, a može u svako doba i sam pre-uzeti gonjenje i zastupanje optužnice.
III. Odbrana.
§57*
U pcBtupiku za krivična dela okrivljenik. može imati branioca u svako doba.
Za okrivljenika mogiz branioca uzeti nje-govi zakonski zastupnici, bnafini drag ili ma ko od krvnih siodnika u ushodnoj ili nisnodnoj pra* voj liniji.
§ 58.
Branioci mogu biti advokati, javnt beležni-ci, piofesori prava na univerzitetu ikao i lica.
30
Odbrana, § 59.—60.
osposobljena za advokate, javne beležnike i sudi-je, ako nisu u aktivnoj dr&vnoj službiv
Čim je dkrivljenik uzeo sebl branioca, dužan je o tome da izvesti sud. Isto to vredi i za nje-
fovog zakons'kiog zastuipnika, bračnog druga i rvne srodnike iz § 57*
Bnanilac može zastupati okrivljenilka u slu-čajevima koje je zakon predvideo, ili na osnovu izrečnog punomoćija.
§ 59.
Pri iprvom ispitu okrivljenika kao i pri sa-opStenju naredbe o pritvoru dužan je istražni sudija da obavesti okrivljenika, da om una pmvo ako hoće, sebi da uzme branioca,
§60.
Kod svih ztočinstava, za koja je u krivič-nom -zakonu kao majveća mera predviđena robija ili zatočenje prđko pet godina, okrivljenik mora im-ati branisoca, čim je otvorena istraga ili pre-dana neposredna optužnioa. 0v» vredi i onda, kad jft po zakonu sudu ostavljen izbor izmedu pomenutih kaizni i koje druge kazne. Ako okriv-Ijenik nema branioca, ovaj će mu 'be postaviti po službenoj dužnosti-
Isto će se tako po službenoj dužnosti posta-viti branilac i onome, koji je oki'iVljen m ina ko-je zločinstvo ako je maloletan ili je nem ili gluv ili je tako bolestan da nije u stanju «am sebe braniti.
Ako okrivljeniik prema 'svojim imovinskim prilikama Jie može da rpcdmiri troškove odbra-ne, odrediće liiu na zahtev sud branioca kao za-stupnika-siroma^nih radi opravdanja izjavljenih pravnih leSsova, i radi obrazloženja izjavljenog
31	Odbrana, § 59.—60.

prigovora protiv ©ptužnice kao i radi odbrane na glavnom pretresu. Ovo ne važi za (postupak pred sreskim sudom. Ako se branilaC siromaSnin o-dreduje iz reda advokata, on će se uzeti iz spi-ska, koji će sud utvrditi u sporazumu sa odbo-rom advokatske komore.
§ 61.
I pre otvaranja istrage može se okrivljeniku postaviti branikc bilo za sve vreme, bilo eamo za izvestan deo^ostupka, ako se nađe da to na-ročita potreba iziskuje.
§ 62.
Za bmnioca se postavlja jedan od advokata, koji živi u mestu suda načinom koji će se pro-pisati Uredbom leto tako mogu ea branioce biti postavljena i druga lica, pomenuta u § 58. od. 1. 1 aktivne sudije, ako u mestu suda nema do-voljno advuk&ta.
Advoikati, javni beležnici i sudski činov-nici, ospiosobljeni prema § 58., moraju se primiti odbr&ne, kad ih sutd aa to odredi. OstaH državni činovnici, osposobljeni prema § 58., mogu se toga pnkuiti, ako noće d ako im starija vlast dopusti. Ovo odobrenje nije potrebno, ako su s okrivljeni-kom u srodstvu, oanačenom u § 28. _br. 2.
§ 63.
Za vreme izviđaja kao i z& vreme istrage okrivljeniku branioca past&vlja istražni sudija. Posle predate optužnice br&nioce postavlja pred-sednik veća ili sudija pojedinac.
Bostavljanje branioca po službenoj dužno-sti ne vredi, ako jedno od fica, pomenutih u §
32
Odbrana, § 59.—60.
57. od. 2., 'posle toga uzme drugoga Lranioca i ovaj se odbrane primi.
§ 64.
Brantlac, koji je po službenoj dužuosti po-stavljen, može samo iz opravdanlh razloga tra-žiti da bude smenjen. 0 tome rešava sud, fcoji je bramiooa i postavio-
§ 65.
Više okrivljeniika mogu inmti zajedničkog braiijoca samo onda, ako to ne stoji u suprotno-sti sa interesima odbrane.
Jedan okrivljenik može imati više bra-nilaca.
§ 66.
Bmnilac ima pravo da razmatra spise izvi-đaja, istirage i sve priloge. Isto tako ima pravo đa vidi u izviđaju i istrazi pribavljene predmete, koji služe kao dokaz-
Braniocu se neće dopustiti razmatranje spi-s& imiđ<&m i istrage ili jedniog dela spisa isamo onda, klwi to interes postupka nalaže. Ali se bra-niocu nikad i nikako ne sme zabraniti, da razma-;tra zapisniik o saslušanju oferivljenikovom, ve-štačko mišljenje, kao i sve druge zapisnike i spiise koji se odnose na radnje, koa kojih je bra-"niocu dopušteno da prisustvuje.
Posle završene istrage ili, ako ove nije bilo, posle predate optužinice, braniocu se ni u kom slufiaju ne mMe zabraniti razmatranje svih •spisa.
§ 67.
Okrivljenik koji se ■ nalazi u pritvoru ili istdražnom zatvoru, dma pravo da-sa svojim bra-niocem opšti pismeno i usmeno.
Odbrans, § 68.-69; zapisnicl 1 sud. odluke, § 70. 33
Ako interes istrage nalaže, a narečito ako postoji ofinomna bojazaai, xla okrivljenik zloupO-trebljava opStenje s braniocem, sudija će nare-diti, da se pisma, koja okrivljnik piSe bmniocu ili baanikc okrivljeniKu, predaju pošto ih on
Srethodno ipročita. Isto tako sudija može nare-iti i da oikrivljenik s braniocem usmeno može govoniti samo u njegovom prisustvu.
Posle zavrSene istrage ili, afco ove nije bilo, posle predftte optužnice, okrivijenik ima pravo da sa svojira bmniocem opšti slobodno i bez ičijeg nadeor&.
§ 68.
Ako se bratniocu' ima šta da dostayi ili sa-opšti il>i ako ima da se pozove ili za nešto izve-Bti, a okrivljenik ima viSe branilaoa, ematra se da je to i&punjeno,' ako je ta dostava saorpštena, poziv ili izveštaj predat jednom braniocu.
§ 69.
Branilac ne može biti:
1 oštečenik, oštećeniikov i tužiočtev bračni drug i iodaci iz § 28. br. 2.;
2. ko je pozvan na (pretres kao svedok, izu-zevši da je oslobođen od dužnosti svedočenja, pa je izjavio da neče svedočiti-
GLAVA PETA Zapisnici i sudske odluke.
§ 79.
0 svakoi sudskoj radnji, koja se preduzme u tofcu krivičnog postupka van glavnog pretre-
Zakonik o Sud. Kriv, Postupku	3
34
Zapisnici i sudske odluke, § 71.
sa, načiniće se z&pisnik, i to odmah, k»d se te radnje vrše, a ako to nije moguće, onda nepo-sređno posle toga,
Pored sudije fcoji (preduzima radniu, uvek će se uzeti i zapsničaf fcoji piše zapisnik. Ako za-pisničar nije državmi službenik mom. se prethod-no zakleti.
U svakom zapisniku označiće se mesto i vreme teo i prisutna lica.
Pitanje će se unoaiti u zapisnik samo u to-liko, koliloo je to ipotrebno da se uzmogne razu-meti oclgovor. Bitna sadržina odgovom zapauje se u obliku pnpovedanja. Vlastite reči lioa, koje se isptuje, uneće se u zapisnik samo oađa, ako je važno za pnocenu same «tvari, ili ako je verovat-•jio, da će biti potrebno, da se taj zapisnik pio-čita na glavoiom pretre.su.
Sudija kazuje na glos Šte'će se uneti u zapi-snLk da to mogu ćuti prisutna lica. Onome, koji se ispituje, dopuSteno je da svoje odgovore ka-zuje sam u zapisnik. Ako ovo lice zloujKrtreb-ljawa to pravo, može mu ga sudija oduzeti.
§ 71.
Zapisnik će se i«pitanim ili inače jpri«utnim licima pročitati, a ako ži4e, mora im m dati da ga sami pročitaju. Zatim će se naznačiti u zapi-sniku, da je bio pročitan ili dan da ga piočita kao i to da je odobren. Posle toga će kpitana lica pobpisati zapisnak svojerućno ili aiko su nepfeme-na, potipiisaće ih zapisničar, a ona će staviti obo-jeni ličm otisak palca pored pobpim. Ako zapi-snik iznoni više tabaka, ispitana lica staviće svoj ^potrpis ili će ih zapisničar potpisafci na svakom tabaku- Neće li i»pitano lice da potopiše zaipisnlk ili đa stavi otisak palca, uneće se to u zaipisnik
Zaplsnlcl 1 sudske odluke, § 72.-74.
35
kao i razlog za to. Na kraju zapisnika potpisaće ga «u<lija, koji je radngu vršio. zaipisničar i pri-sutni avedooi, aaćo ih je bilo.
I 72.
U zapisniku m ne eme ništa važno izbrisati, dodati ili promeniti. Precrtana mesta moraju ostati čitka.
Sva preinačenja, popravke d dodaci unose se na krnju mpisnika, no i njih treba <po propisu §71. odobiiti i potpisati.
Ako zapisnik ima vifie tabaka, prošiče se svi i krajevi konca će se zapečatiti sudskim pe-čatom.
§ 73.
Ako je pri preduzimanju koje. istražne rad-nje potreuno prissustvo svedoka, poaivaće se sa-mo punoietna i neporočna lica, koja u samom de-lu nisu zainteresovana- Ona su dužim dati sve-•čano obećanje, da će tačno paziti na sve, Sto se pred njima bude radilo ili govorik), kao i da«e to yerno unese u zapisnik, i da će do glavnog pre-tresa ćutati o svemu ito budu saznala pruikom vršenja istražne radnje.
Za ove svedoke ne treba bez preke potrebe uzeti sveštena lica, lica u aktivnoj vojsci, držav-ne činovoiike.ili druge javne službenike, kao ni lica, koja žive od nadnioe.
§ 74.
Sudske su odluke: presude, regenja i na-redbe.
Odluke iprotiv kojih se može upotrebiti koji pravni lek ili kojima se kakav predlog ili zahtev ždbija, moraju se pismeno obrazložiti..
3*
36
Zapisnici i sudske odluke, § 71.
Odluke 8e ne mogu na glavnom pretresu do-net-i pre no što se sasiušaju stranke, u kolikt) io zakon drukfiije ne naređuje.
Odlukama, koje se donose van glavnog pre-tresa, mora prethoditi usmena ili pismena izjava državnog tužioca, tl koliko Jto zakon drukfiije ne naređuje.
§ 75.
Ako ovaj zakon ne naređuje što drukdije (§ 78.), sudsie adluke donosi jedan sudija (§ 3. od. 2- i 3.) ili sudijsko veće (§ 8. od- 3. i 4.) koji krivične predmete pretresaju u prisustvu za-kletog zapisničara.
Veća sii sastavljena:
1. kod okružnih sudova kao zbornih sudova ii t'flpjice su^ija, od kojih jedan predsedava, a ako tje tiće'glavnog pretresa zbog zlo6instv4, za koje krivični zakon (§ 1 od. 1.) predviđa smrtnu kaznu ili kaznu večitog lišenja slobode, iz <peto-rice sudija, ođ; kojih jedan predsedava:
, 2. kod apelaoiondh sudova iz trojice siudija,. od kojjih jedan predsedava;
3. kod lCasacionog Suda iz ipetorice suuija» od ikojih jedan predsedava- No o sukobu nadlež-nosti u smislu § 27. kao i o zalitevu za zaštitu zakona, fcoji je upravljen protiv odluka kog veća Kasackmog Suda, rešavaće puila sednica Kasa-oionog Suda, koja je sastavljena od jedanaest sudija od kojih jodan predsedava, no u drugom slučaiu ranije sudije ne mogu biti u toj sednici.
Odluke sudijskih veća donose se po većanju i glasanju, pri kojem broj sudija ne sme biti ni većt lii manji, no što je u ovom zakonu propi-sano.
•Glasanje je usmeno. MLađe radije glasaju pre
Zapisnfcl i sudske odluke, § 76.-77.
37
starijih. Afco ima izvestioca, glasa au prvi. Pred-sednik veća glam uvek 'poslednji.
Zaikon o uređenju sudova naređuje, kako se obrazuju sudijska veća.
§ 76.
Pored slučajeva, predvidenih u §§ 344., 397., 418. i 424., odluka veća nije potrebna m re-šavanja poslovnih predmeta, koja se tiču samo primanja znanju kvesnih objava ili esaopštenja ili koja su namenjena saopštavaniu odluka i u-pravnih akata drugim vlastima, dalje za rešava-nje molbi za .pravnu .zaštitu, za posi-edovanje službenog saobraćaja sa stmnim viastima. za traženje i davanje đokaza o izvršenim dostavlja-njima spisa ili dopunjavanja spisa kao ni za re-šavanje poslovnih pređmeta, koji se fciču obave-štaja što se daju drugim vkutima ili traže od ovih.
U ovaikvim slučijevima izradena rešenja su-dija fevestilac prediaže na odobrenje roredsedni-ku fluda odnosno predsedniku veća Kasaoionog Suda. Ako ipredsednik ni^e saglasan, prizvaće još jednog sudiju i sast&viti t&ko veće, koje će o tom odlučiti.
§ 77.
Ako zakon ne naređuje izrečno drukčije, za svaku je odlu'ku veća ipotrebna apsolutna većina glasova.
Ako se glattovi podele na više od dva razliČ-na mišljenja, tako da ni iedno od ovih nema ve-ćine, pokušaće predsednik veća, da se razdvaja-njem pitanja i ponavljanjem glasanja postigne ■apsolutna većina. Ostane li ovaj pokušaj bez us-peha, pribrajače se glasovi, fct>ji «u za okrivljeni-
38
Zapisnici i sudske odluke, § 71.
ka najnepovoljiiiji, onima, koji za nj manje nepovoljni, sve dotJe dok m ne postigne apsolut-na većum.
Pojavi li se sumnja, koje je od.dva miSljenja manje nepovoljno za okrivljenika, glasaće se napose o tome kao o fprethodnom pitanju.
§ 78.
Naipre će se glasati o tome, da li je ili nije sud nadležan, da li je potreba da se postu-pak dopuni kao i o drugira prethodnim pitanji-jna. Ako većina glasova odlufii, da se ima preći na odlufiivanje o glavnoj stvari i pored nastale sumnje o prethodnom pitanju. dužni su i sudije, koji su ostali u manjini, da glasaju o glavooj stvari.
Pra odlufiivanju o glavnoj stvari odvajaće ae uvek pitanje, da li je optuženik kriv za delo, za koje se optužuje, od pitanja kakva će se kazna ili mera bezbednosti primeniti, pa će se o pi'vom pitanju glaaati pre drugog pitanja.
Optužuje li se optuženik za više krivifinih dela, doneće se odluka o krivici 'ili nekrivici za svako pojedino deHo.
Većanje i glasanje o kazni ogranifiiće se sa-mo na ona dela, za ikoja je optuženik oglašen kniviin. Pri ovom glaeanju stoji sudijama, koji su se izjasnili za to da se optuženik oslobođava od optužbe za delo, za koje je optužen, na volju, da M će ili neće na osnovu odluke koja je doneta 0 krivici, glasati o kazni. Ne glasaju li oni «o ka-zni, uzeće se kao da su pristali uz ono mišljenje ostalih sudiia glasafia koje je za optuženika naj-povoljnije. 0 primeni mera bezbeđnosti glasaće sve sudije*
Saopšt. odluka, Razmatr. i prepis. spisa, § 89.-52. 39
OLAVA SESTA
Saopštavanje sudskih odiuka- Razmatranje i prepisivanje spisa.
§ 79-.
Sud saopštava svoje odluko zaintere«ovanjm licima koja su prisutna usmenim objavljiva-njem, a odsutnima dostavljanjem odkika u ver-nom iprepisu. Na aahtev zainteresovane stranke izdaiće se prepis saopštene odluke, ako je saop-štenje izvršeno vsmeno.
Ako se ima da saopšti kaikva odluka pri-tvoretnom licu, onda će mu se ona pročitati ili dostaviti- Ako ne zna slu&bemi jezik,. prevefiće se na njegov maternji jezik. Ovako će se postu-piti i pri saop&tenju drugih spusa.
Usmeno saopfttenje ima se uvek naznačiti u zapisniku.
§ 80.
Odluke i drugi spisi saopštavaju se držav-nom tužiocu na taj naćin, što mu se dostavljaju u izvprniku. On je dužan u izvorniku da nazna-51, da ga je vkleo i ipročitao i da stavi datum. Ako zahteva, izdaće mu se i prepis.
§ 81.
Za postuipak, ipo kome se vifii do»tavljanje odluika i drugih sipisa, vrede odgomrajući pro-isi zakona o gradanskom sudskom postupku, u oliko to ovaj zaikon drukćije ne nareduje.
§ 82.
Poziv za glavni pretres u .prvom stepenu do-stavlja se optuženiku lićno.
40 Saopšt. odluka, Razmatr. i prepis. spisa, § 83.—84.
Spdsi, kod kojih od đoetave okrivljeniku teče rok za pravaii iđk ili za 'prigovor protivu optuž-nioe, dostavljaju se okrivljeniku liono ili zastup-niku koga je on odredio.
Privatnom tužiocu i iprivatnom' učesnlku poziv za podnošenje optužnioe i poziv za glavni pretres u prvom stepenu dostavlja se lično ili : ^ov{>(T\ zastmpniiku, kqga je on odredio- Na lsti način doetavljaju mu se i apisi, fcod kojil^ od dostave teče pok za pravni lek.
Ako koja od straiialka nastoji da izbegne lično dostavljanje, ma da je poznato mesto nje-nog bavljenjas odluka će se, koju bi joj trebalo dostaviti, predati jpredsedniku (načelniku) op-p^ie, a izveštaj o tome pidlepiće se na njen stan 1H na piostorije, gde se ona po«lom bavi i na op-Stinsku kuću.
§ 83.
Aiko se dostava ima da izvrši u drugim slu-čajevima, osem pome»ytih u § 82., pa se onaj, kpme se ima dostaviti, ne naae u svome staivu, pfedaće sp spis ikome od njegovih odraslih uku-čana. Ako takvog ukućanina ne bude, predaće se spis predsedniiku (načelniku) opštine, a izveštaj o tome metnuće se u stan ili u prostorije, gde se on poslom bavi, na vidno mesto dli, ako su stan ili pve piostorije zatvorene, prilepiće se na vrata.
Ne može li se doznati za stan JU prostorije> gde se poslom bavi lice kome se spis iima ddsta-viti, prilepiće se apis na opštinsku kuću 4 na sud, a ako je potrebno obznaniće se | preko novina.
§84.
Ako se lice, kome se ima što da dostavi, na-lazi u kom drugom suđskom srezu, umoliće se
SaopSi. ođluka. Razmatr. i prepis. sp!sa § 85; tokovi, § 86. 41
sreski sud onoga mesta, gde se ono nalaai, da dostavu izviSi. Ov^kjo se postupa i s odlukama okružnog suda koje toreba dostaviti u koji dnugi spdski srez, a ne u onaj u kome je sedište okruž-nog suda.
U ovđm slufiajevima mogu zainteresovana lica predati pravne lelaove ili /prigovor protiv optulnice onsome sreskom sudu, dcojii je bio unso-Ijen da dostavu izvrfii, a ovaj je dužan to u roku od dvadeset četiri eata poslati mdležnom sudu.
§ 85.
Sreski suddja, istražni sudija ili predsednik fi«ia može u slučajevima koji nisu - naročito u ovom zakonu predvideni, dopustiti razmatranje ili pptpiisivanje pojedinih apisa svakome koji db-kaže, da mu to treba radi svojih opravdanih in-teresa
Ali se u 'isto vreme ovome zabranjuje da ra> zmatrane ili prepisane «pise objavljuje, u feoliko je te pmtivno krivdčnom zaikonu iM zakonu o Itampi,
glAva SEDMA Rokovi.
§ 86.
Izjave .mogu straaiike dati pismeno ili usme-no. IJsaieno se izjava daje zapisničkim m«iuša-njem kod suda, u koliko to zakon drukčšje ne na-ređuje-
Kad je izja.va skopčasia sa mkom, smatra se da je data o roku, ako je pre no štp rok dstekne preaata onome, 'koji je za njen prdjem ovlašćen. Ako je izjava upućena sudu prebo pošte preipo-
42
Rokovi, § 87.-88; izvidaji, § -89.
ruiano, smatra se da je istoga dana samom #udu predata.
Pismene se izjave mogu dostaviti sudu i br-aojavnim putem. Bliže ođredbe o ovome propi-saće se Uredbam o poslovnom redu.
§ 87.
Rokovd se raćunaju na sate, dane i meseoe.
Rokovi na sate radunaju se od oncg sata, od koga n>k počinje teći. Taj se sat ima naznačiti n& apisu-
U i»k se ne računa onaj sat ili onaj dan, od koga bi rok đmao početi.
Ako poslednji dan rafoa pada u nedelju ili u koji državni (prazoik ili u dan kad sud ne radi, rok ističe potekom jprvog narednog radnoga dana.
U jedain dan uzima «e dvadeset ćetiri sata, a mesec se računa <po kalendarskom vremenu.
§ 88.
Rokove, koje je ovaj zakon predvideo, ne mogu siidovi produživati, izuzev slučajeve, u ko-jima zakon to oiaročito dapušta (§ 320
GLAVA OSMA Izviđaji.
§ 89.
Sve vlasti kao i n)iho\1 organi dužni su pri-javiti odmah državnom tužiocu u mestu nadlež-nog suda krivična dela, koja sami opaze ili koja im budu prijavljena ili za koja saznaju na koji drugi način, a za koja se goni po službenoj duž-nosti-
Izviđaji, § 90 —91.
43
Kad postoji opaanost zbog odlaganja, nnože S6 o učinienom krivifinom delu izvestiti i onaj Mredri sud, u fiijem se srezu nalassi dotifina vlast ili njen organ.
Pored prijave dužne «u vlasti i njihovi or-gani starati se da ae kstovremeno sačyvaju i tragovd krivifinog dela kao i predmeti, na kojima je ili pomofiu 'kojih je ufiinjen© krivifino delo, i drugi dokazi.
§90.
ICo god dozua za kakvo krivifino delo, za koje se goni >po službenoj dužnosti, može to pri-javiti pismeno ili utaneno. Pored držaivinog tuži-oca dužni su primiti prijavu i istražni sudija, sreski sudija kao i poMcijske vlasti, koji su duž-ni prijavu dostaviti državnom tužiocu.
0 usmenoj iprijavi uvek se sastavlja zapi-snik.
§91.
Đržavni tužilac je dužan oceniti svaku pri-javu o krivifinim delima za koja se goni >po eluž-benoj dužnosti. T&ko isto on je dužan da predu-zme sve što je potrebno, da «e safiuvaju tragovL sa koje sazna fcod ovakvih krivifinih dela- Napo-sletku, on ima da preduzme sve što je potrebno radi pTonalaženja i <piukupljanja osnova, pomoću kojih se može ufii u trag nepoznatom ufiiniocu.
Mo je utvrđeno da prijavljeno lice nije na-vršilo sedamnaestu goddnu, predaće prijavu od-mah sudiji za mlađe maloletniike na dalji postu-pak, izuzevfii shifiaj, predviden u § 451. ođ. 5. st_ 1. i § 452. od. 8- st. 2..
Ako su u bezimenim prijavama ili u prija-Vama koje dolaze od nepoznatih lica navedene i
44
Uvidajl, § 92.
takv^ okolnosti, sa kojih se može kao veiomtno uzeti, da je xifiinjen» koje krivifino dek>, izvidpće se i sve te okolnosti. Pri ovome će se postupiti tiho i Medeći, što je više moguće, fiast i ugled o-aumnjifienih lica,
IC&d dopre glas do drž&vnog tužujca o ikri-vifinom delu, za koje se goni po službenoj duž-nosti, narediće on da se saslušaju sm ona lica, koja eu taj glas rasprostrla i zatim će pomoću policajske vlasti ići glasu u trag sve do samog izvora odakle je potekao, uveravajući se kol-iko je moguće o njegovoj osnovanosti ili neosnova-nosti.
§ 92.
Dižavni tužilac ima pravo zahtevati, da istražnd sudija, sreski sud ili polioijska vlast pre-duzme izviđaj radi dobavljanja potrebnih do-kaza, da bi se zapofielo krivifino posfa^panje pro-tiv fevesnih lica ili da se prijava odbaci.
U eroom će zahtevu on nazna6iti uopšte smer, u kojem će se činiti izvidaji, kao i okolnosti ikoje 3ioće-da se rzvide. Tako isto može on izrekom na-znafiiti pojedine službene radnje, koje smatra po-^repnima da se izvrše, a može naznafiiti i pojecli-na pitanja, o kojima hoće da se izvesno llce sa-sluk Narofiito može on zahtevati izvdđaj o tome, dalise stifiu pi-etpostevike za primen^ mera bez-hednostd.
Zar izviršenje ovih izvddaja istiužni sudija i Mesfci sudija imaju on$ pr&va i one dužnosti, koje ima istražni sudija u istrazi.
Privatni tužilac i privatni ufiesnik kao tu-žilac mogu m krMfina clda, za koja su oni ovla-Sćpni ppkrenuti postupak i za teja je nadležan okružni sud, pređati svoj zahtev okružnom sudu
Izvlđajl, § 93.-94.
45
s predlog'oom da istražni sudija iz\Tši potrebne izviđaje.
§93.
Polioijske vlasti su dužne i ipo podnetoj pri-javi o ufiinjenom ikrividnom delu produžiti pret-hodna izviđanrja i nairočito preduzeti «&ve, što je »trebno da ae tragovi krivićnog dela sačuvaju da se učinilac ili eaučesniik ne sakrije ild ne po->egne, pa o svemu tome odmah da izveste držav-nog tužioca i nadležni sreaki sud. Ako bi bik) bo-jaznd, da če se tragovi' 'krivičnog dela uništiti lli promeniti pre no što stignu predlozi ili naredbe državnog tužioca, poUcijaka će vlast umolitd nad-ležrn Breski sud, da preduzme potrebne sudske radnje. Radi razjašnjenja pojedinih okolnosti, važnih za krivičnu stvar, može policijska vlast svakoga pozvati i b«2 zakletve s&slušati. 0 sa~ slušanju se pravi zapisnik.
Nikada ne može polioijska vlast preduzeti iormalno saslušanje okrivljenika, svedoka i ve-štaka, a po pravilu ni druge izviđajne radnje.
Izuzetno može ona dzvršiitd uviđaj i pretre-sanje stana i Mea (g 139. od. 3- i 4.) u slučajeV ma neodložne potrelbe, ako nema pri-ruci sudi. skcg lica, pozvanog za vrSenje tih izviđajni racknja. Zamisnake o ovim radnjama policijska vla»t odmah dostavija istražnom sudiji sa obra-zloženjem neodložiie (potrebe, i onl se mogu upo-trebiti kao dokazno sredstvo samo onda, ako ih je istražni sudija, iapitavši potpunost, odobrio ili naredao obnovu ili dopunjenje postupfea.
§94.
Istražni sudija dužan je dostaviti odmah državnom tužiocu svaku prijavu, koja do njega
46
IzviđaJI, § 95.
dođe, o udinjenom ikrivičnom delu, za koje se goni po službenoj dužnosti. Bez p-edloga držav-nog tužioca može istražni sudija izvršiti samo one izviđajne radnje, koje nije moguće odtežiti bez opasnosti za oilj krivičnog postucanja ili koje su vezane m azveaan zakonaki rok. 0 ono-me, što je učinio, obavesfeće di-žavnog tužioca i očekivaće njegiov dalji predlog.
§95.
Sreski sud je dužan po određenom obrascu prijaiviti državnom tužiocu krivična dela, koja irui dođu do znanja, a za koja m goni po dlužbe-noj dužnosti. Ali on tana, ne čekajući predloge dr-iavnog tužioca, odvnah započeti izviđaj i iavršiti sve m to potrebne radnje (§ 92. od. l. i 3.), a na-Točito utvrdita godine osumnjičenog lica, ako je verovatno da nije navršilo sedamnaestu godinu.
U slučajevima, u kojima bi se izvrSenjem iz-viđajniih radnja mogli uništiti tragovi udinjenog krivićnog dela ili onemogućiti ponovno razma-tranje t&ko, da se te radsnje za slučaj potrebe ne bi mogle obinoviti, sreski sud će preduzimat/i lakve radsnje saomo onda, kad je s odlaganjem skopčana opasnost. Inače će sreski .<wd u prijavi, uipravljenoj državnom tužiocu, uipozoriti da jeta-kvft izviđajna radnja ipotrebna i postaraće se, da se tragovi dela sačuvaju dok ne dođe istra&ni Sudija ili njegov zahtev da se izviđajna radnja izvrši.
Zaptenike o izvsdajima sres-ki sud poslaće što pre državnom tužtocu, a najdalje u roku od o-aam dana, ako je neko pritvoren, računajući taj Tok od dana pritvaranja. U poslednjem slučaju državni tuižilac će najdalje za tri dana, pošto pri-ani spiise izviđaja, pritvorenog osloboditi od go-
Izvldajl, § 96; istraga, § 97.
47
njeaila Mi će ipredati Lstražnom sudiii svoj pred-log, koji ae odaiosi na osumnjičeno lice i na dalji postuipak.
Privataiiog tužioca i privatnog učesniika kao tužrioca, alko su oni pređložili ižviđaje, iatražni sudiia će pazeći na propis § 108. od. 2. obavestiti o završenim Jzvidajima i pozvaće ih da u roku od osam dana podnesu optužnicu uz napomenu, da će se u protivnom s.ma,trati, da su odustali ©d gonjenja.
§ 96.
Ako državni tužilac nađe da izviiđaj nije potpun, traiiće da se dopuni. Aiko je izviđaj pot-pun, državni tužilac će oceniti. da li ima dovolj-no razloga da se otvori krivično postupanje pro-tiv određenog lica. Nađe li da tih razloga ima, podneće predlog da se otvori istvaga ili nepo-, srednu optužnicu. U protivnom skičaju odbaciće prijavu naznadiv u kratko razloge za to, a spise izviđaja poslaće istražnom sudiji ili sreskom suclu, prema tome, ko mu je iczviaajne spise po-slao s napomenom, da nema osnova za genjenje,. U ovom slučaju će istražni sudija ili sreski sud obastaviti dalji izviđaj i osumnjičenika, ako je u priibvoru, odmah pustiiti u slobodu. Ako je pri-java potekla od oltećenika, državni tužilac će ga u rdku od osam dana izvestiiti o odbačaju pri-jave.
Za obustavljanje izviđaja. u koliko se tiče privatnog tužioca ili privatnog učesnika, vredi prcipis § 108. od. 2.
GLAVA DBVETA Istraga. i 97.
Pre nego što određeno lice bude stavljeno pod optužbu, otvoriće se protiv njega istraga,
48
Istrags, § 98.
kada se goni za zločinistvo, m koje zakon piopi-suje smitnu kaznu ili kaznu večite robije dli za koje je f o zakonu sudu ostavlien izbor između pomenutih kazni i koje druge kazne.
U svim ostalim slučajevima ostavlja se oce-ni tužiooa, da li će ipredložiti da se otvori istraga ilti ne.'
tJilj je istrage da se osnovi sumnje, izneti protiiv određenog iica, i stanje stvari sudskim putem tako rašćiBti, da se na osnovu toga može odlučiti da li će se krivični postupak protiv toga lica oibustavdti ili će se ono stavitr pod optužbu.
§ 98.
Predlog da «e istraga otvori podnosi se istražnom sudiji.
, Tužilac je dužan u predlogu tačno da nazna-či .kiiivićno delo zbog koga, i lice, protiv koga predlaže da se otvori istraga.
Ako državni tužilac predloži da se otvori istraga, dostaviće istražnom sudiji i iprijavu, do-kazna sredstrva, za koja je saznao, kao i sipise iz-vidaga, eko je ovoga bilo. Smatra li državni tu-žilac za potrebno da se priberu podaci za prrmenu koje od mera bezbednosti, staviće predlog u tom smeru.
Ako istražni sudija ima razloga da ne usvo-ji tužiočev predlog, da se istraga otvori ili ako okrivljenok zahteva odluku suda, dužan je sudi-ja odmah to neposredno saopStiti sudu i zahte-vati da ovaj o tame donese svoje rešenja
Istražni sudija će učestvovaii u većanju ali ne i u donošenju rešenja. 0 toj sedmci obavesti-će se na *vreme državni tužiiac, da bi mogao dati svoje mMjenje psmend iM usmeno.
49	Istraga, § 101.—103.

Protiv reSenja fiuda da «e ne otvara isti-aga nema mesta žalbl
§ 99.
Istragu vodi po fpravilu i«tražni sudija lič-no i naposredne. Nu može on zamoliti i sreske sudove a izvrSe pojedine istražne radnje, kad se ove imaju preduzeM u kom drugom sreau, a ne u onom u kome je sedište okružnog suda.
Sreski sudovi su dužni odazvati se odmali njegovoj molbi. Ako se pri ovome pojavi potreba, da ise pored istražne rađnje, za koju je sreski sud umoljen, izvrši i koja druga istražua radnja koja s onom stoji u vezi ili i» nje proističe, dužan je sreski sud i te radnje neodtožno tevrSiti. Ako on nije nadležan za izvršenje te radnje, poslaće od-mah molbu omoj vlasti feoja je nadležna za izvr-šenje te radnje, a q tome će izvestiti istražnog sudiju. Pri tevršeoju tih radnja vrede i za sreske sudove propisi, koji vrede i za istr&žnog sudiju. Lstražni sudija može zamoliti i poHcijsice vlasti i njene sorgaaie radi preduzimanja mera u cilju ubrzanja ili obeabeđenja istrage. Ove su dužne odaavati se odlmah ovakvoj molbi.
§ 100.
Ako je istraga otvorena, dužan je istražni sudija po službenoj dužnosti, ne čekajući nika-kve dalje predloge tužiočeve, preduzimati sve one istražne raanje koje smatra ipotrebnima za utvrđivanje dela, učinioca i saučesniika i za pri-kupljanje i ©bezbeđenje ddkaza, i to ikako onih, koji govore pnotiv okrivljenika tako i onih koji služe u njegovu odbranu, kao i za <utvrđenje pret-postftvaka za primenu koje od mera bezbednosti.
Zakon o Sud. Kriv. Postupku	4
50
Istraga, § 101.—103.
§ 101.
Tužilao može za »ve vreme istrage stavljati predloge istražnom .sudiji da «e izvrSe .pojeaine istražne radnje. Ako kstražni sudija nađe razloga da ne u«svoji predlog, dužan je da zatraži o tome reSenje isuda.
Državni tužilac ne sme sam izvršivati ifitra-žne radnje, inafie su one bez vrednosti.
§ 102.
Državni tužilac može uvek tražiti da mu se poSalju.spisi istrage. Tužiluc može uvek pregle-dati spise istrage.
Okrivljera'k «e izveštava o toku i uspelui istrage za vreme njegovog saslušanja.
§ 103.
Tužilac i branilar ne mogu po .pravilu pri. sustvovati i»pitu okrivljmika i svedoka.
Tužilac, okrivljenik, kao i njegov branilac mogiu prasiwtvovati h^pitu svedoka u slučaju, kad je verovatno da ovi neće moći doći na glavni pre-tres. Stranke i njihovi zastupniri mogu o ovom sslučaju stavljati predloge, a mogu svedocima i upućivatii pitanja.
Tužilao, branilac i okrivljenik, aiko nije u intražnom zatvoru, mogu iprisustvovati sudskftni uviđaju, pretresanju stana, uzaipćenju stvari, istraživanju i uzapćenju pisama i drugih hartija, kao i sasluSanju veStaka, a mogu veštacima i u-pućivati pitanja. Istražni sudija je dužan u ovom cilju izvestiti tužioca. okrivljeitika i njegovog braniOca » vremen« i mestu izvršenja ovih rad-nja, izuzevši «lufiaj u kome je s odlaganjpin skop-čana crpasnost.
Istraga, | 184.—106,
51
§ 104.
Ako je krivično delo ostavilo za sobom tra-
fova, istražni sudija će ih odmah izvideti i utvr-iti miiđajem ili na koji drugi shodan način.
x redmeti na kojima ie ili pomoću kojHi je u&injeno krivično dek> i koje je okrivljenik o-stavio za.aobom na inestu učinjenog dela, kao redmeti koji će «e imati okrivljeniiku ili svcdo-u poskazati da ih ipoznaju, ili koji bi na koji drugi načiii mogli fposhižiti za.dokaz, i "'■■.Imd-ti, kojisepo krivičnom zakonu imaju oduzeti. za--viće se u naročiti omot, zapečaćeni sudskim pe-čatom, ili će «e svaki od njih obeležiti naročitim sudskim znakonu
§ 105.
Pri saslužanju oštećenika, dstražni fudija pozvaće ga da naznači štetu, prauzrokovanu kri-vičmm delom. Ako oštećenik ine zna ili ne- može Oozdano da naznači štetu ili ako je očHmino a precenjuje svoju štetu, njena će se veličin<> utvrditi iJi «vedocima ili veštaoima, i to naro-čito onda, kad od kolidine štete zavisi pravna ocena dela ili mera kazne ili dosuđenje naknade štete.
§106.
Kad u toku istrage stignu za istragu važna pisma, zapisnici ili podnesci na straaiom jeziku, istražni sudija će narediti da ih zakieti tumač prevede, a zatim će ih. zajedno s prevodom prU družiti spisima istrage.
3*
52	Istraga, § 107.-1%.
§ 107.
Ako se ko, izuzevSi ilržavnog tužioca {§ 2 za vreme vrSenja kakve radnje u Lstrazi, i l>oh1o opomene istražnog sudije, neuljudno vluda ili naruSava red, može ga istražni sudija kazniti Uovčanom kaznom do hiljadu dinara ili za+vu-rom do deset dana.
U slučaju jpotrebe može sudija onoga, koji remeti red i udaljiti s mesta. na kome se istražna rad/nja preduzima. Prema okrivljeniku, koji je u intražnom zativoru, može istražni sudija zbog ne-pristojnog vladanja ili naruSai anja reda, izreći diiseiplinsku kaznu (§ 127.).
Za«tu<pnike titranaka, veStake i prisutno sudske svedoke može istražni nudija za ovakvo vkdanje kazniti samo novčanom kaznom do hi-Ijadu dinara.
Svaku ovakvu naredbu dužon je istražni su-dija odmah po službenoj dužnosti dostaviti sudu koji će iarečenu kaznu odobriti, poniStiti ili ubla-žiti. Do reSenja suda obustavlja ,se izvrSenje na-redbe istražnog sudije. Protiv ovoga reSenja su-da nema mesta daljem pravnom Ihku.
§ 108.
Istražni sudija obustavlja reSenjem istragu i pre njenog završenja, čim tužilar povuče svoj zahtev ia gonienje iji kad tužilac- po zavrSenoj istraai kjavi aa nema osnova za dalje gonjenje.
Van ovoga slučaja, a osobito kad privatni učesni'k u mesto državnog tužioca ili privatni tu-žilac preduzme gonjenje, a istražni suuija ne primi njegov predlog za produženje postupka več traži odluku suda, može se istraga obustaviti samo reSenjem suda.
Isiraga, § 109.
53
0 obikstavljenoj ratrazi obavestiće «e tuži-Jac, priivatni učesnik i oStećenik, koji nije voć pre izrekom izj&vio da se *ne pridružuje krivičnom poMtsupku, i okrivljeniik. Ako je ovai u istražnom zatvoru, pustiće se odmah u slobodu.
Okrivljeniku će «e iia njegov zahtev izdati uverenje o tome, da protiv njega ne stoji ništa, zašto bi se imao daJje sudski goniti. Ako se o-Stećeniik niije pridružio postuipku, izdaoe mu se, na njegov zahtev potvrda o tome. da je istraga obustavljftna.
Protiv refienja auda, kojim se obustavlja istraga. može drlavni tužilac, privatni tužilac 1
f»rivatni učesnik kao tužilac podneti žalbu ape--arionom sudu.
§ 109.
Istraga se završuje, kad istražni sudija nađe da je sve ono; Sto je u toku istrage učinjeno. do-voljno, da.se možeodrediti glavni pretres ili obu-stava postupka.
Po završenoj istraasi dostai\*iće istražni «u-dija spise istrage državnom tužioou. Ovaj je du--žan u roku od osam dana, po prijemuk spasa, da podnese predlog da «e istraga dopuni, ako drži da stvar još nije zrela za rešavanje, ili da pod-nese optuinicu, u koliko ne bi mašao da nema osnwa za dalje gonjenje (§ 108. od, l.).
Istražni sudija dužan je izvestrti privatnog tužioca i prdvatnog učesniki, ka» tužioca o mvr-šenoj istrazi, pozivajući ga da u roku od četrna-est dana podnese optužnicu i upozoravajući ga, da će se, ako se ne oude držao toga roka, sma-trati da je odustao od gonjenja i da će se zbog toga obustaviti istraga. I privatni tužilac i pri-vatni učesnjk kao tužilac može u istom roku sta-viti predlog d« se dopuni istraga.
54 Istraga, § 110; poziv 1 dovodenje, § 111.
Ako Istr&žni audija ima Tazloga, da ne pri-stane na predlog tužiočev, da se istraga dopuni,. tražiće o tome rešenjp «uda. Sud može rešiti da se taj predJog odbije ili odobri. Ako se ovaj pred-log odbije, teći će novi rok za podnošenje optuž-nice od o«am odnosno ćetrnaest dana, raćuna-jući od dana kada je to rešenje sutda saopšteno tužiocu. I u ovom sluča^u važi za privatnog tuži-oca i privatnog ućesnika kao tužioca treći ode-Ijak ovoga pas'agrafa.
§ 110-
Ako se istraga obustavlja zbog neuračun-Ijivosti, odi'ediće sud usmeni pretres radi izvi-đaja o tome, ima li mesta .primeni mera. bezbed-jiosti jpo krivićnom. zakonu.
Ka pretres će sud .pozvati okrivljenika, nife-govog branioca i zaikonskog zastupnika, a ako oyog nema, njegovog bračnog druga i roditalja, pa ce po saNlušanju ovih i državnog tužioca, ako se utvrdi da je okrivljenik opasan po javnu bez-bednost, doneti rešenje, da se uputi u zavod. za čuivanje ili lečenje, akb ne bi bilo dovoljno stav-ljanje pod zaštitini nadzor.
Piotiv ovoga rešenja ima državni tužilac, okrivljeniik i njegov zakonski zastupnik odno-sno bi*aćni drug i roditelj pravo žalbe aipelacio-nom sudu.
GLAVA DESETA.
POZIV, DOVOĐENJE, PRITVOR I ISTRA2NI ZATVOR OKRIVLJENIKA. f. Poziv I dovođenje.
§ 111.
Gde aakon drukičije ne nareduje, okrivljenik se najpre poziva samo na ispit.
Poziv-i dovodjenje, § 112; pritvor i istražnl zatvor, § fl3. 55
V '	--<■■	■	"*■ '-*--
Pozivanje se va-Si dostavljanjem .aatvorenog pismenog <poziva. Ovaj sadrži: ime sudske vlasti koja poziva i spozvanogas predmet ispita, mesto, daaa i sat gde i kada inia doći, upozoravanje na to, da će u slućaju iaostanka biti doveden i naipo-sletku službend pečat i i-otipfe službeniikar one vlasti đcoja poziva.
i 112.
Naredba da se okrivljenik dovede izdaće se:
A. ako po«toji ikoja ou, zakonskih osnova za pritvor (§ 113.);
% ako urednđ pozvani okrMjenik nije do-lao, a svoj izostanak dovoljnim razlosLma nije opravdaa
Naredba za dovođflije izdaje se pismeno i u hju se uaiosi "ime oikrivljeniika*, koji se ama doveT »ti, krivično delo i uznok sa koga se naređuja dovođenje, kao i pečat i potpis vlastd koja nare-duje dovođenje.
Onaj* orgom, koji dostavlja aiaredbu za do-Vođenje, dužan je, aiko to potreba zahteva, o-krivljenika da dovede i upotrebom sile.
Protiv lica aktivne vojske ili žandarmerije ne može se izdati naredba za dovođenje, nego cer se zamoliti nadiežna Vlast da <to lice sprovede.
II. Pritvor i istražnl'zatvor. i 113.
Istražni će sudija Uvek pritvoriti lice, pro-tiv koga se stiču osnovi sumnje zbog zlofitasfcva, za koje zakon propisuje smrtnu kaznu ili kaznu večite robije. ili za koje je po zakonu sudu ostav-ljan izbor kmeđu pomenutih kazni i koje druge kazne.
56	Pritvor f istrsfnl utvor, §114.—115.
U Blučaju kakvog drugog kxivičn!Og dela, is-tražnd sudija mole narediti da se osumiijičeno lice pritvori:
1.	kad je «& sa'mom delu ssatečeno;
2.	ako se kri je ili se spremalo za begstvo, ako je skitn.ica ili uopšte nepoznato, aiko nema po-trebnik šsprava, ili ako postoje drugi važni ra-jAmi, sa kojih se simmjs. da će pobeći;
3.	ako postoji osnovana bojazan da će istra-gu osujeti<ti ili otežati bilo time što na&toji uti-cati na ■svedđke, veštake i saučesnike, bilo time ŠtQ nastoji uniititi tragove krivičnog dela;
4.	tead osobite okoln<o@ti opravdaju bojazan, da će osimmjičenik ponoviti krivično delo ili da će izvfšiti ipokuSamo ili da će učiniti delo kojim preti.
§ 114.
SlučajeTO zaticanja na delu jesu:
1.	kaa neiko uičinioca ili saučesnika aat«če pri samom iavršivamu krividnog dela;
2.	kad je neko kao očevidac odmah po uči-njenom krividnom delu uhvatio učinioca ili sa-učeisnika;
3.	kad jeneko odmah iza učinjenog dela za-tečen s oruzjem 111 s predmetima, koji proističu od krivičnog dda ili bai upućuju na njegovo nčestvovanje u tom delu.
JNa delu mtečenog može svaki uhmtiti. 0-vaj je dušato ufrv&ćenog odmah predati istTažnom siMiiji, sraskom sudu ili policijskoj vlasti, koja se pnva nađe, a aiko to ne može učiniti, dužan je odmah o tane izvestiti jeđnu od pomenutiK vlasti,-
§ 115.
If Bvima slučajevima § 113. istralni sudija donosi Cf. pritvoru pismenu. naredbu (rešenje). U
Pritvor i istražni zatvor, § 116.-117.
57
n&redibi «e naanačuje osumnjičenik, krivifino de-lo, zakonski osnov m pritvor i poćpis istražnog sudije koji je naredio pritvor. Naredba o pritvo-ru mora se saopštiti osumnjifieniku, koji se pri-tvara u samom fiasu pritvaranja, ili ako to nije mogućno, najdaJje za dvadešet četiri sata od dasa pritvaranja. -
Ako treba pritvoriti lice, koje je u državnoj., samoupravnoj 511 kojoj drugoj javnoj službi, iz-vestiće se o tome njegov neposredni stareSina odmah, a kodiko je moguće i pre no što se pritvo-ri. Ako pritvor bude ukinut. izveštava se i o ovom odmah.
§ 116.
Ako je s odlaganjem skopčana opasnost, tako da nije moguće rairije od' naclležnog sudije zatražiti sudsku naredbu o pritvoru, i neuadle-žan sudija kao i paJkrijaka vlast mogu narediti, držcći se proplsa § 115., da ,se pritvori onaj, koji je Humnjiv da je ufiinio kakvo krivifino delo u svima slučajevima, predh'idenim u § 113., i to u cilju da se priitvoreni sprovede i«tražnom sudiji.
Sudija dli policijska vlast dužni su odmah a najkaSnje za dvadeset fietiri sata s&sluSati «no-ga, koji je pritvoren. Prit\orenik će se po saslu-Sanju odman pustiti u slobodu, ako nema zakon 8tcog osnova da se i dalje zadrži u pritvoru. U protivnom slučaju sproveSće ga najdaJje m fie-trdnset osam s&ti po sasluSanju istražnom sudiji.
§ 117.
Sreskd sudija, koji je nadležan m izviđaje, može m prdtvorenog osumnjifienika, aho i po sa-sluSaniu ostane sumnjiv da je ufiinio krivKS.no delo, zoog ikoga se okrivljuge, i ako postoji koji
58
Pritvor i istražni zatvor, § 118.—119.
od osnova ii § 113., đržeći se propisa § 115., na-ređiti da ostanfc u pritm'u.
Ova se naredba <s obrazloženjem ima odmah po sa»k$ansju saopAtiti osumnjičeniku usmeno. Ovo ise uvodi u zan>isnik. Ako osumnjićenik za-traži da se sprovede i«tražnom sudiji, nreski su-dija je dužan predaM ga istražnom sudiji najda-Ije u roku od četrdenet osam sati. Ne traži li on da se sprovede istražnom sudiji, protiv naredbe o pritvoru ima pravo žaJbe nadležnom okružnom sikIu u roku od4ri dana. Ako se u ovom roku ne bi žalio, sreski će sudija naredbu o prit^oru po-slati okružmom iudu u roku od dvadaset četirf sata. Okruižni sud ćedalje postupiti po § 119. od. 5. st. 3. i 4-
§ 118-
Istražni sudija je dužan »vakoga, koji je pritvoren i sudu gproveden ili koji je po nalogu njegovom doveden, saskišati za dvadeset četiri sata. Ako to ne bude moguće, može se taj rok za isrpit iz važnih uzrdka, koje valja zabeležiti u kspitnom zaipisniku, produžiti najviSe za tri dana, računajući od časa, kad je pritvorenik sprove-den sudiu.
Istra'žni sudija dužan je otlmah. ćim osum-njičenika sasluša, odlućiti, da li će ga pustiti u sloboduj ili će protiv njega narediti dstražni zatfvor.
§ 119.
Istražni zatvor narediće se protiv okrivlje-nika, protiv koga i po sasluSanju ostane osno-vana sumnja da je učinio kakvo krivično delo i protiv koga ima koji od osnova navedenih u § 113. br. 2., 3. i 4. pošto se po predlogu državnog tužioca otvori iistraga.
Pritvor i istraini zatvor, § 120.	5»
Drotiv okrivljenika narediće se uvek fetraž-ni zatvor zbog zloftinstva, za koje zakon propi-Buje smrtnu kaznu ili kaznu vefeite robije ili za. koje je po zakonu sudu ostavljen izbor između pomenutih kazni i koje druge kazne.
0 istražnom zatwru istražni sudija donosi
fitomenu naredibu, koja sadrži bliža naznačenja o idnosti okrivljenika, krivično delo i zakonski osnov za njegovo naređenje.
Ovu naredbu điužan je istražni sutlija uKme-no saopštiti okrivljeiniku zajedno « razlozima. Ovo «e unosi u zapisnik. Ako okrivljenik zahte-va, predaće mu se ova naredba s razlozima i pi-smeno za divadeset ■četiri sata.
PTOt.iv naredbe, kojom se nareduje ili ukida 'pritvor ili istražni zatvor može se u roku od tri dflna izjaviti žalba okružnom sudu. Ako u ovom roku protiv naredbe, tojom se naređuje pritvor ili Lstražni zatvor, ne bi bilo žalbe, istražni su-dija će naredbu podneti sudu u roku od dvadeset četiri sata. Sud je dužan dcneti svoju odluku u roku od dva dana od dhna prijema jžalbe ili na-redbe. Protiv rešenja suda nema žalbe.
§ 120.
Vojna lica koja su za vreme mira u aktivnoj službi ili su privTemeno pozvana na vežbu, mogu građanske nadležme vlasti za vreme, za koje su poavane, pritvoriti ili protiv njih narediti istraž-ni zativor samo zbog zločinstva, koje su učinila pre stuipanja u vo>«u, ili kad nastane koji od slučajeva pomenutih u § 113. br. 3. Ako je rat ofejavlgen ili je nastao, moći će se pomenuta lica, ako su pozvand na službu, nritvoriti ili staviti u istražni zatvor samo zbog zločinstva, za koje je po zakonu predviđana smrtna kazna, ili kao
60 Priivor i istr. zatvor, § 121.—122; post. saistr. zatv. § 123.
najveća mera robija ili zatočenje preko pet gtodina.
Ako je pritvoreno lice učinilo krivično delo, m koje je nadležan vojni «ud, predaće se odmah, a anajualje za črtrdeset osam sati, najbližoj voj-noj viasti.
Aiko je vojno lice aa vreme mira učinilo kri-Tično delo u druStvu sa građairtkim licem. pri-menjivaće se i prema njemu propisi ovoga zako-na o pritvoru i istražnom zatvoru.
§ 121.
Pri svakoj pobuni, metežu ili pri kom dru-
f[om krivdčnom delu, u kome učestvuje mnogo ica, ako se učinioci ne magu cdmah naći, mogu se pritfvoriti svi, koju su u neposredmoj blizini bili, a sumnja se, da su učestvovali. Ali je istra-žni jrolija dužan sasludati ih najdaJje za tri da-na, i zaaržaće m i dalje samo oni, protiv kojih se 'po zakonu može narediti astražni zatvor, a svi ostali odmah će se osloboditi.
§ 122.
ICad istražni sudija otide na mesto učinje-nog zločinstiva, da kviui samo delo, može on sva-kome, za koga nađe da je to potrebno, zapove-diti, da jedan iili dva dana ne sme nikud iz onoga mesta otići. ICo se ne pokori ovakvoj zapovesti, roože ga istražni sudija pritvoriti u cilju saslu-ianp, a prema okolnostima i kazniti novčano do liiljartu dinara.
III. Postupanje sa istražoim zatvorenicima.
§ 123.
Pritvor i istražni zatvor izvrSuju se štedeći koliko je moguće ličnost i čast okrivljenifejvu.
Postupanje za istražnim zatvorenidma, § 124.—123. 61
Pritvorenici i oni koji su u istražnom za-tvoru smestiće se, koliko je to moguće, s\aki m sebe u naroćitu odaju. Ako je ovo nemoguće iz-vesti, paziće se na to, da u istu odaju ne dodu lica raznoga pola, učesnici istog krivičnog dela, nepokvareni ili mladi zločinci s pokvarenima i odraslima. Pri ovom r&zdeljivanju gledaće se takođe i na steipen njihove obrazovanosti i na vrstu krivičnog dela, za koje se okrivljuju, kao i na to da pritvorenicl i oni koji ku u istražnom zatvoru ne budu zajedno s već osuđenim licima.
Pritm-enik i onaj kaji je u istražnom za-tvoru trpeće samo ona ograničenja. koja su pa-trebna da ne može pobeći, da se «preće dogovorU koji bL bili Skodljivi za istragu, i cta se održi pro-pisani rerl u zatvoru.
§ 124.
Pritvorenik i onaj koji je u istražnoin za-4voru može o tsvom trošku nabavljati udolmosti koje odgovaraju njegovom položaju i njegovom imovnom stanju, u koliko se one ne protive cilju istražnog zatvora i ne remete kućni red, Naroči-to ima on pravo da se o -svom troćku hrani, da n si svoje odelo i da se služi svojom po-steljom. On može t&ko isto raditi i posao koji odgcvara njegovom pozivu, a može se baviti 1 avojim re-dovnim poslom, akose to ne protivi oiljupritvo-ra ili kućnom redu.
§ 125.
Ako pritvorenik ili ooaj k&ji je u istražnom zatvoru zahteva, da mru dođe lekar ili sveštonik njegove vere, koje sam izabere, ili ako bi ga le-leli pohoditi rođaci ili lica, koja su s njim u po-slovnim odnosima. ili s kojima se želi posaveto-
€2 Postupanje sa istražnim zatvorenicima, § 126.—128.
vati, dopuHtiće mu se to pod uslovima koje pro-pisuje kućni red. Ovakvi pohodi biće samo u pri-austvu koga sud«kog lica, a može ih istražui audija i sasvim zabraniti, ako bi prema okolno-stima slučaja bilo bojaeni, da bi iz njih mogla nastati kakva Msta za istragu.
§ 128.
Pritvorenik ili onaj feoji je u istražnom za-"tvoru može sa znanjem istražnog sudije primiti ili drugima slati brzojave, pisma i dnuge po-Siljke. Ako ima bojassni, da prepiska može imati •Metnih poslediea za Lstragu, onda se ona može odaslati ili pritvoreniiku predati tek pošto je ista-ažni sudija pročitao i našao da te bojazni nema. v
Nikalla se ne može zabraniti odašiljanje molbe ili kojeg pravmog leka višim vlastima.
§ 127.
Pritvorenika ili lice, koje je u Istražnom ^atvoru, može istražni ili nauzovni sudija ili predsednik privremeino, ali nikad duže nego što najveća potreba zahteva, metmuti u okove samo onda, ako «e silom protivi, ako druge draži i pod-stiče, ako je opasan za bezbednost drugih, eko je pokučao pobeći ili se spremao polieći, kao i tada, kada se sumiija da će pobeći.
Za druge diisciplimsike presbupe kazni istra-žni ili nadeomi sudija ili predssednik suda disci-linskom kaznom prema ki>ivici. Disriplinske azne su: ograničemje hrane, tvrda postelja i usamljeni zatvor,. kao ^oduzimanje udobnosti.
§ 128.
Sreski sudija, predsednik okružnog suda ili sudija koga ovaj za nadzor odredi, dužni su bar
Prestantk prltv. i Istr. zatvora, jemstvo, § 132.—134. £5
jedaretl nedeljno pohoditi fenenada pritvor od-nosnio i«tražni zatvor, koji je u njihovom podrufi-ju, uj'eriti ee o tome kako se pntvorenici ili za-tvorenici hrane, i pritvorenike i zatvorenike u odsustvu liadsornika pitati kako se snalidevaju i kako se s njima postupa. Ako pri ovome prime-te kakve n&pravilnosti, izdaće potrebna naređe-nja, da se one više ne ponove.
IV. Prestanak pritvora i istražnog zatvora.
Jemstvo.
§ 129.
Dužnost je svilr vlasti koje ufiestvuju u kri-vi&nom postupku nastojati, da pritvor i i«tražni zatvor traju što je moguće kraće vreme.
Pritvor i tetražni zatvOr ukida «e fiim ne-•atane osnova, sa kojih su bili aiaređeni.
Istražni zatvor, koji je određen samo zbog osnovane bojazni da će se istraga osujetiti ili ofcežatl (§ 113. br. 3.) može trajati dok ne budu Kaslušani dotifini avedoci, vefitae! ili saufiesnici, odnosno dok se ne obezbede tragovi krivifinog dcla, ali ni u jedmom od ova dva «lučaja ipak ne može trajati duže od dva maseca. U izuzetnim «lučajevima i sa vrlo važnih uzioka može apela-cioni sud na predlog državnog tužioca ili iltraž-nog sudije produžiti ovaj zatvor najviSe joS 2a mesec dana. Kad proteskne ovaj rok, istražni za-tvor prastaje.
U slučaju da je istražni zatvor naređen sa koga od drugih Osnova, i traje duže vreme, du-žan je ktražmi sudija tsvaka dva meseca ispiti-"vati, Moje li još razlozi istražnom zatvoru.
34 Prestanak prltv. i istr. zatvora, Jemstvo, § 130.—131.
§ 130.
Za vreme istrage »tražiii sudija nvože uki-nuti istražni zatvor «amo s ipristankom državnog tužioca. No M skidaju kad «e tiče prestanka is-tražnog zatvora zbog proteklog roka, koji je od-ređen u trećem odeljku § 129. ili zbog datog iem-stva, nije ovaj pristanafc potreban.
Ako se istražni sudija i državnl tužilac u ovome ne slažu, dužan je istražni sudija odmah. neposredno obratiti m sudu i od njega tražiti o tome reSenje.
U slučajevima gde pritvor ili kstražni za-tvor prestaje dokle još traje krivično potrtupanje, može istražni «udijft tražiti od okrivljeaiika obe-ćanje. da se do svršetka krivičnog postupanja neće udaljiti iz mesta svoga bavljeaija, da se ne-će kriti i da neće istragu osujećivati, Ako okriv-Ijenik ne održi ovo obećanje, staviće se u istražni zatvor.
§ 131.
Ako bi se okrivljenik imao staviti ili je već stavljen u ipritvor ili istražni zatvor zbog bojaz-ni ili sumnje da će pobeći (§ 113. br. 2.), može se ostaviti u slobodi ili se pustiti u slobodu, ako on sam ili mesto njega neko drugi ipruži jemstvo uz obećanje pomenuto u trećem odeljku §-a 130.
Jemstvo se daje u gotovom novcu ili u tak-vim hartijama od vrednosti, koje državna blagaj-nica prima za jamčevinu. Ono se može sastojati u hipoteoi na nepokretna dobra bilo okrivljeni-kova ili koga trećeg, kao i u prikladnim jemci-ma, koji se ujedno oovezuju kao pktci prema na-ređenjima opšteg građanskog 'zakona.
Jemstvo uvek glasi na izvesan novčani iz~ nos, koji određuje sud s obzirom na posledice kri-
Prestantk prltv. i Istr. zatvora, jemstvo, § 132.—134. £5
vidnog dela, šia lične odnose okrivljenikove, kao i na imovinu onoga, koji daje jemstvo.
§ 132.
Vrednost, određenu za jemstvo, sud će pro-glasiti ipropalom, ako okrivljenik pobegne.
Okrivljeniku, koji je ipobegao, a ni je ipostavio zastupiika, sud će postavrti zastupnika, kome će se dostaviti rešenje o proglašenju jemstva pro-palim.
Čim ovo rešenje steče pravnu snagu, izvrši-će se kao i svaka druga prmida. Iz pi-opale svo-te naplatiće se u prvom redu naknada Stete, pro-^uzioflovane krivičnim delom i troškovi krivič-nog postupanja, a ostatak Ulazj u' Pond (§ 7.).
§ 133.
Ostavljeni u- slobodi, i ako je dao jemstvo, staviće se u istražni zatvor, ako se za begstvo sprema, ako oia uredan poziv suda ne dođe, a izo-stanaik ne opravda, ili ako se protiv njega, pošto je ostavljen u slobodi, javi koji od zakonskih uz-roka, sa kojih mora biti stavljen u istražni za-tvor. Čim okrivljemik u ovim slučajevima bude zatvoren, jemstvo postaje tslobodno i položena svota hovaca vraća se onome ko ju je dao, a hi-poteka se skida. To ifito biva i kad <se krivični postunak pravaosnažno dovrši 'obustavom po-stupka ili presudom. No ako je- presudom izre-čena kazna Jišenja stobode, jemstvo postaje «lo-bodno tek od dana započinjanja izdržavanja kazne.
I 134.
OkrivljeaMk i državni tužilac mogu se pro-tiv rešenja suda o jemstvu žaliti apelacionom sudu.
ZakoniK o Sud. Kriv. PostupKU	5
66
Pretres. siana 1 lica. Uzapćenje, § 142.—143.,, 66
Zalb^ di žavnog tužicca protiv'rešenja suda, kojim se ukida istražni zatvor «a jemstvom ili bez jemstva, obustaviće njegovo izvršpnje samo onda,'ako je odmah pri ^aopStenju rešanja izja-vio žalbir.
GLAVA JEDANAESTA Pretresanje stana I iica. Uzapćenje.
§ 139.
Pretresanje stana i dpugih prostorija, koje pripadaju stanu okrivljenika, kao i pokretnih atvari, koje se u tim prostgrijama nalaze, može se preduzeti samo jonda, ako je verovatno, da će .se okrivljenik ©retresanjem uhyatiti ili da će se tamo naći preojneti, koji bi mogli biti od važno-sta aa istragu.
§ 136.
Pretresanje «tana i ostalih prostorija drugih lioa može se preduzeti samo onda, ako ima flo-voljno osnova, da se tamo nalazi učinilac ili sau-česnik krivi&nog dela 11 i predmeti koji bi mogli biita od va&nosti za istnuru, ili da se tamo otkriju t ragovi kakvog'krivičnog dela.
I bez ovog ogranifienja može «e uvek predu-zeti pretrewanje u onim prostorijama, u feojima je učtaijeno kakvo »lofiinstvo i u koje «e okriviienik "usied gonjenja skioaiio ili je tamo uhvaćen, kao i h javftim prostorijaim, narofiito gostionicama.
§ 437.
Kod cnoga, za ksoga je verovatno, da ima važne predmete za istragu ili koji je sumnjiv zbog kakvog ztofiLnstva ili koji je vlasti poznat
Pretres. stana I Jlca, Uzapćenje, § 138.-139. 67
sa rrtavog vlaJanja, raože se preduzeti pretresa-nje laa i odela u cilju da se prionadu predmeti koji su važnf n& Mragu.
§ 138.
Pre pretresanja redovno će se saslušati lice, kod koga se 311 na kome se ima tavršiti pretre-sanje i pozvaće se da dragovoljno izda fica ili predmete koji se traže. Tek kad se sasiušanjem ne dobije ono Sto se traži, niti se otklone osnovi sumnje koji su dali povoda da «e pretresanje na-redi, izvrSiće se pretresanje. I bez prethodnog sa-sluSanja može se izvrSiti pretresanje kod lica, ko-ja su rđavog glasa, kao i onda, kad je s odlaga-njem skopčana opasnost i kad «e ima izvršiti pre-tresanje u jaVnim proštorijama.
I 131.
Pretresanje nareduje po pravilu istražnd su-dija piismenom obrazloženom naredbom, koja se licu. čiji sp «tan pretresa, predaje pre pretre-sanja.
PretreKanje vrSi istražni sudiia sam ili sud-ski činovnik, 31 i organ javne bezbednosti, feoga on odrecti. Određeni činovni'k ili organmora ima-ti {ptsmen nalog, koji će pokazati onome ^kod ko-ga se pretresanje vrSi.
Ako je s odlaganjem skopčana opasnost, miože narediiti i izvršiti pretresanje «reski sudija kao i policijMka vlast. I državni tužilac može u hitnim nlučajevima naredrti policijskoj Vlasti da izvrSi pretresanje.
Policijska vlast može i aama po svojoj vla--sti izvrSrti pretreKanje u slučaju dnugog odeljka § 13«. ili za vreme rata kao i onda, kad je to po-trebno da se uhvati odbegli osudenik ili kad neko
5*
Pretres. siana 1 lica. Uzapćenje, § 142.—143.,, 68
viče za pomoć ili kad vlasoik kuće ili drugih ,pro-storija to želi ili kad poetoji naređenje da se jed-no lice dovede Mi pritvori ili kad se nade da neko ima takve predmete iz kojih se može izvesti da je saučesnik učinjenog krivićnog dela.
U Ovim slućajevima ipredaće ne licu, čiji se stan pretresa obraaloženo uverenje o ishodu iz-vrSenog pretresanja odmah po svrSenom pretre-sanju.
Protiv naredbe za izvršenje nretresanjfi mo-že «e zainteresovani žaliti sudu. talba ne zadrža-va izvršenje pretresanja.
Ako i8 potrebno izvršiti prrtresanje u voj-noj flgradi, obratiće «e za to molliom •nadležnoj vojnoj vlatrti, koja će na zahtev nadležne građan-ske vlasti odrediti jedno vojno lice da pretresa-nju "riNastivuje.
§ 140.
Pretresanje «tana vrši se danju. Ako je pre-tresanje započeto danju, nastaviće m i neće se prekiaati samo zato, fite je noć nantupila. U «lu-čajevima četvrtog odeJjka § 130. može se pretre-sanie izvržiti i noću. Ako pretresanje vrše poli-oJtiOri organi, tome radu prisustvovaće predstav-nik opštine ili dva prizvana građanina, osim u fllučajevima prizivanja u pomoć.
§ 141.
Vlasnik sfana poziva se da prisiustvuje (pre-tresanju. Ako je ovaj odsutan, pozvaće se njegov opunomoćenik, a eko ovoga nema, onda jedan od bdraslih Hkućana ili sused. Osim ovih svakom pretrasanju prisustvujM, po pravilu (§ 140) i dva svedoka.
Pretres. siana 1 lica. Uzapćenje, § 142.—143.,, 69
Pretresanje stana i lica treba preduaimati s najvećom pristojnošću, ne remetitf kućni mir i izbegavajuci svako izazivanje pažnje sveta. Po mogućnosti treba vioditi radima i o dobrom gla-su dotičnog lica i o venskim običajima kao i o pri-vatnim tajnama Ikoje se ne odnose na fetragu.
Kad se ima da pretrese žpnsfeo lice, za sve-cteke uzimaće se samo ženska lica.
Vrata na stanu, aobi, ormanu ili drugim za-tvorenim prostorima samo će se onda silom otvo-riti, ako vlasnik ili njegov cpunomoćenik ne do-puKti otvaranje ili ako je odsutan.
0 svakom pretresanju etana ili lica načini-će 8e izapisnik, koji će potpisati sva prisutna lica. Ako pri pretresanju budu oduzeti izvesni (pred-meti, predaće s6 odmah dotičnom licu potpisani spisak tih predmeta, Ako pak ničeg sunmjivog nije nadeno, izdaće mu se odmah uverenje o 'tome.
§ 142.
Ako su priliikom pretresanja stana ili lica nađend kakvi predmeti, koji nemaju veze s kri-vičnim delom, zbog koga je jpretresanje naređe-no, ali koji ukazuju na koje cirugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, uzaptiće se i ti predmeti, a o tome će ee odmah iavestiti dt-žavni tužilac. Ako državni tužilac ne predloži da se započne krivični postupak, uzapćeni predmeti vratiće se odmah.
§ 143.
Predme&i koji se po krivičnom zakonu imaju oduze&i ili koji mogu u istraii poslužiti kao do-kaz, nzaptiće se i uzeće se u sudsku pohranu ili će se na'ksoji drugi način sigurno iuvati.
Pretres. siana 1 lica. Uzapćenje, § 142.—143.,, 70
Ko ovakve predmete Ima, dužan je na zahtev nadležne vlasti, ipredati ih.
Ako neko neće da preda predmet za koji je sam priznao da ga ima ili za koji je na drugi na-čin aokazano da je kod njega, i ako nije moguće do toga predmeta doći .pretresanjem, može w> on na to prinuditi novčanom kaznom do dve hilja-de dinara. U nlučaju da ni posie toga ne bi hteo predati predmet, može m osuditi na zatvor do ilva meseca.
Ove prinudne mere ne mogu se primeniti prema oikrivljeniku «ni prema lirima, koja au o-»lobođena od dužnosti «vedočenja (§ !«».).
§ 144.
Pokazivanje ili izdavanje .spisa ili drugih inprava, koje se nalaze na čuvanju kod državnih nadleštava, ne može se tražiti, ako njihova naj-viSa nadležna vlast izjavi da bi «e objavljivanjem sadržine tih spi«a ili isprava škodilo državnim interesima.
145.
Pri uzajpćenju »pisa treba nastojati da nji-hov eadržsi ne saznaju treća neovlaSćena lit-a.
Ako vlasnik spis®, ili u njtvovom odsustvu njegoV zastopnik ne dopusti istražnom sudiji njihovo razgfedanje ili pročitavanje, sipisi će se zatpećatiti i predati eudu ooa ćuvanje i tražiće se od suda rešenje 0 tane, da li će se ti spisi uzap-titi, otvoriti i ipročitati ili će se .povratiti.
Ako ovakvi spisi na dru**i način dođu u sud-sku pohranu, imaju se odmah popisati. Ako to nije odmah moguće učiniti, metnuće se u omot, koji će se zapečatiti sudskim pečatom. Ako je prisutan vlasnik Bipisa, ckopustiće «e i njemu, ua udari svoj pečat na omot.
Pretres. stana 1 llca. Uzapćenje, § 146.—148. 71
I M8,
ICad istražni »uđija otvara omot sa Mpisima, pozvaćg dotično lice, od koga šu oduzeti da 1 ono prisuistvuje otvaranju. Ako ono ne odazove pozivu ili ako mu se ovaj ne može dostaviti zato što je odsutno, omot će ipak otvoriti i «pi«i pregledati.
§ 147.
Ako je protiv okrivljenika otpoueto kriviono po«tiipanje zbog kakvog krividnog dela za koje nije propisana iaključivo novdana kazna Jli ako je radi toga protiv njega izdata naredba da se dovede ili zatvori, može istražni «udija pisma, brzojave i druge pošiljke, koje ku njemu mpuće-ne ili koje on odaSilje, obustaviti, ako ima kakvih okolnosti sa kojih bb s osnovom može uzeti da su u stanj'u poslužiti kao dokaz protiv njega, & Inože i zantevati da mu ih poStamke, braojavne i druge saobraćajne usstanove izdaju.
Ove ustanove dužne su na zahtev državnog tužioca zaustaviti takve poSiljke, dok ne stigne naredba istražnog sudije. Ako takva naredl« ne stigne u i»ku od tri dana, neće ove untanove mo-ći duže zadržavati otpravljanje.
I 148.
Pisma i druga pismena opštenja izmedu o-krivljenika i njegovih srodnika, koji su oslobo-deni od dužnosti svetiočenja (§ 160), mogu se u-zaptiti samo onda, kad se ona kod njih nalaze i kad protiv njih postoji OHnovana »umnja za u-ćestvovahje ili pomaganje.
Pretres. stana 1 llca. Uzapćenje, § 146.—148. 72
§ 149.
Uzopćena ipisma, brzojave ili druge pošiljke može uzimati samo isftražni sudija ili Jaoji drugi sudski činovnik, koga istražni sudija za'to od-redi. 0 ovome će sa načiniti zapisnik e tačnim nassnačenjem pošiljke koja se uzima.
Poftto je pošiljka meta, izvestiće se o uzap-ćeeju odmah, u kolibo to cilj postupka dopušta, okrivljenik, pošiljalac ikao i druga zainteresova-na lica, a aho su ova odsutaa, njihov zastupnik' ili rodak.
Ako se pokaže da je otvarauje uzapćenog pi-sma, brzojava ili druge pošiljke nepotrebno, pre-daće se cnome, kome su upravljeni ili će se vra-titi onoj ustanovi, 'kod koje su uzapćeni.
§ 150.
Uza]*5ene pošiljike otvara sam istražni su-
'dija.
Otvaranju će uvek prfeustvovati dva svedo-. ka. Pri otvaranjutpaziće se da se ne povrede pe-čati; omot-i i admse sačuvaće se. 0 otvaranju na-činiće se zapisnik.
Kad se pisma i brzojav otvore, saopštiće se fc izvonniku ili iprespisu, u celini ili izvodu, okriv-Ijeniku ili onome Kome su upravljeni, ako nema bojazni da bi saznanje njihove sadržine bilo štet-no po istragu. Ako je okrivljenik odsutan, saop-štiće se ovo kome oa njegovih rodaka. Nema li nikoga od rodaka okrivljenikovih, istražni sudi-ja će pisma ili bizojave ikoji bi po njegovom miš-Ijenju mogli bitipd koristi podiljaocu, ovome vra-titi, izuzevfii da šeta pisma ili brzojavi zbog važ-nosti za istragu moraju zadržati u apisima. U poslednjem sludaju obavestiće samo pošiljaoca o uzapćenju.
Ispit okrivijenika, § 151.—152.
73
GLAVA DVANAESTA Išpit okrivljenika.
§ 151.
Okrivljellik se ispituje usmeno. Pre odgo-vora -iift pjjedina složenija pitanja, može se o-krivljendku dopustiti da razgleda svoje zabele-ške, a može mu se dopustiti i da svoje odgovore sam u zapisaiik zapiše ili kazuje.
Iapitu oikrivlignika prisustvovaće dva »ve-doka samo onda, kada istražni sudija to smatra potrebndm ili ikad okrivljenik to zahteva.
I«pit se vrSi sa pristojaošću i blagošću.
Ako je okrivljenik u okovima, ovi će mu se pre ispita sikinuti u koliko s tim nije skopčana opasnost Ofcrivljendkvr će se dopustiti da za vre-me svoga ispita sedi.
§ 152.
U početku prvog ispita okrivljenik će se pi-tati za ime i prezime, nadimak ako g& ima, za ime i prezime roditelja, devojačko -"rraime mate-re, koje je vgre, gde je rođen, gde živi, koliko ima godina, čiji je državljamn, čime se zanima, kakve su mu porodi&ie |>rilike9 je li pismen, je li služio vtojsku, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zaSto osuđivan, da li je sad pod istragom, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.
Za ovim će se okrivljeniku uopSte naznačiti krivično delo za koJe se okrivljuie i pitaće se, ho-će li Sto u svoju odbransu da navede.
Saslušanjem treba okrivljeniku da ee pruži priu&a, da u skladnom i potankom pripoveđgnju cele stvari, zbog koje se okrivljuje, pooije sve o-snove sumnje, koji protiv njega stoje i da isnese sve činjenice, koje služe u njegovu odbranu.
74	Ispit okiivljeaika, § 153.—155.
Iza toga mogu se okrivljeniku «taviti i po-jedina (pitanja, kad je potrebno da se ipopune praznine, ili da se uklone protivureCnonti i ne-jasnost u njegovom odgovoru. Pitanje će se o-krivljenifcu naročito tako stavljati, da on sazna sve ono &io protiv njega ipostoji te da se može o tome izjasniti i braniti.
Aiko okrivljenjk tnavede kakve okolnosti i dokaze u svoju odbranu, treba ih prikupiti i is-pita/ti, izuzevSi da su očigledno navedeni samo zato, da se postupek odugovlači.
§ 153.
Kad okrivljenšk neće nikako ili neće na neka pitanja da odgovara ili se pravi da je gluv, nem ili lud, a istražni sudija vidi sam, ili od veštaka' dozna, cla se on samo pretvara, opomenuče ga, da taikvim držanjem neće ipostupak obustaviti, i da će se tkn sam liSiti -svega onoga ftto bi mu gilo služiti za odbranu.
§ 154.
Pttamja, koja se ipostavljaju .okrivljeniku, moraju biti jasna, razgovetna i odredena, da jeil-na iz drugih <tdcu po prirodnom redu dogtađaja te da ih on može dobro razumeti. Ona naročito ne smeju biti takva, da bi se iz njih moglo izvoditi kao da je okrivljeniik priznao uelo, ma da ga on upravo nije pviznao. Isto se tako ne smeju postav-Ijati tni takva pitanja u kojima je već sadržano upustvo, kako bi se imalo odgovarati.
§ 155.
Nije dopušteno okrivljenika na ipriznanje navoditi obećanjem, obmanom, pretnjom ili si-lom, niti ga namerno zamarati noćnim »pitima ili kojim arugim načinom.
Ispll okrivljenika, § 156.-1%.	75
§ 156.
Predmeti, koji se odnose na krivično delo ilE koji shiže » dokaz protiv OkrivHenika, ianeće.mu se da ih poizma, pošto ih prethodno opiše. ako se ti predmeti ne mogu doaieti, nkrivljenik «e mlož& odveati na mesto gde ®u oni, da ih pozna.
§ 157.
Ako se ikasniji iiskazi okrivljenikovi razli-kuju od ranijih, naročito ako opozove .svoje pri-znanje, uvek će se zapitati za uzrok različitim izjavama odnosno opozivanju priznanja.
§ 158.
Okrivljenik će se za vreme istrage suočiti sa svedokom dli eaučesnikom, ako se njihovi iskazi ne slažu u važnim tačkama i ako se ta protivu-rečnost ne može na drugi način otkloniti.
Istovremeno se mogu t?uočavati samo dva liea. Saufiesnici će «e o «vakoj pojedinoj okolno-8ti,.zbog koje se među sobom ne slažu, napose sa-sluSati i njihov odgovor uneti u zapisnik.
Lica, pomenuta u § igb., ako su svedočila,. ne moraju se suočiti, izuzevli da okrivljenik to izrečno zahteva.
§ 159.
I poele priznanja okrivljenikovog, istražni sudija je dužaoi da traži i prikuplja i druge doka-ae o krivici okrivljenikovoj. Ako je priznanje ja-«no, potpuno i potanko i ako je potkrepljeno i drugim okolnostima, nađenim u istrazi, predu-zimaće se dalji izrviđaji samo na predlog tuži-očev.
76 Ispif okrivljenika, § 160; ispit svedoka, § 161.—162.
§ 160.
Ako okrivljenik ne razume službeni jezik, saslušaće se ipomoću aakletog tumača, ako nje-gov jezik ne razume istražni sudija i zapisničar.
Ako je okrivljenik gluv, postaviće imi se >pi-taiije pismeaio, a ako je <nem pozvaće se da pi--smeno odgovoni. Ako se na ovaj način ne može izvršiti saslušanje, pozvaće se radi tumačenja taikvo lice, koje se 6 okrivljenikom može spora-aumeti. To lice kao tumača valja najpre zakleti.
GLAVA TRINAESTA Ispit svadoka.
§ 161.
Kao svedoci pozivaju se sva ona lica, za koja je verovatno da će moći dati sudu kakav god dz-veštaj o krivičnom delu ili o-'okohiostima, koje su ođ važnosti za krivično postupanje.
U koliko Zakon drukčije aie naređuje, svako lice koje se kao svedok pozove dužno je na poziv doći isvedofiiti.
§ 162.
Pozivanje- se vrM dostavljanjem pismenog poziva, u kome će se naznačiti ime i zanimanje pozvanoga, vreme i mesto iolaska. predmet kao i to da se poziva radi saslušanja kao evedok s dodatkom, da će u slučaju neopravdanog izo-star&m biti doveden i kažnjen novčanom kaz-nom.
Lica, kojfi su u aktivnoj vojsci, žandarmeri-ji ili finamijskoj straži pozivaju se kao svedoci po pravllu preko svojih starijin vlasti. Ako ove nisu u istom.snesbu, a s odlaganjem je skopčana opasnost, mogu ona biti i neposredno posvana,
ispit svedoka, § 168.—169.
39
ali istovremeno o tome će se izvestiti i njihova staraja vlast.
§ 163.
Kad svedok pozvan prema naređenju § 162. ne dođe a izostamaik ne opravda, ili se bez odo-brenja i opravidbnja udalji sa mesta gde imi biti 8asluSan» može biti doveden i platiće troškove prOuzrokovane njegovim izostamkom, a pored to-ga može se protiv njega izreći novćana kazna do hiljadu dinara (§ 7). Ako je svedok doveden, <p&
1*8 oko toga kakav trošak učinjen, dužan je na-inaditi i te tro§kove.
U slučaju ponovnog izostanka moie se kaz-na još jedared izreći.-
Dovođenje i kažnjenje svedoka, koji je u ak-tivnoj vojsci, vrši na molbu nadležna vojna vlast.
Podmeta Žalba prqtiv rešenja istražnog su-dije, kojom je svedok kažnjen, zadržava hsvrše-nje rešenja.
§ 164.
Abo svedok dođe, .p4, pošto je upozoren na posledice, bez z&konskog nzroka neće da svedoči ili da je zakune, istražni audija će ga kazniti novčanom kaznom do dve hiljade dinara, a ako ustraje i deJje u-svojoj upornosti u važnijim slu-čajevima i zatvorom de šest nedejja.
Aka svedok i posle izvi-šene kazne neće da svedoči ili da se zakune, istražni sudiia će nare-diti da ostane u zatvoru sve do svršetka postup-ka, odnosno dok se njegovo saslušanje ne-poka-že nepotrebnim. No ovaj zatvor ni u kom slučaju ne sme trajati duže od deset nedelja kod prestupa« ni od tri meseca kod zločinstva. Zatvor prestaje, čim se svedok saskaSa ili čim se zpfeine.
78
Isplt svedofca, f 165.—167.
Za žalbu važi propis § 103, poslednji ode-
ljak.
KaMjenje sveđoka, koji je u aktivaioj vojsci, vifti oadležna vojna vlatst na molbu istražnog su-dije.
§ 165.
Aiko je lice, koje se ima ispitati kao svedok, u kakvoj javnoj službi ili u službi kod takvog privatĐOg preduzeća, da je u slučaju njegovog ođsustva u javnom interesu potrebno odrediti zamemi, izvestiće se istovremeno i njegov stare-iina o tojne, da je ono pozvano kao svedok.
§ 166.
U svome stanu 6e «e ifroitivati kao svedoci:
1.	članovi Kraljevskog Doma;
2.	oni, koji zbog starosti, bolesti ili drugih teleraih mana ne mogu doći sudu.
Članove Kraljevrtćog Doma ispituje ipredsed-nik okružnog suda u ćijem području oni stalno žive ili se privremeno bave.
§ 167.
TSvedoke po pravilu »pituje istražni sudija. Ako sveddk živi u kome dimgom srezu; a ne u onome u kome je sediSte istražnog sudije, jpo pra-vilu će saslušanje izvrSiti onaj sreski »uđ, u či-jem se stozu svedok nalazi. No ako istražni sudi-ja <nade, da je u interesu istrage potrebno, da on sam ispita svedoka, može ga pozvati da on lično dođe.
Sreskom sudu, koji ispituje svedoka po tra-ženju istražnog sodije, dostaviće se precbnet i pttenja q kojima sveaok ima da se ispita. Duž-nost je sreskog suda pri tome da svedoku, s ob-
ispit svedoka, § 168.—169.
39
zirom na sadržaj njegovog iskaza, postavi i dru-ga pitanja, koja kao potrebna proizlaze h njego-vog kskaza.
Za mpit lica koje je u aktivnoj vojsci, mcrže Jstražni sudija zamoiiti nadležan vojni «ud.
§ 168.
Kao svedoci ne nvctgu se ispitivati, a ako su Isplteni, svedodžba neće vredeti:
1.	versiki predstavnici o onome, Sto im je is-poveđeno ili inače pod ustovom zvanidnog du-liovnog ćutanja povereno;
2.	državni aiibenlci, kao i oni koji su iz državne službe -izišli, 6 onome čime bi povredili dužnotst ćuvanja sluibene tajne, dok ih ne bi od toga starija vlast oslobodila;
3.	branilac o onome, Sto mu je okrivljenik *kao svome braniocu poverio, o«im ako to okriv-ljenik sam traži; i
4.	on.i, koji u vreme svedočenja zbog duSevne 111 tele&ne liolesti ni«u u stanju istinu kazati.
§ 1*9.
Qd dužnosti svedočenja oslobodavaju se:
1.	lice koje je s okrivljenškom vereno;
2.	ibra&ni drug ofcrivljenikai onda kada brak više ne postoji;
3> koji je s okrivljenikom rod po krvi u us-hodnoj ili nishdnoj pravoj liniji, u sjporednoj li-niji do trećeg stepena zaključno, a po tazbini do drugog stepena zaldjufino;
4.	koji je s okrivljenikom >u kućnoj zadruzi;
5,	koji je okrivijeniku bio krdteni kum, ili od njega krSten bio, ili koji od njih drugome de-cu krStava, kao >i onaj, koji s okrivljenikom stoji « odnosu tutora, štićenika, staratelja, staranika,
80
ispit svedoka, § 168.—169.	39
poočima Cpomajke), posinka (poćerke), hranitelja i hranjemika.
Istražni sndija je dužan ova lica pre njiho-vog ispita ili čim sazna za njihov odnos iprema okrivljeniku, poućiti da ne moraju svedočiti. Njihov odgovor na ovo stavlja se u zapisnik.
Sved<mžba će biti bez vrednostk, ako svedok nije bio upozoren da ne mora svedočiti odnosno ako se svedok naročito ne odreče pram po kome nije doižan svedočitd, ili ako ovo upozoravanje i odricanje nije zabeleženo u zapisnik.
. Aiko ima vi<še okrivljenika, pa se svedok sa-mo prema jednom od njih nalazi u kome od go-re- pomenutih odnosa, može on uopšte i prema »stalkna 'uskratiti svedočenje samo onda, kada ngegove izjave mje moguće rastaviiti, a da ne bi dirao i onog okrivljenika, protiv koga ne mora svedočiti.
§ 170.
Svedok se ne može prinuđavati da odgovara na pojedina ptoinja, ako je verovatno, da bi otud za njega nastala velika neposredna materijalna šteta lli sramota za njega ili za lica, koja s njim stoje u oclnosu pomenUtom u § 169. br. 1.—5.
§ 171.
Svedoci se ispituju pojedince. Ako ima više svedoka da se tapita o jeunoj istoj stvari, nije-dan svedok ne sme biti prisutan ispitu drugoga svedoka.
Svedoiku će se dopustiti da za vreme 'ispita
sedi.
Svedok je dužan da odgovara usmeno.
Svedok će se pre ispita opomenuti, da na sva pitanja koja će nni se staviti, ipo savesti- kaže pravu* istinu, da ništa ne prećuti i da će se, ako
ispit svedoka, § 168.—169.
39
uutreba, zaMatl m istkiitost svoga iskaza. Sve-dok će se pri tome upozoriti na to, da će u&initi kriviično delo, ako meistioiu govori.
Zatim će se svedok pitati za ime i prezime, odakle je, gde živi, njegovo zaaiimanje, godine, koje je vere, i stoji li u kakvom ednosu s okriv-Ijenikom ili oštećenikom. U preko .potrebnim slu-čajevima, može se svedok upitati, da li je, kad i aašto osuđivan.
§ 172.
Posle opštih pitanjk svedoka treba pustiti da sam iapriča msjpre sve žto mu je o pfedmetu posmato, pa tefc onda, ako bi što bilo nepotpuno, nejasnoKfli bi bilo u proti'vrečnosti, postaviće mu se osobena pitanja radi dopunjenja ili razjašnje-nja onoga što je iskazano." što je više moguće treba izbegava»ti pitanja, u kojima je već sadr-žano unustvo, kafeo bi se imalo odgovarati.
Svedok će se uvek pitati, otkuda mu je po-znato ono što svedoči.
§ 173.
Ako je potrebno da svedok pozna lica ili predmete, tražiićese od niega Hajpre da ih opiše, i da navede' znakove po kojima se razlikuju, pa će mu se teik posle pokazati lice ild predmat radi poanavanja. Ako se predmet ne može doneti, s^e-diok se može dovesti na msste, gde je on, da ga pozna.
§ 174.
Svedoci se u pripremnom poH'tujpkiu mogu suočiti, ako se njinovi iskazi ne slažu u važnim tačkama i ako se ta protivrečnost ne može otklo-niti na drugi način.
Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	6
82
Isplt svedoka, § 175.—177.
Istovremeno se mogu suočiti samo dva sve-doka. Suofieni će se o *vaikoj okolnosti, zbog koje H8 medu «obom ne skžu, naipose saslušati i nji-hov odgovor uneti u zapkmik.
Clanovi Kraljevskog Doma oslobodeni su 'duinofiti suočenja.
§ 475.
Ako <svedok ne ms, službeui jezik ili je gluv ili oienv postupiće se u>o § 160.
§ <76.
Svedoci se zaklinju ipo «aalušanju i to po pravilu na glavnam pretresu.
Za vreme prifprannog ]>ostupka može se sve-dak zakleti samo oada* kada sbog bolesti ili sa drugih razloga postoji bojazan, da on na glavni pretres neće moći doći Ui kad tužilac ili okriv-Ijenik na osnovu važnih razloga predlože da se svedok aakune. ili kad fetražni sudija drži, da će potpiMM dstinu saznati samo tako, ako se $ve-dok zakune.
Razlog, sa koga je zakk'tva izvrSena, stavi-i&e Be u zaipisnik.
§ 177.
Pre no što će «e zakleti, »vedok će se još je-dared zapitati, ima li još što svome iskazu do-dati ili izmeniti; zatim će se oj)omenuti na sve-tinju zakletve i na zakonske posledice, koje će ga postići ako se krivo zakune.
Zakietva se polaže usmeno izgovaranjem o-vih reči: »Zaklinjem «e jedinim • Bogom i svim Sto mi je najsvetije i na ovora svetu najmilije, da sam u svemu što me je sud pitao, istinu kazao, i da niSta, što sam u ovoj stvari znao,"nisam pre-
Ispft svedoka § 178.
83
ćutao, i kako ja ovde istinu govorio. tako meni Bog pomogao«.
IJliže odredbe o načinu nolaganja zaklctve propisaće «e naročitom Urednom.
Ako sveilok ne pripada nikakvoj veroispove-«ti, daće u meesto zakletve svečano obećanje da će po «vojoj saventi istinu kazati.
Nemi svedoci, koji znaju čitati i pisati, za-Minju «e na taj način, ftto će potpisati tekst za-kletve, a gluvi svedoci će pročitati tekst za-kietve. Ako gluvi i nemi svedoci ne znaju ni či-tati ni pisati, zakleće se preko zakletog tumača, koji se «a svedakom može spjrazumeti.
Clanovi Kraljevsskog Doma zakleće se kao svedoci na taj način, što će potpisati tekst za-kletve.
I 178.
Neće se zaklinjati lica:
1.	za koja je dokazano ili koja su sumnjiva da su izvrSila ili učestvovala u krivičnom delu, 7>Uog koga «e ispituju;
2.	koja su presudom Ifena častnih prava;
3.	koja u vremenu ispita nisu navr&ila 8e-snaestu godJnu života;
4.	kod kojih je dufievna snaga opažanja ili pamćenja znatno oslabljena;
5.	koja su s okrivljenikom, protiv koga sve-doče, u takvom neprijateljstvu, da je sumnjiva potpuna verodostojnost njihova iskaza; i
0. koja su na ispitu navela važne okolnosti, m koje je dofeazano da su neistinite, a ona ne mogu dokazati da su to iz pometnje učinila.
Ako su se <ova lica zaklela, zakletva neće vredeti.
6*
84 Ispit sved. § 179.—180; sud. uvidjaj i v&Staci § 181—182.
§ 179.
Sud može prema okolnostima pojediaiog slu-čaja odlučiti đa se ne zakunu kao svedoci oSte-ćenik kao d ona lica, koja stoje s okrivljenikom u. jecinom od odnosa pomenutih u § 109.
§ 180.
Kada se oštećcnik ispituje kao svedok, pi-taće se naročito Lo tome, da li se pridružuje kri-vičnom ipostupku sa svojiin privatno-pravnim. potraživanjima.
I onda, kada se on pridružio, kao i kad se po~ kvljuje kao tužilac, vrede i za njega svi propisi, koji vrede i za tapit svedoka.
GLAVA CETRNAESTA Sudski uviđaj i veštaci.
§ 181.
Sudtiki uviđaj se preduzima kad god je za, utvrdivanje ili razjašnjenje kakve važne činjeni-ce u postupku potrebno lično opažanje.
tJviđaj se vrši u prisustvu dva svedoka. Stranke i njihovi zastupnici mogu prisustvovati uviđaju^ a ako okrivljenik ima branioca, redov-no* će se ovaj izfestiti da če se uviđaj činiti, o-sim slučaja kad je s odkganjeTm skoi>čana opa-snost.
§ 182.
Zapisnik jzvjšenog uviđaja ima da bude ta-čan i potpun tako da predstavlja vernu sliku onoga stanja koje je uviđajem nađeno. U ovom cilju imaju Se u zapisniik uneti opisi, mere, veli-čina premneta ili tragova, a mogu se, ako je to-potrebno, priključiti i skice, crteži ili fotografije.
Sudskl uvidjaj I veSiad, § 183.—185.
85
§ 183.
Kađa je za pronalazak i ocenu Cinjenica, kp-je «u ipredmet uviđaja potreboa oiaročita sprema i znanje, istražni sudija će pozvati veštake, i to po pravilu dvojicu. I jedan veštak će biti do-voljan, ako je slufiaj od manje važnosti ili ako bi po istragu štetno .bilo čekati, dok se drugi veš-tak nade.
§ 184.
Veštake bira istražni sudija.
Aiko ima za koju vrstu veštačenja kod suda Stalno postavljenih ili određenih veštaJca, istraž-ni sudija će moći pozvati druge samo onda* ako je s odlaganjem skopčana opasnost ili ako su oni sprečeni ili ako se u pojedinom slučaju po-kažu sumnjivim ili ako to naročite okunosti traže.
Ako je za veštaka izabrano lice, koje je u ak-tivnoj vojsci, izvestiće se ono o tome preko svoje starije vojne vlasti.
§ 185.
Za veštake neće moći biti uzeta lica, ikoja ne mogu biti ispitana ili zakleta kao svedoci, kao ni ona koja prenna okrivljeniku ili o&tećeniku stoje u kome odnosu .pomenutom u § 169. ili pre-ma kojima je krivično delo učinjeno, a ako su u-zeta, vežtečeaij© neće vredeti.
0 iabom veštaka izvestiće se stranke ili nji-hovi zastupnici po pravilu pre no što se veSta-čenje preduzme, aiko protiv toga nema naročitih razloga.
Stranke mogu tražiti izuzeče veštaka sa i-stih osnova sa kojih mogu tražiti izuzeće sudije. Zbog toga, što je veStak bio saslušan kao svedok,
88	Sudski nvidjaj 1 veStaci, § 186.
ne roo&j se ipak on izuzeti. Nađe li ietražni ssi-dija da veštaie treiba zameniti, pozvaćedruge ve-štake, ako s odlaganjem nije skopćana opasnoat.
Po zapoćetom veštačenju može.se tražiti samo Jskljućenje veštaka i to sa istih osnova sa kojih se može tražiti iakl)učenje sudije (§§ 28. i 29.). U tom slučaju «e uvek mora prizvati drugi veštak.
Piotiv rešenja istražnog «udije, kojim odbi-ja zahtev za izuzeće, imaju stranke pravo žalbe okruMom sudu.
TCad veštak navede važne uzroke, istražni sudija može ga osloboditi dužnosti vešt«ćenja i pozvati dragog veštaka, ako s odlaganjem nije skopčana opasnost.
Državni činovnici ili lica koja hu u vojnič-koj službi ne anogu biti uzeti za veštaka, ako njihova etarfja vlast izjavi, da bi njihovo saslu-šanje kao veštaka bilo štetno po državne interese.
§ 186.
ICad veštak ne dođe na poziv, a izostanak ne opravda, ili kad neće da vedtafil, može ga osu-diti istražni eudija na novčanu kaznu do dve hi-Ijade dinara i na naknadu iprouzrokovanih tio-škova. U poaiovljenorti slučaju može se novčana kazna još jedared izreći.
Ako treba ovu kaznu izreći prema licu, koje je u aktivnoj vojsci, ili ako od njega treba napla-titi prouzrokovane troškove, istražni sudija o-bratiće se za to molbom nadležnom vojnom sudu.
Zalba protiv rešenja, kojim je veštak kaž-njen, zadržava izvršenje rešenja.
Suđskl uvidjaj i veSiaci, § 187.-189.
87
§ 187.
Veštaik je dužan pre pofietka uviđaja da se zakune da će predmet uviaaja hrižljivo razmo-triti, da će vemo i ta?no navesti sve Sto opazi i nađe, i da će svoje mifiljenje dati nepristrasno po svojoj savesti i prema svom najboljem znanju.
Stalno postavljeni veštak, koji je kao takav uopšte zaklet, mento ponovne zakletve, opomenu-će se samo na svetinju zakletve. koju je položio.
§ 188.
Istražni sudija rukovodi radom veštaka pri-likom uviđaja. Obzirući -se što je više moguće na predloge stranaka, on naznačava predmete, koje će veštaci razmotriti i stavlja iin pitanja, za koja, smatra da je potreban njihov odgovor.
Na zahtev veštaka istražni tstidija će im na osnovu apisa ili sasluSanja svedoka dati potreb-na razjašnjenja, ikoja onl smatraju važnima za avoje mišljenje. A može im dopustiti i razgleda-nje istražnih spisa, svih 11-i pojedinih delova, ill im ove i pred&ti, u ko]iko im je to prekopotrebno radi davanja temeljnog mKijenja., ako protivu toga nema nikakvog naročitog razloga. U tons cilju mogu se i novi svedoci ispitivati, a veštaci mogu s odobrenjem detražnog sudije etavljati sve3ocima i pojedina pitanja.
§ 189. .
Veštaci razmatraju i pregledaju predmete u-viđaja u prisustvu istražnog sudije i zapisniša-ra, osim ako bi obziri morala i stidljivosti zahte-vali njihovo udaljenje ili ako se potrebna ispiti-vanja ne mogu na drugi način dobiti nego viSe-stranim posmatranjem ili dugovremenim istra-živanjem.
88
Sudskl uvldjaj i veitad, § 19a—192.
Uvek, kad veStaci bez ičijeg prisustva vrše uviđaj, valja naatojati na shodan način, da raz-matranje veštaka bude venodostojno.
Aiko se može predvideti, da će se stvar, koja je predmet veštačkog razmatranja i istražrva-nja, usled njihovog rada pok.variti ili promeniti, uzeče se jedan deo te stvari, ako je to moguče, u sudsku pohranu.
§ 190.
Podaci veštaka o njihovom nalazu zapisuju se odmah u zapisnik, a mišljenje svoje h razloge mogu ili odman dati u zapisnik ili kasnije napi-smeno podneti u roku, koji će im istražni sudija prema potrebi odrediti.
§ 191.
Ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je njihov nalaz taman, ne-potpun ili sam sa fiol.k>m ili sa izvidenim okolno-stima u protivrečnasti, istražni sudija će, ako se tioieđostdci ponovnim sasluišanjem veštaka ne dadu otkloniti, obnoviti uviđaj, uikoliko je to mo-guće, s istim ili drugim veštacima.
i 192.
Ako u miSljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili ako se pojavi osnovana sum-nja protiv tačnosti datog mifiijenja, i aikto se ti ne-dostaci ili sumnje ne mogu otikloniti ponovnim saslušanjem veštaka, istražni sudija će zatra-žiti mišljenje drugoga ili više drugUi veštaka.
Ako isu veštacilekari ili hemičari, može se n ovakvim slučajevkna zatražiti mišljenje od Glavnog Sanitetskog Saveta ili medicinskog fa-_ kulteta kcga od domaćih univerziteta.
Sudski uvidaj i veitad, § 193.—195.
89
§ 193.
Pregled i paranje leša izvršiće se, kad pastoji suiininja, da je pri kojem smrtnom slučaju smrt nastupila usled kakvog krivičnog dela.
Aiko je leš već zakopan, iskopaće se radi pregleda j paranja, ako se po mišljenju veštaka, a preina okolnostima, može od toga očekivati ka-kav uspeh.
Pre paranja leša utvrdiće se njegova isto-vetnost.
U tom cilju će se leS ta&no opisati i saslu-šaće se lica koja su pokojnika poznavala. Prema
Eotrebi, pozvaće se ova lica da tačno opišu po-ojnika pre no što im se pokaže leš radi utvrđi-vanja ratoveteosti. Ako je okrivljenik poznat, po-kazaće mu se, ako ustreba, leš da ga poana. Ako je pokojnik nepoznat, potanki opis leša objaviće se prefeo novina. Pre paranja fotografisaće se o-vakav leš, ako je to moguće.
§ 194.
Pregled i paranje leša vrše po pravilu dva Itfkara po propisima, koji su za to naročito iz-dani.
Za veštaka se po pravilu ne može uzeti le-kar, koji je pokojnika neposredno pre smrti lečio. Ovaj će se ipak pozvati da prisustvuje paranju leša, kad goa je to potrebno radi razjašnjenja toka bolesti, ako s odlaganjem nije skopčana opasnost.
§ 195.
U svom mišljenju veštaci će izjaviti, koji je neposTedni uzroK smrti i šta je taj uzrok iza-zvalo.
90
Sudski uviđaj I veitaci, § 196.—197.
Aiko je m ležu nađenu kakva povreda, ima se utvrditi, da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste: čime, na koji način i koliko vremena re nastupele smrti i da li je ta povreda prouzro-ovala emrt. Aiko je na lešu nađeno vifte povreda, tma se utvrditi, da li je svaka povreda iavrtoa istim oruđem, i koja je ipovreda prouzrokovala smrt, a ako je više povređa smrtonosnih, koia je od tih povreda ili koje su svojim skupnim aelo-vanjem bile uzrok smrti.
U ovom sluičaju ima «e naiočito utvaiditi, da li je »mrt prouzroKovana:
1.	samom vrstom i opStom priuodom povre-de; ili
2.	zbog lićnog svojstva ili naročitog stanja organizma povredenikovog; ili
3.	abog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod koj-ima je povreda jzvrftena.
Pored toga utvrdiće se, da li bi blagovre-mena potrebna pomoć mogla otkloniti smrt.
§ 196.
Pri paranju leša novorođenog deteta ima se, pored ostaioga prema propisima navedenim u prethodnim §§-ilna. naročito istra^ivati i utvrdi-ti da li je dete živo rodeno, je li bilo iznošeno i za život sposobno.
Aiko je dete mrtvo rođeno, utrvdiće se po mogućatvu • reme i uziok smrti.
§ 197.
Pri eumnji trovanja za istraživanje sum-njivih materija, koje su mađene u lešu ili na kom drugom mestu, veštaćenje će vnšiti sudski hemi-čar ili državni hemiski zavod, ikoji je naroćito z& to ptw,van.
Sudski uvidaj i veStaci, § 198.—199.
9t
Predometi 'koji se hemijski imaju đa ispita-ju, metnuće se u naročite sudove i ovi zapeča-titi, da se ne mogu ni promeniti ni pomešati s-drugim predmetima niti pokvariti, ipa će se po-slati na inpitivanje.
§ 198.
Kod teleanih povreda veštaci će, pošto tačno opišu ipovrede, dati »voje mišljenje naročito o i-ome, ikoje «e od nadenih povreda same po sebi, Ui ipo skupnom svom delovanju, imaju ismatrati svakako ili sbog posebnih okolnosti slučaja, la-kim, teškim ili smrtonosnim. U isto vreme će izjaviti, kakvo dejstvo one obično proizvode, i kakvo su u danom slučaju proizvele kao i čime je i na koji način povreda izvršena.
§ 199.
Ako se 'pojavi sumnja, da okrivljenik boluje od takve duševne bolesti, koja ksključuje ili sma-njuje njegovu uračuailjivost, sud će narediti da ga nregleđaju dva lekara i da se na osnovu pre-gleua i pribranog dokaza izjasne o njegovom du-ševnom stanju.
Ako po njihovom miSljenju bude potrebno duže posmatranje, i»ud će ovo narediti. Ovo duže posmatmnje okrivljenika i ispitivanje njegovog cluševnog stanja vrši se u kojoj bolnici za du-ševne bolesti. Posmatranje n bolnici može po pravilu trajati najduže dva meseca, aa koje vre-me ima se podneti i mižlienje. Preko ovoga roka posmatranje ee može produžiti samo novim reše-njem suda i to na obrazloženi predlog upravnika bolniee.
Nađu li veštaci, da je duševno stanje okriv-ljenikovo poremećeno, dužni su odrediti i priro-
92
Sudski uvidaj i veštaci, § 200.—201.
du, vrstu i «tdpeai te bolesti, a đati svoje mišlje-iije o tome, kakav je uticaj imala i kakav još ima ta bolnst na pređstave, nagone i radnje okrivlje-nikove, i da li je i u kojoj meri to poremećenje duSevnog stamja postojalo u vreme izvršenja krivtčnog dela.
§ 200.
U slučaju .pravljenja domaćeg lažnog metal-nog ili p&pimog novca, taksenih ili pošt&nskih maraka, istražni »sudija će lažne komade zajedno s orudima, ako «u nadena, poslati onoj vlasti ili ustanovi, koja je ipozv&na da izdaje pravi metalni ili papirni novac, ili taksene ili poštanske marke. Od ovih će se tražiti mišljenje, da li su dotični novac ili marke istiniti ili nefetiniti; ako su ne-istiniti, na koji su način lažno pravljeni; za tim. da li se je upotrebilo oruđe za umnožavanje, i da li se je i gde već našlo takvih lažnih primeraka. Posle datog mi^ljenja, sudu će se uz lažne piii-merke vratiti i oruda i drugi predmeti ikoji ova-mo spadaju. Po svršenom postu])ku. sud će sve ovo paslati na duvanje dotičnim vlastima ili ustanovama.
U slučaju pravljenja stranog lažnog metal-nog ili <papirnog novca, istražni sudija će se radi dobijanja miSljenja veStaka obratiti Ministru Finansija.
§ 201.
Ako nastane sumnja o istinitosti kakve is-.prave ili potpisa, ili ako treba pronaći, ko je ipi-sao izvesnu ispravu, može se pomoću veštaka vr-šiti poređenje sa oiesunmjivo istinitom ispravom ili istinitim potpdsom.
Isprave ili potpisi koji se imaju porediti, treba po m°gućstvu da budu iz istog vremena.
Stsvljanje pod optužbu, § 202.	S3.
Od okitivljenika se može tražiti, da pred mi-dom napiše nekoliko refti ili rečenica. Ko na to se silom ne može nagnati.
GLAVA PETNAESTA
Stavljanj'e pod optužbu.
§ 202.
Po izvršettom izviđaju ili istrazi produžuje se dalji postupak samo po podnetoj optužnici ovlašćenog tužioca.
Optužnica mora oadržati:
1 ime i prezime okrivljenikovo uz naznače-nje ličnih odaiosa (§ 152.), s dodatkom da li se okrivljenik nalazi u pritvoru ili »istražnom za« tvoru ili u slobodi;
2.	krivičnodelo zbog koga se okrivljenik op-. tužuje sa svima njegovim zakonttkim obeležjima koja su pcttrebna za primenu izvesnog propisa krivičnog zakona. Uz to se ima navesti vreme i mesto izvršeoja, -predmet na kome je, orude ko-jim je delo učinjeno, posledice, kao i druge okol-nosfci, koliko je potrebno da se delo što jasnije označi;
3.	zakonski naziv krivičnog dela, koje je predmet optužnice, zajedno s navodenjem propi-sa krivičnog zakona, koji se po predlogu tužioče-vom ima primeniti. Uz to če se navesti a drugi podaci koji su potrebni za obrazloženje stvarne nadležniosti; '
4.	ime suda, pred kojim se ima održati glav-ni pretres;
5.	imena veštaka i svedoka, kojd se imaju pozvati na glavni pretres; naznačenje spisa, koji se imaju pročitati na glavnom pretresu, kao 1
«4	Stavfjanje pod optužbu, § 303;—204.
drugih dokaza, kojima ae tužilac želi poslužiti na glaVnom "i-etre.su;
fl. pretllog o tome, da se naredi i«tražni za-tvor, ako «e ima tek na wnovti optužnk-e nare-diti, kao i predlog o puštanju u .slobodu.
Optužnici se ima dodati ki-atko ali potpuno obrazloženje, u kome će se prema spieima izvi-đaja ili tetrage opisati stanje stvari i i«taknuti đakazi kako za okrivljenika tako i protiv njpga.
Optužmice će se predati u toliko primeraka. da svaki okrivljenik dobije po jedan, a jedan će f*e zadržati u .s-pisima,
§ 203.
Optužnica w predaje istražuom sudiji, ako je istrage bilo; ako istrage nije bilo, ontla pred-sedniku veća t§ 11. br. 1.).
Istražni sudija (preds«li»ik> mo&» mpft'r-vati «an» predlog tužiočev, da se protiv okriv-Ijenika naredi istražni zatvor ili da se pusti u slobodu. Ako istražni sudija (j)redsednik) ima razloga da ne printane bilo na koji od ovih pred-loga, dužan je odmah da o tome zatraži oruuku suda. Pristane li na takav predlog tužioćev ili ako je sud svojom odlukom naredio istražni za-tvor ili puštanje u «lol>odu, istražni sudija Cpred-sednik) saopfttiće optužnicu zajedno s prilozima. ako. ih ima, okrivljenrku.
§ 204.
Optužnica se dostavlja okrivljeniku, koji je već u zatvoru, najdalje za dvadeset ćetiri sate po njenom prijemu, a okrivljeniku, koji je u slobodi. što je moguće pre. Ako se kstražni zatvor nare-đuje sia osnovu nredloga u optužniri, dostavire se optužnica okrivljeniku u trenutku njogovog
Stavljanje pod optužbu, § 205.
95
aatvamnja zajedno s refienjem o naređenju i«tražnog zatvora ili najdaJje u roku od dvadeset četiri sata,
Prilikom dostavijanja optužnice dužan je is-tražni sudija (predsednik) poučiti okrivljenika, da ima pravo lpodneti prigovor protiv optužnice i tražiti, da apelacioni «uu odluči o tome, da li je optužba umeisna i da li je osnovana nadJežnost suda, koji predlaže tužilac, ili ako nlje zadovo-Ijan .samo sa naređenjem i«tražnog zatvora, da se može i isamo zbog toga žaliti apelacionom sudu.
Okrivljenik, koji hoće da podnese prigovor protriv optužnioe ili žalbu proti-v istražnog za-tvora dužan je, ako je u zatvoru, predati pri-govor ili žalbu u roku od tri dana. računajući od uana prijema optužnice. Ali on može u tom roku, izjavljujući prigovor. zahtevati da se prepi« op-tužnice dostavi njegovom brandocu radi oprav-danja prigovora u roku od osam dana.
Okrivljenik, ikoji je u slobodi, može podneti prigovor zajedno s opravdanjem u roku od osam dana, računajući od dana prijema optužnice.
Prigovor se može ipodneti istražnom sudiji <pred«edniku) iJi sreskom sudu (§ 84. od. 2.) u-smeno u zapisnik ili pismeno.
§ 205.
Ako se okrivljeaiik izrekom odreče ili odu-•stane od prigovora, istražni sudija će ođmah po-slati »spi«e predsedniku veća (§ 212.). No ako je prigovor podmet po Lsteku zakonskog roka, istra-žni sudija (ipredsednik) će ga odbiti. Protiv toga reSenja ima mesta žalbi okružnom sudu u roku od tri dana. Pot»vrdno rešenje siwla je pravno-snažno.
96
Stavljanje pod optužbu, § 206.—207.
Ako nnprotiv prigovor bude u određenom roku ipodnet, istražni sudija (predsednik) će po-slati prigovor m spisiina apelacionom sudu.
Aipelaoiojii sud odlućiće o prigovoru u sed-nici, pošto sasluža višeg državnog tužioca.
Na isti oačin rešava apelacioni sud i o žalbi okrivljenikovoj protiv istražnog zatvora* koji je naredio istražni sudija, predsednik ili sud na os-novu predloga u optužnld. U ovom slućaju će apelacioni sud postupiti tako, kao da je okriv-Ijenik podoeo prigovor protiv optužnice, i ras-praviće kako o nadležnosti srnla tako i u umesno-sti optužbe.
§ 206.
Apelaoioni sud će vratiti optužnicu, kad opazi u njoj formalne pogreške ili nedostatke, koji se mogu odnoeiti na samu izradu optužnice ili se mogu nalaziti u samom postupku ili kad drži, da je potrebno bolje razjafinjenje stenja stvari.
U ovom nlučaju tužilac je dužan aa tri dana. računajući od saopštenja ove odluke apelacionog mida, podneti svoje predloge istražnom sudiji. koji se mogu sastojati u tome, da se otvori is-traga, ako nije bila otvorena, ili da se dopuni već otvorena istmga ili da u istom roku preda novu optužnicu, ako su otklonjeni nedostaci ra-nije optužnice koja je vraćena (§ lon. od. 3.).
§ 207.
Nađe li apelacioni sud, da je za krivično delo, koje je predmet optužnice, nadležan koji drugi sud njegovog poarućja, narediće da se stvar preda za dalji postupak nadležnom sudu. Ako apelacioni sud nađe, da je nadležan drugi
Stavljanje pod optužbu, § 203.-209-
97
Bud, koii «e nalsuzi u području drugog apelacio-no^ «uda, oglasiće «e nenadležnim i poslače spi-sc na reSenje nadležnom apelacionom sudu.
§ 208.
Apelacioni Bud će odlučiti da nema mettta optužbi i da se kirivično postupanje* obu«tavlja kad nade:
1.	da delo zbog koga se okrivljenik optužuje nije ikrivično delo za koje «u nadležni redovni sudovi;
2.	da ima okolnosti, koje isključuju krivicu ili isključuju ili ukidaju kažnjivost;
3.	da nema mhteva ovkftćenog tužioca ili da nema za podizanje optužbe potrebnog pmlloga ili odobrenja ovkSćoiog lira ili vlasti, u koliko su po zaikonu potrebni za krivični postupak, ili da ima drugih okolnonti, koje iskljućuju go-njenje;
4.	da nema dovoljno dokaza, m kojih bi okrivljenik bio sumnjiv za dclo, za koje «e op-tužuje,
Ako je izmedu više okrivljenika samo jedam odneo iprigovor protiv optužnice. a razlog zbog oga je apekcioni sud oabio optužnicu oa kori-sti je i kome od olorivljenika, koji nije prigovo-rio, postupiće apelacioni sud po službenoj duž-nosti, kao da je i ovaj prigovorio.
§ 209.
Kad ne nastupi ni jedan od slučajeva, pome-nutih u §§ 206.—208. a prigovor se ne odbaci zbog zakalnjanja, apelaoioni sud će reSiti da ima mesta oftužbi.
II ovoan će rešenju apeiacioni sud ujedno od-lučiti i o svim nredlozima, koji »u stavljeaii u op-
Zakonik o Sud. Kriv. Poslupku	7
98 Stavlj. pod optuž. § 210.—211; pripretne za gl. pret. § 212.
tužnici ili u iprigovoru okrivljenikovom, 6, koji se oclnose na apajanje ili razdvajanje viiše optu-žaba, kao i na to, koje »vedoke ili veštatke treba pozvaiti na glavni pretres. Osim toga, ajielacioni sud će u ovom slućaju, ikao i u slučajevima, po-menutim u §§ 200,—208., izdati fihodne naretlbe o zatvoru okrivljenika, o «paovođenju ojegovom kome drugom audu ili o puštanju okrivljenika u Hlobodii.
§ 210.
Sve odluke, donete u smLslu §§ 200.—209., apelaoioni sud će obrazložiti tako, da se time ne prejudicira odluci nadležnog suda u glavnoj •stvari.
§ 211.
ICad je stavljanje pod optužbu stalo na sna-gu (§§ 203. i 209.), neće se više moći pobijati mesna nadležnost suda. Nadležnost apelacionog suda može se pobijati samo u reviziji pnotiv same presude »iula (pn'og stejiena (§ 33(i. br. 1.).
GLAVA ŠESNAESTA
Pripreme za glavni pretres pred okružnim
sudom.
§ 212.
Čim je stavljanje jpod optužbu stalo na sna-gu, splsi će ne predati odmah predsedniku veća racli jjprifjireme pretresa.
Aiko ccptuženik nije u zatvoru okružnog su-da, sprovešće ee odmah u zatvor okružnog suda, gde ima da bude glavni pretres, ako se za vreme-na ne toda kakva druga nai-edba (§ 213. od. 2.).
Prlpreme zi glavn! pretresprcd. okr. sudom, § 213.—215. 99
§ 213.
Glavni pretres đrži se po pravilu u mestu ■okružnog swla.
No np. sporazumni ojbrazloženi predlog pred-sednika okružnog suda i državnog tužioca može apelacioni sud dopustiti, da se radi znatnog olakšavanja dokaznog poestupka glavni pretres drži u kojem drugom mestu u području okruž-nog suda.
§ 214.
Predsedinik veća odreduje dan za glavni pre-tres i poziva na nj optuženika i njegovcg brani-oca, tužioca i privatnog ufiesnika i njinove za-«tupnike, druga zainteresovana lica, kao i evedo-ke I veštake, koji se imaju pozvati po predlogu optužbe i po rešenju apelacionog suda o optuž-nici, kojoj je prigovoreno (§ 209. od. 2.), i tu-mača, ako je ovaj potreban.
Sud je dužan da o glavnom pretresu obave-sti zakonskog zastupnika optuženikovog kao i muža optuženice, akoona naročito to zahteva.
I 215.
Da bi poziv za optuženika vredeo, potrebno je, da se udesi ta/ko da optuženiku ksmedu dana dostave poziva i pretresa ostane rok bar od osam dana, izuzevšl da on naročito pristane na skraće-nje toga roka. U pozivu ima se optuženik upozo-riti, da će se, ako ne dođe na pretres i ne oprav-da izostanak, protiv njega izaati naredba da se dovede, a ako to za vremena ne bi biJo moguće, da će se pretres o njegovom trošku odložiti i on prinudoio na zakazani novi pretres dovesti ili pritvoriti.
7*
100 Pripreme za glavni pretrea pred okr. sudom, § 216.
Privatni tužilac i privatni ačesnik kao tu-žilac <?e se u pozivu upozoriti, da će se, ne dođe li on ili njegov zastupnik na pretres, uzeti, da je oduMtao <h! tužbe, a privatni učesnik, koji jniie tužilac i druga zainterasovana lica, ako ne bi imala doći ikao svedoci, da će jse, ako ne dodu, pretres izvršiti bez njih i zapisnik o njihovim izjavama pročitati. Ko oštećenika, koji se sa svo-
iim privatno - pravnim potražšvaaijem pridružio rivičnome postupku, valja upozoriti, da će se, ako ne dođe sna pretras, uzeti, da nije voljan preuzeti zastupanje optužnice, ako bi državni tu-žilac od nje ođustao.
Sveđoci i veštaci pozvaće se tako, da bude između dana dostave poziva i pretrosa po pra-vilu rok od tri dana. Vojna lica kao svedocl po-zvaće se preko svojih starijih vlasti.
Imaju li «e za pretres đobaviti i dokazi dru-ge vrste, postaraće se predsednik za to.
§ 216.
Smatra li predctadnik, da će glavni pretres trajati duže vremena, učiniće šta treba, da pre-tresu prisustvuju jedan ili dvojica »udija više. koji će. aiko bi koji od redovnih članova suda bio sprečen da do kraja prisustvuje pretresu, stupiti na njegovo mesto.
Ako predsednik dozna, da koji od važnih još aeispitanih svedoka i veštaka, koji su po-zvani na pretres, neće moći doći na pretres zbog dugotrajne bolesti ili »bog drugih nesavladljivin srtietnjfa, može odmah odrediti naročHog sudiju da ga ispita, a ,po potrebi i zakune. 0 danu ovoga i&piita obavestiće se unapred stranke, u koliko ne stoji na putu neodložna hitnost.
Pripreme za glavnJ pretrea pred ckr. sudom. § 217.—218. 101
§ 217.
Strauke mogu, i kad je već zakazan dan za glavni pretres, zahtevati da se dokazi, navedeni u optužnici ili u reSemju apelacionog suda o op-tužnici dopune ili da se doliave novi dokazi i po-zovu novi svedoci ili veštaci.
Toga radi stranke m«ogu .predati svoj ohra-zloženi zahtev pismeno ili u aapLsnik ipredsedni-ku najdoonije ćetiri dana prepretresa. U zahtevu tačno će ftavesti svedoke i veštake, koji bi se imali i«pitat'i ili poavati na glavni pretres, kao i druge dokaze, koji bi se imali dobaviti, i činjeni-ce. o kojima bi *e imali ijspitati svedooi i veštaci ili koje bi se imale utvrditi drugim dokazima.
§ 218.
0 zahtevu stranaka, podnesenom po §.217., odlučuje predsednik.
Ako se predsednik uveri, da ni dokazi ni či-njenice, koje bi «e imale dokazati, nisu od važno-sti za rešenje predmeta ili da ,se stranka poziva na svedoke i veštake očigledno samo za to. da re-šenje predmeta odugovlači, odbaciće zahtev i u-putiće «tranku, da može svoj aahtev ponoviti na pretresu i zatražiti rešenje suda koji je pozvan da sudi, ili da može svedoke i veStake sama ne-po«redno pozvati na pretres, gde će se 'ispitati, ako sud nade za potrebno (§312. od. l.).
Nađe li predsednik da je zahtev osnovan, narediće bez oklevanja ipotrebna izviđanja i o iz-vršenju ovih obavestiti stranke radi razgledanja i daljeg predloga ili će svedoke i veStake pozvati neposredno na pretres i o tome odmah obavestiti i protivnu atranku. Ako -se ova druga stranka protivi iispitu tih lica, ipredsednik može ipak asta-ti pri pozivu tih svedoka i veštaka, a može i sam pozvati na pretres i nove svedake i veštake.
'102 Pripreme u giavni pretres pred okr. sudom, § 219.—220.
§ 219.
Ako mu, pošto je stavljanje pod optufcbu sta-
10	na snagoi, po predlogu stranaka ili po naredbi
Ere'lsednikovoj pre glavnog pretresa ižvršeiii ka-vi izviđaji, može tužilac povodom ovih povući >ivoju optužnicu i zameniti je novom. U ovakvom će se slučaju zakazani pretres otkazati i s novom optužnicom postutpki prema propisima glave petnaeste. Ako je optuženik u istražnom zatvo-ru, doneće sud .prema ovoj optužnici rešenje, da
11	će se zatvor i dalje održati ili ukinuti.
Inače se ocena naknadnih izviđaja ostavlja glavnom pretresu, u koliko tužilac ne odustane od optužbe.
Ako tužilac pre poćetka pretiesa odustane od optužbe, doneće sud, ako nema oštećenika koji se prklružio krivižnom postupku, rešenje, da se pastupak obustavlja i da sse već zakazani glavni pretres neće držati, pa će o tome odmah obavestiti sva lica, koja su ipozvana na pretres.
Ima li oštećenika, koji se pridružio krivič-nom poHtu]tku, obavestiće sud oVoga o tome, da je državni tužilac odustao od optužbe i uputiće
fa, da može održati optužbu na snazi izjavom, oju ima za tri dana po obavesti podnpti-okruž-nom siidu. Isteče li taj crok, a oštećenik se ne iz-janni, doneće sud rešenje da se dalji po»tuj>ak obustavlja.
§ 220.
Predsednik može na blago'vremeno zahte-vanje stranaka ili po službenoj dužnosti iz važ-nih razloga pre početka glavnog pretresa oigo-diti dan glavnog pretresa. Ako cm ne bi pristao na zahtev koje stranke, učinjen u tom smeru, od-lučiće <0 tome sud.
Prtpreme a gl. pretres, § 221; javnost gl. prei. §222.-223 1(0
No zbog toga, što je branilac sprečen da dođe na glavni ipretres, •odgotliče se zakazani pretres «amo pnda, ako se »bog kratkoće vreme-na ne bi mogao postaviti drugi branilac.
§ 221.
Protiv naredaba predsednikovih i reSenja suda, u koliko se tiču naređenja i pripreme ili odgadanja pretresa (§§ 214—220.) nema pravnog leka.
No stranke imaju pravo da svoje zahteve, u ikoliko nisu traženi, ponove na glavnom pre-tresu.
OLAVA SEDAMNAESTA
GLAVNI PRETRES I PRESUDA 0KRU2N0G SUDA.
I. Javnost glavnbga pretresa § 222.
Glavni pretres je javan, no pristup je dopu-šten, u koliko u sudnici ima mesta. samo licima koja su navršila osamnaest godina, bez štapova i oružja. Ne sme se ipak zabraniti pristup Hcima, koja po svom javnom ipoložaju moraju da nose o-ružje. Ako lice ispod osamnaest godina mora na javnom pretresu prfeustvovati kao stranka, sve-clok, oštećenik, veštak ili tumač, ukloniće se ono iz zasedanja, čim »njegovo prisustvo nije više preko }wtrebno.
§ 223.
Javnost će se isključiti, ako se glavni pre-tres drži protiv makrietnika. No javnost pre-
104
Javnost giavnog pretresa, § 224.
tresa, koji se drži iprotivu starijiih maloletaika u vezi s punoletnim saaptuženicima, može se is-ključiti samo onda. ako se tome ne protivi koii otl ovih. Inafie će se isklju&iti javnost celog ili jednog dela pretresa. ako to zahtevaju mzlozi morala ili interesa javnog poretka ili državne bealjednosti.
Ako je za utvrdenje istovetnosti koje Musli-manke na glavnom niretresu potrebno, da ona skine kapreaiu s lica, ili ako je az drugih važnih razloga, a naročito ra<di pnonalaženja istine po-trebno, da «e Mmdimanka i«pita bez koprene na lk*u, isključiće se za to vreme na njem zahtev javnost pretresa.
Pri većanju i glasanju -sud«kom mogu biti prisutni samo članovi suda i zapitmičar.
Presuda .se po pravilu javno objavljuje. Jav-no«t za objavljivanje presude protiv maloletnika feključiće se. ako bi javno objavljivanje žtetno uticalo na popravljanje ili na i alji život malolet-nikov. Osim toga će m k*ključiti javnost zaolv javljivanje razlcga ipresude, ako bi se time 510 na-hodenju suda mogao ugroziti javni moral 41i po-redak ili državna bezbednost.
§ 224.
Jsključemje javnosti nareduje «ud obrazlo-ženim pksmenim rešenjem po glužbenoj dužnosti ili na pre'llog tužiočev Jlfi optuženikov ili kog drugog ovlaAćenika (§ 223. od. 2.).
Protiv toga mšenja nema naročitog pravnog
leka.
Isključenje javnosti iz razloga, ipomenutih u § 223., može se, poSto se žasedanje otvori, za-htevati a narediti u svako doba u toku pretresa.
Ako je javnost pretresa isključena, neće se ni reSenja suda u toku pretresa javno obljavlji-vati.
Javnost gfavnog preiresa, § 225.-226. 103
§ 225.
Rešenje suda da se javnost isključuje mora se javrio obznaniti. Posle toga se moraju svi slu-Saooi ukloniti iz zasedanja.
No ne smeju se isključiti iz zasedanja ošte-ćenik, koji se ipiidružio kriviičaiom postupku, ni aktivne sudije ni za sudije osposobljeni članovi državnog tužioštva i za sudije cspoKobljeni či-novnfici Ministarstva Pravde kao ni lica, koja su ovlašćena za vršenje branilačkih dužnosti i ad-vokatski priipravnici,
Pretresu iprotiv maloletnika mogu prisu-stvovati i njegovi roditelji i staratelji, njegov učitelj, sveštenik i poslodavac, a s dapuštenjem suda i druga lica, koja se interesuju za zaštitu mladosti, niaročito zastupnici zavoda d udruže-nja za vaspitanje i zaštitu maloletnika.
Optuženik, privatni tužilac i oštečenik mogu tak^đe zahtevati, da «e dopusti da prasustvuju za svakog od njih po dva lica, koja uživaju njiho-vo poverenje. Ako ima više optuženika, mogu oni zahtevati pristup najviše žestorici pouzdanika zajeflno, koje izaberu zajedničkim sporazumom. Gde ne bude sporazuma, izabmće ipredsednik do-pušteni bioj pouzdanika između onih, koji su predloženi.
§ 226.
Ako zahtevaju interesi državne bezbedno-sti, može sud, saslušavši stranke, licima, . koja ovlaSćeno prisustvuju pretresu, za koji je đsklju-čena javnost, svojim .rešenjem naložiti, da imaju pod pretnjom zakonskih posledica ćuvati kao tajnu ono što doznadu na pretresu.
106 Održavanje reda i dostojansiva suda, § Ž27.
II. Zadaci predsednika i suda, održavanje reda 1 dostojanstva suda i postupak o krivičnim delima, učinjenim u zasedanju.
§ 227.
Preclsednik suda i sutlije. koje »sudeluju u sudenju, kao i zapksničar moraju neprebidno biti na ipretresu. Pred<sednik»va je briga, da sud bude obmzovan kako treba. a naročito da ne sudeluje sudija ni zapisničar, koji jp jio zakonu isključen. Ako bi on tek u toku pret<rwa zapazio, da sud nije uredno obrazovan, narediće, da se pretres prekine, sud obrazuje kako trel»a i pretres otpoč-ne iznova.
Predsednikse ima postarati. dase u zasoda-nje pre početka pri'tresa donesu predmeti, koji »u ]k>trebni radi dokazivanja ili koji «e imaju ]»-kazati optuženiku ili svedoc-ima i veštacima radi utvrđenja istovetnosti.
Predsednifeova je dužnont, da se stara za svestrano izviđaaije stvari i pronakženje istine kao i da se otklanja sve, filo bi odugovlačilio glav-m pretres, a ne bi služilo razjašnjenju »tvari.
Predsednik rukovodi pretresom i odlučuie o predlozima stranaka, u koliko o njima ne ocllu-ouje sud. On i«pituje oi]>tuženika, svedoke i ve-štake, daje reč sudijoma, strankama i veštacima, koji iele da #to (pitaju lica, koja je on ispitao. Ako tom prilikom opazi da optuženik ili koji sve-dok ne razuroe sluzbeni jezik, narediće odmah što treba da se poziove tumač.
Ako optužba obuhvata više tačika, može predsedinik narediti da se o svđkoj ili pojedinoj od njih pretresa odvojeno.
Održavanje reda i dostojanstva suda, § 228.-229. 10T
§ 228.
Ako bi koje od sainteresovanih lica koja su-deluju na pretresu, prigovorilo, da izvesna imera predsednikova, ikoja se tiče rukovođenja pretre-sa, nije dopuStena, odlufiiće odmah o tome sud.
Sud će odlučiti i onda, ako koja stranka u toku glavnog ipretresa ućini o pojedinim taćkama poetupka ikakav predlog, kome se protivi druga stranka, ili ako predsednik ne pristane na prea-log jedne stranke, kome druga stranka ne 'iui-govara.
Sud će uvek objaviti razloge svoga rešenja
0	takviim predlozima i narediće, da se zabeleže u zapisnik o glavnom pretresu.
Protiv ovakvih »rešenja .nuda nema naroči-tog pravnog leka, kojim bi «e zadržavalo produ-ženje pretresa.
§ 229.
Predsednikova je.dužnost da se stara da se održi red i mir u za«edanju i dcstojan«tvo suda. Toga radi će slušaoce odmah opomenuti na red
1	miir i na posledice narušavanja reda.
Ko se ispituje pred sudom ili ko hoće da go-voiii sudu, govoriće stojeći, ako mu predsednik shog njegova telesna sastava, njegovih godina ili zbog toga što će ispit duže trajatd ild iz dru-gih važnih razloga ne dopusti da sedne.
Slušaoce, kioji bi znacima odobravanja ili neodobravanja ili kako drukćije smetali toku pretresa, vređalj dostojanstvo suda dli kvarili red, pozvaće predsednik na red. Ako to ne bi koristilo, može on narediti da se takva lica uklo-ne iz zasedanja. Piotivi li se ko njegovim nared-bama ili se narušavanie reda prouuži dli ponovi, može predsedniik narediti da se otpornici pritvo-
108 Održavanje reda I dostojansiva suda, § 230.
Te. fpa ih iprema okoinoHtima sud može osuditi i na zatvor do osam dana, o fiemu će se doneti re-šenje još u toku glavnog pretresa a najdalje u roku od fietrdeset osam sati. Ako je lice Koje smeta toku pretresa vojno lice, može predsedniK narediti da «e i ono ukloni m zasedanja, a po po-trebi može ga iprajaviti starijoj vojnoj vlasti radi kažnjenja.
Ako se ni ovim merama ne bi mogao da održi red, može «rad narediti da se svi nlušaoci uklone iz zasedanja (§ 225. od. 4.).
i 230.
Ako bi optuženik, privatni tužilac, ošteće-nik, zakonski zastupnik oms dvojice poslednjih, svedok, vefttak ili tumač nepristojnim vladanjem kvario red pretresa ili koga vredao i obeđivao, pozvaće ih predsednik na red. pa će ih moći, ako se ne »mire odmah, kszniti novčanom kaz-nom do hiljadu dinara, a t>vu prema prilikama može zameniti i zatvorom do deset dana. Protiv optuženika, koji je u zatvoru, izreći će u mesto toga dkKciplinsku kaanu prema krivici (§ 127.).
Optuženiku će predsednik pored toga zapre-titi da će m ukloniti iz zasedanja. Ako on i po-red te pretnje pnoduži da se nepristojno vlada, mnže se po rešenju suda ukloniti iz zasedanja na neko vreme ili kod težeg narušavanja reda i ako je već i«pitan, m sve vreme dokaznog postupka. No pre (lovršenja dokaznog postupka pozvaće se on u zasedanje, gde će ga pred«ednik obavestiti
0	svemu Sto se u njegovom odsustvu pretresalo
1	Sto je koje od preslušanih lica iskazalo (§ 258. od. 3.).
Ako bi optuženik i po povratku u za«edanje produžio da se nepristojno vlada, tako da se s
Odriavanje reda i dostojanatva suda, § 231 10$
niime ne imože đalje raditi, može ga „sud ponova ulcloiniti za sve vreme zasedanja i za to vreme može ga staviti ipod stražu. U ovakvom će se slučaju pretres dovršiti u njegovom sodsu-stvu, pa će mu presudu objaviti koji član «uda u prisu-stvu zapisničam.
§ 231.
Ako branilao ili zastupnMc privatnog tuži-oca ili oštećenika neipristojnim vladanjem krari red pretresa, pozvaće ga ipredsednik na red. Ako se on ne smiri ili ako teže naruši red ili ako koga vređa i obeđuje rli uvredi «ud, može ga ovaj uko-riti ili kazniti novčanom kaanom do hiljadu dinara.
Ako koji od njih i pored disciplinske kazne produži da se nepristojno vlada, može mu pred-sedniik oduzeti reć i pozvati stranku da uzme drugog zastupnika. Nije li to odmah mogućno ili bar ne bezpo^rede interesa optuženika, pri-vatnog tužioca ili ošteć°nika, a nije moguće ni da se po službenoj dužnosti optuženiku odmah odredi branilac, suđ će gkvni pretres radi izbora il postavljanja drugog branioca ili zastupnika odložiti ili prekinuti o trošku branioca ili zastup-n»ka koji je to skrivio.
Pored ovih mera može sud pri otežavajućim okolnostima protiv krivca, ako nije advokat ili advokatski pripravmik, javni beležnik ili belež-nioki pripravnik učiniti predlog radi kažnjenja apelaciomom sudu, teji mu inože za jedan do šest mesecđ oduzeti ovlašćenje da dolazi pred sud kao zantupnik u fcrivičnbn stvarima. Ako li je krivac advokat ili advokatski pripravnik, javni beležnik ili beležnički pripravnik. uputioe sud stvar nje-govoj disciplinskoj vlasti, koja mu može oduzetl
110 Održavanje reda 1 dostojanstva suda?-§ 232.-234.
za vreme od jednog do šest m&seci i pravo da bu-de lwanilac u krivi&nim stvarima.
§ 232.
Ako bi državni tužilac i poretl opomene pred--sedmikove teže narušio red, može ovaj odmah pre-kinuti zasedanje i zatražiti od neposrednog sta-rešine državnog tužioca, izvestivSi ga o događa-ju, da odredi drugo lice radi zastupanja optužbe.
§ 233.
PiiDtiv naredaba i rešenja, donetih na osnovu §§ 229., 230., 231. od. l. i 2. i § 232., nema prav-nog leika, izuzevši rešenje feojim je po § 231. ocl. 2. braniocu ili zaetupniku stranaka odredeno da snoši tmškove odloženog ili prekinutog pretresa. Protiv ovog rešenja dopuštena je žalba apela-cionom sudu u roku od tri dana po objavi. Sve druge pomenute naredbe i rešenja izvršuju se odmah.
§ 234.
Ako ko utoku glaviiog pretresa u zasedanju nčini krivifino delo pa se znteče na samom delu, može sud protiv njega na predlog ovlašćenog tu-žioca ili odmah, prekinuvši pretres, ili po đovr-šenju o"wcga, zapofieti pretres zbog toga dela, ispitati njega kao optuženika, prilirati sve po-trebne dokaze, feoji su pri ruci, pa izreći i obja-viti presudu. Ako je ućinilac toga krivićnog dela sam optuženik, postupiće se po naredenju §§ 200. i 284,
Ovako će se postupiti na predlog ovlašćenog tužioca i onda, kad se u vladanju, pomenutom u §§ 229.—231., stifiu obeležja kdkvog krivifinog dela po krivićnom zakonu. Izjava uvređenog ili
Odr. reda, § 235; držanfa, odlag. i prekid pretresa § 236. 111
oStećenog lica, da zadržava za doonije pnavo tuž-be zbog tog ki'ivićnog dela, učinjenog na njego-vu štetu, ili da se odriče prava tttžbe, ne »pre-čava primenu mena, doiiuStenih u §§ 229.—231.
Ako nije moguće, du se učiniocu krivičnoga dela sudi odmah, ili ako sud nije nadlpžan, nare-diće predsednik, da se učinilac, ako nije vojno lice, Mnnovede istražnom sudiji radi daljeg redov-nog postupka po predlogu-ovlošćenog tužioca.
Ilfdučajima, pomenufim u ovom §-u, načini-će se uvek nainčiti zapisnik o postiipku.
§ 235.
Ako se u toku glavnog jpretmsa pokaže.kao verovatno, da je koii sved«c namerao lažno sve-dočio, može predseanik na predlog državnog tu-iioca ili po službenoj duživosti narediti. da «e o njegovom u&azivanju načini zapisnik i da ga on po pročitanju i odobrenju ipotpiše. Taj će se za-pisnik po.slati državnom tužiocu na dalje po-stupanjp.
Pre<isexlnik može narediti, da Ke takav sve-dok s mesta i pritvori i sa zapunikom uputi is-tražnom sudiji, boji će ga po ipredlogu državnog tužioca ispitati i narediti (ialje šta treba.
III. Pretpostavke za držanje giavnog pretresa; odlaganje i prekid pretresa.
§ 236.
Cim predsednik otvori zasedanje i objavi predmet glavnog pretresa, obavestiće se da li su ioSIa na pretres sva pozvana lica, a natočito ona bez Kojih se pretres ne može ni držati. Ako uop-Ste nisu došla, uverioe seila li im je poziv za ipre-tres uredno dostavljen.
112 Držanje, odlaganje i prekid pretresa, § 237.
Nijp li i ipoml urednog poziva došao «amo optužtMiik. a nije ni opravdao svoj iaostanak, na-rediće predaednik, da «e on, ako je to moguće, s mesta dovede, a po potrebi i pritvori radi osigu-ranja njegovog prisustva na pretresu.
Nije li diošao na pretres uredno pozvani pri-vatni tužilac ili privatni učesnik kao tužilac, u-zeće «e da je odustao od tužbe pa će se krivićni postupak rešenjem «uda obustaviti.
Ako je i pored urednog poziva izoatao koji svedok ili veštak, može sud narediti da seodmah dovede o svom tiošku.
§ 237.
Ako nije moguće, da «e optuženik, ikoji je iz-ostao, dovede zbog toga. što «e ne može ptonaći ili Sto je ipobegao ili h kakvih drugih razloga, sud će pretres odložiti.
Pretres će «ud odložiti i onda, ako je optu-ženik došao na glavni pretres ali je u toku ovoga pre ispita i odbrane oboleo tako, da za duže vre-ine ne može prisustvovati pretresu. a nije pristao da «e pretres produži i bez njega i da se pročita zapisnik o njegovom mpitu i odbrani u priprem-nom suibkom postupku. No ako bi se prema us-pehu već započetog pretresa imala izreći presu-da, kojom «e optuženik oslobođava od optužbe ili se odbija optužba zbog nestašice procesnih pret-po«tavaSka (§ 276.). neće «e pretres odlagati.
Pretres će «e odložitl i kad na nj ne dođe braniiac, premda je uredno pozvan, ili ako brani-lac u toku gkvnog pretresa oI»li ili se udalji g pretresa pre no što je ovaj doVršen, kao i u slu-čaju, "omenutom u § 231. od. 2., ako uopšte nije moguće postaviti drugoga braniooa ili bar ne bez štete za orlbranu optuženikovu i ako se ne bi
Držtmje, ocllaganje i prekid pretresa, g 238. 113
imala izreći fcoja od presmla, ipomeamtih u txlelj-ku 2. stav 2. ovoga sparafrafa. Troškove za po-stavlianje drugog branioca i za odlaganje pretre-sa, izuzevši elučaj oboljenja, snosiće branilac, ko-ji je to skrivio. Za žalbu braniočevu protiv ovak-vog rešenja iprimeniće se propi« § 238. ođ. 3.—5.
§ 238.
Pretres će se odložiti i onda, ako nisu došli koji svedoci ili veštaci. a ne mogu se odmah ni dovesti ili ako koji svedok ili veštak ne može zbog bolesti da iskazuje, i ako sud saslušavSi tu-žioca i optuženika ili njegovog branioca drži, da nije dovoljno da se u mesto.msmeraog ispita pro-ćitaju zapisnici o njihovom iskazivanju lli struft-nom mišljenju u pripremnom sud«kom pcstupku ili da je iškazivanje svedoka Hi strućno mišljenje veštaka presudno, da se bez toga pretres ne mo-že produžiti.
Svedoka ili veštaika koji je bez opravdanja izostao a ipretresa, kazniće sud novčanom kaz-nom do hiljadu diinara i plać<uijem troškova pre-tresa, prouzrokovanih njegovim izostanbom, ako se pretres morao odložiti. Ujedno će «e radi obez-beđenja njegova dola»ka na novi ipretres izdati naredba da se dovede.
Svedok ili veštak može ®e protiv ovakvog re-šenja suda žaliti iistome sudu za osam dana, po-8to mu je dostavljeno. Aiko dokaže da mu poziv nije dostavljen kaiko treba ili da nije mogao doći zbog nepredviđenih i nesavladljiivih smetnja, o-slobodiće ga sud posve od izrečene kazne kao i od dužnoste plaćanja troškova odloženog pretre-sa. Ako li dokaže da izrečena novftana kazna ili troškovi nfeu ni u kakvom razmem « njegovom krivncom ili s posledicama rpiouzrokovanim nje-Zakonlk o Sud. Kriv. Postupku	8
114 Držanje, odlaganjc i prekid protresa, § 390.—841.
giovim. izoHtankofn, može mu ,se 'kazna ili tiošak umanjiti.
Ako ;se žalba preda tek po dovršenom pre-tre.su, oillučiće o njoj okružni sud u sednici,
Protiv rešenja, izrečenog o žalbi, nema prav-nog leka.
§ 239.
Glavni pretres može sud oclložiti i onda kad nađe da ee u toku ipretresa stanje stvari tako iz-menilo, da je odlaganje potrebno radi dalje pri-Treme ojrtužbe ili oubr&ne ili da su potrebna no-va izviđanja ili istražne ra<inje ili pribavljanje novih dokaza ili kad m odlaganje pretresa poka-zuje potrebnim i celishodnim zbog kaikvih spolj-nifi smetnja.
§ 240.
Sud odlaže pretres na neizvesno vreme bez određivania dana za novi pretres. Dan za novi pretres određuje predsednik.
Protiv rešenja SiKla o odlaganju pretresa nema pravnog leka.
Pretres koji je odložen mora se u novom za-sedainju iznova otpočeti i provesti.
§ 241.
Glavni pretres feoji se započeo može se po na-hodenju suda u hitnim .slučajevima produžiti i nedeljom i praznikom.
No započeti pretres može se prema n'ahođe-nju ^redsednikovom na izvesno vreme i prekinu* ti, ali samo za toliko, koliko on to drži potrebnim da se odmore lica, koja sudeluju u pretre.su, ili da se bez odlaganja dobave kakvi dokazi, naročito da se preduzme sudski uviđaj ili ipozovu novi svedoci i veštaci.
Zo-pisnik o glavnom pietresu, § 242.—243. 11S
Xo ako -se prekinuti pretres za četrnaest da-na ne produži, moraće se sasvim iznova započeti.
IV. Zapisnik o glavnom pretresu.
§ 242.
0 ra<du na giavnom pretresu vodi se zanis-nlik, inače »postupak ne vredi. Zapisnik mora biti aavrSen i pobpisan sa zaključenjem zasedanja.
Zapmik Modi zapisničar, a potpisuje ga predsednik i zajpisničar. Ako je predseanik snre-čen, potpisaće zapisnilk u mesto njega eajstariji član "kuuijskog veća. Ako je na pretresu sudelo-vao tumaŽ, potpisaće zapisnik i on. Stranke ima-ju pravo da razgledaju zavrien zapisnik i niegove priloge i da uzmu prepise od njh a <po potrebi i da traže ispravke zapisnika.
0 većanju i o glasanju sudija u .toku i na svrSetku glavnog ipretre&a načiniće se zaseban zapisnik. U zapi«<nik o glavnom pretresu uvodi sc samo odluka, koju je eud doneo sa bitnim raz-lozima.
§ 243.
U uvodu zapiiHiiiKa naznačuje se sud, mesto, dan, mesec i godina zasedanja, ime i prezime predsednika, svih drugih članova suda i zapfeni-iara, tužioca i njegovog zastupnika, optuženika i branioca, ako ga bude, oštećenika i njegovog, ^astupnika, zatim krivično delo, da li je pretres" javan ili je javnost isključena, da li je slušaoci-ma naloženo da čuvaju kao tajnu ono, što sazna-Ju na pretresu (§ 220.), da li je optuženik u slo-bodi ili u istražnom zatvoru.
Zapisnik mora sadržati tok i glavnu sadrži-nu pretresa, sve bitne formahiosti postupka koje
8*
118 Zapianik o giavsiom pretresu, § 244.
zafeoii "TOpisujB, a aiaročito đa su i koji su optu-ienici. svedoci i veštaci ispitani ili i »uočeni, da li isu veštaci i svedoci zakleti, i ako nisu, zašto nisu, da li je i kakav uviđaj izvjršen^- kakve su is-prave i flrugi spisi pročitani, >kao i sve predloge stranatka u toiku pretresa i odiuke, koje je o tim predlozima doneo predsednik ili sud.
Iskazivanje optuženika i svedoka, koji su već ispMani u priprem'nom.<sud-skom postupku, u-vodese u glavnom u zapisnik «samo onda, ako sa-drže odstupanja, promene ili dodatke ramijim is-kazivanjima, Stručma mišljenja veštaka i utkazi-vanja Svedoka, koji se prvi put ispituji} tek na glavnom pretresu, »uvešće se u glavnom potpuno i vemo.
§ 244.
Stranke su ovlašćene da mli čuvanja svojih pravia zahtevaju da se u zapisnik uvrste pojedine okolnosti ili izjave. Predsednik i sud mogu po službenoj dužnosti narediti da «e u zaplsnik u-vedu okolnosti i izjave koje «matraju važnima. Gde je otl važanonti da i<e ftačno uveslu reči i«pi-tanih lica, narediče pređsednik pe službenoj duž-nosti ili na zahtev koga sudije ili ma koje stran-ke da se taj deo zapisnika odmah pročita.
* U važnim slučajevinm može preiteednik ili sađ'narediti xia ese sva ili pojedina Mcazivanja i .govori stenografski beleže. Ako nema teškoća. naitfdiće se to i inače, kad to za vremena zatraži koja bđ stranaka obrazloženom molbom a ak© u-napredipodmiri tnoškove prema odluci suda. Ste-nografska beleženja jmaju se za četTdeset osam saf : prevesti i predati na pregled predsedniku ili sudaji, kega ■on za to odredi; a za tim će se to združiti sa zapisnikom.
Zapis., § S45; pofirtok gl. pretresa i fept optqi., g 248. 117
Na kraju mpLsnika zabeležiće se, da li je i kakva je presuda izrečena, da li je i u koiiko pre-suda javno ili uz isključenje javnosti objavljena (§ 223.), da li su izrečene kakve mere beabedno-sti, da li su stranike uredno poučene o pravnim lekovima protiv presude i izjave stranaka o pre-sudi, naročito da li su stranke izjavile pravni lek protiv presude i kakav.
Ako se po objavljivanju prasude ima dtoneti rešenje suda o daljen\ fetražnom zatvoru optuže-Hikovom 338. od. 2.), uvrstiče se u zapisnik i predlozi stranaka i rešenje suda o tome.
§ 248.
Zapisnik se smatra dokazom za ono, Sto se dogodilo na glavnom pretresu.
Ako strairtke ipređtože kakve ispravke ili do-yne u zppisniku, odlučiče o tome predsednik, oji može i po slu<žbenoj dužn&sti ispraviti po-grešno uvedena imena, brojeve i druge očigledue pogrefike pisanja i raćuna.
Ako je protiv presude izjavljen •"■avni lek, koji «e osnrva na ■povredi naredenja o postupku, a sud nalazi da ta povreda postoji, on će to u do-datku zppkmika naznačiti po prethodnom saslu-šnprn stranaka.
Ako stranke u pravnom leku protiv pvesude prigovaraju sadržim zapienika, u troliko se tiće l&omosti od presudna uticaja na rešenje stvari, možp viši sud dopustiti protivdokaz o onom delu mpisnika, kome je prigovoreno.
V. Početak glavnog pretrssa i ispit optuženika.
§ 246.
Kc(d je prenfeednik objavio predmet i utvr-dioi da je s\mi obrazavan i su ipozvana lica do-
118 Pofietak gliivr.og pretreas i ispit optušen. 8 347.—248.
škt. <na pretres ili je sud refiio, da se pretres održi i bez nekih izostalih lica ili je reSenje o tpme o-atavio za docnije, pozvaće on najpre optuženika.
A>ko je optuženisk u Mražnom zatvoru, doći će on pod ipratmjom čuvara ali bez okova.
Da se uveri o istovetnosti optuženikovoj i o drugim potrebnim tpodacima, upitače ga pređsed-nik za njegove lične odnose (§ 152.).
§ 247.
Pošto je istovetnost optuženikova utvrđena, pozvaće predeednik svedoke i veštake, pa će ih u-pozoriti na svetinju zaikletve, koju će ipo potrebi imati položiti. Posle toga će svedocima narediti, da poau na mesto koje je za njih odredeno i da ćekaju dok se ne (pozovu. VeStacima može ipred-sedniik naložiti da ostanu u zasedanju i da budu pri ispitu optuženika i svedoka. ako drži da je to koriNno m pronalaženje istine.
Ako bi se ofttećenik ili privatni tužilac imao ispitati kaosvedok, ukloniće se i oni iz zasedanja m vreme dok ne budu pozvani. No predsedniik će ih upozoriti da mogu mesto sebe <da ostave u za-sedanju koje drugo lice kao zastupnika.
Aiko predsednik drži za potrebno, može za-t>raniti svako dogovaranje izoneđu optuženika, svedoka i veštaka kao i udaljavanje iz sudske zgrade.
Ako su na pretres pozvani i tumači, ostaće oni po pravilu (§ 222.) neprekridno u zasedanju.
§ 243.
ICad je radnjama predsednikovim, pomenu-tim u 246. i 247., utvrđeno, da nema prepreka 'držanju pretresa, započeće se glavni pretres či-tanjem optužnice, inače pretres ne vredi (§ 330. br. 4.).
PoSetak glavnog preiresa I ispit optuženikp, § 249.—250. 119
Predsednik će aptuženika upoaoriti da pazi, sbog dega ga tužilac optužuje i da mžljivo prati tok pretresa, pa će poavati tužiora ua proćita op-tužnicu. Ako je na prigovor pnotiv optužnice do-naseno reSenje apelaoionog suda^, da se koja tafi-ka optužbe Ima izdvojiti, proditaće nredsedttik ili mpisnidar to reSenje.
§ 249.
Kad se profiita optužnira, prMupiće nred-sednik ispitivanju optuženika.
Ako je viSe optuženika, narediće predsednik ako naae za potrebno, da u zasedanju ostane sa-mo jedan, a ostali da se uklone u prostorije. koje su za njih odredene i da fiekaju dok se ne pozovu.
§ 250.
Predsednik će kspitivati ontuženika o samom delu, za koje se optuzuje. Ako je on naredio ode-lit ipretres o pojedinim tačkama optužbe (§ 227. od. 5.), ogranifiiće ispitivanje na pojedinu tafiku.
Ako optuženik na pitanje, da li je razumeo, zašfco se optužuje, odgovori, da nije razumeo, raz-jasniće mu predsednik optužbu. Tada će ga kao i onoga, koji je izjavio, da je razumeo, zašto se op-tužuje, updtati da li priznaje da je kriv. Izjavi li on da niie kriv ili ma što drugo, uputiće ga >pi*ed-sednik da može protiv optužbe izneti svoju od-branu i razbžiti stanje stvai-i po svom nahođe-nju. Ujedno će ga poučiti, da može ponoviti svo-je predJoge za cfopunjenje dokaza, koji su mu ra-nije odbafieni, i da može predtožiti nove dokaze, kao i da može ufiiniti svoje prlmedbe na svaki do-kaz, koji na pretresu izne.su saoptuženici, svedo-ci i veštaci u svojim iskazivanji-ma, III koji dola-ze iz spisa, kx>ji će se na pretresu pnočitaii.
120 PoSetak glavnog prettecn d ispit optaien., § 2ftl,-*-€Sl.
§ 291.
Ako optuženik ođstupa u euSMni od ervojih ranijih .iKkazivanja, uvedenih u zapisnik <u pri* premnom sudskom ipostupku, predbSiće mu predsednik njegovo ranije kikazivanje i upitaće ga„ zaSto sada dskazuje drukčije. u ovakvom slučaju. kao i u slučaju kad optuženik <neće u općte ilf na poiedina »itanja da odgovara, može predsednik radi utvrđenja ranijeg iskazivanja optužmikovog narediti da se pročita sasvim ui delimično aapisnik o njegovom ranijem iskazu. 'Ali nije dopu&teno optužmika prinudavati da od-govara na pitanja fcoja se njemu upućuju.
Optuženik se može i u toku glavnog pretre-sa dogovarati sa svojim braniocem, ali ne sme se neposređnso kad mu se upuii ©itanje ni s njim ni s kim drugim savetovati kako će da .odgovara na to pitanje.
Foslednje pitanje predsednikovo optuženiku ima uvek da bude, ima li joi 6to da navede u svo-ju odbram).
§ 252.
ICad pređsednik dovrgi ispit optuženikov, u-pitaće suaije da li žele Sfc> da pitaju optuženika, Ito oni mogu da čine neposredno.
Na zantevanje4opimiće predsedniik i stran-buas i veštacima, da i oni neposredno pitaju op-tuženika, ali će odbiti pitanja koja su nepodesna (§ 154,) ili se ne odnose na stvar.
Kad se potpuno dovrši iapit optuženikov, po-.vaće se redom pojediaice oestali saoptuženici, ako ih ima, i ispitivati, ©a će im predsednik po po-trebi piočitati iskazjvanja već ispitanih eaoptu-žesiika, a već ispitaae saoptuženise pozvaće, da se izjasne o iskazivanju svakog docmjeg aspita-nog saoptuženika.
Isplt optuženika, § 253; dokazni postupak, § 254 121
Ako se iskazivanja pojedinih saoptuženica o istoj okolnosti znatno i*azi]aze, predsednik će saoptuženike suočitš.
Š
Afeo se ipo za'pofietran .pretresu utvrdi, da je optuženik posle ućinjenog dela duievno ofeoleo, pribraće se oni dokazi, koji bi se s vremenom roo-gli izgubiti, pa će se pretres odk}žit<i na izvesno vreme.
VI. Dokazni po$tupak.
§ 254.
Priznaaje optuženikovo, ma kako potpuno i savršeno bilo, ne oslobodava predsednika ni su4 od dužnosM da preduzme pribiranje daljih do-kaza.
Đdkazivanje će se proširiti na sve čiojonice, feoje su po nahodenju predsednika ili suda važne aa prasuđivanje eame stvari ili za primepu mera bezbednosti.
Pribiranju dokaza pristupiće se redom, koji utvrdi predsednik, ali po pravilu će se najpre ]pribirati dokazi, koje je predložio tužUac i tek posle toga dokazi odbrane.
Ako stranke u toku pretresa zahteveju da se izvide nove ćinjenice ili dobave novi dokazi, ne njože sud ta zantev&nja odbaciti zbog toga, što su dockan ufiingena.
Tqži]ac i optužerrik mogu u toku pretrssa j odustati od pojedinih dokaza, ako na to pristane protivna strana. No i u ovakvom slučaju ostaje nedkrnjeno pravo predsednikovo, da te dokaze ipak preduzme, ako to smatra potrebnim za pro-nalaženje «®tine,
122
Đokazni ipostupai, § 255.—266.
§ 255.
l'osle inpita optužeaiikovog i«pituju se po pravilu u prisustvu optuženika (§ 258.) svedoci i veštaoi, koji se pozivaju pojedince.
Pre dspita opomenuće predsedmik avakoga od njih da gm'ori istinu i ua ništa ne doda niti prećuti, jer će ee <po ipotrebi morati zakleti na i«-kazivanje. Ako je boji od «vedoka po zakonu o-slobođen od dužnosti svedočenja (§ 169.), upozo-riće ga predsednik na to pravo.
Svedoci koji su zakleti u pripremnom sud-skom 'postuipku i veštaoi, koji su jedared kao stalni veštaci položili zakletvu, opomenuće se na svetinju već položene zaklotve. Van ovoga slu-čaja, da bi i«kazivanje vredelo, po pravilu će se svaki od svedoka ipo preslušanju a veSaci pre preslušanja ipiopiisno zakleti, ako protiv toga ne-ma zakoaiskih «metnja (§ 178.). No i ako nema zakonskih smetnja, može zakletva svedoka izo* stati, kad svedok po niahodenju suda nije ništa važroo inkazao ili kad su s time saglasni tužilac i optuženik.
§ 256.
Pri ispitivanju evedoka i veštaika primenji-vaće predsednik piopise, koji vrede za Mražnog sudiju u istrazi, u kolifeo se po svojoj prirodi mo-gu primeniti na glavnom pretresu.
Predsednik će se postarati da pri pribiranju diokaza u opšte ne bude prisutan svedok, ikoji na pretresu ioš nije ispitan, a veštak, koji još nije praslušan, da ne bude u zasedanju, kad drugi veštak da svoje stručno mišljenje o istom prea-metu.
Ako se ktkazivanja poiedinih svedoka ne ®a-glašavaju, može predseđnik ove suočiti.
Dokazni postupak, § 257.-258.	123
§ 257.
Kad ipredsednik dovrši ispitivanje pojedi-noga svedoka ili veštaka, zapitaće sudije oa li koji od njih želi đa što pita svedoka ili veštaka, pa će im dapmtiti da pitaju neposreclno.
I tužiocu, optužraiku, njegovom braniocu i oštećeniku kao i njihovim zastupiicima donu-stiće predsednik na njihovo zahtevanje da nepo-sredno upravljaju pitanja svedocima i veštaci-ma. Ako koji veštak želi kakva razjašnjrnja od svedoka, dopustiće predsednik i njemu da nejio-sredno pita. No predsednik će odbiti pitanja ili zabraniti odgovor na već učinjena pitanja, koja su Jiiepodesna ili u kojima je ujedno «adržano u-pustvo kako bi imali odgovarati, ili koja se tiču okolnosti, o kojoj zakon.ne dopušta dokazivanje ili koja se ne odnose na «tvar.
Nastane li sumnja o dopuštenosti pitanja, odlučiće sud.
Ako su pitanja nejasna ili nerazumljiva, po-zvaće predsednik Hce koje pita da postavi jas-nije ili razumljivije pitanje, pa će moći, ako je ispravno shvatio nameru lica koje pita, i sam po-stavjti pitanje.
Po isnitu svafeog svedoka ili veštaika upitaće predsednik optuženika, ima li <šta da prkmeti na šskazivanje, što ga je upravo čuo. IV) potrebi mo-že on svedoka i suočiti s optuženikom.
§ 258.
Aiko bi bilo bojazni, da koji saoptuženik ili svedok neće hteti u prisustvu optuženikovom da kaže istinu, može predsednik 'izuzetno u interesu ■slobode iskazivanja narediti, da se optuženik u-kloni iz zasedanja za vreme dok traje ispitiva-nje ovih.
124	'Jpok&smi postafafcs § 256,-261.
No 6im se opt oieaik opet vrati u zasedanje, obavestiće ga predsednik o evemu što se pre-^resalo u njegovom odisustvu i Sto ie keje ispi-tano lice iskazak), pa će, ako on zanteva, pona-viti i«pit i( njegovom prisustvu.
Nije li predKednik obavestio o tome optuže-nika odrnah po njegovom povr$tku u zasedapJf, duži^n je, da t>i dokazno postupanje v^edek), -p-niti to naknadno, ali svakak© pre po što se vrši (fckazno posiupanje.
§?59.
Predsednik može u toku ili na kraju dokaz-nog postupka narediti da se predmeti, koji mogu ; . 'užiti razjašnjenju stvari, radi utvrđivanja istovetnosti <pokažu, optuženiku a po potrebi i svedocima i veštacima.
§ 260.
I^pitani svedoci d veštari moraju (§ 222. at. 3.) ostati n zasedanju dok se ovo ne svrši osim ako 11} predsednik, saslušavši stranke^ otpusti ili naredi da se oni udalje iz zasedanj^l.
Na zahtev tužiočev dli optuženikov, a i po siužbenoj dvtžnosti, nKože predsednik narediti, da se «vedoci 1 veštaci, pošto su ispitani, iKhlje az zase<knja i da se doonije ponovo pozovu pa da se još jedared kspitaju u pnisustvu ili u odsustvu drugih svedoka i veštaka.
| 261.
Mo bi se imao ispitati na pretres pozvani svedok ili veštak, koji u pripremnom postupku nij® ispita^, pa se tek prea -sam pretres ili na samom pretresu sazna, da mu nije moguće ili da
Dokteni Jiostupak, § 268.-483.	lte
ittu je vrlo oteiano (§ 218. od. 2.), da dođe pi-ed sud, irmže sud, ako drži, da je njegovo iskazivia-nje važno, narediti da ga ispita koji sudija vaH zasedanja i pod aakletvom, ako ovoj po zakonu ima mesta. Stranke imaju «pravo da pri»U«tvujU ovom ispitu.
§ 262.
Zapisnici o sucbkom uviđaju kao i o »ud-skom veštačkom uviđaju i nalazu, o pretresanju stana i lica i o uzapćenj'u, dalje isprave i druga piama, koja tsu po sadržini važni dok&zi, naro-čito svedočanstva i stručna mišljenja javnih vlasti i naučnih zavoda i korporacija, krštenice (svedodžbe o rođenju) optuženika, imaju «e na pretrtsu pročitati radii utvrdenja sadržiine. No predsednnc može njihovu sadržinu i wmeno ob-javiti, ako «u s tim saglasni sudije i strattke.
Iianije osude optuženikove pročitače se, ako je to od važnostii. K povoljna službena evedočan-stva o milajem vlađanju i moralnom življenju optuženiikovom mogu se pročitati samo onda, ako se osnivaju na dokazanim činjenicama i ako-su ove činjenice navedene.
§ 263.
Zapistiici o sudskom ispitu svedoka, sao-krivljenika ili već osudenih saoptuženika kao 1 0 mišljenju veštaka mogu se pročitati samo u ovim slučajevimal
1. ako su iapitana lica umrla, duševno obo-Iela ili se ne mogu pronaći ili je njihov ličnd do-lazak pred sid nemogiuć ili vrlo otežan zhog .sta-" rosti, bolesti, nemoći ili udaljenog prebivališta ili iz drugih važnih razloga;
128	Dokazni postupak, § 264.-265.
2.	ako saoptuženici neće đa fekazuju ili a<ko od STOjih ranijih iskazivanja pred sudom u m-štini odstupaju;
3.	a>ko svedoci, koji se na pretresu ispituju, neće bez zakon»bih razloga da svedoče ili ako od svojih ranijih iskazivanja pred sudom u suštini odstupaju;
4.	ako je preslušani svedok član Kraljevskog Đoma iji uživa vanoblasnost, i
5.	ako su tužilac i optnženik saglasni da se zapisiodci pročitaju.
Zapisnik o ranij,em iskazivanju lica koja su csMtodtena od dužnosti ifvedočenja, ne sme se uopšte pročitati, ako ta lica nieu pozvana na pre-tres ili su na pretresu izjavila da neće da svedo-■če (§ 109.). Ne smeju se čiitati ni zapisnici o iska-zivanju javnih organa kao svedoka, u koliko se tiče (A)aveštaja, lwje su oni dobili od fajnih po-uzdanih lica.
Razlozi, zaSto se 5ita koji spis, navešće <se u zapisniku o pretresu, a piiilikom čitanja će se i objaviti, da li je svedok ili veštak zaklet.
Poele pročitanja svakoga spisa, zapitaće predsedniik stranke, imaju li što da primete.
§ 264.
Ako je kioji svedok ili veštak kod ranijeg sudskog ispita naveo činjenice, kojih se pri ispi-tu na nretresu više ne seća.' može mu se predo-čiti ranije iskazivanje, a po potrehi može sud narediti, da se pročita zapisnik o njegovom sud-skom ispitu radi utvrđivanja njegovog ranijeg iskaza.
§ 265.
Ako bi se u toku pretresa saznalo za nove svedoke ili veštaike, od knjih bi se moglo očeki-
Dok&zni potftup&k, § M8.
187
rati poHvedofienje važnih činjenica, narediće predsednik ili sud i bez <predk)ga tužiofieva ili opt/uženiko\-fl, da se ti svedoci i veStaci, ako je moguće, odmah radi ispita pozovn, a po potrebi i dovedu.
Predseđnik može zatražiti i novo veStačko miSljenje ili narediti da «e pribave drugi dokazi a može i sa »udom preduzeti uviđaj, o kojem svakako mora obaventiti stranke, ili pak radi u-viđaja izaslati fcojeg ćlana suda koji će odmah posle dovršenja uviđaja podneti izveštaj.
§ 266.
Na predlog ovlašćenog tužioca može se pre-tres, ako je <sim! stvamo nadležan, proširiti i na drugo koje krivično delo optuženikovo, koje je otkriveno u tpku giavnog pretresa.
Za ovo će deto tužilac dići usmeno optužbu, koja će se u glavnom uvesti u zapisnik. Optuže-nik i njegov bmnilac pozvaće se da se izjasne o proširenju optužbe/1 ova će «e izjava uvesti u zapisnik. Pristajanje optuženikovo za takvo pro-širenje. ojstužbe potrebno je samo onda, kad bi se na n] za slučaj, da bude osuden zbog tog drugog dek, imao primeniti stroži krivični zaikon od onoga, feoji bi se imao primeniti na krivično ■delo. za koje je ranije optužen.
Neće li optuženik u takvom slučaju da pri-stane, da mu se odmah sudi L za to drugo delo ili ne može li se osuditi zbog toga, što sud nije nadležan za to druso delo ill Sto «e pokazuje po^ trebnom brižljivija priprema odbrane, ipretres i presuda će se da bi vredeli, ograničiti na pred-mpt ranije optužbe.
128 Dokazm postupak, § 267; govosi stranaka, § S88.—269.
§ 2S7.
Afe se ai tokU pretresa pokaže da se đelo kijl jte predmet optužbe može goniti eamo po odobtenjli iavaie vlastn, može državni tužilac i nakaadno doneti to odobrenje sve dok se dolfii-M postupak ne dovrši.
Vll. Govori stranaka.
§ 268.
Bo đovr-šemiom dokažnom postupku upitaće predsednik stranke, žele li fito predložiti raidi do-punjenja dokaza. Ne javi li se mko ili ako pred-log za dopunjenje dofeaa baide odbačen a pred-sednik. nade da je atvar iscrpena, izjaviće da je dokazni postupak dovršen, roa će, davši reČ tuži-ocu, pozvati ga da stavi i obrazloži svoj predlog.
§ 269.
Tužilac će sabrati sve podatke đokaznog po-stUipka, pa će -na osnovu ovih staviti i obrazlo-žiti svoje predloge kako o krivici, optuženifeovoj tako 1 o kaznenim naređenjima, koja se imaju Jjrimenftl na nj i na njegovo delo. No u koliiko se tiče odmetenja kazne t granicama zakonske ftieTe, koja se ima primenitri, neće on stavijati o-đređenl predJog. Đržavni tužilac može, <ako se po njegovom 'mišljenju stiču pretpostavke za prime-bu koje sporedne ktene ili fcoje od mera bezbed-fiosti, stavrti d obrazložiti predlog i radi primene ovih.
Tužilac može kafeo u toku pretresa tafeo i u zakKučnom govoru prema ishoau dofeaznog po~ sttipjka ksmeniti Optužbu ne sama t. pitanju o krivici, nego 4 u pitanju o ocem krivicnog ue3a i u pitanju o kazni, a može Uz obrazloženje i odu-stati od optužbe.
Govori stranaka, § 270.
128
Oštećanik koji se pridimžio krivićnom po-stupku iS n jegov zastupiik dobiće reč odmah po-sle tužioca da obimloži svoje privatno - <pravno potraživanje ili da održi na snazi optužbu, od koje je državni tužilac odustao. Nije li oštećenik ni ojegov zastupnik doSao na pretres, proditaće se zapisnik « njegovom potraživanju, ako dr-zavni tužilac nije odustao od optiužbe (§ 215. od. 2.).
Optuženik i njegov branilac dobijaju reč ra-di odbrane i radi odgovOra na navode bužiočeve i oštećenikove. Ako ima više optuženiika, odredi-će predsednik red, kojim će oni i. njihovi bi"a-nioci govoriti.
TužiJac i oštećenik imaju pravo da «e osvrnu na odbranu, no poslednja reč prtpada svakako optuženiku.
Zbog toga, Sto cptužbu zastupa više lica ili odbrami optuženikovu više branilaca, ne tsme se umnožavati bnoj govora, pa će oni međusob-no oitvrditi, koji će od njih o kojem <pitanju go-vorit/i.
§ 270.
Zaključni govori (po praviilu obuhvataju sva pitanja, o kojima se ima iireći presuda.
No predsednik ili sud (§ 228.) -mogu nare-diti, da ae zakljudni govori u pitanju o krrvtici izdvoje od govora o krivično-pravnim naređe-njima, .privatno-pravnim potraživanjima i o par-ničnim tiroškovima kao i o sporednim kaznama i
merama bezbedncsti.
U takvom će se slučaju tek pošto sud done-se odluku o krivici optužeirikovoj i ovu objavi ponovo držati govora koji će se ograničiti samo na pitanja, koja se još imaju da reše.
Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	9
130	Govoii stran&ka, § 271.—.272.
Govori stranaka ne smeju se prekklati, izu-zev-ši da prefksednik nađe da se gjovorom ugio-žava javni poredak ili da se vreda moral ili čast koga drugog ili da se u opšte čini kakvo krivič-no ddlo ill <!a se govornik upušta u preduga raz-laganja, koja očigledno nisu ni u kakvoj vezi sa stvari.
§ 271.
Povodom izmene iji prošireaija optužnice kao i povodom ipredloga tužiočeva da se stvar preda drugom nadležnom sudu. upozoriče pred-sedmik optuženika, koji nema branioca. na iw-sledice tih predloga i poUčire ga o praviina, ko-jima se može poslužiti radi svoje odbrane.
Ako ae sumnja da li je optuženik po svom obrazovanju mogao shvatiti, što koja od strana-ka nredlaže ili ako optuženik ne razume službeni jezilc, tazjasniće mu predsednik ukratko sadrži-nu govora po potrehi i pomoću tumača.
Ovaiko će se postupiti i onda, ako je optuže-nik gluv ili ikmu, pa se s njim objašnjava ]»nvoću tumača.
§ 272.
Posle svršenih govora stranaka predsednik će ako se povodom go\ora ne bi imala odmah do-neti presuda. kojom se zl>og odustajanja tužioče-va oa optužbe ova odbija ili ako on ne bi predu-zeo dopunjavanje dokaza, zapitati, želi Ji još ko Sto da Izjavi.
Ne javi li se niko, izjaviće predsednik da je pretres završen, pa će, ako se sud radi većanja i iznicanja presude ne bi povuikao u druge prosto-rije, narediti da se sva iica osim članova suda i zapiisničara uklone iz zasedanja.
Presuda, § 273,—275.
131
OptuženSk će tse, ako je u istražnom zatvonu, odvesti iz zasedanja.
VIII. Presuda.
§ 273.
Ne sraatm li su<l potrebnim da donese reše-nje za odlaganje ipretresa radi dopunjenja po-stupka i razjašnjenja stvari. izreći će presutlu.
Predmet presude je optuženik i njegovo delo koje je predanet optužbe. Sud je u tom smeru vezan toliko, što ne može optuženika oglasiti krivim za delo koje nije bilo predmet ni mnije ni na glavnom pretresu izmenjene ili proširene op-tužbe. U koliko se tiče pravne ocene dela i odme-renja kazni. sud nije vezan'za tužiočev predlog.
Presudu ima sud da osniva samo na onim dokazima, koji su i&neseni na glavnom pretresu i na sadržini onih spisa, koji m i u ikoliko su ne ograničenja naređena u §§ 202. i 203., rpročitana na glavnom pretresu. Držeći se toga, sud ima brižljivo i savesno da ispituje dokaze, u koliko se tiče njihove verodostojno»ti i dokazne snage, kako pojedince tako i po njihovoj unutrašnjoj vezi.
§ 274.
0 ipitanju, ima li m ili se nema koja činjeni-ra uzeti dokazanom, odlučuju sudije po svom sloliodnom uvereiiju, koje-su stekli na o«novu savesna pretresa i ocene svih dokaza, iznesenih na glavnom pretresu, i nisu vezani ni za kakva dokazna pravila.
§ 275.
U presudi može sud izreći samo: ili da je optuženik kriv za delo zbog koga se optužuje ili
132
Presuda, § 276.-278.
da se oslobodava od optužlie za to delo ili da se protiv njega podignuta optužba odbija.
Ako se optuženik goni za više krivičnih de-la, izreći će sud u presudi ta'čno, za koje se delo oglaSuje krivim, za koje oslobodava od optužbe, a za koje se optužba odbija.
U presudi, kojom se optužba odbija, ne upu-šta se sud u pretres same stvari.
§ 276.
Presudom će se optužba odbiti, ako se poka-že da gonjenju nema mesta ili zato, što je kri-vični postupak pokrenut bez zahteva zakonom ovlašćenog' tužioca, ili žto je produžen protiv njegove volje, ili što nema za zaikono pokretanje postupka ili podizanje optužbe potrebnog pred-Ioga ili odobrenja ovlašćenog lica ili vlasti, ili što je tužilac odustao od optužbe, pošto je pre-tras zajibčeo ali pre n© što je predssednik izjavio da je pretres završen (§ 272. ou. 2.), ili što je op-tuženuc za isto delo već pravnosnažno osuden, ili je gonjenje aktom Kraljeve milosti poništeno, ili što postupku stoje na putu kaikve druge pro-cemie smetnje, a naiočito da sud za presudu ni-je nadležan.
§ 277.
Ako sud nađe da optuženik pot,pada pod nadležhost vojnOga suda, izreći će on presudu, da se optužba odbija zbog nenadležnosti (§ 339. od, 2.). U takvom će se slučaju tužilac- postarati, da se, čim ta presuda steče pravnu snagu, stvar prema nadležnom Mojnom sudu.
§ 278.
Ako sud u toku glavnog pretresa, započetog pred trojieom sudija, oiade da činjenice, na ko-
Presuila, § 279.—280.
1S3
jima se osniva optužba, same za sebe ili u vezi s ofeolnostima. Jcoje se pojave u toku glavnog pre-tresa imaju obeležje zločinstva, o kome ima da sudi veće od pet sudija (§ 75. br. 1.), pretres će se prekinuti i sudijsko veće odmah pojaćati na pet sudija, pred ikojima će se* pretres .provesti ili će «e, ako to nije mogućno zato što nije otvorena istraga. odložiti.
§ 279.
Ako se u toku glavnog pretresa pokaže, da utvrđene činjenice imaju obeležja krivičnog de-la, za koje bi bio điadležan sudija pojedinac o-kružnoga suda ili sreski sud, neće sud tu stvar upućivati pred ove, nego će je sam presuditi.
Nade ld sud da je za štvar nadležan sudija za mlađe maloletnike, prekinuće postupak i stvar uputiti ovome sudiji.
§ 280.
Sud će issreći presudu kojom se optuženik oslobođava'od optužbe, ako nade da delo za koje se optuženik optužuje nije po zakonu krivično delo, ili da nema dokaza, da je to delo udinio op-tuženik, ili da ima okiolnostii. koje isključuju kri-vicu ili isiključuju ili ukidaju kažnjivost optuže-nikovu.
Odluka suda da se osloliođenje od optužbe ima objaviti u novinama izriče se u samoj pre-sudi.
. . IzreĆe li sud presudu feojom optuženika osiobodava od optužbe zbog neuračunljivosti, ali je uveren da postoje pretpostavke za koju od mera bezbednosti, dopuštenin po krivičnom za-konu, doneće po saulušanju državnog tužioca i bramioca, ako je psisutan, naročito reSenje o tome.
134
Presuđa, § 281.
§ 281.
Ako sud aiađe da je optuženik kiiiv, izreći qe-u presudi:
1.	za koje se dek) oglašuje krivim i naro-čito će navesti okolnosti, od kojih zavisi prime-na izvesnog stava krivdčnog zakona;
2.	kakvo krivično delo izlazi iz 6injenica„ koje mi uzete za dokazane i za koje je optuženik oglašen krivim;
3.	na kakvu ae kaznu osuđuje optuženik Hi se po naređenjima kriviičnog zakona oslobodava od kazne;
4.	da li ee optuženik osuđuje usbvno, da li mu se i kafeo uračunava pritvor. istražni zatvor ili teć izdržana kazna;
5.	koja se naređenja zakona iprimenjuju na optuženika i njegovo delo; i
6.	odluku o pmvatno-pravnim potraživa-njima (§§ 297.—301.), o troškovima krivičnog postupka i izvršenja kazne (§§ 310., 313. i 314.) kao i o tom ima li se presuda objaviti štampom o tnošku osuđanikovom.
Ako sud nađe da postoje pretipostavike za mere bezbednosti, izreći će i ove.
Sud će, ako osudi optuženika na kaznu lišenja slobode za delo političke prirode, iareći da li mu se pra izvršivanju kazne prizuaju ili ne priznajn olakSice predvidene u zakonu o izvrši-vanju kazni lišenja slobode. Ove će mu se olak-šice priznati, euko delo nije poteklo iz nečasnih pobuda, niti pokazuje zao karakter optuženikov niti su posledice naročito teške.
Sud može optuženiku priznati ove okkšice i u slučaju kad je protiv Jijega izrekao kaznu za-točenja ili zatvora ako to smatra ©pravdanim s
135	Presuda, § 276.-278.

obaid'om m prirodu dela, ličnost učinioca kao i s obzirom na povod, pobude i posledice dela.
Ime optuženikovo i prve tri tačke ne smeju iaostatd u ipresudi, u protivnom je ona bez vred-nosti.
§ 282.
Na smrtnu kaznu može eud optuženika osu-diti samo onda, ako su svi članovi sudiijKkog ve-ća našli jednioglasno, da je on kriv za zročinstvo /bcg koga se po zakonu kazni smrću.
Ako je smrtna kazna izrečena iprotiv više lica, utvrdiće se u presudi red, kojim će se ka-zjia Ksvršiti.
U nestašici jeilnoglatmosti sudija, u mesto smrtne kazne izreći će se večita robija, a prema olakšavajućim Bkolmostima robija najmanje de-set godina.
§ 283.
Ako sud osuiid optuženika na smrtnu kaz-nu, pozvaće odmah pre objavljivanja ipresude državnog tužioca radi većanja da li osuđenika treba predtožiti za jpomilovanje, i ako treba, ko-jom bi ee kaznom pmrtna kazna imala zameniti.
0 ovom će se većanju načiniti naročdti za-pisnik, koji će se sa dzveštajem i spieima bez odlaganja poslati ICasacionom Sudu, i ako pno-tiv presude nije izjavljen nikakav pravni lek (§ 336. od. 3.).'
§ 284.
Ako sud prema naređenju § 266. ograniči svioju presudu aamo na delo, koje je predmet ra-nije optužbe, zadržaće tjižificu na njegov zahtev pravo, da zasebno goni optuženika za drugo
136
Presuda, § 276.-278.
novo delo, koje je otkriveno u toku glavoog pre-tresa. Ne zadrži li «e tužiocu to ipravo, neće više moći goaiitđ učinjoca za to novo deJo, izuzevši da se docnije steku uslovi za ponavljanje po-stupka.
No prema okolnostima može sud, i ako ne sudi odmah o tom drugom delu. odložiti fpretres i za delo, koje je predmet ranije optužBe, i nare-diti da se u oiovom zasedanju po izvršenju pre-tresa izreče presuđa o «vim krivićnim delima, za koja «e optuženik optužuje.
I u jednom i u drugom slučaju mora tužilac za tri dana po objavljivanju presude ili rešenja o odlaganju pretresa zahtevati, da se pokrene za-konski postupak (§ 51. od. 2.).
§ 285.
Ako je optuženik presudom osudein ns kaz-nu, neće izvršenju te prasude smetati okolnost, što je tužiocu zadržano pravo. da goni optuženi-ka za koje drugo knivično delo. Jeđino ako je za ovo drugo delo prapisana smrtna kazna, čekaće se sa izvršenjem presude, izrečene prema nare-đenju § 266. od. 3. i § 284. od. ]., dok se ne izreče presuda po ovom drugom delu.
Ako se tužilac posluži zadržanim mu pia-vom, pomenutim u § 284., može sud namliti, da se čeka s izvršenjem presude, izrečene po rani-joj optužbi, dok se ne izreče presuda po novoj optužnici. U ifeoliko se tiče prevnih lekova, po-stupiće «e u takvom slučaju sa obadve presude, kao d& su izrečene u isto vreme.
§ 286.
U šlučaju sticaja krivičnih dela, zbog kojih se po krivičnom zakonu ima azreći jedna poVi-
Fresuđa, §-287; objavljivanje presuđe, g 288. 137
iena kazoa., sud <5e najpre utvrditi za svako knivično delo, za koje je optuženik oglašen kri-vim, zasluženu vremenu kaznu lišenja slobode, pa će za osnovicu povišene kazne uzeti između tih nađenih kaeni zasluženu najtežu kaznu i ovu 6e, uzimajući u obzir ostale zaslužene kazne. u trajanju povisiti ipo slobodnoj oceni, ali u grani-cama. koje određuje krivični zakon.
Nade li sud, da je ©ptuženik, protiv koga je već ranije izrečena presuda zl>og kakvog krivič-nog dela, kriv za krivično delo, koje je u&inio pre objavljivanja one ranije presuue, izreći će ako je nadležan, ipresudu, kojom će prema piopi-sima krivičnog zakona utvrditi fcaznu, koja bi se imala odmeriti, da se je u isto vreme sudilo za obadva krivičma dela. ipa će istovremeno uraču-nati kaznu koja je po ranijoj presudi iadržana. Ujedno će u presudi doneti i odluku o naknadi štete, prouzrokovane tim ranije učinjenim de-lom, ako je tražena, i o troškovima krivičnog postupka.
Ako su za ranije ipresuđeno i za ranije uči-lijeno krivično delo nadležni razllčiti sudovi, novu će presudu izreći onaj sud prvog stepena, feoji je nadležan za ono od tih krivičnih dela, za koje je zakonom ipredviđena teža vrsta kazne, a pri istoj vrsti veća mera kazne.
§ 287.
Ako se presudom dzreče novčana kazna, iz-reći će se ietovremaiio i kaana lišenja slobode, koja će onu zameniti ako se ne bi mogla napla-titi.
IX. Objavljivanje presude.
§ 288.
Čim «ud dovrSi većanje i izreče presudu, predsednik će u prisustvu stranaka u javnom za-
138	Objnvljivanje prenude, § 289.—280.
sedanju, u koliko javnost nije i za presuilu ogra-ničena (§ 223. od. 4.), objaviti presudu tako, da će pročitati njen <li»poz;itivni deo zajedno s pri-menjenim zaikonskim naređenjima i glavoie raz-loge ipresude. Kazloge presude može predsednik ukratko i usmeno objaviti.
Bosle objavljivanja presude, pitaće predsed-nik stranke, da li ise zadoMoljavaju piesudom, a optuženika će poučiti. kakve pravne lekove može ujjotrebiti protiv presude.
Ako je osudenik osuđen Us«1ovno, uiKJzoriće ga predsednik na uslove kojih se mora držati.
Ako se s olMMiom nia težinu izrečene kazne ili iprema drugim okolnostima mora s razlogom držati, da će osudani optuženik, koji je u slol>o-di, pobeći, može sud narediti protiv njega istra-žni zatvor. U koliko se tiče puštanja oslobođe-nog optuženika iz istražnog zatvora, primeniće se naredenje § 335). od. 2.
§ 289.
Aiko se presuda ne bi mogla izreći istog dana ipo svrSetku ipretresa, može se objavliiva-nje presude zakazati i u toku tri dana po dovr-šenju nretresa. Ako bi objavljivanje Jz važnih razioga izuzetno bilo zakazano u raku od osam dana, ne može se zbog loga zahtevati da se pre-tres iznova drži.
§ 290.
Ako optuženik ne dođe u određenć vreme za objavljivanje presude, može predsednik naredi-ti, da se radi toga dovede ili da mu presudu us-meno saopšti sudija, koga će on odrediti za to ili da mu se presuda dostavi u •'ernom prepisu, jpoučavajući ga o pravnim lekovima.
Israđa presude i ispravljanje pagrešaka, § 291.—392. 133>
Saopšteoje presude putem ujenog dostavlja-nja može se MiioČito onda učiniti, kad je optu-ženik osiobođen od optužbe ili je ova odbijona.
X. Pismena izrada presude i ispravijanje pogrešaka.
§ 291.
Sud će po pravilu za tri dana pošto se ©b-javi presuda u zasedanju izraditi je pismeno. Presudu će izraditi jedan sudija, koga predsed-nik za to odredi. Pismeno izrađena presuda mora odgovarati presudi, kako je objavljena u zase-danju.
Ako je objavljjvanje pr.esude zakazano za doonije (§ 289.), razlozi presude utvrdiće se pi-smeno već pre objavljivanja.
Presudu će potipi«ati predsednik i zapisni-
čar.
§ 292.
Pismena izrada presude mora da sadrži ovo:
1.	uvod, u foojem će se pomonuti sud, imena sudija, zapisničara, državnog ili privatnog tu-žioca, privatnog učesnika kao tužioca i zastup-nika poslednje dvojice, optužtmika i njegovog branioca & dodatkom, da li je optuženik u zatvo-ru ili u slobodi, dan enaredbe, kojom je naređen glavni pretres, i da li je ovaj javan ili nije, kao i dan izrečene presude i konačne zahteve op-tužbe i odbrane;
2.	dispozitivni deo, u kome će se po navođe-nju imena i ličnih odnosa optužMiikovih (§ 152.) navesti da li je optuženik kriv za delo, za koje se tuži, 111 se oslobođava od optužbe za to delo ili se odbija protiv njega podignuta optužba; a
140 Izrađa presude i ispravljanje pogreS&ka, § 293.—284.
m ulučaj da je oglašen krivim, treba taj deo da obuhvati sve potrebne tačke, pomenute u § 281. odnosno i u § 287.;
3. razloge presude.
§ 293.
U razlozima presude naveSće se ukratko ali posve određeno, koje je činjenice i iz kojih ra-zloga sud uzeo za dokazame ili za nedokazane, feoji su razlozi i pobude rukovodili sud pri refia-vanju pravnih pitanja i odbacivanju izvesnih prigovom o tome, e naročito o postojanju ili ne-po8tojanju okolnosti, koje po zakonu. isključuju krivicu ili isiključuju, ukidaju, umanjuju ili po-većavaju kažnjivost optuženikovu ili »oje isklju-čuju gonjenje.
U slučaju oRude ima se navesti, koje je ote-žavajuće ili olakšamjuće okolnosti sud naSao, i kojđ -su razlozi inače bili merodavni za odluke prema tačkama 3.,'4. i G. § 281. za ulilažavanje kaani, za primenu robije i zatočenja ili stiogog zatvora i zatvora, gde krivični zakon dopušta sudu izbor izmedu ovih, za uslovnu osudu, za uračunavanje ili neuračunavanje pritvora, istra-žnog zatvora ili izdržane ikazne, za oslobođenje od kaane, za odluku o privatno-pravnim potraži-vanjima i troškovima krivičnog postupka kao i za primenu mera«bezbednosti.
Ako se optuženik presudom oslobodava od optužbe, sud ce naročito navesti. iz ikojega od Tazloga, pomenutih u § 280., to čini.
Ako se presudom odbija optužba, mavežće se naiočito Okolnfosti,' zbog kojih se to čini <§ 276.).
§ 294.
Pogreške u imenima i brojevima ikao i dru-ge očigiedne pogreške pisanja i računa, nedo-
Privatnii-prftvna [intrHŽivanja, § 295.
141
statke u obliku i nesagksnost prepisa presude s izvornikom sud će, kod koga su se te pogreške dogodile a ne tiču se tačaka navedenih u § 281. br. 1—3., ispraviti u svako doba na zahtevanje stranaka ili po službenoj dužnosti. Ispravke će se dodati na kraju presude kafeo u izvorniku tako i u svim prepi&ima.
GLAVA OSAMNAESTA
PRIVATNO-PRAVNA POTRA2IVANJA I ODLUKE SUDA 0 NJIMA. .
I. Privatno - pravna potraživanja.
§ 295.
ICo je krivifinim delom oštećen, povređen ili ugrožen može svoja potraživanja za povraćaj stvari, za naknadu Stete ili da se izvastan prav-ni posao ili pravni odnos uništi, ostvarivati i u krivičnom postupku, ako se o\iome pridruži kao privatni učesnik.
Na štetu prouzrokovanu krivičnim delom i na druge sporedne okolnosti, koje su važne za privatno-pravne posledice, pažnja će se obraćati po službenoj dužnosti. Ako bi bilo sumnje, da li oštećenik zna da se pokreće ili da je u toku kri-vični postupak, sud će ga o tome obavestiti da može izneti svoje potraživanje.
PotraŽivanje evoje oštećenik podnosi sudu zasebno ili prilikom s\oga ispita, unoseći u za-piraik izjavu da se sa svojim tačno naznačenim privatno - pravnim potraživanjem pridružuje-»rivičnom postupku. Ako li se Oštećenik u kri-vičnom postupku javlja kao zakonom ovlašćeni tužilac, može tražiti krivičnom tužbom ujedno i naknadu Mete ili naiknadu za povredenu ličnost ili čast.
142 Privatno-praviia potražiyanja, § 296.—297.'
Ostećenik se mpže sa svojim privatno- iprav-nim potiaživanjem pridružiti krivičnom postup-ku do pofietka. glavnog pretresa, a može i odu-stati od svoga potraživanja u svako doba pa i na samom gkvnom pretresu i ostvarivati ga u gra-đanskoj parnici.
Po smrti oštećenikovoj mogu privatno-pravno potraživanje prijaviti ili već prijavljeno potraživanje održati i produžiti njegovi nasled-nici.
§ 296.
Lice, tooje se javilo s potraiivanjem, dužno je samo ili prako evog zakonskiog zastupnika na-vesti sva potraživanja i podneti dokaze,
0 potraživanju saslušaće sudija i okrivlje-nika i izvidiće sve što je potrebno za pronala-ženje i utvrđenje štete. Samo se ovim ne sme za-državati sam krivifini postupak, izuzevši da je utvrđenje štete potrebno za pravilnu primenu krivifinog zakona.
Ako se sud oglasi nenadležnim za krivifi-ni postupalk i presudu, uputiće oštećenika, da se sa svojim potraživanjem može pridružiti kri-viCnome >postupku, lcoji će otpočeti ili produ-liti nadležni sud.
§ 297.
Ako sud nađe da je okrivljenik kriv za kri-rifino delo, po pravilu će u presudi pored osta-loga, što je propiisano (§ 281.), odman izreći i o
Srivatno-pravnom potraživanju oštećenikovom. [p ako sud drži, da podaci krivičnoga postupka ne pružaju pouzdan osniov za presuđenje pri-vatno-praviiog potraživanja, uputiće oštećeni-ka za potraživanje na građansku pamicu.
Pch-atnoipiavna patraživanja, § 298.—S99. i«
Ovako će sucl uputiti oštećenika uvek kad okrivljenika oslobodi od optužbe ili optužbu od-bije ili kad postujmk protiv njega obustavi, izu-zevži elućaj iz § 296. od 3.
§ 298.
Aiko se povodom .potraživanja oStećeniko-rog sud na osnovu glavnog pretr&sa uveri da je kakva «tvar, <koja se našla medu stvarima optu-ženikovim ili ikoga od učesnika u krivičnom delu ili na takvom mestu gde su je ta lica ostavila ili dala samo na ćuvanje, svojina oštećeniikova, na-rediće da ee ona vrati oštećeniku čim presuda stane na pravnu snagu. Ako optuženik izrečno pristane, može sud odmah stvar vratiti ošteće-niku.
No i pre flavnog ipretresa može istražni su-dija vratiti oštećeniku stvar, koja mu je oduze-ta, ako je ne treba zadržati kod suda za dokaz protiv okrivljenika ili koga od saučesnika u kri-vičnom delu i ako na to pristane i okrivljenik 1 tužilar. Ako je stvar, koja je svojina oštećeniko-va, ovome preko potrebna ili je takve kakvoće, da se ne bi mogk čuvati, da se ne pokvari ili da je ćuvanje skapčano s troškovima, sud može na-rediti da se i bez nristajanja tužiočevog i okriv-Ijenikovog vrati. No u ovakvom slučaju, stvar se, pošto se u zapisniku tačno označi, vraća ošte-ćeniku uz obavezu da je po potrebi na poziv suda mora doneti.
§ 299.
Ako je stvar, koja je oduzeta oštećeniku, do-spele u ruke trećeg lica, koje nije učestvovalo u krivi&iom delu, po kakvom zakonskom osnovu "prenosa prava svojine ili kao zaloga, ili ako se
144 Privatno-pnvna potraživanja^ g 300.—302.
više oStećeiiika (prepiru kao vlasnici oduzete stvari, ili ako oštećenik ne može odmah da do-voljno đokaže »voje ipravo, uputiće se oštećenik da svoju stvar traži građanskom parnicom.
§300.
U elućaju, gde «e stvar, koju oštećenik po-tražuje, ne može vrati&i, kao i u avim slučaje-vima, gde seaie traži povraćaj «tvari, nego nak-nada krivičnim delom prouzrokovane štete ili izgubljene dobiti ili naknada za povredu lično-sti ili časti, sud će, ako nađe 0]>tuženika krivim. u presudi izreći i naknadu, u koiiko «e pretresom pouzdano utvrdi količina ove kao i lice, koje ima pravo na naknadu.
Ako ise prema uspehu pretresa mora s raz-logom uzeti, da oštečenik traži preteranu nak-nadu, može sud ovo prema okolnostima, po po-trebi i prema proceni veštaka, no svom «lobod-nom uverenju umeriti i oštećenika za višak tra-žene naknadu uputiti na građansk'u parnicu.
i 301.
Ako sud prema podacima dokaenog pastup-ka nade, da tse zbog krivice optuženikove mora sa«vim ili delimično uništiti kakav s njim utvr-đeni pravni posao ili nastali pravni odnos, izu-zevši slučaj iz § 4. od. 3., izreći će u presudi i o tome kao i o pravnim posledicama, koje otuda praističu, ne dirajuoi u prava trećih lica.
i 302.
Ako sud uputi oštečenika sasvim ili delirai-ce na građaftsku parnicu, nema on protiv toga pravnog leka, izuzevši slučaj u § 394. od. 1.
Pr.-pravna potraž. § a0S,-S04; post. sa sum. stvar. § 305 145
§ 303.
Kad presuda suda o privatao-pravnom po-traživanju oštećeoaka stane na prawiu enagu, ima svako zainteresovano lice pravo da od euda, koji je sudio u prvom stepenu, zahteva da se na prepisu presude, koja mu se izda, zabeleži, da je presuda stekla pravnu snagu, pa može na osno-vu takve (preeude tražiti izvršenje neposredno kod građanskog suda.
§ 304.
Pravnosnažinu' krivićnu presudu o oštećeni-kovom privatno-pravnom potraživanju može kriviftni sud promeniti samo onda, kad se ia za-konskih razloga dopusti ponavljanje krivifinoga postupka (§§ 354., 355., 357., 3C9. i 371.).
Izuzevši ovaij slučaj, mogu osudeno lice i njegovi pravi naslednici samo kod građanskog suda zahtevati, da se pravncsnažna odluka kri-. vičnoga suda o privatno-pravnom potraživanju promeni zbog pronađenih novih dokaza kao i da se ukine njeno izvršenje sbog činjenica, koje su ' se pojavile posle te odluke.
II. Postupak sa sumnjivim stvarima.
§ 305.
Nađe li se kod koga okrivljenika tuđa stvar, a ne zha se čija je, pa ni on ne može ili neće da imenuje vlasnika, i ako se u određenom roku ne javi niko s potraživanjem te stvari, istražni će sudija opisati tu stvar taiko, da je vlasnik mo-že poanati, ali da se ipak izvesni b tni znaci pre-ćute,,kako bi se docnije označenjem ovih mogW utvrditi istinitost svojine.
Takav opis obznamće se javnim oglasom kftko u mestu, gde je okrivljenik živeo, taiko i u Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	10
146 Poatupak m sumnjivim stvnpima, § 806.—308.
onom, gde je krivično delo učinjeno. Oglas će se objaviti i' u »Službenim Novinama« i vksnik po-zvati da se javi za godi.au dana od loglasa u no-vinama i dokaže pravo svojine, inače će s'e stvar javno proda^i i novac sudu ipredati.
Ako je vrednost nadenih stvari ispod sto dinara, i nikakvi osobeni razlossi ne traže da se odmah zasebno obznane, mogu se one povremeno objaviti u zajedničkim oglasima.
§ 306.
Ako se stvar zbog svoje kakvioće ne bi mo-gla držati godinu dana da se ne pokvari ili je držanje skopčano š troškovima, državni če tuži-lac učiniti što treba da sud naredi javnu iprodaju te stvari. Đobiveni novac će se predati sudu, a načinjeni tačni opis te stvari s naznačenjem kupca i prodajne cene priložiće se spisima.
§ 307.
Kad isteče rok, naznačen u javnom oglasn (§ 305. od. 2.), a niko se ne javi ili ne dokaže svoje pravo na iopi«ane stvari, sud će na zahtev okrivljenikov doneti reienje, da se te stvari ili dobiveni novac, ako su se morale prodati (§ 306.), predadu okrivljeniku, ako ne bi našao da taj zahtev treba odbiti zbog toga, što ne veruje u zair>nitost prava okrivljenikovog.
Protiv rešenja suda nema pravnog leka.
§ 308.
Stvari, koje se ne predadu okrivljeniku, pro-daće se inrema propisu § 306.
Novac, dobiven za te stvari, kao i novac za stvani, prodane ranije (§ 305.), ako se ne preda okrivljeniiku {§ 30T.), predaće se Pondu (§ 7.).
TroSkuvi kriviCnog postupka, § 309.-—310. 147
No ovla5ć«nik može građanskom pamicom pro-tiv Fonda ipotraživati evoje pravo na dobiveni novac u roku, propisanom ®a zastarevanje potra-živanja koji teče od dana oglasa. u novinama (§ 305. od. 2.).
GLAVA DEVETNAESTA.
TROŠKOVI KRIVIČNOG POSTUPKA I ODLU-KA SUDA 0 NJIMA.
§ 309.
U svakoj preeudi kao i u rešenju, koiim se obustavlja kravi&ii postupak, izreći će suđ, koja od stranaka, pomenutih u §§ 310., 311. br, 1—3 i 312. ima da plati troškove krivičnoga postupka.
Po mogućstvu izreći će sud i koliki su ti tro-Skovi i da Ti se i u kojoj meui mogu naplatiti. Nema li za utvrđenje količine i naplatljivosti do-voljnih podataka, odlučiće sud pošto pribavi po-trebne podatke o tome u naknadnom rešenju (§ 321.).
§ 310.
Ako je sud optuženika oglasio krivim za krivično aelo, izreći će da je dužan da naknadi i troškove krivičnog postupka i izvršenja kazne (§ 314.). Ako je optuženak optužen za viSe krivić-nih dela, a sud nađe da je on kriv samo za neka od tih dela, osudiće ga na naknadu tro^kova, koji su prouzrokovani gonjenjem zbog tih dela, za koja je nađen krivim, dok ce troškovi postup-ka za ostala dela pasti na teret državne Tblagaj« nice, ako nisu prouzrokovani kakvim pronušta-njem optuženikovim, koje je on skrivio, ili ako in nema da snosi ko drugi.
10*
148
Troškovi krivifnog postupka, § 311.
ViSe optuženiika, koji su oglašeni krivima za feto >krivičito delo, osudiće suid na solidarnu naknadu troškova krivičnog postupka, izuzevSi troškove pritvora, iatražnog zatvora, odbrane, izvidenja Jtazne i druge troškovef učinjene naiso-fito za pojedinog ođ njih, koje ima da naknadi svaki za eebe, i u koMko sud ne nade da poiedi-noga od njih prejna stepenu krivice ili iz razloga pravifinosti osudi na veći ili manji deo troškova.
Dužnost plaćanja troškova tereti samo lič-nostt pravnosnažno osudenoga lica, a po smrti njegove nasledniike, n feoliko su ga odista na-sledili. Ako osuđeno lice umre pre no 6to presuda stane na snagu, snosi troškove državna blagai-nica> u koliko po ovom za/konu pojedine od njin nema da plati ko drugi.
§ 311.
Završi li se krivični postupak drukčije a ne presudom ikojom se okrivljenik oglašuje krivim, snosiće trošfeove krivičnog postupka državna blagajnica, ako ih i ji koliko ih ne bi imala da naknade lica, navedena u drugom odeljku ovoga paiagrafa.
Trofikove će u slučajevima, gde optuženik ne bude oglašen krivim, imati da naknade ova lica:
1.	okrivljenik one troškove, koje je piouzro-kovao svojim propušta*njem, u kolifco ga je odi-sta skrivio;
2.	privatni tužilac i privatni učeanik kao tužilac troškove kidvičnog postupka, takse i nu-žne izdatke, koje je radi evoje oabrane ili zastu-panja, učinio okrivljenik, &ko je postupak (pokre-nut ili pnodužen samo pio njihovom zahtevanju i ako za privatiiog tužioca nije poravnanjem što
Truikovi krivičnog poatupka, § 813.	149
drugo utvrđeno; ako ie više privatnih tužilaca, ili privatnih udesnika <kao tužilaca, snosiće oai te trofikove Bolidarno, u koliko sud prema okolno-stima ne naredi drukčije;
3.	lice, koje ja opozvalo avoj predlog bez koga državni tulilac ne može goniti zbog kri-vičnog dela, snosiće troškove krivičnog postup-ka i nužne izdatke m odbranu ili zastupanje okrivJjenHsovo, u tooliko ovaj nije izjavio da će ih plaititi; i
4.	lice koie je sa znanjem ili iz krajnjeg ne-hata podnelo Iažnu prijavu, iroškove krivičiioga postupka i nužne okrivljenikove izdatkć za od-branu ili zastupanje.
Državni tužilac -ne može se nikada osuditi da naknadi troškove krivi&aog postupka.
§ 312.
Trošak svedoka i veštaka,' koji »u došli na pretres na poaiv stranke, Snsasiće ta stranka, ako predsennik ili sud ne narede da seoni ispi-taju i ako ih nijg pozvao državni tužilac.
Trošak postupka, pnouzrokovan redovnim pravnim' lekiom protiv presude li zahtevom za ponavljanje pofitupka, snosiće ilj će naknaditi ono lice, koje je upotrebilo taj pravni lek (§ 811. od. 3.), ako je prvi ostao posve Bes uispeha, a dru-gi odbačen, ili ako je to lice odustalo od njega. Kod delimičnog uspeha pravmog leka mogu se troškovi razmerno podeliti.
TroSkove, sfcopčane s postupkom aa molbu za povraćaj u prea&lnje stanje radi izjave prav-nog leka (§ 326), u koliko nisu prouzrokovani ne-osnovanisn protivnikovim protivrazloaims seho-siće ili će naknaditi molilac za povraćaj ili bra- . - nilac, prema tome Odoji je od njin kriv za proma-
150 TruSkovi IriviSnog postupka, § 313.—3.14.
šaj raka. U knliko su ti trofibovi oiastali krivicom protivnikovom zbog protivrazloga, snosiće ili će ih nadoknaditi on, ako nije oržavni tužilac.
Troškove postupka na molbu za povraćaj u pređašnje stanje zbog promaAenog ločišta za pretres (§ 391.) snoei ili nadoknađuje molilac, afco molba ne bude imala u^peha.
0 dužnosti iplaćanja ili naknade troškova. feoji nastanu kod višeg «uda, odlučiće ovaj sud.
§ 313.
Troškovi lcrivi&iog pastupka. koje je država unapred isplatila, naplatiće se od lica, fcoje je i u koliko je pravinosnažno osudeno da plati, ali i to samo toliiko, koliko time ipo nahođenju suda ne bi bila ugrožena ishrana toga lica ili ono ne bi bilo siprečeno u ispinjenju dužnosti da naknadi štetu oStećoiiku ili da Jzdržava svoju porodicu ili lodake, koje je obvezano da izdržava.
§ 314.
Pod troškovima krivifinog postupka razu-meju se troškovi, koji su nastali od .pokretanja pa do svršetka krivičnog postupka:
1.	za svedoke, veštake i tumače kao i za iz-vršenje uviđaja ipored troškova pod brojem 3;
2.	nužni izdaci iprivatnog tužioca, nagmda i nužni izdaci branioca i drugih zastupnika stra-naka,*
3.	za podvozne i putne izdatke sudskih lica i državnog tulioca, u koliko im ovi pripadaju; i
4.	za dovođanje okrivljenikovo i za izdrfei-vanje njegovd za vreme pritvora i istražnog za-tvora.
Optuženik, koji je osuden na kaznu snosiće još i troškove oko izvršenja kazne, izuzevši troš-
Trofikovi krivičnog postup&a, § 915.
151
kove aa izvršenje smrtne kazne i kazne lišenja slobode.
II koiiko zakon o taksama ipropisuje i pla-ćanje sud&ke takse, osudiće se optuženik, koji je ogkšen krivim, ili i druga lica (§§ 311. i 312.), da ipored tro§kova plate i taksu.
Država isplaćuje unapred sve ove troškove, osira onih pod broj 2 i takse, I naplaćuje ih doc-inije ipo §§ 310.—313. Toga radi će sud voditi ta-čan raćun © svim troškovima, koje ućini u toku krivićnog (postopka, i za izvršenje kazne. Popis tih tMStoova prilaže se apisima.
§ 315.
Svedoeima, bilo da se omi i«spituju u pri-premnom iposturpku ili aia glavnom pretresu ili inaće-, plaća se odmah trošak i danguba, u ko-liko ovo zatraže najdalje u roku od dvadeset če-tiri sata po iapitu. Svedoci će se u samom pozivu a i ,po njiliovom iapitu upozoriti, da mogu zahte-vati tioškove u pomenutom roku.
Trošak se računa za dolazak i povratak i za »reko potrebno izdržavanje u mestu po uredbi, koja će se povremeno izdavati prema životnim prilikama.
No danguba će se određivati po nahođenju sudije, predsednika ili suda (§ 323.) samo onima, koji su i u koliko su dolaskom pred sud odista oštećeni, naročito svedocima, koji žive od dnev-ne zarade, makar oni živeli i u rnestu, gde je sud,. ako su se i aia kraće vreme udaljili od svog posla i zbog toga što od zaraide izgubili.
Podvozni će se trošaik odrediti kako se to po nahodenju sudije ili buda mora učiniitLprema li-cu, vremenu i mestu.
152
TroSkovI krivičaog poatnpka, § 316.
Državnim činovnicima, shižiteljima, aktiv-nim vojnim licima i žandarmima kao.svedocima plaća «e dnevnica i podvoz «po uredbi. Po" naro-čitoj uredbi kplaćujii se i troškovi za dovodenje i p}d\>oz zatvorenin lica, koja se ispituju .pred sudom kao svedoci.
Privatni tužilac nema u oplte (prava «na sve-dočke prinadležnosti, a oštećenik i druga zainte-resovana lica imaju pravo na to samo ako su po-zvani na mpit ikao svedoci.
i 316.
Naređenja § 315. primenjivaće se i na vešta-ke i tumače, koji oa poziv dolaze suđu ili koji po naređenju suda putuju na sluibeni rad izvan mesta suda. ako naročitom uredbom nije štx) druikčije naređeno.
Lica, koja m kod suda u mestu gde žive postavljena i zakleta <kao istalni veštaci ili tuma-či sa stalnim honorarom, nemaju, kad se pozovu pred taj sud. prava na naknadu troškova i dan-gube.
No svakom će se veštaku odmah nadokna-diti iz državne blagajnice onaj trošak, koji je u-činio ti gotovom za istraživanje tragova krivič-nog dela hemijskim ili dnigim putem ili zato, da može dati svoje stručno mišljenje.
Veštaci, koji nisu sa stalnim honorarom po-stavljeni kod suda dobiće još i naročitu nagra-du koju odmerava sudija, predsedntk ili sud (§ 323.), uvažujući sve okolnosti, a naročito ulo-ženi trud i upotrebljeno vreme, ako ta nagrada nije utvrdena naročitom uredbom.
Za prevođenje kakvih isprava ili spisa. sa-9tavljenih na stranom jeziku, odmeriće sudija, predsednik ili sud nagradu tumaču, koji nije po-
TroSkovi krivičnog postupka, § 317.—319. 153
stavljensastalnimhonorarom ili nije kodsamog suda radi toga postavljeni činovnik.
Zarizradu iprilikom uvidaja potrebnih skica, crteža, planova, fotografija i t. d. odmeriće su-dija, pradsedfnik ili sud aagradu i troškove uči-njene u gotovom za materijal. Ako ovo načini sam sudija, imaće pravo samo na naknadu za materijal.
§ 317.
Nagradu i troškove za branioca <§ 58. od. 1.) ili apunomoćenika dužno je po pravilu da plati ono lice kome je on potreban i ako mu je koga od njih postavio sud po službenoj dužnosti. Ako li-ce, kome je postavljen po službenoj dužnosti bra-nilac ili zaištupnik siromašnih (§ 60.) ne može da ga plati, podmiriće se na zahtev ovoga stvarno učinjeni nužni trošak iz državne blagajnice, u koliko ga nije dužno da podmiri koje drugo lice.
Utvrđenje nagrade ostavlja se slobodnoj pogodbi iizmeđu branioca ili opunomioćenika i onoga lica, kome je on p>ti*eban odnoeao koje je inače dužno da plati (§ 311. br. 2.—4.).
Službena lica, određena za. branioce. nema-ju prava na nagradu.
§ 318.
Rodvoani i putni tnoSkovi sudskih lica i dr-žavmog tužioca računaju se onaiko, kako su pre-ma postojećoj uredbi obračunati i isplaćeni,
§ 319.
TroŠkovi, učinjeni za dovođenje okrivljeni-ka, koji se ne odazove pozivu suda, ili za njegov podvioz, računaju se onako, kako su plaćeni.
154 TroSkovi krivičnog postupka, § 820.—3S1.
Troškovi za izdržavanje okrivljenog liGa u pritvoru ili ititražmom zatvoru obuhvataju troS-kove za hranu, pofftelju, odevanje, pranjfe i fiiš-čenje .postelje, rublje i odeću, ogrev i osvetlenje kao i za lečenje i za porođaj.
TroSbovi lečenja i porodaja računaće ®e o-krivljenom licu onako, ikako «u za nj učinjeni.
Ža ostale troškove utvrdiće (prosečno na predlog viših državnih tužilaoa Ministar Pravde u fsporazumu s Ministmm Finansija u početku svake računske godkie, a kod vanrednog menja-nja cena i češće, koIUco će pojedino lice koje je u zatvoru, u ime toga plaća/ti dnevno ako se cAo nije samo o svom trošku u svemu tamu snab-devato.
Ako u različitim mestima, gde su sudovi, bude odviše velika razIUca u cenama životnih na-mirnica, može se svota tih tro&kova, koji se ima-ju naknaditi, utvrditi naročito za pojedine sudo-ve u području istog okružnog suda.
i 320.
Troškovi za izvršenje kazni (§ 314. od. 2.) utvrđuju se za svaki tpojedini slučaj.
i 321.
Ako samom presudom ili rešenjem suda, kojim je postupak obustavljen, nije odlučeno o toane, ko je i ikoliko je dužan da iplati troškove krivičnog postupka i da li su ti troškovi naplat-ljivi, i afco o pojedinim tnošfcovima nije već rani-je u toku postupka doneo rešenje sudija, pred-sednik ili sud, odlučiće se o tome naknadoo u naiočitom rešenju suda. Naročito rešenje doneće se o troškovima uvek, afco se naknada ovih na-laže trećim lickna.
Troftkovi kriviCnog postupka, § SKL—323. 1B&
§ 322.
Svako lice, ikoje ima fpravo na naknadu tro-Ska, a naroćito lica, pomenuta u § 312 od. 1 i § 317., ako «e ne mogu ipogoditi za troškove ili nagradu, mogu zahtevati utvrđenje nagrade i troškova pismeno Jli u zapi&niik kod suda, pred kojim je pontupak u toku. Lica, pomenuta u § 317., mogu zahtevati, da im sud utvidi nagradu i troškove protiv str&nike, koju m sastupali bez obzira na to, kome je sud naredio da plati troš-kove ipostupka.
Ako eahtev za utvrđenje troškova nije u-pravljen protiv državne blagajnice, zahtevu će se priložiti pcpi® obračunatih troškova u dva pri-merka, oa kojih će sud jedan dostaviti radi iz-jave protivniku, ako ga ne ihože bez troSkova lično saslušaiti. 0 zahtevu protiv državne blagaj-nice saslušaće sud državnog tužioca.
Kod utvrdivanja troškova uzeće sud u obzir nužne troškove, koje je onaj, ikome se imaju dode-liti, ućinio u gotovom i dangubu, a kod branio-ca ili zastupnika (§ 317.) još i pokazani trud i važnost predmeta, pa će rprema tome po svom na-hođenju doneti i rešenje.
§ 323.
Protiv odluke o tioškovima u presudi do-pušten je priziv prema § 332.
Ako okružni sud raspravi pitanje o troško-vima ili o nagradi redenjem (§§ 321. i 322.), ima mejfta žalbi apelacionom sudu (§ 238. od. 3.).
Protiv rešenja izviđajnog ili istražnog su-dije u toku postupka ili predsednika na glavngm pretresu o troškovima može se svako zaintereso-vano lice žaliti okružnome eudu, a protiv njego-vog rešenja nema daljeg ipravnog leka.
156 Pravni lelcovi; opftta naređenja, § S24.
GLAVA DVADESETA Pravni fekovi protiv sudskih odiuka.
I. Opšta naradjenja.
§ 324.
Zakonom dopuStene ©ra,?oe lekove može u-otrebiti samo tužilac i okrivljenik, u koliko za-on ovo pravo ne đaje i drugim licima ili ako to pravo ne ograničava.
Državni tužilac može upotrebiti pravni lek 1 u korist okrivljen&ovu. Povoctom ma kakvog pravnog ieka tužioSevog može se »udska odluka poniStiti ili preinačiti i u korist okrivljenikovu.
Za okrivljenika može pravni lek upotrebiti i njegov branilac i bez naročitog ovlašćenja, ali ne protiv njegove volje, ksuzevši da je maloletan. Za maloletnog-okrivljenika moie pravni lek aa-. mostabio i protiv njegove volje upotrebiti i nje-gov zakonski zastupnik.
Pravne lekove pnotiv presude mogu u ko-rist okrivljenikovu upotrebiti i bradni Irug nje-gov i rođaci njegovi u ushodnoj i nishodnoj pra-voj liniji i u njegovom odsustvu bez osobitog pu-nomoćja, a ako je maloletan i protiv njegove volje.
Ako je pravni lek protiv presude upotrebilo u Jsorist zatvorenog optuženika lice, koje za to profeiv njegove volje sije ovlašćeno, ili ako nije nesumnjivo da je zatvoreni optuženik pristao na pravni leik, koji je upotrebio branilac protiv pre-sude, optuženiku će se to saopštiti i on poučiti. da se time odlaže dzvršenje presude, ako se ne tHSe samo priziva protiv odmerenja kazne (§ 333. od. 3.).
Pravni lekovi — opSte naređenja, § 325.—338. 167"
§ 325.
Pravni lak može se izjavKi unmeno feod su-đa u zapisnik ili pismenim spođneskam, upravlje-nim suđu (§ 84. od. 2.), fiija se odJuka pobija. No» pfemenu reviziju, 'koju ne izjavljuje državni tu-žilac, mora potpieati ovlašćeni branilac.
Odluka 6uda može «e pobijati u celini ili de-limično. PogreSan ili neiapravan naziv pravnoga leka ne <smeta.
Ko ima pravo da upotrebi ipravni lek, može ga se i pre isteklog ncka odreći, a može od već izjavljenog pravnog leka odustati pismeno ili u-smeno u zapisnik kod suda. No branilac treba za to naročito ovlašćenje. Gdricanje ili odustajanje ne može se poreći.
Ima li se o kojem pravnom leku odlučiti na osnovu usmeaiiog (pretresa, može se, kad se pre-tres jedared započeo, odustati od pravnog leka samo s pristankom protivnika,
§ 326.
Redovni pravni lefoovi imaju se izjaviti u ro-ku, zahonom odredenom, a pravmi leikovi protiv presude imaju se u daljem zakonom roku i o-pravdati, ako to nije učinjeno odmah pri izjavi.
Ako se propusti rok za izjavu priziva i revi-zije, može sud, koji je nadležan da odlučuje o-tom pravnom leku, ddpustiti okrivljeniku na nje-govu molbu povraćaj u ipređašnje stanje radi iz-jave i nakoadnog cpravdanja pravnog leka:
1.	ako verovatao pokaže, da je lok propustio zbog tnesavladljivih smetnja bez krivice svoje ili svoga branioca;
2.	ako molbu preda sudu, kod koga bi se-, imao izjaviti pravni lek, za tri dana, pošto su dt-klonjene smetnje; i
158 Pravni lekovi
— opšta naređenje, § 327; Salba, § 328.
3. ako kitiovremeno preda i pravni lek -s ■"Cspravdanjem.
Sud oe tu molbu e pravnim lekom dostaviti tužiocu, da se o tome izjasni i da dade svoje pro-tivrazloge u raku od osam dana. ICad stigne izja-va ili protivrazlozi tužiofievi ili kad isteče propi-sani mk, sud će fioslati molbu sa spisima višem sudu, koji je nadležan da odlučuje o pravnom leku. ViSi će sud, ako dopusti povraćaj, doneti odmah odlulku o samom pravnom leku prema piopisđma , koji za to vrede-.
Protiv rešenja, kojim se odbacuje molba za povraćaj, nema pravnog leka.
Molba za (povraćaj d za naknadnu ujpotrebu pravnog leka ne zadržava izvršenje, dokle god >ovraćaj ne bude dopušten, izuzevši da sud kome e molba predana prema okolnostima nade za )otrebno da aiaredi, da se sa izvršenjem čeka.
§ 327.
Ako je pravni lek upotrebljen samo u korist okrivljenikovu, ne može se pobijana odluka pro-meniti na Stetu okrivljenikovu a ne može se pro-tjv njega, ako se tiče presude, izreći ni stroža kazna od one, izrečene u presudi, koja se pobija, izuzevši da zakon izrekom naređuje što drugo.
II. žaiba.
§ 328.
U koliko zakon ne iuključuje, mogu se stran-~ke žaliti kako protiv rešenja i nareuaba sudije tako i protiv rešenja okružnog kao prvostepenog suda. Naročito se dopušta žalba protiv rešenja u-smislu § 280. od. 3.
Žaliti se mogu i druga zainteresovana lica,
Zalba, § 329.—331.
159
naiočito svedoci i veštaci pmtiv rešenja i nare-daba, kojima se zaseca u njihove interese.
Protiv rešenja aipelacionog, suda ipo pravilu (§. 23.) nema mesta žalbi.
§ 329.
Rešenja, koja se donose radi pripreme presu-de, poSto je okrivljenik pravncsnažno stavljen pod optužbu, mogu se pobijati samo redovnim pravnim lekom, koji je dopušten iprotiv presude. No dopušta se žalba protiv rešenja, kojim se za-seca u prava tredih lica.
§ 330.
2alba se izjavljuje (§ 325. od. 1.) sudu, fiije se rešenje ipobija, za osam dana po objavljivanju •odnosno po dostavi rešenja, ako u zakonu nije điaročito određen kraći rok. Žalba se opravdava pri samoj izjavi.
2albu će sud ili isudija, u ikoliko ovaj nije ovlašćen sam da je uvaži, bez oklevanja poslati sa ttpisima nadležnom sudu.
Zalba zadržava izvršenje samo u elućajevi-ma, gde to zakon nareduje. No i sudija ili sud, ćije se rešenje pobija, kao i sud, koji odlufiuje o ialbi, može izvršenje toga rešenja iz važnih raz-loga zaustaviti.
§ 331.
0 žalbi protiv rešenja ili naredbe istražnog sodije odlufiuje u sednici okružni sud. zatraživši po potrebi od stranaka i istražuog sudije izjavu.
0 žalbi protiv rešenja okružnog suda re-Sava, ako ovaj zakon ne naređuje izrikom druk-fiije, apelacioni sud, saslušavši višeg državnog
160
Priziv, § 332.
tužioca, bez prethodnog usmenng ipretresa, ali za-traživši po potrebi pre rešenja azjavu protivne stranke, no može on, ako ustreba, narečfiti d do-punjenje spisa ili zahtevati od suda prvog «tepe-na potrebno razjađnjenje. Ovako rešava i Kasa-cioni Sud o žalbi, za koju je on nadležan, easlu-šavši vrhovnog' državnog tužioca.
Smatra li viši sud žalbu osnovaĐiom, iponi-št4će pobijano rešenje, a po potrebi 6e doneti i rešenje, koje odgovara zakonu. Nedopuštenu i neosnovanu žalbu će viši sud odbaciti.
Pri rešavanju žalbe paziće viši sud po služ-benoj dužnosti na nadležnost suda i na povrede vanoblasnosti.
III. Priziv. i 332.
Prizivu ima messta protiv presude samo. zbog odluke suda o kazni i o merama bezbedno-sti, u koliko nema povrede zakona, naznačene u § 337. br. 3., zbog odluke o privatno-pravnim po-traživanjima-, o .troškovima krivičnoga poetupka -i izvrSenja ikazne kao i zbog odluke o priznanju ili nepriznanju olakšica pri izvršenju kazne (§ 281. od. 3. i 4.).
Odluka o kazni obustava i sudu ostavljeni izbor između dve ili više vrsta kazni, ublažava-nje kazni, uračunavanje ili neuračunavanje pri-tvora i šstražnog zatvora i već izdržane kazne. objavljivanje presude u novinama, kao a odluku suda o uslovnoj osudi.
ihogu pobijati samo optuženik, njegov zakonski zastupnik i njegovi naslednici.
Odluku o troškovima mogu pobijati privat-ni tužilac i privatni učesnik kao tužilac (§ 311-
Prbtfv, § 333.
101
br. 2.), optužeaik i njegov zakonski zaatttpmik, no samo u koliko <se tdče količkie i naplatljivosti troškova a državni tužilac samo u koliko se tiče naiplatljivosti.
Odluku o priznanju ili nejpriananju olakši-ca pri izvršenju 'kazne mogu poibijati tužilac. op-tuženik i njegov zakonski zastupnik.
§ 333.
Priziv se izjavljuje kod suda, čija se presuda pobija, za tri dana pa objavljivanju. Ako optuže-nik nije bio iprksutan pri objavljivanju, teče mu rok za izjavu od dana saopštenja ili dostavljanja (§ 290.). Pošto je priziv blagovremeno izjavljen dostaviče se žaliocu, ako. to već nije uuinjeno, preipis presude radi opravdanja priziva izuzevši, da je on pri izjavi i epravdao priziv ili da se je dostavJjanja odrekao.
Za daljih osam dana <po dostavljanju odnos-no po izjavi žalilac dma pravo da preda sudu opravdanje prisiva (§ 84.), u kome če, ako to već nije učinjeno u azjavi navesti i tačke presude, koje pobija.
Priziv zadržava izvršenje kazn^ samo onda, kad je upravljen protiv vrste kazne ili kad optu-ženik, izjavljujuci priaiv ®amo zbog odmerenja kaizne, u isto vreme ne izjavi, da hoče da za-počne dzdržavanje kazne.
Izjava priziiva, u kojoj su navedene ta6ke prosude, koje se pobijaju ili za vremena predano opravdanje priziva saopštiče se protivniku, ikoji može za osam dana po obaveštenju predati sudu svoje pnotivrazloge.
Kad m predadu protivraztozi ili kad Meče rok, određen za predaju ovih, poslaće sud sve spise, ako niko nije izjavio reviziju (§ 848. od. 8.
Zakon o Sud. Kriv. Postupku	11
162	Priziv, § 334; revizlja, § 335.
i
5 § 353.) apelacionam sudu. Ovaj refiava 0 prlzi-vu u sednioi, saslušavši višeg drždvnog tužioca.
§ 334.
Apeiacioni sud odbaciće rešenjem (priziv od-mah ikao nedopušten, aiko ga je izjavilo lice Jteoje nema prava na to ili ga je kasoo izjavtilo ili se odreklo ili od njega odustalo ili ako mfati odre-đeno nazaiačene tačke presude koje se pobijaju.
Ako je jpriziv dopušten, izreći će apelacioni sud presudu o samioj stvarl.
Pri odlučivanju ograničiće se apelarioni sud na tačike, kojese prizivom pobijaju, uzimajući za osnov odluku suda prvog stepena o kjivici optu-žeeikovoj i o krivičnom zakonu koji se ima pri-mesnMš i ajižeći se kod odmeravanjakazne načela, izrečenog 'u § 327.
Aiko aipelaoioni sud snizi kaznu u korkt ko-ga od više saoptužanika iz razloga, ikoji kori-ste i drugim saoptuženioima, koji nisu izjavili prMv, postupiće on po "službenoj dužnosti tako kao da su i ovi izjavili priziv.
Odluku apelauionojga suda «a razlozima «a-©pštiiće, IIl će dostaviti okružni sud strankama (§§ 79. i 80.).
Protiv odluke apelacionog suda o prizivu nema daljeg pravnog leka.
VI. Revizija.
§ 335.
Ueviziji ima mesta samo osnda, ako je pre-sudom povređm formalni ili materijalni zakon. Zakon je povredm- ne samo onda kad arije pri-menjen, nego i enda kad nije pravilno primenjen.
Revizija, § 830.	183
§ 336.
Presndom je povređen formalni zakon:
1.	ako apelacioni sud, (koji je rešavao o pri-govoru nrotiv optužnice, nije bio nadiežan;
2.	aso eud koji je izrekao presudu nije "bio obrazovan po zakonu, ako «ve sudije nisu bili jneprekidno n% celom pretresu, ako je pri suđenju 'sudelovao sudija koji je po zaknnu isključen (§ 28. i § 29.);
3.	ako je glavini pretres izvršep bez prisu-stva lica'ikoje je po zakonu moralo biti prisutno;
4.	ako je -u toku glavnog pi'etresa profiitan koji spis o kaikvom iakazu ili o izviđajnoj ili is-tražnoi radnji, koji po zakonu ne vrede, premda se žalilac tome protivio, ili'ako je u toku pripre-me plavnog pretresa ili na pretresu povređen (§ 835.) koji piopis, čiju primenu zakon izrekom na-laže kao pretpostavku da postupak ili radnja vredi ili ako je bfez zakomtkog osnova billi isklju-ćena javnost pretresa;
5.	ako sud u toku glavnog pretresa nije do-neo rešenje o kakvom predlogu žalioca ili je pro-tiv njegovog predlogB, ili pvigovora doneo reše-nje kojim su ipovređena (§ 335.) bitna naređenja zakona ili načela postuspka o optužbi ili odbrani, na koja sud tnora paziti već <po suštini postunka, premda je optužanik ili branilac tome prigo-vorio;
B. ako je odluka suda o odluĆnim ćinjenica-ma (§ 292. br. 2. i 3. i § 2f)3.) nejasna, mepotpuna Sli je sama sa fiobom u protivrećnosti, ili ako pre-suda nema u opšte nikakvih razloga 111- ako u njoj nisu navedeni razlozi o odlučniip. ćlnjeni-cama ili za onaj deo presude, koji se pobija, ili ako su razlozi u protivrećnosti sa samom odlu-iom suda; ili.ako postoji znatna protivrečnost
11*
104
Revizija, § 337.
između onoga, ito se navodi u razlozima o sadr-'žini isprava koje se nalaze u spisima ili o tekazi-vanjima pred sudom i između samih tih isprava ili zapisnika o preslušavanju i o pretresu;
7.	ako je sud nepravimo uzeo da je stvarno hadležan;
8.	aJko je sud protivzakonito odbšo optužbu, izrekavši da nije stvarno nadležan;
9.	ako sud izrečenom presudom nije potpuno reS1o predmet optužbe;
10.	ako je sud dzrečenom presudom prekora-čio optužbu protiv ipropisa § 273. od. 2. u ve-zi s § 284.
§ 337.
Presudom je povreden materijalni zakon:
1.	ako je sud povredio (§ 333.) zakon odlu-kom svojom o pitanju:
a)	da li je delo za koje se optuženik goni uopšte kriviično delo;
b)	ima li okolnosti zbog 'kojih je isključena krivica ili isključena ili ukinuta kažnjivoat;
v) nama li aptužbe, predloga ili odobrenja ovlaščenog lica ili vlasti za gonjenje, kako to zaikon traži;
g) ima li drugih okolnosti, zbog kojih nema mesta gonjenju optuženika;
2.	ako je na krivično delo, za koje je optu-ženik oglašen krivim, primenjen takav krivični zakon, feoji se na nj ne može primeniti, bez ob-zira na to, da li i jedan i drugi zakon naređuju jednaku kaznu; i
3.	ako je sud odhikom svojom o kazni ili merama bezbednositi (§ 332.) prekoračio svoju kaanenu vlast ili je povredio naređenja §§ 35S. od 2. i § 371. od 4. u vezi s § 327.
Revizija, § 358.
165
§ 338.
Na povrede zakona, pomenute u § 330. br. 2. ne rnože se žalilac koji je na glavnom pretresu imao branioca pozivati u revksiji, ako mu je o-kolnost, koja sadrži povredu zakona, bila pozna-ta još pre glavnog pretresa, ili je za nju do-znao u toku samog pretresa, a nije tome prigovo-rio odmah pri otpočinjanju pretresa ili s mesta čim je za to doznao.
Na povredu zakona, navedenu u § 33fl. br. 3., ne može se žalilac pozivati na Itetu optuže-nikovu.
Na povrede zateona, pomenute u § 336. br. 4, i 5., ne može se pozivati u korist optužendkovu. atko se nesumnjivo vidi da ipovreda formalnosti nije mogla za optuženška biti <ni od kakva nepo-voljiia utioaja na odiuku suda. A na Stetu optu-ženikovu može se tužilac poziv&ti na te povrede samo onda, ako se v.idi da je povreda fevmalmo-sti mogla biti pri odluci suda od nepovoljna uti-caja po optužbu i ako se pored toga tužilac povo-dom te povrede protivio i zahtevao da sud done-se rešenje.
Povrede zakona, navedene u § 336. br. 7. i 8. uzimaće se po službenoj dužnosti u obzir.
Povrede materijalnog zakona (§ 337. br. 1. —3.), uzimaće se u obzir i po službenoj dužnosti, aiko su se dogodile-na štetu optuženikovu (§ 352.).
Protiv presude, kojom se optuženik oslobo-đava od optužbe, može se izjaviti revizija i na korint optuženikovu, no samo abog povreda, po-menutih u § '336. br. 1. i 2. ali i to samo onda, fl&o je oslobodenje izrečeno zbog okolnosti, koje isključuju.krivicu dli isključuju ili ukidaju kaž-njivost optužesnikovu.
Revazija, § 339.—340.
§ 339.
Revizija se izjavljuje kod suda koji je izre-kao presudu za tri dana po objavljeuju presude, Po blaerovremeno izjajvljenoj revkiji dostaviće se Saliocu prepis presude radi opravdanja revizije, izuzevši da je on rpri izjavi d opravdao reviziju ili da se je "dostavljanja odrekao. Ak© optuženik nije blo prisutan pri objavljivanju presude, teče mu rok za izjavu od dana, kad mu je presuda saopštena ili dostavljena (§ 290.).
Izjava revizije zadržava izvršenje presude. Ko optuženik, koji je osloboden od optuzbe ali je optužba protiv njega odbivena (§ 276.), spušta se ako je u istražnom-zatvoru u slobodu, izuzevši da je ootužba protiv njega odbivena zbog nenad-lelnosti (§ 277.), a jstražni je zatvor obavezan (§118. od. 2.) ili postoji osnovana bojazan, da će on pobeći.
§ 340.
ialilae ima pravo, da za daljih osam dana, po^to mu je dostavljena presuda odnosno po?to je dzjavio reviziju.'preda sudu (§ 84.) opravdanje revizije pismeno u dva ili viSe primeraka prema tome* da li je jedan ili više protivnika, ili usme-no u mpisnik kod suda. On mora, ako hoće da mu se žalba uzme u pretres, u izjavi ili u cpravdanju naznačiti pojedince, jasno i odredeno povrede-zabona (§ 836. br. 10. i §"337. br. 1.—3.), a ako prigovara pogreškama i nedostatcima po-'Stupka, i činjenioe koje sadržavaju te pogreške dli nedostatke.
Žalilac ima pravo da se u izjavi ili u opra\' danju irevizije radi dakaztf tvrdnji, iznetfih u re-yiziji u koliko se ove- tiču samo povreda formal-nog zakona u emislu § 336. br. 2., 4, i 5. pozove f
Revizija, § 341.—342.	1Q7
n<& nove činjenice i dokaze uz tačno naznačenje svih okolnosti koje su podobne za ocenu njihove važnosti.
Ako je optuženik izjavu ili ©nravdanje revi-zije dao u zaipisnik kod suda, nedostatci i nejas-noće obkloniće -se po mogućstvu njegovim «ud-skimlsaslušamjem.
§ 341.
Reviziju će odbiti sam okružni sud:
1.	aiko je izjam učiniena kasno, a nije pre-datna smolba za povraćaj (§ 320.), ili ju je učinilo lice, koje nije ovlašćeno za reviziju ili koje se od-rekk) iu odustalo od revizije;
2.	ako nije nii u izjavi- ni u opravdanju poje-dince, jasno i odredeno na'anaftena koja od povre-da zakona (§ 330. br. 1—10 i § 337. br. 1—3) ili ako bat razeovetnim upućivanjem ili naroftito nisu navedeaie ćinjenfce, iz kojih proističe -Mjvre-1a zakona (§ 349. od. 1.);
3.	ajko naznačenje povreda zakona, kako s© zahteva pod 2., nije učinjeno u zapisnik kod suda ili pifimenkn podneskom U dva ili više pri-meraka (§ 340. ©d. 1.) koje potpisuje ovlašceni branilao u koliko se ne tače revizije državnog tu-žiooa (§ 325.). Ako pismerai podnesak nema samo potpis braniočev ili ako nije predan u dva ili više primeraka, watiće se taj podnesak najpre Žaliocu, da ga u roku od tri dana po prijemu po-praVi dli da u istom rdku opravdanje revizije đa-. ae u zapisnik kod suda.
§ 342.
Piotiv rešenja prvostepenog suda, kojim se po § 341. Odbija revizija, dopuštena je lalba ko-ja «e ima za tri dana predati istome sudu. Ovaj
108
Rcvizija, § 343.
će je sucl za dalja tri daaia sa spisinia ipotdati Iva-saoionom Sudoi. Ova žalba ue zadržava izvrfienje, ako. id ne nađe za potrebno. <la naredi drukčije.
Kasacioni Sud reSava o toj žallii u sednici, Ka.slušavši vrliovaiog državnog tužioca.
Uvaži li Kasacioni Sud žalbu, teče u slu-ćaju § 341. br. l. rok za predaju opravdanja re-vizije, ako ovo nije već predano. od dana, kad se saqp£ti rešenje Kasacionog Suda. Ako prepis presude, iprotiv koje je žalilac izjavio reviziju, nije već pre dostavljen. dostaviće mu «e zajedno s ovim rešenjem o žalbi.
Odbaci li Kasacioni Sud žalbu, vratiće spis sudu mrvog steipena; no ako je isa revižijom bio spojen priziv, poslaće spise apelacionom sudu radi rešenja orizhm.
Nađe li Kasacioni Sud, odbacujući žalbu kao neosnovanu, da je ona podnesena oćigledno iz obesti ili radi odusovlačenja, izreći će protiv ža-lioca ili njegovog branioca novčanu kaznu do hi-Ijadu dinara.
§ 343.
Ako revizija odgovara zakonskim ipropisi-ma, saopštiće se jedan iprimerak predanog oq)rav-danja ppot»i\nioj stranci s upustvom da može za osam idana pređati suclu svoje protivrazloge pis-mpno ili u zapisnlk kod suda.
"U pro<t'ivrazlozima može strauka da se ratli pobijanja tvrdnji u reviziji, poUkrepljenih novim Ćinjenicama i dokazima (§ 340. od. 2.), pozove na niove činjenice i dokaze, čiju važnost je dužna da razloži.
Sud će odmah. čim primi ove piotivrazloge ili ih se ovlaićenik odreće ili čim isteče iok, od-reden za njihovu predaju, poslati sa revizijom
Revizija, § 344,-845.
109
I ipnotivrazlozimfl odmah sve spise KasacioiiDm Sudu na rešenje.
| 344.
Kasackmi Sud refiava o fpreddnetu, koji mu stisne ipovodom revizije van sednice ili 'u sed-nici veća ili na javnom pretreisu.
Van ueđoioe rešava kasacioni sudija, odre-den za izvestioca, sa odobrenjem predsednika veća o tome, da »ptse odmah šalje vrnovnom dr-iavnom ituSiocu na razmatranje ili o potrehi do-punjenja spisa ili dobavljanja razjašnjenja o po-wedi formalnosti, istaiknutoj u reviziji, ili o to-me da se odmah naredi dan za javni (pretres.
U Aednici uzeće veće Kasacionog Suda re-viziju u roretres ako vrhovni dr4avni tužilac po-vodom poslanih mu ispisa ili izvestilac predloži, da se aonese 'koje od rešenja, pomenutih u §§ 345. i 346. No Kasacioni Sud može u sednici, do-aoseći po § 345. rešenje za odbaćaj revizije. vr-šiti i svoje pravo, koje anu daje naređenje §§ 338. od. 4. i 5. i 352. pošto sasluša va'hovnog driavnog tužioca.
U svima drugim slučajevima nafl'ediće se odmah bez naročitog rešenja K&sacmcog Suda dan za javni ipretres ipredmeta. Javni se ipretres može narediti i j>Ovodom većanja Kasacionog Su-da u sednici.
§ 345.
Kasacioni će Sud u sednici, saslušavši vr-hovnog državnog tu-žioca, ako ne bi držao po-trebnim . dobavljanje stvarnih razjašnjenja o povredi fonnalnosti, u reviziji, istajknutoj, a na-roftito i o nedostacima zapisnika o glavnom pre-tresu (§ 340. od. 2. i § 343. od. 2.), rešenjem od-hacita reviziju (§ 358. i § 354.):
170	Rsrlzija, § 846.
1.	flko bi je imao odbaciti već «am prvostp-peni sud jpo § 341. ili ako je povreda, za koju se tvrdi da Jiostoji, otklonjena već rešenjem Kasa-cionoea Suda, koje je doneto u ■istoj stvari; i
2.	ako za reviziju, koja se poziva na povrede TKukona, pomenute u § 330. j 337., oiađe da se re-vizija ima kao očigleuno neosnovana bez daljega pretresa odbaciti.
" Kod donošenja ovih rešenja može ICasacio-ni Sud primeniti i naređenje § 342. od. 5.'
Rešenje prema rorapiHima ovoga g-a može Kasacioni Sud doneti i pri većanju o žalbi po § 342., ako je ovu našao osnovanom i ako jeoprav-danje revizije predano ili je rok za predaju oprav-danja istekao.
| 346.
Kasacioni Sud može u sednici, sasluSavši vrhovnog državnog tužioca, uvažitl reviziju i poni&titi presudu:
1.	ako nađe da aipelacioni sud, koji je odba-oio prigovor piotiv optužnice i pristao na optuž-bu, iiije bio nadležan ( 330. br. 1.);
2.	ako ie revizija izjavljena u korist optu-ženikovu, a Kasacioni Sud nade da se mora na-rediti nnvi glavni pretres; i
3.	ako je revteija izjavljena u korist optuže- ■ nikovu a Kasacioni Sud nađe, da je prvostepeni sud prekomčJo optužbu (§ 336. br. 10.) ili da je na dtetu optuženikovu povredio materijalni za-kon (§ 337. br-1.—3.).
U pi*vom će slučaju Kasaoioni Sud uputiti stvar na relenje nadležnom apelacionom sudu, a ako nađe aa potrebno, da se postupak prema propisu § 200. od. 1. popravi, onda sudu prvog stepena Jradi popravka i daljeg postupka. U dru-
Revizija, § 34T.
XII
gom će slučaju on uuutHi atvar na novi pretres (§ 352. od. 2. vstav. 3.) ili intom ili drugom okruž-nom #udu, koji je za stvar nadležan. U trećem slučaju Ka«acioni će Sud u sednici izreći «am presudu o stvari, ako «u u prvostepenoj presudi utvrdene činjenice, na kojima se po pravilnoj primeni zakona mora zasnovati presuda (6 350. br. 5. i § 352. od. 2. «t. 3.).
§ 347.
Dan za javni pretres pred većem Kasacio-noga Suda odrediće se tako, da optuženiku, nje-govom zakonskom zastupniku, ako je ovaj izja-vio reviziju, privatnom tužiotu ili privatnom u-česniku kao tužiocu ostane za pripremu rok od osarn dana od dostave obaVeštaja. U obaveštaju će se n&pomenuti, da će «e, atoo ne dodu na pre-tres, pročitati revizija ili protivrazlozi i da će se to uzeti za osnov rešenju.
Ako je ontuženik zatvoren, obavestiće se o pretresu s dodatbom, da nema prava da dođe lično, neffo da ga na pretresu može zastupati sa-mo branilac.
Ako je optuženik već imenovao branioca, obaveštaj <5e se samo ovome upraviti.
Ako je optuženik maloletan ili je odbrana inače obavezna, a ni optuženik ni zakomski za-stupnik maMetnog optuženika nije jzjavio, da će sam poslati branioca na pretres, ppstaviče predtiednik veća optuženiku branioca iz broja onih, koji žive u mestu, gde je Kasaoioni Sud.
Osim tega može predsedoik veča postaviti optuženiku branioca po službenoj dužnosti 'i on-da, ako to prema konkretnom slučaju n'ađe za potrebno.
Bez prisutttva vrhovnog državnog tužioca. ili njegovog zamenika ne može se držati javnL pretres.
172
RBVizlja, § 848.—849.
§ 348.
Pretres -pred Kasaeionim Sudom je javan prema naređenjima §§ 222.—226. Za održanje re-da i dostojanstva u zasedanju primenjivaće se naređenia §§ 229.—231. Zapisnik o pretresu, koji u glavnom treba da sadrži tok pretresa, kao I ^ipisnik o većanju vodi zapisnrćar.
Pretres će se zaipofieti sa izveštajem jednoga od. kasaoionih sudija, koga odredi ipredsednik veća za ievestioca. Izvestilac <3e ianet tok dota-danjega postupka i navesti povrede, na koje se poeiva reivizija kao i sporne tačke, koje odatle proističu, ne dajući sviojs mišljenje o tome, kak-y& bi se odluka dmala doneti. Pročiitajće se i pre-suda u koliko se pobija,
Posle toga doibija reč žalilac, da obrazloži reviziju, a dosle njwa protivnik da mu odgovori. Ako su jeviziju upotrebile obe stranke, dobija Teč najpre vrhovni diržavni tužilac. Gptuženiku, ako ie došao, ili njegovom braniocu pripada sva-kako imslednja reč. Ako koja stranka, bez koje ®e "»retres može izvršiti, nije došla, proćitaće se njena revizija s opravdanjem ili njeni protiv-razlozi.
Ako branilac nije došao dli se pre vremena udaljio, a odbrana je obavezna, pretres <Je se prekinuti i odrediće se drugi branilac, a ako ovo nije moguće, ipretree će se odložiti i protiv bm-nioca ■nostupiti po § 237. od. 3.
Po izjavi predsedniloovDj da je pretres do-iiršen, povući će se sud na većanje, da izreče nre-sudu.
§ 349.
Kasacioni Siid ocenjuje i rešenja, koja su pretbodila pobljanoj ipresudi, ako se ova osniva
Remaija, g 350.
17a
na njima, u ikoliko «e revizija odnosi na njih.
mđe 1 Kasacioni Sud da je revkija neosno-vana, odbaciće je, i aiko je upotrebljena ofiigled-iio iz obesti ili da se stvar odugovlači, osudiće žalioca ili prema okolnostima njerovog branio-ca ili zastupnika na novćanu kaznu do hiljada dtnara.
§ 350.
Ako Kasacioni Sud nađe da je revizija osno-vana, .poništiće presudu, u koliko se pobija i u koliko se istaknuta povreda tifie presude (§ 338-od. 4. i 5. i § 352.), pa će prema razlifiitosti po-vrede m*eći presudu i postuspiti dalje prema ovim propisima:
1.	u slučaju povrede pomenute u § 336. br. 1. uputiće stvar oiadležnom apelacionom sudu, a ako nade za <potrebno. da se postupak prema pro-pisu § 206. od. 1. popifevi, onda sudu iprvog ste-pena radi popravka i daljeg postupka;
2.	nađe li koju od povreda, ipomenutih u §• 33(1. br. 2.-6., narediće novi glavni pretres i prema svom nahođenju uputiće stvar istom ili drugom kojem okružnom sudu;
3.	nađe li da je sud prvog stepena stvarno nenadležan (§ 336. br. 7.), narediće da se stvar uputi nadležnom sudu i ujedno će doneti rešenjev da li se istražni zatvor ukida ili održava na snazi;
4.	nade li da je sud prvog stepena protivaa-konito odbio optužbu zbog svoje nenadležooisti ili da nije rešio predmet optužbe/St 336. br. 8. i 9.). naložiće mu Kasacioni Sud, da održi novi pretres. i izrefie novu presudu 'koja će se u drugom slu-ćaju ogranifiitl samo na nerešene tafike optužbe;
5.	nade li da je sud pnvog stepena preko-
174
Revizlja, § 351.-352.
račio optužbu (§ 33«. br. 10.) ili <la je povredio
maiterijalni zakon (§ 337. hr. l__3.), izreći će
Kasauioni Sutl sam presudu o stvari, osnivajući je jia činjenicama, koje je sud prvog stejpena bez prekoračenja optužbe utvrdio, uržeći se pri tome načela, pomenutog u § 327. No ako Kasacioni Sud nade, da u presudi ni u njenim razlozima ni-su utvrđene činjenice, na kojima bi se po .pravil-noj primeni zakoaia morala osnovati presuda, u-putiće stvar na novi pretres i odluku istom ili drugoan okružnom *uidu, a .prema okolnostima i nadležnom s-udiji pojedincu okružnog ili sreskog suJa.
§ 351.
Ako je revizija upravljena samo protiv po-jedinih odluka, koje su sadržane u presudi, a Ka-sacioni Sud nade da se one mogu izdvojiti iz sa-držine celokupne presude, može on pobijanu pre-sudu poništiti samo delimice, Tako može Kasa-ciDni Sud učiniti i onda, ako se pobijana presuda osniva na viSe krivićnih dela, a revizija ee ogra-njčava samo na postupak ili na odluku o poje-dinima od tih dela, ako je uveren, da se može iz-vršiti potrebno delimično ponavljanje postupka ili da se može i bez ponavljanja doneti nova od-luka o pojedinim od tih delsu
§ 352.
Kasacioni će se Sud po pravilu ograniča.vati samo na ispitivanje onih w>vreda. koje žalilar u reviziji aiaročito ističe ifi bar razgovetno na njih upućuje.
No aiko se Kasacioni Sud povodom ma čije reviaije uveri, da su povređeni prapisi o stvarnoj nadležnosti sudova (§ 330. br. 7. i 8. i § 33S. od.
Revlzija, § 353.-355.
175
4.) ili ila je na Stetu mptuženikovu povređen mate-Tijalni zakon (§ 337. br. l.—3. i § 33H. od. 5.), Ui da su i«te pavrede, zbog kqjili je on dorneo ocllu-ku u korist optuženikovu. od kor'wti i za koga od saaptužesnika, koji nije izjavio reviziju ili bar ne u tom .smeru, postupiće po alužbenoj dužno-sti kao da je revfeija izjavljena zbog tih povreda.
§ 353.
Ako ja sa revizijom u vezi i priziv, odlučiće Ka.sacioni Sud po rešenju revizije ili u isto vre-me i o prizivu, saslušavši vrhovnog državnog tu-žioca.
Ako je priziv Lzjavljen jedino u korisf ojjtu-ženikovu. držače se Kasacioni Sud načela pome-nutog u § 327.
§ 354.
Kasacioni Sud može pif većanju u sedniri (§ 345.) ili po javnom pretrasu ma o čijoj reviziji po službenoj uužnosti, saslušavši vrhovnog dr-žavnog tužioca, da poništi prvastepenu presudu i da naredi novi glavni pretres u korist optuže-nikovu. ako se o fetinitosti činjenica, na kojima je ownovana presuda, pojavi znatna sumnja, pa se ova ne ukloni ni pojeclinim izvidajima. koje jp on naredio.
No Kasacioni Sud može u ovakvom »slučaju odmah da iz^reče i novu presudu, kojom se optu-ženik osobodava od optužbe ili se na nj prime-njuje blaži krivični zakon. Ali za takvu je pre-«udu potrebna jednoglasnost svih sudija veča.
§ 355.
Kasacioni Sud može, sa«lušavši vrhovnog državnog tužioca, ne vezujući se m u«love za
170
Rovizija, § 356.
ponavljasije krivičnog postupka (§ 862.), >po služ-benoj dužnosti narediti novi glavni pretres ili ponavljanje krivi&iog 'postupka -u korist osuđe-•nog lioa, afeo se sumnja, pom'enuta u odeljku pr-vom § 354., poja-vi prilikom većanja o laveitaju, podnesenom mu ipo § 283. od. 2. ili o zahtevu za zaštitu zakana (§41. i § 857.), ili pri iapitivanju ^pisa, koje on preduame na naročiti zahtev vr-hovnog državnog tužioca. No i u ovakvom slu-čaju može Kasacioni Sud postupiti po drugom odeljku § 354.
Ako ICasacioni Sud naredi da se krivični ipostupak ima panoviti, primenji'vaće se propisi |§ 368., 370. i 371.
Ima li se zadržati izvršenje kazne i dalji 'po-•stupak poveriti tirugom kojem iiadležnom sudu, odlučiće o tome Kasacioni Sud.
Predloge svih drugih lica osirn vrhovnog državnog tužioca da se donese odluka Kasaci-«Qog Suda u smislu ovoga §-a, sud će kome se predadu odbaciti s mesta- bez pretresa.
§ 356.
Bošto je većanje dovršeoo i presuda izreče-na, objaviće Kasacioni Sud ovu s razlozima jav-no <§ 223. od. 4.). Fosle toga <će presudu sa spisi-ma po pravilu slati neposredno sudu prvog ste-pena za izvršenje.
Rešanje Kasacionog Suda, koje je o reviziji doneto u sednici, kao i presudu, objavljenu po-javnom pretresu u odsustvu optuženikovom, sud prvog etepena će bez odlaganja saopštiti optu-ženiku, ako je u zatvoru, a inače dostaviti u ove-renom prepisu. Ako je reviziju upotrebio zakoo-ski zastupnik optuženibov ili privatni tužilac ili
Revizija, § 357.
177
privatni u&esnik kao tužilac, obavestiće aud pr-v-og stapena i njih o tim odlukama dostavlja-njem prepisa.
Presudu kojom je optuženik osuden na emrt, )ilo da piotiv nje nije upotrebljen pravni lek § 2S3. i § 355.), bilo da je ona odbačajem revM-, e stekla pravnu snagu, poslaće Kasacioni Sud, ako niko nije ipredao molbu za pomilovanje. m spiisima i s mišljenjem suda prvog stepena i sa svojim mišljenjem donesenim po saslušanju vr-hovnog državnog tužioca, neposredno Ministru Pravde radi pomilovanja.
§ 357.
Za javni pretres o zahtevu za zaštitu za-kona, koji vrhovni državni tužilas (§ 41.) podno--si neposiedno Kasacionome Sudu, vrede jpropisi §§ 348.—356. od. 1. 6 tom razlikom. da će na
{iretresu sudeiovati samo vrhovni državni tuži-ac, dok se csptuženik, branilac ni druga lica neće obaiveštavati o pretresu.-
Nađe li Kasacioni Sud da je podneseni zah-tev za zaštitu zakona osnovan, izreći će presudu-, da je u krivićnom predmetu pobijanim rešenjem, nareidibom, radnjom, izvršenim postupkom ili izrećenom presudom povređen (§ 335.) zakon. Drži li- taj zahtev neosnovanim, odbaciće ga pre-sudom. Odluka Kasacionog Suda da je zabon po-vređen, nema po pravilu nikakva đejstva prema optuženiku.
No ako je optuženik presudom, kojom je po-vređen zakon osudten na kaznu, Kasacioni će Sud prema okolnostima po »vom nahodenju ili osloboditi optuženika od optužbe ili će optužbu odbiti ili će primeniti na nj blaži krivični zakon ili će narediti, da'se protiv njega ponovi krivič-Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	12
178 Revlzija, § 338; ponavlj. kriv. postupka, § 359.
ni nstupak ili samo glavni pretres sjred istim ili dru«nm nadležnim prvostepenim sudom. Ako nade da građajrmki krivični sud nije u opšte nad-ležan za presudenu stvar, poništiće presudu i na-rediće da se stvar preda nadležnoj vlasti.
Presudu izrečenu iprema trećem odeljku ovo-ga §-a obznaniće iprvostepeni sud optuženiku i oštećeniJku dostavom njena -prepisa.
§ 358.
Sud prvog stepena, «kome se stvar po §§ d40., 350., 354., od. 1., 355. od. 1. i 357. od. 3., uputi na novi glavni ipretres, uzeće za osnov pre-tresa raniju optužnicu, ako Kasacioni Sud ne naredi što druMije.
Pri izricanju ipresude na osnovu novog glavnog pretresa sud prvrag stepena držaće se na-čela, izrečenog u § 327.
Piotiv ove nove presude dopuštena je revi-zija zbog svih povreda zakona, pomenutih u §§ 338. i 337., u koliko ove nisu već otklonjene rešenjem Kasacionog Suda, koje je doneto u istoj stvari.
V. Zahtev za ponavljanje krivfčnog postupka.
| 359.
Krivični postupak, koji je dovršen pravno-snažnim rešenjem ili presudom suda, može se ponavljati samo na zaht'ev ovlašćenog lica pod usiovima, navedenim u §§ 361__365.
No i bez obzira na uslove i formalnostii, koje naređuju pcanenuti paragrafi može nadležni sud na zahtev ovlašćenog tužiioca pokrenuti ili pro-dužiti krivični postupak u ovim slučajevima:
Ponavl]anje krlvičnog posiupka, § 360.
179
1.	akio su raniji izviđaji ili ist.vaga •obustav-Ijeni ili optužnica odbivena abog nestašice za-hteva ovlašćenog iprivatnog tužioca ili pmpi«a-nog ipreclloga ili oaobrenja ovla-šćenog lica ili vlast-i ili zbog toga, što se piotiv u&inioca kri-vičnog dela nije moglo postupiti aato, što sud nije bio nadležan (§ 277.) ili što je ućinilac po učknjenom krivičnom delu duš&vno oboleo ili što je bio cdsutan ili se nije mogao pronaći ili što je dobavljanje toojeg dokaza bito skopčano s veli-kim teikoćama, kad se uklone ild prestamu «met-nje, koje su bile na nputu pokretanju ili produ-ženju postupka. u kofiko nije nastupila zasta-relost;
2.	a.ko je pri dovršenju krivi&đog postupka tužioou priznato pravo gonjenja zbog drugih krivičnih dela (§ 284.. i § 285.) ili atoo su se tesk doonije pojavili csnavi sumnje o drugom ranije učinjenom krivičnom delu, u koliko nije nastala zastarelost;
3.	ako je o delu tooje je zločinstvo sudija po-jedinac okružnog ili sreskog suda pastupao, kao da je on nadležan da sudi. No ovome ima mesta samo onda, atoo od odluke sudije pojedinca još nije prošlo šest meseci, i ako se tiče zM-instva, za kojer zakon predvida kao najveću meru robi-ju ili zatočenje preko pet godina, nije prošlo više od godine dana.
§ 360.
Bez obzira na uslove i formalnosti, koje na-reduje § 302., može nadležni sud osim slučaja, pomenutih u §§ 352., 354., 355. i 357. na zahtev ovlašćenog lica preinačiti pravno-snažnu presu-du u ovim slučajevima:
1. ako je razlidnim presudama piotav istoga optuženika pravmosnažno izrečeno više kazna li-
12*
180
Ponavljanje krivičnog posiupka, § 365.-366. 180
Senja alobode, pa nije primenjen pmpis § 286. ili pmpisi krivičnog zakona o odmeravanju jedne kazne, gde bi se ti propisi imali primeniti. U ovakvom elučaju može mađležni prvostepeni sud na zahtev državnog lužioca ili osudenika saslu-šavši ojuđenika i njegovcg branioca, naknad-nom (primenom neprimenjenih propisa preinadi-ti ranije presude, koliko se tiče odmeravanja' kazne, 1 novom presudsom. odrediti jednu kaznu;
2. 'ako se pravnosnažna presuda, kojom j.e za više dela izrečena jedna kazna, jednim delom zbog pomilovanja ili iz drugih razloga ne bi mala potpuno izvršiti, može shd koji je sudio u prvom stepenu na zahtev državnog tuižioca ili osuđenika, saslušavži osuđenika i .njegovog bra-nioca, izrećd novu ipresuđu, kojom prem^ movom £tanju utvrđuje kaznu koja se još ima izvršiti.
Ako različite presude, pomenute pod br. 1., potiču od različitin sudpva. biće za rešavanje nadležan onaj sud, koji je sudio o stvari. u kojoj je jzrečena najstroža vrsta kazne, a kod isto-vrsnih kazna oinaj, koji je izrekao najveću kaz-nu, ako je pak vrsta i veličina kazne jednaka. onaj sud koji je izrekao poslednju kaznu.
§ 361.
Na zahtev ovlaSćenog tužicca može se do-pustiti, da se ponovi krivični postupak protiv izvesnog lica, koji je pravnosnažno obustavljen u izviđajima ili u istrazi -ili zbog odbačaja op-tužnice ili zbog odustajanja od optužbe pre po-četika glaVnog pretresa. Ovome ima, vam sluča-jeva, pomenuitih u § 359., mesta samo onda, ako pravo na gonjenje zbog toga ikrivičnog dela ni-je zastareio i ako se podnesu novi dokazi, koji su. j»dobni, da dokažu irivicu okrivljenikovu.
Ponavijanje krivlčnog postupka, "§ 362. lli
No na zahtev privatnog tužloca, koji je o-dustao od svoje-tužbe, neće se dopustlti ponav-ljamje postupka. AK .aiko je krivifini postupak o-bustavljen zato, 8to pm'atni tužilac u astavlje-nom mu roku nije predao optužnicu ili &to nije došao na glavni pretres, 'a on dokaže da su ga aesavladljive smetnje spre&ile da podnese optu-žnicu ili da dođe, može se dopibstiti ponavljanje postupka, ako to zatraži za tri dana po prestan-ku smetnja i ako u prvom slučaju ujedno podne-se optužnicu.
§ 362.
Na zahtčv praMnasnažno csuđenog lica mo-ie se i po izdržanju kazne dopustiti poriavljanje krivičnog postupka u njegovu korist:
1.	ako dokaie, đa je njggova osuda prouzpo-kovana lažnom ili lažno prepravljenom ispra-vom, koja je upotrebljena kao dokaz, ili lažnim Wkafflvanjem svedoka ili saučesnika ili laižnim stručnim uiiSljenjem veštaka, koje je dano ili pročitano na glavnom pretresu, ili podmićenjem istratooga sudije ili koga od sudija, koji su su-delavali pri azricanju preaude, ili kojim drugim krivičnim delom koga od tih sudija, u koliko se ono tiče postupka;
2.	ako podnese nwe činjenice ili nove doka-ze, koji «u sami po sebi ili u vezi a ranije izviđe-nim dokazima podobni, da prouzrokuju njMpovo oslobođenje ili osudu zbog taknog dela, na kojp se ima primeniti blaži krivični zakon; dli
3.	ako su zbog istog krivičnog dela izre-čene dve ili više presuda i ako se na osnovu po-ređenja tdh presuda i činjenica, na kojima se te 'presude osaiivaju 'neminovno mora uzeti, da je isto lice za isto delo po drugi put osuđeno, ili da
182 Ponavljanje krivićnog posiupka. § 363.- 364.
je jedno ili više od osuđenih lica nevino ili krivo samo za takvo krivično delo, na koje se ima pri-meniti blaži krivičnl zakon od onoga. po kome je suđeno.
§ 363.
Osim osuđenika mogu zahtevati iponavlja-nje iposstupka iprema § 302..i po -njegovoj smrti i sva druga lica, koja su po § 324. ovlaSćena da u-potrebe pravni lek u korist optuženikovu. Ako je osuđenik već podneo zahtev za ponavljanje po-stuipka, mogu pomenuta iica ipo njegovoj smrti produžiti postupaik.
Državmi tužilac i nadiežni sud, ako dozna-du «a ćinjenice ili okolnosti pomenute u § 302. neposredno ili od kog drugog suda ili vlasti, duSni su da o tome obaveste csuđenika ili koje ckugo za zahtev ovlašćeno lice, a državni tužilac može i sam da podnese zahtev.
Ne podnese li žahtev za ponavljanje postup-ka ni državni tužilac ni ma koje od tih lica za ćetrnaest dana, pošto su obavešteni, postaviće nadležni sud, a ako hitnost zahteva još i pre. Ifraraioca koji će biti dužan da podnese taj zah-tev u najkraćem vremenu.
§ 364.
Na zahtev državoog ili privatniog tužioca može se dopustiti ponavljanje krivičnog 'pastup-ka zbog kriviićnog dela, za koje je optuženik pravnoanažnom presudom csloboden ©d optužbe ili za koje je van slučaja pomenutih u § 359. br. 1., optužba pravnosnažnom presudom odbivena. No ovome ima- mesta samo ako je optužeaiiik još živ, ako pravo 'za gonjenje zbog toga krivićnog dela nije još zastareb i ako je:
Ponavljanje krivičnog posiupka, § 365.-366. 183
1.	presuda prouzrokiovana lažnom ili lažno popravljenom ispravom ili lažnim iiskazom «ve-doka ili saufiesnika ili lažnim «tručnim mišlje- • njem veštaka ili ipodmićenjem sudija ili drugim koiim krivifinim. delom sudija (§ 362. br. l.), ili kakvim drugim krivifinim delom {jptuženikovim ili kog drugog lica; ili
2.	akio optuSenik docnije pred sudom ili van suda verodosrtojno prizna delo, kojim se tereti, ili afeo se pojave nove činjenice ili dakazi, koji su aami po «ebi ili u vezi s ranijim izviđenim do-kazima podtobni da utvrde krivicu oikrivljeni-kovu.
§ 365.
Na zahtev državnog.tužiioca može se dopu-stiti ponavljanje krivičnog postupka i radi to-ga, da se optuženik za delo, za koje je pravno-snažruo osuaen, presudi po strožem krivifinom za-konu, no samo pod predpostavkama pomenutdm u § 364. i ako je pored toga:
1.	za ufiinjeno zlofiinstvo predviđena smrt-na kazna ili vefiita robija, dok se po krivićnom zakonu, koji je primenjen u ranijoj presudi, mo-gla izreći samo vremena robija;
2.	ako najveća mera krivičnog zakona, koji se jmao primeniti za zlofiinstvo. prelazi deset go-dina, dok se kazna odmerila po naredenju kri-vifinog zakona, čija najveća mera ne prelazi pet godina; ili
3.	ako je delo ztofiinstvo, a optuženik je bio osuđen samo zl>og prestupa.
§ 366.
Zahtev za ponavljanje krivifinog postupka predaje se pismeno ili u zapisnik kod onoga su-
Ponavljanje krivičnog posiupka, § 365.-366. 184
đa prvog atepena, kod fcoga je raniji postupak bio u toiku, Afco je o delu, koje je zločinstvo, eu-dio sreski sud, predaće ee zahtev onome okruž-nom sisdu. u čijem se ppdrufiju nalaai taj sreski sud. U zahtevu se moraju navesti zakonske pret-postavke za ponavljanje postupka i dokazi ili činjenice, koje ®u osnov zantevu.
Ako već iz eamog zahteva proističe da ga je podnek) neovlaSćeno lice ili da se ne etiču za-k«i«ke pretpostavke za ponavljanje postupka, ili da se do dokaza koji se navode, ne može đo6i, ili da «u činjenice i dcikazi, na koj-ima se zahteV-zasniva, već -odbačeni pravnosnažnim rešenjem suda, ili da nfeu podobni za ponavljanje oostup-ka, odbiće suid taj zahtev. Ne nađe li sud, da se zahtev ima odman odbiti, saqpštiće ga u prepisu protivnoj stranci radi izjave u ioku od osam da-na. Kad stdgne <ta izjava ili kad feteče rok m nju, narediće sud da ee izvide činjenice i preslušaju Hvedoci, po potrebi i pod zakletvom, i pribere drugi tiokaz prema zahtevu ili prema protivni-kovoj izjavi.
§ 367.
Na osnovu isviđaja prema § 866. rešiće sud o zahtevu, učinjenom po § 361«, bez daljega pre-tresa; inače će poslati spise državnom tužiiocu s pozdvoan, da za osam dana učini svoj predlog. Oim ovaj predlog stigne, ispitaće sud pribrane dokaze i afco na osnovu ovoga ispitivanja ne od-bagi zahtev, pozvaće i saslušaće lice, koje traii ponavljanje • postupka, i njegovog protivnika pa će reSiti, kna li mesta ponavljanju postupka ili nema. Pri donošenju ovoga rešenia po moguć-stvu ne audeluje sudija, koji je sudelovao pri ra-nijem rešavanju ove stvari, Ne dode li na «aslu-
Ponavijanje krivlčnog postupka, "§ 362. lli

šanje lice, protiv ikoga se ili u čiju se ikorist tra-ži ponavljauje ili koje drugo wlašćeno Mce, koje za nj zahteva ponavljanje po«tupka, ili privatni tužilac, stvar će se i bez njih pretresti i reiiti.
Protiv toga rešenja Mo i protiv rešenja o zahtevu, učinjenom-po § 361., i protiv rešenja, izrečenog po drugom ođeljku § 366., dopuštena je žalba apelacioniom sudu, koja će se predati kod suda "prvog stepena.
Ako iavasMlao 'apelacionog suda nade da treba izviđanja đopuniti ili zatražiti razjašnje-nja od suda prvog stepena, može to narediti i van sedmice po oaobrenju nredsednika veća. Inače će apelacisoni sud povodom žalbe rešiti o zahtevu* saslušavfii izvestioca i A*išeg državnog tužioca. Ako apelacioni sud dopusti ponavljanje postupka, može odrediti i 'drUga sud za dalji po-stupafe, ili aiko je za stvar madležan sudija poje-dinac okružnog suda ili sreski sud, uputiti na pretres kome od ovih.
§ 368.
Ni zahtev za ponavljanje postupka tai dopu-štenje ponavljanja postupka ne zadržava niti prekida izvršenje presude. No ako je panavlja-nje postupka zahtevano u borist osuđenikovu, može sud, koji je nadležafL za rešenje, ako pow-dom izvršenih izviđaja s ©srnovom drži da će se ranija presuda poništiti, naredita da se izvršenje presude i u koliiko se tiče privatno-pravnog po-traživanja 4 troškova krivicnog postupka do ko-načnog rešenja pooovnog postupka odgodi ili prekine.
Ako li je pravnosnažno rešeno da ima mesta ponavljanju pcstupka, mora se edmah obustavi-ti izvršenje kazne. U ovakvom slučaju kao i u
Ponavljanje krivičnog posiupka, § 365.-366. 186
sluč&ju, Jkad je >ponavljaiije dopušteno na štetu osiobođervog ili osuđanog lica, «ud će na zahtev državnog tužioca odmah doneti rešenje o istraž-nom zatvoru prema §ropteima glave desete.
§ 369.
Sud koji je rešio da ima me@ta ponavljanju postupka u Ikorist osuđenikovu, može . odmah u sednici, ako na to pristane državni tužilac, .poni-štiti ranriju presudu i izreći movu presudu, da se optuženik oslobodava od optužbe, ili je preina-čiti iprema njegovom zahtevu da se primenjuje na mj bl&ži krividni zakom, ili održavajući raariju presudu, izreći da se uklanja sarao koja pravna posledica izrečena u ranijoj presudi.
Ako ponavljanje <postupka nije dopuSte.no za sva krivična dela, za ikoja je optuženrik bio osuđen, nego samo za neka dela, izreći će sud novu fkaanu, uračunavši već izdržanu ikaznu.
Protiv presude, izrečene po ovom §-u dopu-šten je priziv i to samo optuženiku i samo protiv presude suda prvog stepena.
Ako optuženik, koji je oslobođen od optuž-be, dli njegov bračni drug ili rođaci (§ 324.) zah-tevaju, objaviće se presuda ksojom se optuženik oslobodava u »Služibeniim Novinama« ili o njiho-vom trošku i u drugim javnim listovima.
§ 370.
Ako sud ne primeni maređenje § 369. ili ako s obzarom na uspeh pribranih dokaza ne naredi cdmah novi glavmi pretres na oanovu ranije op-tužnice, vraća se stvar, pošto je dopušteno po-navjjanje postuspika, u stanje istraga
Bstraga će se voditi prema rešenju, faojim je dopušteno ponavljanje postupka, i prema novim
Ponavijanje krivlčnog postupka, "§ 362. lli
dokazima. Opšti propisi o obustavljanju Mrage il o stayljajnju pod optužbu primenjivaće se i ovde, no protlv ©tvaranja istrage nema žalbe. Ako «e postupak pravnosnažno dovršl s poni-štajem ranije presude bez naređivanja glavnog pretresa, ima okrivljeni'k pravo da zahteva, da se javno obznani rešenje suda © ^paništaju rani-je presude i o obustavljanju istrage iM o odbaća-ju optužnice. Ovopravo imaju i bračni drug i ro-đaci okrivljeinikavi (§ 863. i § 324.), ako je po-navljanje dicpušteno u korist umrlog okrivljeni-ka lili ftkto je lovaj umro pre dovršenja ponovnog postupka a prfsuda je poništena i pastupak obu-stavljen zbog toga, što nije <kskazano da je >po-kojnik bio 'kriv.
§ 371.
Ako je sud naredšo novi glavni pretres na osnovu ranije optužnice (§ 370. od. 1.) ili ako se ovaj naredi na cenovu nove optužnice, koju po-digne tužilac po dovršenju istrage (§ 370. od. 2.), obavestiće se o njemu i oštećenik.
Na noviom glavnom pretresu postupiće i od-lućivaće sud, ee veaujući se za podatke ranijeg pretresa niti za ranije rešenje stvari. Ako optu-ženik u slučaju, gde je ponavljanje postupka do-pušteno u njegovu korist, ne može doći na glav-M pretres, postaviće mu sud branioca, afeo ga on aam ne imenuje, pa će se pročitati aapisnik o njegoivnm ispitu. lsto će se tako pročitati i zapi-snici o -ispitu onih saoiptuženiika, svedoka, i o stručnom mišljenju onih veštaka, koji «e više ne mogu ispitati, pa će se izreći presuda. .
Ako sud <nade, da na osnovu podataka glav-mog preitrasa ne roože da održi na snazi randju presudu, on će je poništiti potpuno ili delimice i
193 Posiupak pred sud. pojedincem sreskog suda, § 389.
izreći će novu preaudu. Ako je ponavljanje po-stupka donuSteno u korist csuđenikovu, držaće se sud u siučaju osude načela §-a 327.
Pri odmeravanju nove kazne uračunaće se već izdržana kazna prema propi®ima krivičnog zakona.
Novom presudom imože se izreći oslobođe-nje od optužbe ili blaža kazna, ma da je ponav-Ijanje postupka bii© dopuSteno na "Stetu oslobo-đenog ili osuđenog lica.
Protiv nove presude dopušteni su svi pravni lekovi.
GLAVA DVADESET PRVA POSTUPAK PRED SUDIJOM POJEDINCEM.
!. Kod okružnog suda.
§ 372.
U postupku abog krivičnih dela, za koja je nadležan suaija pojeainac okružnog suda, nema mesta otvaranju istrage u smislu § 97. osim slu-čaja, kad se naređuje istražni zatvor. Državni tužilac diže optužbu neposredno na osnovu pri-jave javne vlaati, prema kojoj je okrivljenik za-tečen na delu i ovo potpuno priznaje, ili na osno-vu izvršenih policijskih ili sudskih izviđaja pre-ma pi«pieima glave petnaeste.
Kad stavljanje pod optužbu stane na sna-gu, narediće sudija, fiojpi ima da sudi, glavni pre-tres, držeći se pri tom naređenja glave šesnae-ste. Na pretres će pozvati stranke," svedoke, po-trebne Veštake i druga lica, čije je prisustvo po-trebno. U {jozivu za optuženika dodaće ioš, da će se glavni pretres prema okolnostima održati i u njegovom odeustvu, ako ne bi došao.
Post. pređ sud. pojedin. okr. suda, § 373; Sres. § 374.-375.189
§ 373.
Za glavni pretres ipred sudijom pojedincem tskružncga suda i za ipresudu primenjivaće se naređenja glave sedamnaeste, u koliko ova po priroiU stvari nicsu organičena samo aia zborni sud. Zadatike predsednika i suda vr&i sudija po-jedinac. Z&pisnik vocli zapisničar.
Aifeo optuženik, kome je dolazak na pretres nemoguć ili va/nredno otežan, zahteva da ae pre-tres održi u njego\x)m odsustvu pa ga sudija «iobodi od dužnosti da li&io dode, ili ako ©p-tuženik ne dođe na glavni pretres, premda mu je poziv li&no do«tavljen, može se pretres odr-žati i u njegovom ©dsustvu i izreći i objaviti pre-suda. ako je on već u pripresnnom suuskom po-stupku pre pretresa ispitan i ako sudija drži, da prkiustvo optužeinikovo nije potrebno radi raz-jaSnjenja stvari i utvrdenja i«tine. U ovakvom •^lučaju presuda će se dostaviti optuženiiku u vernom prepisu s upustvom, kakve pravne lekd-ve može upotrebiti protiv presude, ako liije za-ilovoljan.
II. Kod sreskoga suda.
§ 374.
Za postupak pred sreskim sudom zbog kri-vićnih đela, za koje je ovaj nadiežan, vređe na-redenja ovoga II odseka, a u koliko ovde o poje-dinim taekama postupka nema naročitih propi-sa, primenjivaće se naređenja ovoga zakona o postupku ipred okružnim sudom.
§ 375.
TCrivični se ix»stupak pred sreskim sudom p&kieće:
190 Pos. prcd sud. pojedincem sreskog suda, § 376.
1 *1 1	•	■ t	"	"
1.	po z&htevu državBOg tužioca, feoji je u Me-stu okružuoga suda, ili vršioca dužnosti držav-nog tužioca kod areakog suda, a gde njega nema po zahtevu druge javne vlasti ili javnog organa ili na prijavu oštećenikovu, u koliko se tiče kri-vidnih dela, za koja se goiri po službenoj duž-nosti;
2.	po zahtevu p-ivatnog tužioca, u koliko se tiče krivičnih dela, zbog kojih po krivičnom za-konu jima onesta gonjenju samo po privatnoj tužbi.
■* Ovaj se zahtev ili priiava podnosi pismeno ili usmeno u zapisnik sreskome sudu.
Traži li se po zakonu za gonjenje krivi&iog dela, pooaenutog pod br. 1., predlog oštećenitov (§ 2.), ne može sreski sudija oez "tog pređioga po-stupak ni započeti.
' Kad je postupak zbog krivičnog dela, pome-nutog pod br. l., zakonito pokrenut, produžiće ga sreski sudija po službenoj dužnosti, dok ne izreče presudu, ako ga iz zakonskih razlioga pre toga ne obustavL
§ 376.
Na zahtev ili prijavu prema § 375. odrediće sudija odmah dan za usmeni pretrea stvari (§ 382.) ako nađe da je nadležan (§ 378.), da se zan-tev ili prijava nema odbaciti iz razloga, navede-nih u § 379., i da je u zahtevu ili prijaivi pruže-no dovoljno dokaza.
Ako je ue zahtev javne vlasti ili javnog or-.gana u isto vreme doveden pred eud i okrivlje-nik. koji je zatečen na delu i koji ovo priznaje, ili ako pred sud dode tužilac i okirvljenik i ako jSU pii juci dokazi za tužbu r odbranu, može su-•dija«. ako okrivljenik pristaje, s mesta otpočeti
Post prcd sud. pojedincem sreakog suda, § 877.-378. 191
usmeni pretres (§ 387.) ,(pa izreći j objawti pre-sudu.
§ 377.
Ne nađe li eudija dovoljno osnova, da od-mah zakaie ili otpočne usmeni pretres, a naro-čito, aiko treba izvršiiti uviđaj e veStaoima ild i bez njih na mestu, gde ie krivično delo uftinje-n», ili kakve druge izviđaje, izvršiće on ove uz prisustvo zakletog zapisničara, koji če načiniti zapisnik o tim radnjama.
Po8tu(pak treba da je brz i kratak. Izviđaji jse vx8e samo u toliiko, u koliko je potrebno, da se s osnovom snože narediti usmeni pretres.
Otvaranju istrage u smislu § 97. i naroči-tom etavljanju .pod optužbu nema ovde mesta
Oštećenik ima pravo; da se, ajko se ne javlja sam kao iprivatni tužilac. pridruži krivičnom po-stupku sa svojim <privatnim potraživanjem <§ 295.).
§ 378.
Sudija će, čim priimi zahtev ili. prijavu ovlašćenog lica ili vl&sti (§ 375.), Sspitati i utvr-diti odman ili po'izviršenju izviđaja, da li je nad-ležan.
Drži li, da je za suđenje nadležan drugi sreeki sudija, uputiće stvar neppsredno ovome; drži li, da je nadležan okružni sud ili sudija »po-jedinac-okružnog suda, uputiće e?tvar, afeo nie-giovu nadležnost za tu stvar nije već jpre utvrdio okružni ili viši sud, državnpm tužiocu na đalji postupak, upozoravajući ga naročito, da li je okrivljenik u jpritvoru ili zatvoru, fli će obave-stiti privatnog tužioca radi daljeg predloga.
No ako okružni sud po predlogu- državnog tužioca ili koji viši sud uputi *tu etyar ponovo
192 Posiupak pređ sud.pojedincem sreskog suđa, § 379.—380.
aresfeom sudu, neće ovaj više moći tu gtvar od-biti od sebe abog nenadležnosti.
§ 379.
Aiko sudija na osaiovu samog zahteva ili pri-jave (§ 375.) ili po izvrSenju izviđaja steče uve-renje, da delo, fcbog Jcoga se tuži, nije po zakonu krivično delo ili da ima okolnosti, koje isklju-fiuju kcivicu ili isklgučuju ili ukidaju kažnjivost ili koje isključuju gonjenje, a naročito da zab-tev nije ućinilo ovlašćeno lice (§ 375. br. 2.) ili da je ovlašćeno lice odustalo od zahteva za go-njenge, odbaciće zahtev ili će obustaviti započete izvidaje, naznačivši razloge za to. 0 iom će on obavestMi di'žavnog tužioca, ako je zahtev uči-nio on ili druga koja javna vlast ili javni organ kaio i ako je prijavu podneo o&tećenik (§ 375. br. 1.), odnos.no privatnog tužioca ako je on ipodneo zahtev (§ 375. br. 2.).
Protiv takvog sudijinog rešenja ima dr-žaivni ili privatni tužilac pravo žalbe okružmom sudu.
§ 380.
U izvidajima primenjivaće sudija piopise, koji vrede za istražnog sudiju, uz ova ograni-čenja:
1.	privremeni pritvor okrivljenika radi toga. da se đovede pred sud, dopušten je samo, ako je opasnost da će on pobeći, ili ako on na poziv su-iije, da dode lično, nije došao sudu. Putnicima će se dopustiti piodužesije puta, ako nema bo-jazni da će se time cssujetiti izviđaj ili izvršenje presude;
2.	ako se okrivljeniku ne može predati po-ziv, prekinuće se-ipostupak, diok se on ne nađe.
Post prcd sud. pojedincem sreakog suda, § 877.-378. 193
Ne sme se izdavati poternlca; u važnijim slučaje-vLrna može se jedino saopštiti javnim vlastima opis okrivljenikove ličnosti (§ 459. od. 7.);"
3.	pritvor se može narediti samo aiko je os-novana sumnja da će okrivljenik pobeći. Ak© se protiv pritvorenog okrivljenika ne drži odmah usmeni pretres (§ 376. od. 2.), ispitaće «e on pre pretresa. Otpuštanju uz jemsU'o ima i ovde me-sta. 0 postuipanju ® pritvore'nikom vrede piopisi za istražni zatvor (glava deseta III.);
4.	nije dopušteno pretresati hartije trečih lica ni uzapćivati ni otvarati pisma;
5.	sudsfei svedoci nisu potrebni ni kod koje izvidajne radnje;
6.	za suuLski veštačkj uviđaj ili za davanje veštačkog mišljenja dosta je i jedan yeštak;
7.	branilac se nikad ne određuje po službe-noj dužnosti; no aiko ga okrivljenik uzme, mcže «e on, ako je u pritvoru, iposavetovati « njim bez nadzora vlasti; i
8.	zaipisnik se mora načiniti samo za takve izvidaje, koji će se upotrebiti za dokass na us-menom pretresu i koje ne treba ponoviti na pre-tresu. Tnače je dosta, ako zapisničar ili sudija sam ulkratko pribeleži glavnu sadržinu onoga Sto ispitana lica iskazivala.
Protiv naredenja pritvora (br. 3.) dopuštena je žalba okružnom suau za dvadeset četiri sata po objavi naredbe. Inače će se žalba zbog povre-da u toku izviđajnog posfupka, izuzevSi žalbu po § 379., izneti u samom prizivu piotiv presude.
§ 381.
Svedoci se po pravilu ne zaklinju ni u izvi-đajima ni na u«menam pretresu. U meato za-Zakonik o Sud. Kriv. Postupkn	13
IU4 Postupak pređ sud. pojedincetn srcakog suđa, § 382.-383.
kietve može «e «udija zadovoijiti, da od svedoka traži svečano obećanje, da će govoriti istinu.
No ako treba utvrditi krivicu okrivljenika, koji taji, iftkazivanjem svetioka, a okrivljenik naročito zahteva, da se oni zakunu, ili ako «udi-ja drži (potrelmim. da «e. svedoci zakunu, jsvetio-ci će ee zakleti, ako protiv toga nema zakonskih smetnja (§ 178.).
Javni službendci, koji su zakleti za svoju službu a koji imaju kao svedoci da svedofte o fci-njenicama ili okolnostima, koje »u zapažali u vr-ftenju svoga zvanja ili službe> opomenuće se sa-mo na svoju službenu zakletvu. Ovo vređi i fca Žandarme i za lica vojne ipolicije.
§ 382.
Van islučaja, ipomenutili u § 370., prctres se naređuje po izvršenju potrebnih hsvidaja.
Na wmeni će se pretres, da bi j>ostiipak vredeo, pozvati okrivljenik, ofitećenik, ako već ni-je ispitan ili ako nije prijavio .svoje privatno-pravno potraživanje, pnivatni tužilao, gde on go-ni (§ 215. od. 2.) zatim državni tužilac ako je on to za vremena naivćito zahtevao. lwto tako po-"zvaće se i potrebni svedoci i veštaci.
Na pretres će se po potrebi pozvati i lica, "koja tsu inače ■zaintereKovana, a oštećenik će se, koji jfe već i«pitan i prijavio svoje privatno-
Sravno potraživanje ili aloo mu nijc data prilika, a ovo prijavi, obavest[ti o pretresu.
Ujedno će sš na pretres dobaviti svi pred-meti i dokazi, -koji su potrebni za pronalaženje istine.
§ 383.
Piemeni poziv za Okiivljenika sadrži naz-naku krivičnog dela za koje se on tuži, s bitnim
Posiupak pred sud. pojedinccm sreskog suda, § 384. 193
činjeiiicama i naredbu, da u oili-eđeni «at <lođe suau s dokazima za avoju odbranu ili <la dokaze blagovremeno saapSU sudiji, da ee uzmognu pri-baviti za uameni -pretres. (J pozivu ć*e ee douati i opomena, da će se pretres i u slučaju njegovog IzoKtaaika održati i izreći presuda, a ako to ne bi bilo mcjgućno, da će «e prinudno dove«ti.
Taj će se poziv po pravilu- tako udesiti, da okrivljeniku od dana dostave, ipo odbitku vreme-na potrebnog za put do suda pa <]o ča«a usme-nog -pretresa ontanu bar dvadeset ćetini sata. No u fiitnim slučajevima ili kad se tiče nranatnog krivičnog dela, a okirvljenik se nalazi u mestu, gde je sud, može >se ovaj rok i skratiti.
§ 384.
Okrivljenik ima pravo, <la uzme braniora iz-među liea, navedenih u § 58., uz ograničenja, po-menuta u § 09. Dužno'st je sudije <la ,pazi na o-držanje tih propisa.
Aiko okrivljenik nije u zatvoru, može ga u slučajai, gde njegovo Mčno prisustvo mije po-trelino, ako on neće lidno da dođe, na pretresu zaMupati opunomoćemk, koji za to mora. imati naročito punomoćje. Licinrn koja se, ma da nisu ovlašćeni branioci, bave zastupanjem kao zani-manjem, neće se dopustitt pristup «udu kao opu-nomoćenicima. Maloletnog okrivljen&a i lica, koja su pod starateljstvom, mogu i bez osobitog ]iunomoćja zastupati roditelji i drugi zakonski zastupirioi. Mužu će se uvek dopustiti da za«tu-pa ženu. Ali ako sud drživ da je za pronalaženje istine potrebno lifino -prisustvo okrivljtMiikovo, može uvek nare<liti da okrivljenik dođe lično na pretres.
Na zahtev okrivljenikov može sudija odgo-
13*
198 Postupak pređ sud. pojedincem sreskog suda § 385.—387
----1-----.---1
đitd ipretres, ako onaj dokaže đa zbog nesavlad-Ijfvih smetnja ne može lično đoćl na pretres.
§ 385.
Usmeni pretres vr&i nz sudelovanje zapisni-£ara starešuna sreskoga suda iii koji dTugi sre* ski sudija.
Za isključenje i izuzeće sudije i zapi&ničara primenjuju se naiedenja glave -treće.
Sudija, koj«i je vršio izviđaje (§ 377.), nije is-idjučen da vrSi ustmeni pretres.
Usmena se >preftres drži u mestu suda. Nd' u. hitnim slučajevima, naročito ikad je potreban u-vidaj, ili a<ko je to u interesu naročitog olakša-s nja dokaznog spostupka, može se pfetres odreditf i u mestu, gde je delo učinjeno ili gde se ima preduzetii uvidaj ako su ta mesta u području sre-skog suda.
i 386.
Državni tužilac u mestu okružnog suda, u čijem je podtučju sreski sud, može prisustvovati, stakoin usmenom pretresu o krivičnosm delu, koje se goni po zvaničnoi difžnosti, i upotrebiti j pravni lek pnotiv presude. No on može radi to-ga odredrti i svoga zamenika ili ovlastiti koj& urugo službeno lice u mestu gde je sud, da ga zamenjuje na pretresu.
Držav,ni tužilac ahože na u«menom pretresu zastupa i privatoiog tužioca na njegovo zahte-vanje i ua stavlja i predloge ako drži, da to nje-govo zastupanje traži javni ienteres,
§ 387.
Usmem je pretres pred sreskim sudom ja-van uz ogranjčemja, pomenuta u §§ 222.,—228.
Post prcd sud. pojedincem sreakog suda, § 877.-378. 197
Nt kad se 'pratres drži samo o krivifinom đelu, sa koje » goni na zahtev privataiog tužioca, mo-že se fekljufiiti javnost, i ako to sporazumno traže obe stranke.
Radi održavanja reda i dostdjanstva suda ima sudija, ikoji vrSi pretres, prava, koja ima i predsednik veća cikružnog suda ili sudijsko veće <§§ 229.-232.).
No protiv njegovih naredaba, kojima izrifie joovfiane Jkazne po §§ 230. i 231. ili dužnost sno-Senja troškova (§ 231. od. 2.) ima mesta žalbi, koja se mora odmah iajavita a koja se zajedno s pravnim lekom .protiv presuile, ako je ■Ovaj izjav-ijen.jpodnosi okružnome sudu.
Pretres se zaipofiinje objavom glavaie* sadr-žine zahiteva ili prijave (•§ 375. br. l. i 2.). Z&po-fieti ipretres dovrSiće se po mogućstvu bez pre-kida.*
Za dokazno postuspanje primenjivaće se pro-pisi za glavni pretrpe pred okružnim sudom.
. Po dovvšftnju dokaznog postupka stavlja svoj zahtev državni tužilac ili njegov zamenik, ako je došao na (pretres (§ 386.), ili vršilac duž-nosti državnog tužioca iM privatni tužilac, a po-sle njih oštećeniik.
Okrivljenik i njegov branilac ili zastupnik pozvaće se da izjave sve što imaju da nav^au u odbvanu.
0 pretresu će se odmah nafiiniti zapisnik, koji će iapitati i potpisati sudija sa zapisni-čaiom.
§ 388.
U SSbliko ne nađe, da treba odložiti usmeaii pretres radd potrebnih novih izviđaja, koje ne može odmah izvrfiiti, sudija će izreći presudu
193 Posiupak pred sud. pojedincem sreskog suda, § 389.
odmah po zaikljufionju 'prctresa i oltjaviće je s glavnim razloaima. Objavljivanje pm*ude može izuzetno odložiti najdalje aa dvadeset čctiri sata po svrSenom retre.su, ako za to ima važnih ra-zloga.
Okrivljeiniku, koji je osuđcn lislovno ili pro-tiv koga .se izriču mere bezbwlno.sti, .sudija 6e presudu uvek lifino saopštiti (§ ;isi). od. 3.).
I'resudu će »udija izdati u ovorenom prpjpi-su (§§ 292. i 293.) na zahtevanje 'okirvljeniku, dr-žavnom tužiocii (vršiocu dužmcisti državnog tu-žiior-a) ili privatnom tužiocu i oštećpniku. Ako je
0	delu, za koje se gom tpo službenoj dužnosti, iz-rečena presuda, kojom «e okrivljenik pasve ili delimice oslabodava od optužbe ili kojom se od-bija zahtev clržavnog tužioca 27(i. i 875. br. 1.), dostaviče se državnom tužiocu, ako nije bio na pretrewu ni on ni vršilac dužnasti tlržavnog tužioca. prepis (presudP i bez njcgovog zahteva.
Za vođanje zapi«nika o pretre.su, -za presudu
1	«adržinu prewude kako o krivici, kazni i mera-ma nezbednoisti tako i o privatno-pravnim ]»tra-žipnjima i o troškovima, kao i '/a olijavljivanje i izradu presuile juimenjuju se naredtMija. koja vrede u postupku pređ okružnim tiudom, u koli-ko u ovom oilseku nijc naređeno tlrukčijc.
§ 389.
Ako okrovljenik koji je uredno ijiozvan ne dođe u određeni sat na pretres, može ga sudija, ako smatra potrebtiim <la ga lično ispita, pozvati da Jično dođe ili da se, ako je već lično ipozvan pa izoNtao, tlovede. u koliko nije aslobođen cd duž-nosti da dođe lifino (§ 373. od. 2.).
Xije li lično prisustvo okrivljenikovo po-tvelmo ili je okrivljenik već iffpitan i tko svoju
199 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
oribranu, a nije potrebno njegovo »uočenje sa svedocima ili sa okrivljenicima, otpočeče sudija usmeni pretres u njegovom otlsustvu. pribraee dokasse pa issreći i objaviti presuilu.
Neće se iznicati ni saoitštavati ui4ovna oeu-da ni mere bezbedno«ti ako ji« okrivljenik od-sutan.
Presuda će se ctorivljeniku, ako je izi-ečnna u njcgovom oil«u«tvu, dostaviti u overenom pre-pisu s upustvom, kakve pravne lekove može upo-trebiti protiv presude. ako nije zadovoljan.
III. Pravni lekovi protiv presude sudije pojedinca.
§ 390.
Protiv presude sudije pojedinca (T. i II.) do-pušten je priziv.
0 prizivu piofoiv presude sudije jjojedinca kod okružnog suda rešava apelacioni sud, a o" priaivu protiv presude .sudije sreskog suda o-" ilmižni «ud.
§ 331.
Protiv presude, izrečene u ode«u«tvu okriv-ljemikovom, može ovaj, ako nije na zahtevanje otdolicden od dužnwti da dođe lično (§ 373, od. 2. i § 3sn. od. l.), pored priziva u roku, predvi-denu za izjavu ovoga predati i molbu za povra-ćaj u predašnje stanje, u kojoj opravdava «voje izostajanje. Atoo se na osnovu ove molbe po po-tre4ii izvrsenjem izviđaja dokaže, da okrivljenik nije mogno tloći na pretres zbog toga, Sto rau nije uredno dostavljen poziv za pretres ili »bog drugih nesavladljivili smetnja, narediće pr\x)-
200 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
»tppeni sudija novi usmeni pretres pa će po sa-slušanju stranaika i prrbiranju (lokaza ferećd i objaviti novu presiulu. kojom će ujedno poni-štiti rauiju ijiresudu. No pri izricanju nove pre-sude nije sudija vezan %a načelo §-a 327.
Protiv ove nove prosude dopušten je pniziv.
Ako okrivljenik na uredan poziv n'e dođe na novi pretms, staje ranija presuda preraia njemu na snagu.
Ako li sudija odbaei molbu za povraćaj u predašnje stanje, okrivljenik ima protiv tog su-diijinog rešenja pravo žalbe u roku od tr.i dana po objavljivanjju. Ta će se žalba podneti apela-ciouom ođnosno okružnom sudu zajedmo sa pri-zivom, akoje ovaj izjavljen.
§ 392.
Priziv se može izjaviti:
t. zbog povreda zakona (§ 335.);
2.	zbog odluke «uda o krivici (o dokazu či-njenica); i
3.	zbog odluke suda o kazni, o meraina bez-bednostii, o privatno-pravnim potraživanjima i o traškovima krivićnog potitupka, kao i zbog od-luke o priznanju ili nepriznaoiju olakšica pri iz-vršenju kazne (§ 332.).
Priziv zbog odluke o krivici, izjavljen u ko-rist okrivljenikovu, sadrži u sebi i priziv zbog odluke o kazni i merama bezbednoKiti, o privat-no-pravnim potraživaaijima i o troškovLma.
§ 393.
Priziv se može zasnivati na ovim povredama zakcna:
l. ako sud nije bio obrasovan, kako treba 111 ako je sudio sudija, koji je po ovom zakonu isključen («;§ 28.. 29. i 395.);
201 Pravnl lekovl protiv pres. sud. pojedinca, § 401.—4G2.
2.	protiv presude sudije pojedinca kod o-kružnog suda na svima povredamn,jpomenutim u § 336. br. 4,—10. i u § 837. br. 1.-^3., a protiv presude sr&skog sudije na svkma povredama, po-menutim u § 336. br. 4.—8. i u § 337. br. 1.—3.;
3.	ako sraski sudija nije bio mesno nadle-
žan;
4.	ako presudom sreskog sudije nije bilo refteno o zantevu.ovlašćenog tužioca ili vlasti ili nije bilo rešeno o sadržaju prijave (§ 375. br. 1. i 2.); i
5.	ako je sreski sudija izrečenom presudom prekoračio zahtev di'žavnog ili privatnog tu-žioca.
Piopisi § 338. od 3.—6. primenjuju se i ovde.
§ 394.
Priziy mogu izjavdti lica, ovlašćena po o-vom zakonu (§§ 324., 332. i 338. od. 6.). No pri-ziv protiv odluke o privatno-pravnim potraživa-njima može na štetu okrivljenikovu, koji je ogla-šen krivim, azjaviti privattti učesnik ako je sa svojim potraživanjem delimice upućen na gra-dan^ku parnicu.
Priziv se rzjavljujepismenb ili usmeno u za-pisnik kod suda, koji je sudio. za tri dana (§ 320.) po oiijavljivanju presude. Za dnžavmog tu-žioca atko nije bio na pretresu i za okrivljenika. protiv koga je izrečena presuda u njegovom od-sustvu, teče ovaj rok od dana dostave presude (§ 333. od. 1. st. 2.).
Na vreme izjavljen priziv zadržava izvrše-nje presude, ald >ne sprečava otipust oslobođenoga okirvljenika (§ 276. i § 280.) iz pritvora ili istra-žnog zatvora. Ako je priziv upravljen samo protiv odmerenja kazne, može osudenik započe-ti izdržavanje kaTaie.
202 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
Lice, tkoje je izjavalo priziv, ima pravo da za otiam dana p> izjavi priziva ili ako je ono pre izjave ili pri samoj izjavi zatražilo, da inu se do-stavi prepis presude, po dostavi ovoga, preda suilu opravdanje priaiva. U ovome opravoanju može ono da navede i nove dokaze i nove činje-nice, ako ih ima, naznačivši tačno sve okolno-sti, koje su pkiesne za ocenu važnosti tih doka-za i fiinjenica.
§ 395.
U izjavi ili u opravdanju priziva moraju se tačno navesti tačke presude (g 392.), kao i po-vrede zakona (§ 393. br. 1.—5. u vezi s § 336. i § 337.), zbog kojih se presuda pobija.
Ako se priziv izjavljuje u zapvsnikkod suda, pozvaće sudija žalioca da tafino navede tačke presude i povrede, zbog kojih se žali, pa će ga upozoniti ana posledice (§ 398. od. 1.) ako to ne učini.
Kajsno datu izjavu ili opravdanje priziva od-baciče sam prvostepeni sudija.
Protiv odbačaja dopuštena je žalba apelaci-onom odnosno okru^nom sudu u roku od tri dana.
§ 396.
Primerak opravdanja priziva dostaviće su-di.ja drugoj stranci, koja može za osam dana predati sudu pismraio ili usmeno u zapisnik svo-je protivrazloge. U ovima može ona navesti i nove protivdokaze, istaknuvši okolnosti, po ko-jima se može oceniti njihova važnost
Cim se predadu protivrazlozi ili ih se ov-la-šćeiiik odreče ili isteče osmodnevni rok, po-slaće se priziv bez odlaganja sa sipisima apela-cionom odnosno okružsoom sudu.
203 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
§ 397.
Apelacioni odnosno okruržni sud rešava o prizivu van sednice ili u sednici ili na javnom pretresu.
Van aednice rešava sudija, koji je odreden za izvestioca, s odobrenjem predseđnika veća o-tome, da spise odmah šalje višem državnom od-nosno državmom tužiocu na rasmatranje, ili o potrebi dopunjenja spisa ili dobavljanja razjaš-njenja o povredi formalnosti, i«tajknutoj u prizivu.
Ne traže li se niikakva dopunjenja ni raz-jašnjenja, većaće apelacioni odnosno okružni sud, čim -dnžavni tulilac vrati spi«e, o evakom prizivu u sedinici , saslušavši višeg državnog odnosno di'žavnog tužaoca:
§ 398.
Apelacioni odnosno okružni sud odbaciće odmah ili po pribavljenim razjašnjenjima priziv kao nedopušten, ako nade da ga je izjavilo lice, koje nije za to ovlaSćeno uopšte ili bar ne u onom smeru, kako ga je izjavilo, ili ako se uredno od-reklo ili odustalo od priaiva, ili da je priziv iz-javljen kasno ili da nisu ni u izjavi ni u oprav-danju pojedmce i određeno naznačene taćke pre-sude, protiv kojih je upravljen (§ 392. od. 2.) ili povrede zakona, ako je priziv samo zbog ov'ih izjavljen.
Osim toga odbaciće aipelacioni odnosno o-kružni sud priziv kako zbog povrede zakona tako i zbog odluke o krivici ili okazni, o merama bezbednreti, privatno-pravnim potraživanjima i o troškovima, ili o priznanju ili nepriznanj^ olakšica pri izvršenju kazne, ako nade da je oa očigledno neosnovan.
204 Pravnl lekovl protiv pres. sud. pojedinca, § 401.—4G2.
Rešenje za odbačaj ipriziva može «§ doneti i pri većanju o žalbi po. § 395. od. 4., ako je ova osnovana.
Apelacioni odnosno okružni sud može u sednioi, donoseći po snaređenju ovog §-a reSenje za odbačai priziva, vrtiti i svoje pravo, koje mu daje narectenje § 408. od 2., pošto o tom sasluša vićeg državnog tužioca odnosno državnog fu-žioca.
§ 399.
Ako ima da se rasmatra samo priziv, koji je upravljen jedino protiv izrečene kazne ili mera bezbednosti ili privatno-pravnih potraži-vanja ili tro&kova ili o ipriznanju ili nepriznanju olaikšica pri izvrSenju kazne (§ 392. br. 3.), a koji se nema odbaciti po § 398., doneće apelaci-oni odnosno dcružni eud odmah u sednici pre-sudu o samoj stvari, držeći se načela §-a 327. i § 334, od. 3.
Ako se povodom priziva zbog -povrede za-kona ili zbog odluke o krivici apelacioni ili okružni sud uveri, da se mora narediti novi pre-tres pred prvostepeniim sudijom. bilo zbog po-vreda bitnih formalnosti (postupka ili zbog ne-potpuaia ili neosnovana utvrđenja odludnih či-njenica u pobijauoj presudi ili zbog važnosti no-vih dokaza i činjenica (§ 394. od 4. i § 390. od. 1.), poništiće on prvostepenu presudu i uputiće stvar na novi pretres istome ili drugome prvo-steipenom sudiji svoga podrufija, koji će se dr-žati načela, izrečenih u § 327. (§ 358.).
Ako apelacionii odnosno okružni sud nađe da je sudija prvog stepena na štetu okrivljeni-kovu preteoračio optužbu ili zahtev tužiofiev (§ 393. br. 2. u vezi s § 330. br. 10. i § 393. br. 5.).
Pravnl lekovi protiv pres. cud. pojedinca, § 400. 20S
ili ipovredio materijalni zakon (§ 393. br. 2. u vezi s § 337. br. 1—3), đzreći će u «ednici sam presudu o stvari ako su u prvostepenoj presudi utvrđene ćinjenice, na kojima se po pravilnoj-primeni zakana mora zasnivati presuda.
Nove dokaze i ćuijenice «matraće apelaci-oni odnosno okružnii 'sud važnima, ako »u po-dobni da prikažu neiHpravnima one važne fiinje-nice, koje je aud prvog stepena uzeo za dokazane u presudi. Iiadi ocene važnosti tih novih dokaza kao i ćinjenica, iz kojih se izvodi kakva povreda zaikona, može apelacioni odnosno okružmi «ud odrediti nanoćitog sudiju da ih .prethodno hsvidi. Ako apelacioni odnosno. okružni sud nade da novi dokazi i ćrnjenice ni«u važne, ,neće ih uzeti u obzir.
§ 400.
Nema li mewta nijednoj od odluka. j>omenu-tih u § 398. i § 399., nareaiće se dan «a javni pretres o pnizivu i u koliko je upravljen protiv odluke o kazni, o merama bezbednosti, o privat-no-pravnim potraživanjima i o troškovima kao i
0	prizmanju ili nepriznanju olakžica pri izvršenju kazne.
Ujedno će apelacioni odnosno okružni sud u sednici zaiključiti o dokazima, koji su potrebni za javni pretres.
Pribiranje novih dakaza i činjenica (§§ 394.
1	390.), ako &u od va4nosti (§ 399. od. 4.), a napose wpitivanje novih svedoka i veštaka vršiće se na javnom pretresu, u koliko ih nije već pribrao ili ispitao naročito određeni sudija.
PonavJjanju dokaza, a naročito ponovnom is-pitivanju svedoka i veštaka, koje je već ispitao prvostepeni sudija, ima mesta na javnom pre-tresu samo onda. ako apelacioni odnosno okružni
206 Pravnl lekovl protiv pres. sud. pojedinca, § 401.—4G2.
jsuil nađe da' je to potrebno zbog znatne aumnje o istinitasti i potpunoNti utvrđenja činjenica, sadržanih u presudi iprvosteipenog sudije. Izu-zevSi ovaj slučaj, apelacioni odnosno okružni sud će na javnom pretresu uzeti za osnov svoga re-Senja zaipi®oike, ikoje je sastavio prvostepeni su-dija o dokaznom •postupkif.
§ 401.
Na javni će «e pretres pozvati blagovremeno vi&i državni tužjilac odno«no državni tužilac, cdnosno privatni učesnik kao tužikc, ako se tiče krivičnog dela za koje 'se goni po tdužbenoj duižnosti; privatni tužHac kad se tice krivičnog dela za koje «e goni «amo po privatnoj tužbi, i oni svedoci i veStaci za koje je sud tpo § 4U0. za-ključio da «e porovu.
Na javni ipretres pozvaće se vifti državni tu-f ilac' odnctsno državni tužilac i u onim slučaje-vima, gde je državni tužilac u javnom interesu prisustvovao usmenom pretresu pred prvostepe-nim sudijom. ako «e tiče i krivičnog dela, za koje se goni samo po privatnoj tužbi.
§ 402.
Poziv za okrivljenika udesiće se s obzirom na njegovu udaljenost od suda tako da mu ostanu bar tri dana za pripremu odbrane.
Ako je okrivljetnik u pritvoru van mesta ape-lacionog odnosno okružnog «uda, poučiće se, alco apelacioni odnosno okružni «ud drži da njegovo prksustvo nije potrebno radi pronalaženja istine, da mcfže mesto aebe poslati branioca a može mu po potrebi <i sud odrediti branioca iz mesta gde je «ud, ako ga on Jie može .nlatiti.
Pravnl lekovl protiv pres. sud. pojedlnca, § 403.—404. 207
I okrivljpniku, ikad njegovo lično pri«u«tvo nije potrebno: i privatnom tužiocu i jprivatnom učesniku kao lužTocu napomenuće se u jiozivu, da će «e i ako ne dođu, o prizivu presuditi po zakonu, uzevši u obzir ono što je navedeno u cpravdanju ili u protivrazlozima.
Oštećenik će se, ako nije ujedno i tužilac, obavestiti o javnom ipretresu uz dodatak, da mu stoji na volju, hoće li doći na pretres.
Ako su zaintemsovane stranke imenovale hranioca ili zastupnika, poskće se poziv i njima.
Lica, čije prisustvo apelacioni odnoHnq okružni sud drži potrebnim, upozoriće se u po-zivu, da će «e prinudno dovesti ako ne dođu.
§ 403.
PretreN pred apelacionim odnosno okružnim *uik>m je javan (§§ 222.—226.).
Za održanje reda j pratojnosti u zasedanju, za vodjeaije zapisnika o pretiwu, za presudu. ob-javljivanje i izradu presude. primenjivaće se naređenje glave sedamnaaste.
| 404.
Javni «e pretres zaipoćinje izveštajem jed-noga člana suda kao izvestioca. koji će, ne da-jući mišljenje i ne čineći nikakvega predloga, obuhvatiti tok doHadašmjega postupka, čjnjenice slučaja, koji .se pretresa, koliko jb to potrebno za ocenu priziva, i sporne taćke, koje odatle'pro-iatiču.
Deo prvostepene presude, aia ikoji se odnosi priziv, piočitaće se uvek zajedno s lazlozima, a ako predsednik ili sud drži potrebnim, pročilače se i zapisnik o pretresu prvostepenoga sudije.
208 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
štraiike mogu i na pretresu izneti move do-kaze i činjenice koje će «ud oceniti, da li su važ-ni i ida li će ih uzeti u obzir.
Alko je oikrivljenik ličsio prisutan, iispitaće se kao i spozvani svedoci i veštaci uz p-imenu propisa, koji vrede za glavrti pretres prea okruž-nim sudom.
Zapianik o izvidanju novih dokaza i činje-nica (§ 399. od. 4.), ako se ovo ne ponavlja na pretresu, pročitaiće se.
Bosle toga će se ipoavati lice, koje je svojim prizivom iaazvalo javni pretras, ako je prisutiio, da ovaj obrazloži, pa onđa protiraik da mu od-goviori. No okrivljenik ili njegov branilac ima uvek poslednju reč.
Bošto predsednik kjavi da je pretres dovr-Sen, «ud će većati, izreći i objaviti presudu, ako ne bi naSao potrebnim, da odloži pTetres radi novih 'dokaza.
§ 405.
Aipelacioni odnosno okružni sud, ako ne od-baci priziv kao nedopudten ili neosnovan (§ 398.) ili «e aie oglassi nenadležnim, poništiće presudu suda prvogtt stepena i izreći, držeći se načela § 327., presudu o samoj stvari po piopisima koji vrede za okružni eud kaia sud prvog atepena, u koliko u §§ 40G. i 407. nije Sto drukčije nare-djeno.
§ 406.
Ako apelacioni odnosno okružni sud poni-šti preeudu suda prvog stepena zbog povreda zakona, pomemutih u § 330. br. 4.—6. (§ 393. br. 2.), uputiće stvar na novi pretres istome ili drugame prvostepenom sudiji u svome području.
209 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
Nađe li a>i)elacioni odnoeno okružni toud da prvostepeni sudija nije stvarmo nadležan (§ 336. br, 7. u vezi & § 339. br. 2.), narofiito da je sudio o zločinstvu, za koje po zakonu nije aiadležan, poništiće na predlog vileg državnog odnosno dr-ža,YiK}g tužioca iprasudu suda prA'cg stepena i narediće da se predmet uputi nadležaiom sudu odnoano da se pokrene zakonski poKtupak.
§ 407.
U slučajevima, 'pomenutim u prvom odeljku § 406., može apelacioni odnosno okružni sud da izreče i presudu o samoj stvaTi i to prema nalio-đengu odmah ili docnije na pretresu, pošto po-pravi mocesnu radnju, za koju je našao da ne odgovara iprapisađiim foiTnalruastima.
Isto tako može okru&ni sud u slučaju, gde je sreski sudija sudio o zloćinstvu (§ 406. od. 2.), ako bi on za to zločijnatvo bio nadležan kao sud prvog stepena, odmah na predlog državnog tu-žiooe i s pristafnkom okrivljenikovim, ako su utvrđena sva obeležja toga zločinslva i ako nije potrebna novta priprema optužbe i odbrane, kao prvostepeni sud izreći i objaviti presudu o samoj stvari, ne obzirući se na prcpise, određene za po&tupak stavijanja pod optužbu.
§ 408.
Apelaaiotni odnosno okružni sud će se po pravilu ograničiti na taćke, na kojima se omiiva priziv. On može poništiti ili preinačiti samo one delove prvoHtepene preaude, piotiv .kojih je upravlien priziv, i samo zbog onih povreda za» kona, koje žalilac u prizivu naročito ističe ili jasno na njih upućuje.
Zakonik o Sud. Kriv. Postupku	14
210 Pravni lekovi protiv pres. sud. pojedinca, § 392.-393.
No ako se apelacioni ili okružni eud povo-dom ma fcijeg priziva uveri, da su povredeni pro-pi«i o stvarnoj nailležuosti sudova (§ 330. br. 7. i «. i § 338. ođ. 4.) ili da je na štetu okrivljeni-kovu ipovreden materijalni zakon (§ 330. br, l—3. i § 338. od. 5.) ili da su iste povrede, zbog kojih
i'e on doneo odluku u korist okrivljenikovu, od :orwti za ikoga od saokrivljenika, koji nije uop-iSte izjavio iprktiv ili ga nije izjavio u tom smeru, postmipiće po Hlužbenioj dužnosti, kao da je pri-ziv izjavljen zliog tih ipovreda.
§ 409.
Ako aijiekcioni odnosno okružni sud u «lu-čaju, gde je protiv okrivljenika izrećona presuda u njegovom odsustvu, povodom žalbe (8 3«]. od. 4.) nade, da je molba <žcrivljenikova za povraćaj u pređa&ije .stanje opmvdana, poništiće u sed-nici, «a«luSavši vifteg državnog oilnosno držav-aiog tužioca, pobijano rešenje i narediće novi pretres pred pnvostejjenim siulijom, koji mije ve-zan za načelo § 3271 (§ 3»1.).
Odbaci li apekcioni odnosno okružni sud žalbu okrivljeinikovu kao neosnovanu, postupiće aaprizivom, ako je ovaj spojen «a žalbom. prama prapisima §§ 398.-—408.
§ 410.
Protiv presude apekoionog odnosno okruž-nog šuda nema daljeg pravmog leka.
Zahtev za zafltitu zakona, za čije rešavanje je madležan Kasaoioni Sud, i ovde je dopuSten (§ 41. od. 2.).
Vanrednom postupku, predvidenom u § 354. I § 355. nema niesta u postupku pred sudijom pojedincem.
Pravnl tekovi, § 411; izvršenje presuda, § 412. 211
Protiv presude, koju je izrekao okružni sud kao nrvostepeni po § 407. od. 2., dopuSteni su svi pra\Tii lekovi Kao iprotiv svake druge presude okružnog suda kao prvostepenog.
§ 411.
Za ponavljamje ipostupka pred sutlijom po-jedincem .primanjivaće se piopisi §§ 3.)fl.—3154., •306.—308. i 371. s piomenama, u koliko 1h traiži postupak pred sudijom pojedincem i u koliko u ovom §-u nije drukćije naiecteno.
0 dopuštenosti ponavljanja postupka odlu-čuje sudija okružnoga iii sreskoga »uda, kod koga je raniji postupak bio u toku. Ako se do-pusti ponavljanje postupka, naređuje «e odmah usmeni pretres, izuzevši. da je okrivljenik umio <§ 370.). Piotiv odbačaja zahteva ima mesta S«lbi. 0 žalbi odlučuje apelaoioni odnosno okruž-
331 SUCl.
GLAVA DVADESET DRUGA Izvrienje presuda krivičnog suda.
§ 412.
Presude krivićnog suda izvršuju se kad su «tale na pravnu snagu. Na pravnu snagu staju presude, kad se više ne mogu pobijati redovnim pravnim lekom ili ako pravni lek po zakonu uoi>šte nije dopušten.
Ako ovai zakon ili zakon o izvršivanju kaz-ni lišenja slobode ne nareduje što drugo, nadle-žan je starešina onog suda, koji je izrekao prvo-stepenu prenudu, da naredi da se pravnosnažna presuda izvrši. Koliko on sam nije izvršna vtest, ufiiniće što treba, da se presuda, kojom je koje lice osuđeno na kaznu, pošalje izvršnoj vlasti u vernom prepisu s naznafienjem da je izvršna.
.14*
212
IzvrSenJe presuda, § 413.—414.
Ako ee pojavi isuminja o tumačenju presude, o danuStenosti iavršenja presude ili o računanju kazne, o uračunavanju pritvora ili Mražnog za-tvora, odlučiće o tome sud. Okružni sud. če pri ovaikvom odlučivanju saslušati državnog tuži-oca. Protiv rešenja suda imaju stranke pTavo žalbe za tri dana po objavljenju ili dostavi re-šenja. No ialbom se ne zadržava izvršenje, izu-aevši da sud ornredi druikčije.
Ako presuda potiče od višega suda, o sum-njama o tumačenju odlučiće taj sud, saslušavši višeg državnog tužioca odnosno vrhovnog držav-nog tužioca.
§ 413.
Prenuda, kojom «e optuženik pravnosnažno OHlobodava od optužbe ili se ova odbija, izvršiće se odmah i optuženik će se ako je u istražnom zatvoru odman pustiti u slobodu izuzevSi, da se iz dnigih zakonskih razloga mora još dalje za-di-žati u zatvoru.
Osioliođenora optuženiku daće se na njegov zahtev prepis presude.
I oštećenlku, koji je sa svojiin privatno-pravnim potraživanjem upućen na građansku pannicu, daće ise na njegov zahtev prepi« presude, fcoja mu je potrebna radi pokretanja ili produ-ženja građan«ke parnice.
§ 414.
Svaka pravnosnažna presuda, kojom je izve-sno lice oglaSeno krivim, kna se izvršitl odmah, čim je utvrđeno, da izvršenju ne stoji na putu nikakva smetnja (§§ 415., 418. i 419.).
213	IzvrSenJe presuda, § 413.—414.

§ 415.
Smrtna se kazna ne sme izvršiti (pre no što se utvrdi, tk osuđeno lice nije pomilovano.
Izvršenje smrtne kazne 4 kazne lišenja slo-bode obustavlja duševna ili jača telesna bolest, feod ženskih lica i trudnoća, sve dotle, dok ove smetnje traju, a kod porodilje dok ne prođe dva meseca od poiodaja. No trudnoća je smetnja iz-vršenju kazne lišenja slobode samo ouida, ako je u tako visokom stepenu, da bi se iporodaj imfeo dogoditi za vreme trajanja kazne.
Ako osudeno lice boluje od kakve zarazne bolesti, može sud odgoditi izvrSenje tih kaani. a kazaie lišenjaslobode i onda, ako kakva zarazna bolent vlada u najbližoj okolini osudenika, koji je u slobodi.
ICad bude osudeno svešteno lice na kaaiu s kojom sepo zakonu gsubi sveštenićki čin, obra-tiće ise pretlsednik suda prethodno nadležnoi du-hovnoj vlasti, da izvrSi raščinjenje najdnlje u roku od trideset. dana. Ako duhovna vlajst u tom roku ne izvrši raSčinjenje, narediće se .izvršenje i bez ovoga.
§ 416.
Smrtna se kazma izvršujo u iprostoru nepri-«tUpnom širog publici, sutra dain ksjutra >pošto se DHudenom icu saopšti da će se ravrftiti. Nede-Ijom i prazni'kom neće se smrtna kazna izvrši-vati. Ako izvnšmju smrtne kazne stoji na putu smetnje, navedene u § 415., neće se pomenuto saopštenje ni činiti, dok te smetnje oie prestanu.
Ovo saopštenje vrši »ud. koji je sudio u pr-vom stepenu, u rorisustvu dnžavnog tužioca i uraućuje osudeno lice, da se priugotovi za smrt, afeo želi uz pomoć svoga sveštenika, koji će mu se dati, ako ga sam ne izabere. Po potrebi upo-
214	Izvršenje presuđa, § 417.—418.
zoriće sud osuđeno lice, da se izvršenje kazne neće ničim zadržati, pa ni ma čijom molbom za pomitovanje.
0sim «lužbenih lica, koja su za to pozvanar mogu osudenika pohoditi njegovi rođaci i druga lica, s kojima on želi govoriti ili ih samo videti.
§ 417.
Izvršenje smrtne ikazne biva u prisustvu jednog sudije, zapisničara, državnog tužioca i sudnkog lakara. Pogubljenju će prisustvovati i nadležno duhovno lice.
0 čaisu i mestu izvršenja obavestiće se pred-sednik (načelnik) opfitine gde ,se kazna vrši', i branilac, da mogu izvršenju prisuatvovati. Pri-su«tvo je dopušteno i činovnicima suda, držav-nog.tužioštva' i ipolicijske vlasti i najbližim ro-đacima osudenog lica,
Lma li se smrtna kazna izvršiti na više osu-đenih lica, činiće se to redom, utvrđenim u pre-audi, ali taiko, da ni jedno ne vidi pogubljenje drugoga.
Leš pogubljenog lica predaće se na zahtev i'odacima, da ga sanrane posve jedđicstavno bez ikakvih svečanosti, ako prativ toga ne bi bilo kakvih osobitih smetnja; inaće će se leš ukopati na mPMtu, 'koje je za to odredeno.
• 0 pogiubljenju načiniće «e zapisnik, fcoji će se pohraniti u «pise, pošto ga potpišu sudija, za-pisničar, državni tužilac i lekar.
§ 418.
Početak izvršenja kazne lišenja tdobode, koja ne prelazi godinu dana, >može se na kratko vreme odgoditi, ako bi osudeniku, kad bi se odmah zatvorio, propali poljski radovi" ili dmga
IzvrSenje presuda, § 419.
215
zaiaila ili bi se ugroaila kshrana nevine mu po-rodiee ili iz drugiii važnih privmlnih ili iporo-dičnih razloga, a ne Iri hilo Niimnje, da će poheći ili bi za obeabeđenje izvršenja Jtazne dao dovolj-no jemstvo.
"Ovo odgađanje može na molbu dopustiti okružni «ud, sa«luSavSi državnog tužioca, jeda-' red najdalje na tri meseca, pošto je presuda «tala na pravnu sn&gu. Duže odgađanje, ali ne preko šest meseci može iz osobito važnih razloga do-pustiti «amo apelacioni eud na <i)redlr»« -voste-penog suda. Molba za ovo jpr^daće se sudu iprvog Ktepena, ikpji će je odbaciti, ako ne nade razloga, da je podnese s iprepoiiukom apelacionom sudu.
Nije iHJtrebno rešenje sudijskog veća kod okružnog suda aiko su preclsednik veća i držav-ni tužilac saglasni, da 'se dopusti traženo od-gađanje ili da se molba s preporukom podnese apelacionom sudu.
Piotiv rešemja prema gornjim piopisima nema pravnog leka.
No Ministar Pravde može, kad se pojave opasne zarazne bolesti, ili aiko to apravdavaju kđikvi drugi o«obito važni razlozi, više puta i na duže vreme ipo potrebi uz jemstvo, dopustiti odpađanje izvršenja kazne i kod dužih kazna lišenja slobode, u koliko ne prelaze dve godLne.
§ 419.
Izvršenje kazne lišenja slobode, izrećene protiv vojnog obveznika, u koliko ne pretoai go-dinu dana, odgodiće se na zahtevanje vojne vlasti, ako je osuđenik pozvan na vojnu dužnost, dok se ova ne svrši.
ICad traže osobito važni interesi vojne službe, može Ministar Pravde na zahtevanje
216
IzvrSenJe presuda, § 413.—414.
Miniist ra Vojaiog i Mornanire postupiti jio § 41S. od. 5.
§ 420.
Za urafiunavanje kstražnog zatvora u ikaznu merotlavni mi (pri izricanju presude pixqii«i kri-vičnog za'kona.
No i vreme. koje je lice osuđeno na kaanu lišenja Klobode provelo -u zatvoru po objavljenju prvostepene ipresude, uraćunaće «e u ikaznu, u fcoliko je početak izvršivanja kazne bio zadržan Ckolntestima, nezavksivim od volje osuđenikove, a naročito zl>og toga, Sto su pravni lek protiv prenude upotrebila lica. koja su i protiv njegove volje za to ovlašćena. To će ise vreme uračunati i onda, kad pravni lek, koji je upotrebljen u ko-niist oauđenikovu, bude <imao ma i dclimiona us-peha u pitanju o krivici, kazni i »sporednoj kazni kao i «!učaju, u bome -se presuda poništi po § 334. i § 355. od. 1. i izreče nova presuda, ipošto je proveden novi postupak <ili i bez ovoga.
To će «e vreme naposletku uračunati i u onu vremenu kaanu lišenja slobode, koja je od-ređena umesto Kraljevom milošću opiio^tene emrtne 'kazne.
§ 421.
Kazne lišenjem alobode izvršuju se prema propisima zakona o izvršivanju kazni lišenja slobode.
§ 422.
Ako se ima prema uslovno ORuđenom licu da utvrdi, da li je vreme kudnje proteklo bez prekcra, doneć« rešenje «ud, koji o tome u pr-
217	IzvrSenJe presuda, § 413.—414.

vom- Ktepenu sudio, a ako se ima da naredi i'zvr-šenje uslovne osude, o tome će doneti rešenje sikI, koji. je nadležan za delo, zbog koga se opo-ziva odlaganje fovršenja kazne.
Protiv takvih rešenja dopuštena je lioima. pomenutim u § 324., žalba u roku od tri dana po objavljenju ili dostavi rešenja. Zalba zadržava izvršenje.
§ 423.
Ako je krivićnom presudom izrečeno da oeudenik po izdržanju kazne ima iproterati iz cele države ili iz koje oblasti, izvestiće državni tužilac o tome radi daljeg naređenja Ministra Unutrašnjih Dela odnosno velikog župana ob-lasti, u fiijem je podrufiju sedište euda.
Ako se osudeniik ima proterati iz pojedinih mesta ili sreza, obavestiće -se o tome policijska <ili sre«ka vlast.
§ 424.
Novčana se kazna izvršuje taiko, da se o«u-denik ako je ne plati odmah po objavljivanju pravnosnažne presude, poziva da je plati u roku određenom u ipresudi, jer će se inače .prinudno »naiplatiti.
Prvostapeni je sud ovlaSćen, da na molbu osuđenikovu pioduži rok za plaćanje za neko vre-me, no najdalje za jednu godinu, računajući od da-na. kad je presuda stala na pravinu snagu; a može na molbu dopustiti, da se novčana kazna u istom roku isplati i u delimičnim otplatama. Nije ipotrebno rešenje siKiijffkog veća kod okružnog. suda, ako su predsednik i državni tužilac sa-glasni, da se takva molba uvaži. Protiv ovih re-šenja suda nema pravnog leka.
218
Izvršenje presuda, § 425.
Ako osuđeiiik u cstavljeiiom mu roku ne isplati novčanu kaznu ili delimičnu otplatu, na-platiće se pninudno.
Ako lii naplatom novčane kaane osuđeniku bio ugi'ožen opstanak ili ako bi on time bio spre-6en u isspunjenju svoje dužnosti, da izdržava po-rodicu ili da naknadi štetu oštećeniku, može mu sud na molbu dopustiti, da novčanu kaznu od-radi slobodnim radom u kortet fonda (§ 7.), ako u vreme molbe ima prilike za takav rad. Kaiko će se ova mera izvršiti, iprepisuje naročrita uredlm.
Ne može li se novčana kazna ni naplatiti ni otlraditi, doaieće sud rešenje, da .se zl>og nena-iplatljivosti ima izvnšiti kazna, kojom se po pre-tsudi zamenjuje novčana kazna.. Ako sud nije ■naredio tu kaznu, doneće naknadno rešenje, ko-' j>im novčanu kaznu zamenjuje kaznom Ikšenja tiloinde.
§ 425.
Naređenja §-a 424. od 1—3. o naplati novča-nih kazna pnimenjivaće se i na noiplaitu drugih novčanih svota, za koje je presuđeno, da se imaju platiti.
Presude. kojima je pravnosnažno izrečeno, da se ka-kvi predmeti imaju oduzeti, unidtiti ila neu-potrebljivim učiniti, izvnšuju se, ako ti predme-t'i misu već aia čuvanju kod suda, tako da se onu-denik poziva, da ih za osam cJana preda sudu; ako se ne odazove ovom pozivu, narediće nad-ležni sud ds se te stvari oiluzmu od osudenika ili od lica, kod koga se, ili od vlaati, kod koje se za nj čuvaju, i da se pohrane kod suda. Ako su predmeti oduzeti u korkst FonJa. pomenutog u § 7., prodaće se na najbližoj sudskoj javnoj pro-daji i i«pod piiocene a tnovac će ®e predati tome
Izvršenje presuda, § 426.—428.
21&
Fonclu; inaće će «e ti (piedmeti uništiti ili neupo-trebljivima u&initi, ako nisu podesni za krimi-nalni muzej.
§ 426.
Pravnosnažnom (presudom ili rešenjem izre-čene mere bezbednosti izvršuju se prema propi-sima uredbe, boju će izdati MinMar Pravde.
§ 427.
0 svakoj osudi izvestiće sudovi kaznenim li«tom državnog tužioca svoga podrućja kod ko-ga će se voditi kazneni registar o licima, osude-nim zliog zločinstva i zbog prestupa odvojeno. Uređenje tih registara radi omogućenja jedin-stvene statistike propisaće se naročitom ured-bom. Samo javfiim vlastima smeju «e davati ol>a-veštenja iz kaznenih registara (§ 4b2.).
Aiko su presudom izrečeni gubitak častnih prava ili druga^sporedna kazna ili koja mera tjezbecbiosti izvestjće sud, čim presuda steče pravnu.snagu, onu vlast, koja je nadležna da ipo ovome preduzima sve što je potrebno.
Ima li se po krivičnoi presudi zatvointi lice, koje zauzima javnu službu ili položaj, na koji treba postaviti zamenika, dontaviće se pravno-snažina presuda u vernom prepksu odmah njego-vom neposrednom starešini.
DužnoHt je državnog tužioca, da se stara oko tačmog vreenja ovih propisa o potrebnim o-baveštavanjima.
§ 428.
Pravnosnažne presude krmčmoga suda o " privatno-'pravnim potraživajnjima dzvršuje gra-
220 Vanredno ublaž. kazne 1 pomilovanje, § 429.—430
đarnski sud na zahtevanje zainteresovanog lica (§ 303.).
TroSfaovi krivičnog ipostupka, koji sa imaju naknaditi državi, naplaćivaće se pTema naređe-nju prvog d drugog odeljka §-a 424., a trožkovi izvrSenja kazne po naročitoj uredbi.
Za prinudno naplaćivanje troškova krivifi-nog postuipka. koji se imaju naknaditi državi, vrede wti propisi kao i za prinudno naplaćivanje novfianih kaszni. Za prinuamo naplaćivanje trofi-kova, "fooji «e imaju naknaditi privatnim licima (§ 317. S § 322.), primenjivaće se propksi gra-darvskog sudf4cog izvrSnog postupka.
GLAVA DVADESET TREĆA
Vanrsdno ublažavanje kazne i pomilovanje.
§ 429.
Ublažavanju i smanjivanju pravnosnažne izrećene kazne ima mesta po ovom zakonu (§ 430.) ili putem milosti, kad se ne stiču pretpo-»ta-vke ovoga zakona. OproStaju pravnosnažno izifčene kazne ima mesta samo putem Kraljeve milosti.
Kralj ima pravo pomilovanja od kazni, izre-fienih i o krivičnim dclima, za koja se goni po privatnoj tužbi.
I pored postupka, pokrenutog radi ublaža-vanja, ismanjenja ili oipnoštaja kazne, kao i u slu-čaju oproStaja kazne, može se zahtevati ponav-ljanje knivičnog postupka.
§ 430.
Ublažavanju pravmosnažno izrečene kazne. jma mesta, ako se, pošto je presuda stala na pra-
221 Vanredno ublaž. kazne 1 pomilovanje, § 429.—430
vdiu siiagu, pojave ublažavni razlozi, kojih nije bito, kad se isricala ipresuda dli se bar onda nije anaio za te razloge, a ovi bi očigledno prouzio-kovald blaže odmerenje kazne.
U ovakvom će slučaju okružni sud dli sudi-ja pojedinac okružnog suda. koji je izrekao pre-sudu >po službenoj dužnosti ili po zahtevu držav-nog tužioca ili osuđanika ili njegovog bračnog druga ili rođalka (§ 324.) 5im se uveri, da postoje tabvi razlozi, pošto easluša državnog tužioca, redložiti apelacionom sudu, da kaznu ublaži. reski sud podnosi ovaj predJog preko ckružnoga Kuda, ako je ovaj odmeravao kaznu (| 398. od. 4., § 399. i §§ 405.—409.). U taifevom će slućaju i okružttii sud, saslušavSi državnog tužioca doćiati svoje mišljenje. Nađe li sud da zahtev stranaka za ublažavanje kazne nije osnovan, odbaciće ga.
0 predlogu suda prvog stapena za ublaža-vanje reSava apelaoioni sud, saslužavSi višeg dr-žavnog tužioca. Ako je kaznu odmerio Kasaci-oni Sud (§ 344. od. 3., § 349. br. 3., § 350. br. 5., §§ 352. do 355. i 357.), a apelacioni nud prihva-ti predlog za ubiažavanje, ipodneće ga Kasacio-nom Sudu, koji će o njemu doneti konaćno re-šenje, saslulav#i vrhovnog državnog tužioca.
Pnotiv rešenja sreakog, okružnog i apelaci-onog suda, kojim se odbacuje zahtev ili predlog za ubiažavanje kazne, nema pravnog leka,
Zahtev za ublažavanie kazne ne zadržava izvršenje kazne, izuzev&i da sud prvog sitepena, preporućujući ublažavanje, naredi da se izvrše-nje zadrži.
§ 431.
Postuipak za pojedinačnu amnestiju, pošto je presuda stala na snagu ili je već i izvi&ena,
222 Vanredno ublaž. kazne 1 pomilovanje, § 429.—430
iao i pwtupak za ublažavanje, smanjenje ili o-proštaj pravnosnažno izrečene kazne putem milo-sti može we ipokrenuti ipo službenoj dužnoeti ili ma po čijoj molbi. Ovaucvom ipostttpku ima me-sta i bez pcwredovanja sudova, azuzevSi da se tiče pomilovanja lica, osuđenog na smrt (§ 283. i § 35«.).
Ove mollie ne zadržavaju po praviju izvr-Šenje. No ako Kraljeva kaijpelarija o molbama koje se njoj upućuju, ili ako Ministar Pravde iz-da kakvo naiočito upustvo o postupanju. s tim molbama ili-o odgađa-nju izvršenja, postupiće se po tome upustvu. Osim toga može «re«ki sud na-rediti, da se počeka sa izvršenjem kazne koju je on izrekao, ako se moiba osniva na okolnostima, vrednim'oHobitog obzira, koje su se pojavile tek po izrečenoj pre.sudi, i ako bi se inače cilj molbe posve ili delimice onujetio.
§ 432.
Nema li nikakvog mpustva od Kraljeve kan-celarije ili Ministra Pravde, upućivaće se molba za pomilovanje sudu, koji je izrekao presudu u prvom stepenu. Ovom će se audu slati i molba za pomilovanje osudenika, koja je. ,poSto je za-početo izdržavanje kazne, (predata stareSini za-tvora ili upravniku kaznenog zavoda ili činov-niku koji je izaskt radi pregleda zatvora ili kaznenog zavoda, s izveStajem i mišljenjem starešine iii upravnika o vladanju i zdravlju osu-donikovom.
Sud, kome -stigne molba za pojediaiaćnu am-nestiju ili pomilovanje, i-Sjpitaće je, ako je nadle-žan okružni sud, sasIušavSi državnog tužiioca. Ako aud prvog stepena nađe da nema osobito važnih razloga sa amnestiju ili ipomilovanje. od-
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 223
b'aciće molbu. Nađe li da ih ima, poslaće molbu sa svojim mišljenjem i ^pMma apelacionom .su-du, i to srtvski vsud preko okružnog suda. ako je ovaj odmeravao kaznu (§ 398. od. 4., § 399. i §§ 405.—4(19.). Apelacioni će sud, .saslušavši višeg državnog tužiocd, doneti rešenje, kojim molbu ili odbacuje ili je «a svojim mišljenjem i mišlje-njem nižih sudova i «a svirn spisima poflnosi Mi-nistru Pravde na dalje re-Senje,
Ako je sam Kasacioni Sud «udio u -stvari (§ 344. od. 3., § 340. br. 3., § 350. br. 5., §§ 352.— 355. i § 357.), poslaće «e predlog apelacionog su-da «a »vima spisima Kasacionom Sudu, koji će, sa«lušavSi vrhovnog državnog tužioca, rešiti da li molbu odbacuje ili preporučuje. U poslednjem slučaju poslaće spi.se sa .swjim mišljenjem i miš-ljenjem nižih isudova Min-iistru Pravde.
Protiv rešenja ma koga suda, kojim se od-bacuje molba za amnestiju ili pomilovanje, ne-ma pravnoga leka. Na vi-Si nalog sudovi će pod-neti «voj izveštaj «a već datim miSljenjem i ako je ovo prot'ivno amnestiji ili pomilovanju,
" GLAVA DVADESET ČETVRTA NAROČITE VRSTE POSTUPAKA. I
Postupak protiv mlađih maloietnika. 1. Sudija za miađe maloletnike i njegov postupak.
§ 433.
Mlađi maloletniri sii po ovom zakonu ona lica, koja su u vreme ućinjenog krivičnog dela navršila četrnaestu a ni«u navršila sedamnae-stu godinu.
§ 434.
ICod «vafeog okružnog suda owovaće se na-ročiito odeljenje kao „Sud za mlade maloletnike".
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 224
Optužbu zaatupa državni tužilac za mlađe maloletnike, koji će se tpostaviti u mestu okruž-nog suda.
U ipostmpku pred okružnim sudom tkao su-dom za mlađe maksletnike mora mlađi malolet-nik imati branioca. Ne izabere li ga on sam iM njegov zakons'ki zaetupnik, postaviće mu ga su-dija za mlađe maloletnike ma u kom bilo delu postupka, u koliko se koM od ovlaSćenih brani-laca ne javi sam dobrovoljno za to.
§ 435.
I kod sreakih sudova, gde ima fekuenih su-dija i piiOKtorija, podesnih za odvojeno postupa-nje 'protiv mlađih maloletnika, i u fiijem sedkiStu ima ipedagogijeki obrazovanih lica ili udruženja za zaStitu maloletnika, osnovaće Ministar Prav-de uredbom naročito odeljenje kao »Sud za mlađe maloletnike". Ovaj će sud obuhvatiti područje svoga suda i jednog ili više susednih sreskih su-dova, kod kojih nema uslova, da se ©snuje maro-oito odeljenje kao sud za mlade maloletnike.
Postupak i suđenje vrši i ovde sudija poje-dinac kao sudija za mlađe maloletnike (§ 9. br. l.).
§ 43S.
Za svaki sud za mlađe maloletnike imeno-vaće na tri godine predsednik apelacionoga su-da kod sudova svoga područja iz broja kskusni-)ih sudija dotičnog suoa sudiju za mlađe malo-latnike, a viši državni tužilac postaviće za okruž-nl sud kao sud za mlađe maloletnike držav-nog tužioca za mlađe maloletnike iz broja čla-nova državnog tužioštva u mestu okružnog su-da. Ovo će se imenovanje i postavljanje 'po po-
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 225
trebi iprodužavati i dalje od tri do tfci godine.
Gde ustreba, može ee odrediti i više sudija za mlade maloletnike. No u slučaju da sudija za mlađe maloletnike bude eprečen da vrSi svoj po-št9 ođrediće Btarešina dotiičnog suda zamenika, koji će moći izvršiti i svfc jpreko potrebne služ-bene radnje u stvarima mlađih maloletnika.
Sudovima m mkđe maloletnike može se uredbom ipoveriti potpuno ili delimićno vršenje poslova stamteljdse vlasti za lica, protiv kojih ti sudovi postupaju zbog krivičnog dek.
§ 437*
U koliko se u ovom odseku za postupak: ,su-dova za mlađe maloletnike ne naređuje što druk-ćije, primenjivaće se i drugi propisi ovoga za-kona.
Postmpak protiv mkđih maloletnika- zapo-činjaće se i dovršivaće se hitno.
| 438.
Ako su u krivićnom delu sudelovali mlađi maloletoici i druga lica starija od sedamnaest godina, izdvojiće se postupak piotiv mlađih ma-Metnika. Ako izdvajanje ne može biti bez štete za sam postupak i presuđenje stvari, odlućiće o tome konačno po predlogu sudije za mlađe ma-loletnike kod okružnog suda okru&ii sud (§ n. br. l.), a kod srestoog suda istarešina sreskog su-da, i ako je ovaj.u isto vreme sudija za mlađe maloletnike. Bez ovog rešenja redovni sud ne može protiv mlađeg maloletnika produžiti po-stupak (§ 200. od. l.).
No svakako valja paziti, da mkđi malolet-nici ne dokze u dodir s oilraslim okrivljenicima, a naiočito onda, kad se već u toku izviđaja po-
Zakonik o Kriv. Sud. Postupku	15
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 226
kaže oreko potrelmim, ila se naredi ograničenje «lol)Otle mlaaih maloletfnika, a nema mogućniosti, da se mlađi maloletnioi za vreme postmpka sme-ste u kakav iprivatan ili državni zavod ili u koju podesnu porodicu, niti «e to može zameniti dru-gom merom ni ipomoću udruženja za zaštitu ma-lolatni'ka.
Nije li izdvajanje ipcstupka bez štete za sam jtostupak nikako moguće, stvar će istraživati, pretresti i presuditi redovni sud, koji će se, u ko-liko se tiće mlađih maloletnika, držati .propisa krivićnog zakona, ikojii vrede za mlađe malolet-nike, s primenjivainjem mera, koje su u ovom od-seku predviđene.
Ako mladi maloletnkk pre pokrenutog ili dovršenog portupka navrSi «edamnae«tu godi-nu života, ipo«tUipaik će «e započeti ili produžiti pred redovnim sudom, ikoji će »jmk primenjivati mere, određeme za matoletnike, no >reimo za delo, koje je on učinio ikao mlađi maloletnik, izuzev-ši vanpitanje. Ako retiovni sud u takvom slučaju
Jjresudom rareče upućivanje u zavod za poprav-janje, posiaće se spi«i Mmistru Pravde, da na-redi u koji će se zavod za popravljanje uputiti.
§ 439.
Sudija za mlade maloletnike, ako nade da je nadležan, narediće potrebne izviđaje, čim pri-mi prijavu prOtiv mladeg maloletnika zbog iri-vičmog dela, spo predlogu državnog tužioca ili kod dela, za koje se goni po privatnoj tužbi, po zahtevu privatnog tužioca, a Rod sreskog suda,
fde ne bude ovlašćenog tužiooa, i po službenoj užnosti. Ove će iavidaje vrAiti on sam lično 111 pomoću javnih organa i vlasti ili pomoću pouz-danika, koje on odredL
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 440.—442. 227
Rouz^laniike će nudija zaveriti (§ 440.) i dati im uputstva, šta <5e i kako će imati izvideti i nje-mu pwmeno ili usmeno u zapisnrk podneti iz-veStaj.
§ 440.
Za pouzdan'bke može sudija za mlađe malo-letnike ipostaviti i aaveritd čestita i poualana mu-ška i ženska lica, inaročito iz krugova, koji se bave va«pkanjem mladosti i negovanjem siro-■čadi, u koMo su ta lica u tatkvim >prilikama, da se mogu baviti mlađim maloletnikom i biti mu od pomoći «avetom i staranjem oko podesnog za-poslenjft i čestitog života.
Radi uspešnog hsbora pouzdanika može ee «udija obraćati na >sve vla>sti,.na udruženja za za-Stitu i vaspitanje maloletniika kao i na svešteni-ke i učitelje.
Pouzdanici će povremeno izveštavati sudi-ju i o vladanju mladeg maloletnika, koji je po-veren njihovom starcmju i nadzoru (§ 449. i § 454.), i obaveštavaće sudiju 0 »vemu, Sto su oni pribavili po njegovom pozivu đli bez ovoga.
čestite siromašne pouzdanike. koji <se u ve-ćoj meri i «a osobitom ljubavi Imve zaštitnim nadzorom oko ovakvih maloletnSka, može Mini-starstvo Pravde nagraditi.
§ 441.
Sudija za mlade maloletnike utvrdiće pre svega godine maJoletnikove, <pa će ga mpitati i pored dela i stanja stvari dzvideti sve što je po-trebno za ocenu individualnosti mlađeg malo--letnika, stepena duSevne i moralne zrelosti i ži-votnih mu prilika, kao i svih drugih priiika, pod kojima je i zbog kojih je učinio krivično delo.
15*
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 228
Radi toga če sudija modi po potrebi da čuje-i roditelje iM zakoaitikog za»tu;pnika, sve&teaiika, ufiitelja, gonpodara i lakara mlađcg maloletniikah kao i starateljs-ke d administrativne vlasti, dru-štva i zavode, koji «u imaU posla s tim malolet-nikom.
Oslobođenju od dužnosti svedočenja (§ 169), nema mesta u postupku protiv mlađih maloletni-ka, ako «e tiče samo posvedočenja činjenica, koje se odnose na utvrđenje individualnasti, stepe-na duševne i moralne zrelosti kao i na životne prilike maloletnikove.
Po potrebi može sudija i u toku postupka preduzeti pođesne privremene mere za «taranjev za zaštitu i za smefttanje mlađeg maloletnika, ako drži, da je opaano da on ostane u dotadaš-njoj svojoj okolini, kao i za odvojeno čuvanje u pođesnoj porodici. No ove mere može sudija pre-ma prilikama i u svako doba obustaviti.
Aiko mlađi maloletnik bude zbog krivičnog dela pritvoren kod koje druge vlasti, imače se on najduže za dvadeset četiri -sata predati sudu za mlađe maloletnike, a dotle če se čuvati odvo-jeno od odraslih pritvorenika.
Za ostvarivanje privatno-pravnih potraživa-nja (§ 295.) uputiče <se oštečenik na gradansku parnicu, ako bi se pretresom ovih zadržavao po-stupak protiv mlađeg ip^loletnika.
§ 442.
Cim sudija dovrši ipotrebne izviđaje, posla-6e spise, u koliko se ne tiče postupka po privat-noj tužbi državoom tužiocu za mlađe maloletni-ke radi predloga. U postupku po privatnoj tužbi pozvaće sudija privatnog tužiooa, koji je podneo prijavu, da pređa tužbu u noku od osam dana po prijemu poziva.
Sud. za nnlade malol. I njegov. postupak, § 445. 229
Državni je tužikc dužan što pre da ipreda svoj p-edlog sudiji za mkde maloletniike. Po-stupku o stavljanju pod optužbu ima ovde mesta saano kadse tiče zločinstva, u koliko već izvida-jima nije van svake eumnje utvrđeno, da mlađi maloletnik nije zreo da shvati prrrodu i značaj svoga dela i oa prema tome shvatanju radi.
U ovom iposlednjem i u svim drugim sluča-jima podno« državni tužilac samo oi>razk)ženi predlog za dalji ipostupak i naznačuje u njemu vaspitnu meru, koja bi se nmala primeniti, ili iz-javljuje da se nakzi osnova za pioduženje po-stupka. Ovakvu će izjavu učiniti državni tuži-lac, kad made da se nisu stekle pretpostavke, ko-je se po ovom zakonu moraju steći i m produže-nje krivičnog postupka protiv odrasiih lioa. Osim toga, može on učiniti takvu izjavu. ako je kri-vično delo tako -neznatno, da gonjenje zliog toga dela nije ni u javnom interesu ni u interesu bu-dućeg vladanja i moralnog razvitka mkđeg ma-loletnika.
Ako privatni tužilac u propusanom ioku ne preda tužbu, uzeće se da je odustao od tužbe, pa će sudija postupak obustaviti i po potrebi odre-diti mere, koje nađe uputnima za staranje i nad-zor mlađeg maloletniika.
§ 443.
Sudija može na predlog i izjavu državnog tužiooa, ako se ne tiče optužbe iz § 442. od. 2., i na privatnu tužbu odreaiti ročište, ako drži da dalje iitvrđivanje krivice i primena mere da se uputi u dj-žavni zavod za vaspitamje ili poprav-ljanje nije u -interesu duševnog i moralnog raz-vitka mladeg maloletnika. Na ovo će ročište poz'vati mlađeg maloletnika, njegovog branioca,
2.0 Sud. ze mlsđe malol. i njegov pcstupak, § 444.
a ako UKtreba, i roditelje ili zakonitog zastupnl-ka i pouzdanvka pa će, sasluSavSi ih o inerama, koje predlaže državni tužilac, ili o tužbi privat-nog tužioca, izreći i uz potrebno iiraucavanje objaviti rešenje, kojim može bez utvrđivanja krivice:
1.	da obuMt&vi postupak, ako je uveren, da je krivižno delo ipo«ve neanatno ili ako u«vaja iz-javu državnog tužioca, da nema osnova m pro-duženje poHtupka; il«i
2.	da naredi da «e mlađi maloletnik ostav-Ijakućnome kažnjavanju ilr, ako on pohada Akolu jli je već smešten u kakvom zavodu za vaspita-nje, kažnjavanju Skole ili toga zavoda, ili da mu dade ukor ili da ga otpusti na prokušavanje za vreme od jedne godine ipod aieprekidnim nad®)-rom zakonskog zastupnika ili pouzdanika, koga on odredi; ili
3.	da naredi da <se maloletnik radi vaspita-nja ili očuvanja od zapuštenosti preda podesnoj porodici ili privatnom zavodu za vaspitanje. No ovome ima mesta oamo onda, ako se on uveri, đa je.mladi maloletnik napušten ili da je već po-kazao znaike poikvarenosti ili da se s osnovom va-lja bojati, da će se u dosadašnjoj svojoj okolini pokvariti, bez obzira na to, da li je mogao ili ni-je mogao da shvati prirodu i značaj svoga dela i da prema tome shvatanju radi.
Ne dode li mlađi maloletnik na poziv «udije na roćište, niti opravda izostajanje, učiniće su-dija što treba radi njegovog dolaska, a može ga i dovesti pomoću poussdanika ili na drugi pode-san način.
§ 444.
Kad stavljanje pod optužbu (§ 442.) stane na snagu, narediće sudija usmeini pretres. Ovaj će
Sud. za nnlade malol. I njegov. postupak, § 445. 231
on narediiti i ipovodom drugog predloga kao i na privatnu tužbu, ako drži, tla bi se imalo rareći uipućivanje n državni z^ivod za vaspi/tanje ili po-pravljanje. Na pretres će sudija poavati mlađeg maloletnika i njegovog branioca, privatnog tu-žioca, kod okružnog suda i državnog tužioca za mlađe maloletnike, a kod sredkog ssu<la samo po njegovu zahfevu (§ 382. od. 2.), potrebne svedo-ke, veštake i -pouzdanike kao i <lruga liea, radi potrebnih razjai5injenja i obaveštenja. 0 pretresu iavestiće sutKja roditelje ili drugog zaikonskog zastmpnika maloletnikovog i onda, kad ih ne po-zove kao svedoke.
Alko poavani maloletnik ne dođe na pretres, može tse prema propisu § 443. ipo«lednji odeljak dovesti.
§ 445.
Za ksključenje javnosti usmenog pretresa i objavljivanje ipre«u<le primenjivaće se jproptei §§ 223.-226. PristUip na ipretres može sudija do-pustiti još samo članovima udruženja za zaštitu i vaspitanje maloletnika i licima, koja imaju o-pravdani interes da budu na pretresu. Bez do-puštenja sudije ne sme se štampom objavitđ ni tok ipostupka ni presuda protiv mlađeg malolet-nika, a i u dapuštenoj objavi ne sme ise naznafiiti ime maloletnikovo ni s početmim slovima. Pre-stup ovoga naređenja kasmi se po kriviičnom za-ktiu.
Nema mesta ni usmenom pretresu ni konač-nom rešenju stvari bez prisustva mlađeg malo-letniika.
Za ispit pozvanih lica vrede opšta pravila ovoga zakona.
Državni tužilac za mkđe maloletnike, ako
Sud. za mlade malol. I njegov postupak, § 433.-434. 232
prisustvuje i na pretresu pred sudijom za mla-đe malolrtnike kod «reskog isuda, ima u evom za-kljućnom predlogu izjaviti, kakve mere drži da ■su na mestu u imteresu maloletnika. 0 njegovom predlogn mogu se bSjassmti i branilac i roditelji ili drugi zakonski zastnpnik maloletiniika i pou-zdanik.
§ 446.
Sudija nije vezan za predloge stranaka (§ 44."i. od. 4.). On može na osnovu usmenog pretre-sa ipo svom «lobodnom uverenju izreći:
1.	presudu kojom oglafiuje mlađeg malolet-nika krivfm za u6injeno krivično delo, ako snađe da je on zreo, da divati prirodu i značaj svoga dela i da iprema tome «hvatanju radi, pa naređu-je upućivanje u dvžavni zavod za vaapitanje ili popravljanje; ili
2.	presudu, kojom ga osloboctava od optužbe iz razloga. pomenutih u § 2S0.. ili zl>og toga, Sto ga ne drži zrelim, da shvatl priiodu i značaj svo-ga dete i da prema tome shvatanju radi, Mi Sto je uveren. da je kriviično delo posve neznatno, No i u ovakvom slučaju ikao i u slučaju kad op-tužbu odbije (§ 270.) može ^udija narediti koju od va.spitnih mera, naznačenih u § 443. br. 2. i 3. koju nađe za potrebnu i ipod«snu u kiteresu du-ševnog i moralnog razvitika mlađeg maloletnika.
NezadDvoljnoj stranoi dostaviće se presuda u vernom prepisu, u koliko se dostavljanja nije odrekla.
§ 447.
Prot-iv reSenja. donesenih po § 443. br. 2. i 3., dopuAtena je žalba (§ 32S, i 330.), & iprotiv presuda, izrečenih po § 44«., dopušten je priziv <§ 392. i sU.
Sud. za mlade malol. § 448; izv. mera prot. ml. mal. § 449. 233
0 žalbi i o priaivu protiv odluka sudije za mlađe maloletnike kod okružnog sikla rešava apeiaoioni sud, a iprotiv odluka sreakog sudije okružni sud u stamom veću za mlađe malolet-nike.
Apelacioni odnosno okružni sud rešava
0	žalbi, sasluSavči višeg državnog tužioca odno-sno državnog tužioca m mlađe maloletnike.
Piotiv rešenja apelaoionog odnosno okruž-nog suda o žalbi nema daljeg pramog leka.
§ 448.
Apelacioni odnosno okružni sud za mlađe analoletnike rešava o pnizivu po pnopisima § 397.
1	sl. No i u sednici sa>slušava on osiin državnog tužioca za mlade maloletniike još po mogućstvu i branioca, ako je iarećend upućivanje u državni zavod za vaspitanje ili popravljanje.
0	usmenom pretresu, ćija se javinost isklju-ćuje prema propisu § 443. od. 1., izvestiće se u prvom redu pored mlađeg (malolotaifea i njegov branilac, koji ga je branio, njegovi roditelji ili njegov zakon.ski zastupnik, gosuodar ii pouzda-nik, ako se ne pozivaju kao sveuoci. Ako brani-lar ne dođe na prejres, može predsedaiik po služ-benoj dužnosti odrediti branioca iz mesta, gcle je apelacioni otlnosno okružoa su<l, ako to drži po-trebraim.
1	u postunku sudova za mkđe matoletnike ima mesta zantevu za zaštitu zakona (§§ 41., 337. i 410.).
2. Izvršivanje mera, naređenih protiv mlađih maloleinika.
§ 449.
Izvršenje otpuštanja na prokušavanie (§ 443. br. 2.) i staranje oko nadzora mlađeg maloletnika
234 Izvrš. merii protiv mladih maloleinika, § 450
za vreme prokušavanja pripada tiudiji za mlađe maloletaike, koji je tu meru odredio u prvom «te-pequk Qu će uputiti lice, kome je povenio nadzor i brigu oko nmloletni'ka. kako će ga izveštavati o njogovom vJadanju i životu.
Ako mladi maJoleteik za vreme iprokuša-vanja pre navrSene nedairameste godine ufiini krivrično delo teže iprirode, pokrenuće se zakon-«ki postupaJc (§ 439. i «].). Ako «e on oda pijan-čenju, nemorainom ili dkHni&kom životu ili ako inače pokaže anake nevaljalstva ili se ogreši pro-tiv cnaređ^nog nadzora i «taraaija lili aiko učini. po«ve neznatno toivično delo, a sudija drži da u iateresu duševnog i moralnog razvitka malolet-nikovog nisu uputne ni potrebne oštrije mere, može on, pošto utvrdi čmjeuice rii rasvetli stvar, doneti koju od naredaba:
1.	da «e produži vreme prokušavanja za još jednu godinu;.
2.	da se promeni staralac i pooštre nadzorne mere;
3.	da da mladem maloletniku ukor ili da nje-govo kažnjavanje ostavlja kući ili školi;
4.	da mlađi maloletnik ima da uči zanat ili da pohada koju Sfeolu, ikoja odgovara njegovim godinama, obrazovanju >\ njegovim piiilikama;
5.	da mlađi maloletnik ima odredenih dana dooi fiudiji radi polaganga računa o vladanju i žnvotu.
§ 450.
Sudija može naredbe, dopuStene po § 440. br. 1.—5., doneti pojedince ili ih po svom naho-đenju i više zajedno skupiti a one pomenute u § 440. br. 2.—5., i više puta ponavljati sve dok maloletnik ne navrši - dvadeset d prvu godinu života.
IzvrS. mera protlv mladih maioletnika, § 451. 235
0 ovim naredbama obavestiće sudiija stara-telja i državnog tužioea za mlađe maloletnike.
Protiv sudijinih naredaba ima samo dr-žavni tuišlac pravo žalbe okružnom odnosno ape-kfioiiom sudu, u koliko nije zadovoljan time, da mladi maloletnik ostaje i d&Ije na prokuSavanju. Žalba ne zadržava izvršenje.
Trtt-i-če li vreme iprakuSavanja, a druge mere nisu bile potrebne onim onih, koje «u jjomenute u § 449. br. 2.—5., ipostupak će se, koji je bio pokrenut, obustaviti. Inače će se postupak, u ko-liko ne bi bila dovoljna mera, naznačena u § 449. br. l produžiti i primeniti oštrije mere.
§ 451.
Vaapitanje je pod nadzorom javnih vksti u pode«nim 'porodicama i u iprivatro'm zavodima za vaspitanje ili u državnim zavodima za va-spitamje.
■O načinu vaspitanja u državnim aavodima iadaće Ministar Pravde u sporazumu s Mini-strom Prosvete uređbu, starajući se, da se mla-cHLm maloletnicima, koji «u uspešno učili u vre-me izvršenja ikrivičnog dek, po mogućstvu pru-ži iprilika za produženje mauka. S danom «me-štanja maloletnika u zavod za vaspitanje pre-eitaje za vreme, dok traje vaspitanje, očiuska ili starateljaka vlaet, u kol'vko «e t-iče vaspitanja maloletnikovog, i prelaai na starešimu zavoda.
Ako maloletnik, smešten na vaspitanje, po-što je proveo bar jednu godinu u zavodu za va-»pitanie, .pokaže znak ipotpunog pojiravljanja, može ga sudija za mlađe maljletnike, fcaslušavši njega, upravmiika zavoda, državnog tužioca za mlađe maloletmike, a po mogućstvu i lOditelje
236 IcvrS. mera protiv miadih maloietnika, § 452.
ili zakoaisk-og zastupoika, usIoaho otpustiti uz potlesan zaAtitni nadaor.
Pj'oteče li vreme od jedne gotline dana po usiovnom otpuštanju bez prekora, smatraće se maloletnik konaono otpuštenim iz zavoda, U ppotivnom «lućaju može isudija narediti, da se maloletnik |>onovo vrati u zavod, ako joS nije navrSio dvade.set i prvu godinu i ako nije učinio teže krivično delo.
Ako ovakav mlađi maMetnik, pošto je već navršio petnaest godina, u zavodu ili van zavo-da učini zločin«tvo, a zreo je toliko. da može da shvati puiiodu i značaj svoga dela i da prema tome snvatanju radi. iazniće se prema .pjopisi-ma krivjfmog zakona, koji vrede za starije ma-loletnike. Za druga krivična dela, kazniće se dl«cip]iai«ki, dok je u zavodu.
§ 452.
Osuda mladeg maloletnika na upućivanje ti zavocl za popravljanje izvrSuje «e u naročitom državnom zavodu za popravljonje maloletnika, "koji odredi Miiniistar Pravde. Ministar Pravde iadaće uredbom naiočite propise o tome, uzima-jući u obzir popravljanje maloletmika obukom i privikavanjem na koristan i praktičan rad. Za očiiLsku i hSta niteljskii vla«t vredi projiiiK § 451. od. 2. «t. 2.
Ako maloh'tnik svojim vladanjem 1 radom za vreme bavljemja u zavodu pokaže znak pot-pujiog oopravljanja, može ga Ministar Pravde na predlog uprave zavotla po izdržanju tri godi-ne, uslovno otpustjti i? zavoda, i to, ako nije još navršio dvadeset i prvu godinu, pod zaStitnim nadzorom, koji će narediti sudija za mlađe ma-lolotnike. Radi toga će starešina zavotla odmah
Izvr. mera protiv mladih malolelnika, § 453.-454. 23T
izvestiti sudiju o uslovnora otpustu, a malolet-nika upirt.itd da se javi sudiji za mlađe malolet-nike.
Ogreši li «e maloletnik. koji je uslovno otpu-šten iz zavoda, za vreme od jedne godine o duž-nosti, pod kojima je otipušten, tako da neina na-de za dalji njegov čestiti život, Miaiiistar Pravde-vratiiće ga u zavod radi daljeg popravljanja. Ako li takav maloletnik, pošto je navršio petnaest godina, u za\-©du 11 i van zavoda učlni zločm«tvo, poHtupiće se po § 451. od. 5. Po tome će «e propi-su postupiti, ako on učini i laikše knivično delo.
Proteče li vreme od jedne godirne po uslov-nom otpuštanju bez prekora. smatrače se takav maloletnik -potpuno slolKKlnim.
§ 453.
Ako *te za vreme ipopravljanja bar otl jedne-godtne po vladanju i po radljivosti mlađeg raalo-letnika vidi, da je za niegov trajmi moralni pre-obražaj i popravljanje kao i za tlalji njegov fie-stiti život potrebno samo vaspitanje, može sudi-ja za mlacfe maloletnikke po predlogu uprave za-vo la, izvršivši potreluie izvidaje, rešitii da «e o-dustaje od daljeg držanja u zavotlu za paprav-Ijanje i maloletnik predaje u zavođ za vaspitanje» u koliko već nije navr«io dvadeset i jetlnu go-tlinu.
§ 454.
Za uredan zaštitoi nadzor d za podmio sme-štanje uslovno otpuštenih analoletoika (§ 451. i § 4."i2.) staraće se sudija za mlađe maloletnike uz sudelovanje starešine zavoda, iz koga je to lice otpušteno, i uz sudelovanje pouzdanika (§ 440.) i udruženja za zaštitu maJoletnlka.
238 Nepozn. odsutnl iodbegli učiniocl kriv.dela, §455.-456
• Rađi toga će štareSina zavo<]a u iisto vreme, "liad mi«li da ot>pu«ti maloletnika, »poslati sudiji za mlade maloletnike »voj obrazloženi ipredlog u tom .smeru.
II.
Postupak protiv nepoznatih, odsutnih i odbeglih uKinllaca krivičnog dela.
§ 455.
Svako će se krivič.no delo, za koje se goni po službenoj dužnosti, i ako se ne sna ko ga je učinio ili je učinilac odmitan ili je odbegao, po predlogu državnog tužiora ili i po <4užbenoj dužno«ti 'izvideti, a naiočito niesovt fragovi u-tvrditi i pribaviti svi mogući tloiassi.
Aiko «e tiče dela odnirtnog jli odbeglog o-sumnjičenika, za koga bi odbrana bila obavez-na, ipostafviče imr se o njegovm troSku branilae po «la%beiioJ dilžnasti. Sveaoci će se u ovakVim izvidajiiiRa aakJetl
Tek onda kail se u stvari ne može ništa či-n?tf, .krivčni će se postupak do pronakska uči-nioca obustaviti a spi«i u arhivi pohraniti i ču-vati. Kad «e sazna za učinioca, postupaik će se niodužiti (§ 359. br. l.), dopunati i dalje po za-KOhu postupiti.
§ 456.
Tiče li se kavog odraitnog učinioca krivič-nog dela, za koga se izvesno ne zna, da li je od-begao, a nema ni uskn-a, da se prot4v njega i»tla naredba, da «e dovede i naredi pritvor (§112. i § 113.), staraće se istražni sudija da dozna, gde se on bavi, pa će tek onda, kad on na dofitavljen mu poziv ne dode sudu, izdati naredbu da se đo-
Nepozn. odsutni i odbegli uiinioci krlv. dela, § 457.-459.239
veđe ili će iprema okolnostima preduzeti koju od mera, koje >se projiisuju u narednim §§-ima.
§ 457.
Ako se ®m ili se po okolnostima može uzeti, da je osuinnjičeno lice odbeglo ili <la «e krije, ili a-ko .se ono tereti za zločiustvo, a ima okolnosti, koje bi opravdavaie, da se pritvori (§ 113.), iz-viaajna će vlast uz potrebnu obazrivost učiniti sve što treba, da seono dobavi. nrema prilikama i samim niretresanjem sfrana III razašiljanjem raspusa na druge vlasti, u čijem bi «e području moglo zateći kao i naročitom poterom, a u alu-čaju zločirnstva i poternioom.
§ 458.
Ako ima nade, da će se osumnjičeniik, ikoji je pobegao -ili se krije, moći stići poterom, nare-diće istražni -sudija, a u hitaiim slučajevima i sreski «ud i policijiska vlast, da ij)odu za niim u poteru određeni službeni oigani s nareubom, kojima mi sve vlasti dužne da idu na ruku.
Ovakvi organi mogu ipreći i granicu svoga sreza i prcdužiti poteru upravo do granice dr-žave.
§ 459.
Ako je odfiutno ili odbeglo lice osnovano o-sumnjii'eno za zloćinstvo, a nije poznato gde se Imvi. i ako ima uslova da se ono pritvori, nare-diče se za njim pkmena potera (poternica). Ovo će se učiniti i onda. kad je lice, osunvnjičeno zl»og zločinfitva, za vreme izviđaja ili docnije u tokujpostuipka pobeglo iz zatvora.
Poternieu nareduje okružni sud, a u hitnim slučajevima i sam istražni sudija.
240 Nepozn. ođsutni i odbegll učinioci kriv. deia, § 460
U poternici treba da «e pored im&na i pre-aimena osuranjičenog-Jica njegova lično^t po mo-gućstvu najtafinije opiše i aa se oznafii zlofiin-stvo, za koje ee goni, ipa da se sve vlasti zaraole, da to lice, gde god ga nađu, uhvate i sprovedu sudu, ikoji za to moli.
Poternica će se na najbrži nafiin dostaviti okružnim, sreskim, opštinskira i 'policijskim vla-stima, sudovima oaiog kraja gde m osumujifienik bavio, i drugim nadzornim organima u okolini.
Ako je ipotreba, može se poteimica objaviti u policijskom gloisniku a prema okolnostima i u drugim novinaina.
Ako se zna da se lice, koje se gohi poterni-com, bavi u tuđoj državi, a iina nade, da se po postojećim državnim ugovorima ili po usvojenoj uzajamnosti može zatražiti njegovo izdavanje, obratiće se okružni sud, saslušavši državnog tu-žioca, propisnom molbom Ministru Pravde, da poradi otko izdavanja toga lica (§ 498.).
Poteimica se neće nigde naređivati protiv lica, koje «e goni saono zbog prestuiJa. No ako je od važnosti, da «e dobavi takvo lice, jjoslafie se policijskim i drugim vlastima rijegov lifini opte s ipozivom, da ga potraže, i atko ga -prouađu, da izveste o tome sud, koji iin dostavi opis toga ■lica.
§ 460.
Onako kao u potermcama mogu se opisati i objavvti i predmeti, pribavljeni ili proizvedeni zloftinstvora. Ako se takav opis tifie predraeta od veće vrednosti ili takvih predmeta, po kojima bi se «ara ufiinilac mogao lafcše pronaći ili za budu-će preduprediti veće zlo ili Steta ili oštećeniku pribaviti nafcnada fitete, ralja takve predmete
Nepozn. odsutni i odbegli učiniod kriv. deia, §461.—463. 241
odmah objaviti. Tiče li se pravljenja lažnih no-vaca, izventiće se odmah Ministar Finansija uz opis falsifitkata.
Ko god šta zna ili sazna o takvim predme-tima, dužan je to odmah da javi vlasti.
§ 461.
Poternica (§ 458.) i opi« >predmeta (§ 460.), opzvaće se na isti način kako jsu objavljeni od-mah fiim prestanu raziozi iz kojih <su naređeni.
§ 462.
Okrivljeniku, kioji je odsutan ili u begstvu, a koji iajavi da je epremau doći pred sud, ako mu se zajemči sigui>nost za nesmetan elobodan dolazak, može Ministar 'Pravde, pribavivši miš-Ijenje višeg državnog tužioca 'kod apelacionog suda, u fiijem podrufiju je onaj sud, pred kojim je postuijmk u toku, -po ipotrebi i uz jemstvo, za-jemfiiti »igurnost, da će ®e za vreme, <tok se ne izrefie prvostepena presuda, ostaviti u slobodi.
Ovo vredi samo za ono ztočinstvo, za koje je dat stohodan dolazak. Stobodan dolazak pre-staje, ako okrivljenik ne dođe sudu na uredno dostavljeni mu ipoziv, a ne opravda dovoljno svo-je imstajanje, ili afeo se sprema da pobegne, ako izbegava (produženje istrage begstvom ili skri-vanjem svoga boravišta ili ako ne ispuni ma koii od uslova, pod ikojima mu je stobodan dolazak zajemčen.
§ 463.
Abo sva pokušana sredstva (§§ 450.—462.) da se odsutno lice, osumnjičeno za ztočinstvo, dobavi pred sud, ostamu bez uspeha i ako su iz-Zakonik o Kriv. Sud. Postupku	16
242 Nepozn. odsutnl i odbegl! ućinioci kriv. dela, §464.-465.
vršene sve patrebne i mogućne izviđajne radnje, krivični će se ipostupak do njegovog ck>bavljanja obustaviti i prodližiće se tek onda, kad se ono dobavi.
Nema mesta 'Stavljanju pod optužbu, glav-nom ]M'etresu i ipresudi piotiv odsutnoga lica, boje >se ne može pred sud dobavitL
§ 464.
Obustavljajući dalji postupak, sud će u svom rešenju utvrditi troškove krMčnog po-stupka, koji su do tada učinjeni. Ako sud drži, da se pribralo doTOljaio dokaza za venovatnost krivice odsutnog lica, može narediti da se radi obezbeđenja tih troškbva i najplate novčane ka-zne, »kaja bi ga verovatno stigla, kao i radi obez-beđenja naknade štete oštećpsniku, uzapte pojedi-ni preJmeti, koji wu svojina odsutnog lica.
Rešanje, kojim je naređeno to uzapćenje, ob-javiće se u_»Službenim Novinama« a >po potrebi i u drugim novinama o trošku odsutnog lica. S objavljeaijem toga rešenja gutai to lice pravo da ra«rpolaže sa uzapćenim ipredmetima.
Uzapćenje predmeta dignuće se i objaviće se, čim .prestanu pretpostavke uzapćenja.
§ 465.
Zbog nemogućnosti dobavljanja koga od vi-še okrivljenika pred sud ne sme se zadržavati do-vršenje postupka protiv ditugih prisutoih okriv-ljemika, izuzevSi da je prisustvo i onoga od pre-sudnog uticaja na uspeh postupka i da ima na-de, da će se onaj uskoro aobaviti. U poslednjem će se slučaju produžavanje postupka za kratko vreme prekinuti.
Naknada Steie neoprav. osud. Hcirna, § 466.—467. 243
GLAVA DVADESET PETA.
0 NAKNAOI ŠTETE NEOPRAVDANO OSU-ĐENIM LICIMA I 0 POVRAČAJU PRAVA, IZ-GUBUENIH PO KRIVIČNOJ PRESUDI.
I. Naknada štete neopravdano osuđenim licima.
§ 466.
Ko je neopravdano u krivi&uom postupku o-suden zbog krivičnog dela, ima pravo da zahte-va od države naknadu imovanske štete, koju je pietrpio po naopravdanoj osudi.
Meonravdanom smatra se osuda:
1.	ako je protiv lica, koje ^jc pravnosnažno osudeno, dconije na osnovu iponavljanja krivič-n^g po&itupka, dopuštenog u njegovu kori«t, po-novni krivični postupak •pravnosnažno obustav-Ijen;
2.	u svim slučajevima gde je pravnosnažno osudeno lice docnije pravnosnažuom presudom oslobodeno od optužbe ili je ova odbivena, izu-zevši da je odbivena zbog nesta&ice predloga ili zahteva ili zbog odustaje privat'iiog tužioca ili zbog nenadležnosti.
No zahtevu za naknadu štete nema mesta, ako je osuđenik svojim lažnim ipriznanjem ili i-nače namerno prouznokovao svoju osudu kao ni onda, ako iprotiv prvostepene presude, kojom je osuđen, nije upotrebio pravni lek, ili protiv pre-sude, izrečene u aijegoviom odsustvu, iz krajnjeg nehata nije molio ni za povraćaj u ipredašnje stanje, gde ovome ima mesta.
§ 467.
Zahtev, koji je na osnovu jpretpostavaka § 468. učinio ovlašćenik, iprelasi na njegovog brač-
16«
244 .Naknada Stete neoprav. osud. licima, § 468.-469.
nog druga, decu i roditelje, no samo u toliko. u koliko su oni po neopravi arvoj osudi izgubili iz-državanje, koje je pokojnik njima (po zai-onu bip dužan. Osim ovoga slufiaja mogu ista lica i pb smrti osudenikovoj, kad se steku ipretpostavke § 46(j., učinrti zahtev prema ograničenju prvog stava.
§ 468.
Pravo na naknadu Stete prestaje, ako ovlaš-ćenik ne preda nadleSnome sudu (§ 4U9.) svoj zahtev u soku od žest meseci ©d dana, ikad mu je saonštena tpravnosnažna presuda, kojom je o-slobođen od optužbe ili ova odbivena ili rešenje o obustavljanju 'postupka (§ 406.). Ovaj rok vre-di i za ovlašćenikovog bračnog druga .i rođake (§ 467.), ako ovlašćenik umre pre isteka poka, a da eam nije podneo zahtev niti ga se odrekao.
Ako li je ponavljanje krivičnog postupka u korist peopravdano osuđenog lica dopušteno tek po njegoTOj -smrti. ipreataje ipravo bračnog druga i n dbine na naknadu Stete, aiko svoj zah-tev ne podnese nađležnoni sudu za šest meseci od dana, kad je stekla pravnu snagu nova presu-da o oslobođenju od optužiie ili odbijanji ove ili novo rešenje o obustavi postupka.
§ 469.
Ovlaščenik (§ 467.) obratiće se radi nakna-de štete najpre Ministru Pravde. koji može o-drediti svoga zastupnika radi pregovora i porav-nanja s ovlaščenikom.
Ne dođe M do poravnanja ili ne dobije li ovlašćenik za mesec dana rešenje od Ministra Pravde, može on u ostavljenom roku (§ 468.) pod pretpostavkom, da se obratio Minisfru Pravde, predati svoj zahtev za naknadu štete krivičnom
Naknada Stetc neoprav. osuđ. licima, § 470.-471. 245
suJu prvag titeprna. feoji jp izirkao raniju )x»ni-štenu 'presudu.
Taj zahtev može ise .podneji pismeno ili us-meno u zapisnik kxi suda. U zahtevu imaju «e naznačiti okolnosti koje ga opravlavaju. vrsta i svota imovin«ke šteti*.
Sud prvog stepiena je nadležan zaotpočinja-nje postupka i za izviđaje. 0 samoni zahtevu re-Sava Kasaoioni Sud.
§ «0.
Sud, nadležan za izviđaje t§ 4(S{>.), učiniće po službenoj idužnosti potrebna izvidanja i pi'i-uraće dokaze radi utvrdenja okolnosti, kojima je ohrazložen zahtev, vista i vksina 3tete. Po po-trebi mogu «e ispitati evedoci i veštaci, ako u-streba i pod zakletvom. -No s potljednakom briž-ljivošću izvideće se sve okolnosti, koje opravda-vaju zahtev, <kao i one, koje ga pobijaju.
Kad se dovrše izvidaji, obavestiće se ovlaš-ćenik, koji ima pravo, da razmatm spise, s-upu-stvom, da može u roku od osam dana >pi«meno ili usmeno u zapisnik kod suda nredati svoju izjavu radi obrazloženja zahteva. Ivad taj rok i-steće, poslać.e se svi spisi, ako ovlaSćenik i ne preda svoju izjavu, državnom tužiocu, da i on u noku od osam dana iziavi svoje miSljenje. Čim ovo stigne, poslaće sud prvog stepena sve spise Ka^acionom Sudu na rešenje.
§ 471.
Kasacioni će Sud, ako ne smatra potrebnim dopunjenje izvidaja. otlrediti dan za avni pre-tres.
O pretrevu će se obavestiti ovlašćenik s na-pomenom, da može doći lično ili poslati koga ad-vokata <kao zastupnika ili, priloživši iiverenje vlasti da je siromah, u roku od tri dana po pri-
246 Naknada Stete neoprav. osuđ. licima, § 472.—473.
jemii obaveštenja zamoliti Ivasacioni Sud. da mu postavi zastupniJka.
0 pretresu obaveKtiče «e i vrhovni državni tužilac.
0 pretrasu će se ■načiniti zaipisnik.
§ 472.
Pretres se zaipočinje razlaganjem izveatio-ca koga m to odredi predsednik Veća o stanju stvari.
Posle toga obrazlaže isvoj zahtev ovlašćenik ili njegov zastupnik. Nije li doAao ni jedan od njih, pročitaće se izjava. ako ju je ovlašćenik predao sudu prvog stapena i izjava državnog tu-žioca. Na to daje svoju izjavu vrhovni držav-ni tužikc i stavlja evoj predlog.
Ako je stvar prema uspehu ipretresa zrela za rešenje, doneće Kasacioni Sud ocenivši paž-ljivo sve okiolnosti ipo svom slobodnom uverenju rešenje -kako o opravdanosti zahteva ■tako i o vr-sti i o iznosu štete, koja se iina naknaditi.
Novčane kazne i troškovi krivičnog ipostup-ka, koje je ovlašćenik iplatio na osnovu presude, kojom je bio osuđen, naknadiće mu se u ipotpu-nom iznosu.
Kasacioni Sud objavljuje svoje rešenje s ra-zlozima javno.
Na snošenie troškova. prouzrodcovanih i>o-stupkom za naknadu štete, može se osuditi liče boje je zahtevalo naknadu štete jedino ohda, ako je očigledno da je zahtev učinjen samo iz obesti.
§ 473.
Rešenje, kojim se određuje naknada štete ovlašćeniku, poslaće Kasacioni Sud sa spisima Ministju Pravde radi isplate svote, koja je odre-đena kao naiknada.
U isto će se vreme preko suda prvog stepe-
Naknada Stete, § 474.-475; povraćaj prava, §476.-477. ?47
na dostaviti strankama rešenje u vernom pre-pisu.
Ako Kasacioni Sud odbaci zahtev, vratiće .spi.se sudu prvog stepena radi saopštenja.
§ 474.
Nema mesta merama obezbedenja ni mera-ma izvršenja na potraživanja za naknadu štete, iitvrđerte <no § 472., osim jedino u korist potra-živanja za zakono izdržavanje.
§ 475.
Koliko u prethodnim §§ ovoga odseka nema naređenja za ipostupaik, primenjivaće se opšti propisi ovoga zakona.
II. Povraćaj prava, izgubljenlh po krivičnoj
presudi.
§ 476.
Postupak radi povraćaja po presudi izgub-ljenih prava (rehabilitacija) iprema propisima krivičnog zaikona može se otpofieti samo po mol-bi otiuđenikovoj ili po molbi njegovog bračnog druga, njegOve dece i roditelja, a ako je malole-tan, i po molbi njegovog staratelja.
Moiba će se predati ili pismeno ili usmeno u zaipisnik kod okružnog «uda, u fiijem području osudenik živi ili se bavi.
Moll>a može da sadrži zahtev, da se osude-nik oglasi samo dostojnim, da vrši odnosno sti-če izgubljena prava ili samo da se poništi protiv njega izrečena osuda ili za oboje.
§ 477.
Okružni će sud povodom predane molbe do-baviti spise od suda prvog ®tepena, koji je sudio, pa če pre svega utvrditi, da li se stiču pretpo-stavke krivičnog zaikona.
248
Povraćaj prava, § 473.-479.
Aiko se iz spisa vidi, da nije još proteikk} vreme, određeno zakonom m takav zahtev, odbi-će okuužni sutl molbu rešenjem i obustaviće po-stitpak. Ako li je zakonom određeno vreme pro-toklo, odrediće sud- sudiju, koji će izvršiti po-trebne izviđaje i utvrditl činjenice, na koje se poziva molitelj pa će prihrati dokaze kako o okol-nostima, koje su od Jkoristi osuđeniku, tako i one, koje su mu od Stete.
Radi toga može određeni sudija zatražiti izveštaj o vladanju osuđenikovom od sudova, upravnih i policijskih vlasti, u čijem je područ-ju osuđenik u toku zabonom određenoga vreme-na živeo ili se bavio, kao i od kaznenih zavoda, gde je osuđpnik kaznu izdržavao. Prema potrebi može sudija o vladanju osuđenUbovom i o tom, da li je naknadio štetu, koju je <xn svojim delom prouzrokovao, fepitati svedoke, abo ustreba i pod zakletvom.
§ 478.
Kako izviđajni sudija tako i zamoljene vla-sti imaju atrogo da paze da ®e izviđajima ne krnji društveni položaj osuđenikov. Zbog toga će il molbama, koje šalju po mogu<Sstvu preću-tati ikrivično delo, a svako pismo, koje se tiče-predmeta, elaće zatvoreno.
§ 479.
Na osnovu izvršenih izviđaja može izviđaj-ni sudija obustaviti postupak, ako se ne stiču pretpastavke, -odi eđene u krivičnom zakonu za povraćaj prava. Protiv ovakvog rešenja sudijina možp se asuđenik za tri dana <po objavljenju ža-liti okružnom sudu.
Ako sudija drži đa su se atekle sve pretpo-stavike, predaće izviđaje državnom tužiocu radi predloga. DrŽavni će tužilao proučiti spise i pod-nećeeudu svoj predlog.
249	Povraćaj prava, § 473.-479.

Predsednik. okružnog sutla uputiće etvar sudijskom veću na >pretres.
§ 480.
Predesdnik veća pozvaće na pretres po po-trebi osuđenika i diiavniog vužioca. Ako drži da je za potpuno razjašnjenje stvari potrebno, da se na pretres nojKrvu pouzdana lica ikao svedoci, pozvaće i ove. Ako je osuđenik prijavio branioca, i ovaj će ee pozvati.
Pretres «e vrSi u suidskom zasedanju uz potpuno iskljućenje javnosti s najvećom ited-njom lićnosti osuđenikove, po mogućstvu onoga dana, kad se p© drže krivićni pretresi.
Izostajartje moli<telja za povraćaj prava ne sprećava <S>vpšenje pretresa ni konačno rešenje stvari.
Ead se zaključi pretres, saslušaće sud stran-Ke pa će doneti i objavati svoje rešenje.
0 pretresu načiniće se zapisnik.
§ 481.
Ako sud drži da nisu ni dalja izviđanja po-trebna niti da se molba ima odbaciti, doneće re-šenje, kojim molitelja oglašuje dostojnim da vrši odnosno stiče izguuljena prava ili kojim nare-duje poništaj protiv njega izrečene osude i nje-no brisanje u kaznenim registrima i zabeleška-ma dižavnog tužioštva, upravnib i policijskih vla«ti ili i jedno i drugo.
Ovo će se rešenje po službenoj dužnosti po-slati vodiocima kasnenih registara, upravnim i policijskim vlastima radi znanja.
Rešenje će se u overenom prepiau predati i rehabilitovanom licu ako to zahteva,
Piotiv rešenja suda, kojim se žalba odbija fanaju molitelj, njegov branilac i rodbina (§ 476.) odnosno staratelj pravo žalbe Easacionom Sudu.
250
Povraćaj prava, § 473.-479.
Ako sud odbije molbu zbog toga, što još ne sraatra molitelja diostojnim povraćaja 'prava, može ovaj, kao i lica navedena u § 476., pnovi-ti molbu ipo i«teku godine dana ođ dana <kada je rešenje steklo pravnu snagu.
§ 482.
Sudskim rešenjem vraćaju se izgubljena po-litioka prava i mogućnost, da se opet steku iz-gubljeni položaj i druga lzgubljena prava.
Naredenjem poništaja izrečene osude oslo-bcdava se rehabilitovano lice od dužnosti da pred sudom ili ipred drugim vlastima na pitanje o ranijiim kaznama prizina, da je bilo kažnjeno za krivično delo, za koje je rehabilitovano. No poni-štajem izrečene osude ne dira se u iprava tre-ćih lica, što ih ova osnivaju na presudi,
Osim toga se u slučajevima poništaja osu-de ima u izvodima iz kaznenog registra kad se ovi daju sudovima i državnim tužioštvima, za tu osudu naznačiti, da je ipaništena. Kod svakog drugog davanja obaveštaja ili svedodžaba na o-snovu kaznenih registara pa ni u kaznenim li-stovima ne sme «e (poništena osuđa ni spome-nuti.
§ 483.
Troškove postupka za povraćaj iprava snosi (§ 313.) molitelj «amo u oncpi slučaju, ako sud odbije molbu zbog toga, što drži da osuđenik nije zaslužio povraćaj prava, inače uvek država.
§ 484.
U slučajevima, gde krivični zakon predviđa povraćaj i mogu6ne«t za sticanje izgubljenih prava samim istekom vremena, za koje je izre-cen gubitak častnih prava, osuđenik može ipo i-steku tog vremena tražiti od snda prvog stepe-
Povr. prava, § 485; pr. pomoć, Izdav. zloč. § 486.-488. 25!
na, feoji je iarekao duudu, da rau izda uverenje, da je po zakonu prestao osudom izrečeni gubi-tak častnih prava.
Pnotiv rešenja sunla, kojim ,se <to uskraćuje, ima molilac pravo žalbe prema prapksima ovog zakona.
§ 485.
Gde nema zakon&kih uslova za povraćaj prava može se ovaj postići samo putem Kraljeve milosti.
GLAVA DVADESET SESTA.
PRAVNA POMOĆ IZMEĐU DOMAĆIH I STRA-NIH SUDSKIH VLASTI. POSTUPAK RADI IZDAVANJA ZLOČINACA.
§ 486.
Za pravnu pomoć između domaćih i st'ranih suđtfkili vlasti, a naročito za postupak radi iz-davanja zločinaca, vrede pravila, utvrđena dr-žavniim 'Ugovorima.
JSTema li tih ugovora ili tiče li ®e pravnih akata, za koje u ugovorima nije niSta ili nije što drukčije utvrdeno, postupiće se po propisima §§ 487.-499.
§ 487.
Molbe (rekvizicije) domaćih sudskih vlasti za izvršenje procesnin radnja u krivičnim «tva-rima, upravljene sudskim vlast.ima stranih dr-žava, otipremaju se po pravilu diplomatskim putem..
Te molbe rešavaju strane siMlske vlasti po pi^pmima zakona svoje države.
| 488.
Molbe za izvršenje radnja, koje stignu od stranih sudskih vlasti, upućivaće se domaćem
252 
Pravna pomoć, izdavanje zlofiinaca, § 495.—896.
okružnom au<lu u čijem ipodručju živi ili m bavi lice kome se ima predati poaiv ili kakav drugi
ili koje se ima isipitati ili suočiti, odnosno u čijem ae ipodručju procesna raclnja ima izvr-Siti.
Za odazivanje tim molbama merodavni. su
SiDpisi domaćih zafeana. Takvoj molbi može sud a «e ne odazove, ako ie delo, koga se molba ti-če, političko krivično delo ili ako ipo domaćem krivičnom zaikonu nije krivično delo. Molbi za izvršenje presude stranog krivičnog suđa neće se odazvati.
Za ispit evedoka ili za izvršenje koje druge procesne radnje odrediće okružni sud sudiju ili će se radi toga obratiti nadležnom -sreskom sudu svoga područja. A<ko strana'sudska vlast traži, svedok će se d zakleti, u koliko po zakonu ima mesta zakletvi.
Ako se svedok poziva u stranu državu, na-rediće sud da mu se ipoziv dostavi s upustvom, da se ovome odaaove i da moie u ime fputnog troška i dangube tražiti potrebnu svotu, koja će mu se prema molbi strane sudske vlasti ispla-titi. 5im izjavi da <3e se pozivu odazvati.
Ako bi moiba strane sudske vlasti stigla neposredno domaćem sudu, izvršioe se tražena procesna radnja ako bi s odlaganjem bila skop-čana opasnost, i o tome će se odmah izvestiti Ministar Pravde, kome će se ujedno poslati nači-njeni zapsnik.
U sumnji, da li će se zadovoljiti molba stra-ne sudske vlasti, zatražiče okružni sud upustvd neposredno-od Ministra Pravde.
§ 489.
0 zahtevu sudske vlasti strane države, cla joj se jzda za zločinstvo okrivljeni ili osuđeni stranac radi gonjenja ili radi izvršenja kazne,
Pravna pomoć, izdavanje ziofiinaca, § 490.—491. 253
rešava okružni su<J, u fiijem podrufiju taj stra-nac živi ili «e bavi, ili ako se ovo ne <može uftvr-cliti, u uijem ^e ipodrufiju zateče ili pređ koji se (tovede. Ovaj je sud nađležan i onda, ako se iz-davanje takvog stranca po ptopisima krivifinog zakona kna ponuditi stranoj sudskoj vlasti.
Ak© li izdavanje okrivljenika ili osuđenika strana su(Mca vlast nudi ili se ovo od nje tra-ži, biće,. ako već nije nadležimst domaćeg euda utvrđema, nadležan onaj okrudžni «ud, koga za to cdredi Kasacioni Sud, saslušavši vrhovnog di-žavnog tužioca.
§ 490.
IzJavanje se traža i vrši diplomatskim putem.
Zahtevu Ktrane eudske vlasti za izdavanje mora da je priložen: taćan opis okrivljenikov radi utvrdenja njegove istovetnosti, uverenje o njegovom državlj^netvu, a za utvrđenje krivić-nog dela i osnova sumnje ili za dokaz osude po-trehni procesni spLsi u izvorniku ili u vernom prepinu, i to ili optužnica ili presuda ili poter-nica ili naredba za pritvor, ili koji apis, ravan ovoj naredbi, u kome je naznafieno jme okriv-ljeiiikovo. cdakle je, zanimanje, priroda, znafiaj. naziv i težina (kažnjivost) krivićnog dela kao i o«n°vi sumnje, napo^Ietku izvod iz teksta kri-vičnog zakona strane države, tkoji se ima prime-niti na delo okrivljenog ili osuđenog lica.
Ako su pomenuti prilozi sastavljeni na jezi-ku strane držove, treba da je priložen i prevod na jeziku zamoljene države.
§ 491.
Na piopisnu molbu (§ 490.) strane sudske vlasti za izcfavanje ili ako se ovo po propisu kri-
254 Pravna pomoć, izdavanje zlofiinaca, § 495.—896.
vičnog zakona ima ponuditi, domaći će sud o-krivljenog ili osuđenog stranca •pritvoriti ili će ućiniti što treba da ne pobegne, izuzevši, da je već prema samoj molbi ofiigiedno da nema me-sta izdavanju. Protiv takve mere nema pravnog leka, a nema mesta ni puštanju u slobodu uz jemstva
Privremeni pritvor stranca miože se u hit-nim slučajevima narediti i na neposrednu ma i brzojavnu (telefonsku) molbu strane sudske vla-sti i bez propisanih priloga ako «e u molbi izjav-ljuje, da je već izdana naredba za ipritvor. No jritvoreno lice pustiće se u slobodu, ako računa-] ući od dasia naređenja pritvora, ne stigne sudu, coji je naredio nritvor^ uredna propkma molba z& tri nedelje, ajko izdavanje moli koia »usedna država, ili za pet nedelia, ako to moJi Roja druga eviopska država. Za države van Eviope lok je deset nedelja. Zbog toga će se o naređenju ta-kvog pritvora odmah Izvestiti Ministar Pravde.
§ 492.
Pritvoreni stranao će se bez odlaganja spro-vesti istražnom sudiji, koji će pre svega utvrdi-ti njegovu istovetnost i saopštiti mu, da se tra-ži ili da se ima ponuditi njegovo izdavanje, zbog čega i na osnovu kakvih osnova sumnje, pa će mu dati -priliku, da se može opravdati.
0 iapitu ili opravdanju pritvorenog stranca načiniće se zapisnik. Bo ispitu uputiće ga sudi-|a, da može uzeti branioca, ili će mu ovoga, ako je po ovom zakonu odbrana obavezna, o njego-vom trošku odrediti i po službenoj dužnosti.
I 493. (
Okružni će sudK saslušavši državnog tuži-oca i branioca, a po potrebi i po dobavljanju po-trebnih razjaSnjenja ili obaveštaja, ispitati i
Pravna pomoć, izdavanje ziofiinaca, § 490.—491. 
255
iitvrditi, da li se stiču ili ne pretpostavke za izdavanje (§ 494.) kao i za predaju predmeta, na koiima je ili pomoču kojih je učinjeno krivično delo, a koji su uzapćeni fcod okrivljenog stranca.
Ako je protiv okrivljenog ili osudenog stran-ca kod domaćeg «uda u toku krivični postupak zbog kakvog dmigiog krivičnog dela, izjaviće sud u rešenp, da #e iadavanje, ma da se stiču sve pretpostavke, odgada do svršetka krivičnog postupka odnosno do izvršenja kazne, u koliko se traženi stranac radi prekida zaistarelosti ili radi predupredenja druge koje važne štete za saon po-stupak ne bi imao privremeno predati stranoj dr-žavi uz obavezu da se vrati, čim se postupak tamo završi.
Svako od ovih rešenja okružnog suda pod-neće se na dalje rešenje neposredno Ministru Pravde (§ 496.).
§ 494.
Pietpostavike za izdavanje jesu:
1.	da je utvrđena istovetnost okrivljenog ili csudenog lica i da to lice nije državljanin Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca;
2.	da je delo, zbog koga se traži ili nudi izda-vanje, zločinstvo kako po Krivičnom zakonu stra-ne države tako i po domaćem krivičnom zakonu, no da nije političko zločinstvo;
3.	da po domaćim zakonima nije nastupila ^starelost prava za gonjenje ili zastarelost pra-va na izvršenje kazne pre no što je lice, čije se izdavanje traži, pritvoreno ili na ispit pozvano i da izdavanje nije ni ipo državnim ugovorima ni po zakonima zabranjeno;
4.	da stranac čije se izdavanje traži, nije zbog istog dela od domaćih sudova već osuđen i kaznu izdržao dli da mu ova nije oproštena niti da je u pokrenutom krivičnom postupku pravno-
256 Pravna pomoć, izdavanje zlofiinaca, § 495.—896.
anairse ohiobođen, izuzevši <Ia se u ovom posled-njem slučaju po ovom zakonu stifiu uslovi za po-navljanje postupka;
5. da ima dovoljno dokaza i osnova sumnje za krivicu okrivljenog stranca;
8. đa je u slufiaju, gde se za delo, zbog koga se traži. izdavanje, po domaćim zakondma može goniti samo po privatnoj tužbi ili po predlogu ili po odobrenju ovlaSćenog lica, dokazano, da je povređenrk ili ovlašćeniK predao privatnu tužbu ili predlog ili odobrenje za gonjenje.
§ 495.
Ako izdavanje istog lica traži više stranib država zbog razlićitih krivifinih dela, daće se prvenstvo molbi za izdavanje one države, u fii-jern je području ućinjeno najteže krivićno delo, a ako su dela iste težine, državi, od koje je naj-pre stigla molba.
§ 496.
Ministar Pravde će ispitati svako rešenje suda. Nađe li sagktmo s rešenjem okružnoga suda, da se u istini oiiisu stekle pretpostavke za iadavanje, doneće rešenje, da nema mesta izda-vanju. Ako je o tome u sumnji, zatražiće još i reSenje nadležnog apelacionog suda, kome će sa~ opštiti svoje osnove sumnje. Ako apelacioni sud, saslušavSi višeg državnog tužiocaf donese reSfe-nje saglasno s rešenjem okružnoga suda, ovo je reSenje u pogledu pretpostavaka za izdavanje konaćno.
Nađe li okružni ili apelacioni sud da su se stekle pretpostavke za izdtavanje, Ministar Prav-de doneće rešenje, kojim se izdavanle dopušta ili ne dopušta. U rešeUjju, kojim se dopušta iz-dav&nje, Ministar 'Pravde napomenuće, da se
Pravna pomoć, izdavanje ziofiinaca, § 490.—491. 257
izdaDO lice ne može goniti ni kazniti za drugo pre izdavanja učinjeno krivićno delo nego što je ©no, za koje je izdavanje dopušteno ili ponu-đeno, ako se novom propisnom molbom za to ne dobije njegov naročiti pristanak, dalje da se iz* dano lice ne sme izdati trećoj državi radi gonje-nja za krlvično delo, učinjeno pre odobrenog iz-davanja.
0 svojim rešenjima obaveštava Ministar Pravde «ud uz povratak spisa, a vladu strane dr-žave diplomatsfcim jutem.
§ 497.
Ako prema rešenju (§ 496.) nema mesta iz-davanju, puistđće se pritvoreni stranac odmah u slobodu.
Ako je izdavanje odobreno, narediće okruž-ni sud, da se stranac sprovede.do granice dr-ža-ve, gde će ga na mestu koje će «e unapred ma i neposredn© utvrditi, pnimiti organi države, koja je tražila ili kojoj je ponuđeno iadavanje,
Ima li se rizdani stranac sprovesti preko oblasti koje treće države, a ovaj nije njen držav-ljanin, zamoliće se ova, priloživši u vernom pre-pi«u koji od procesnih spiisa. pomenutih u § 490., da dopusti eprovodenje izuanog lioa preko njene obla«tii uz suddovanje njenih organa.
§ 498.
Radi izdavanja Hca, koje je okrivljeno ili osuđeno od doxnaćeg suda a koje živi ili se bavi u stranoj državi, podneće nadležni okružni sud (§ 489. od. 2.). saslušavšd državnog tužioca, svoj izmeštaj radi izdejstvovanja izdavanja'neposred-no Mđnfetru Pravde. Izveštaju priložifie sud ta-čan opis okrivljenog ili osudenog lica, uverenje Zakouik o Sud. Kriv. Pobtupku	17
258 lzdavanje zločinaca, § 499; zsvršno naređenje, § 509.
o njegovom državljanstvu. izvod jz tekHta doma-ćeg Jkrivičnog zakona, koji se ima primerati, i koji od proeesnih «piea, pomenutin u § 490. od. 2.
U hitnim slučajevima može se okružni sud' radi privremenog prit\'ora ldca, čije će izdavanje da traži, obratiti neposredno stranoj susednoj vlasti (§ 491. od. 2.), ali će ujedno o tom odmah izvestiti Ministra Pravde, koji će učiniti što treba. ako bi se činile smefcnje i»punjenju molbe.
Ako lice, OKuđeuo pravnosnažno od doma-ćeg suda zbog više kri\iičnih dela. ne bude od *trane države izdano radi i22vršenja kazne zbog .svih tih dela, postupiće okružni sud po ipi*opisu § 360. br. 2.
§ 499.
Ako di žavnim ugovorima nije što drugo u-tvrđeno, snosi troškove oko izdavanja svaka dr-žava u granicama «\"0je oblasti, a izdatke za putovanje svedoka u stranu državu i za dan-gubu kao i za privremeno Vprovođenje i ishranu okrivljenika ili zatvorenih lica (§ 4H8., § 493. <od. 2.) snosi država, koja je za to molila. Ta dr-žava enosi i trošak oko Nprovođenja na njenu molbu izdanog lica preko oblasti treće države {§ 497. od. 3.)., ako « ovom nije Sto drukčije ugo-vorik.
(JLAVA DVADESET SEDMA Završno naređenja.
§ 500.
Ovaj zakonik o sudskom krivičnom postup-ku za Kraljevinu Sirba, Hrvata i Slovenaca stupa u život kad se obnaroduje u „Službenim Novi-nama", a dan kada će dobiti obaveznu snagu, odrediće se posehnim zakonom.
REGISTAR
(brojevi osaaCuju zakonske §-e)
Amneatija — pontupak 431.
Apslaeloai «udovi kaiko vr8e cudnku vlast 8 — risdlel-nost 12 — pravo određivnnja suda m svom podrufi-ju za ipoBtupanje 23 — reSavanje sukoba sudova 28 odlučuju o prigoforu i»s — vraćanje optužnice 200 upućuju optužnicu nadlcžnom sudu 207 — obu-mtavljaju ikrivično postupanje 208 — odlučuju o predkjzima 20B — obmloiuju odluke 210 — pobi-janje nadlužnosti 811 — dopuStaju ponavljnnje po-stupka 365 — rešavaju o prkivu 307 —odbaciva-iijc priziva 398 — uzimanje u obzir novih dokaza 399 — niSte presudu suda prvog atepena 405—400
—	mugu po ispravci radnje odmah presuditi 407
—	nigtg ili preinnčuju presudu 40S — nareituju novi pretres 409.
Boiest — oKudenoga zadrlnva izvrS&nje kazne 415.
Brak — prethodno pitanje o valnosti 4.
Sraniloc — ko moSe biti 58 — kad ro poetavijft po -sluS-benoj duinosti ou — ko «s pa»tavlja 02 — ko ga. postavlja 03 — kađ može tražiti da se smeni 04 — kiikva prava ima 00 — ko ne može bitd 09 — ne mo-že prisustvovati ispitu okrivljenika i svedoka 103
—	kacl mogu pristnrtvovati 103 — ko im plaća na-gntdu i troftkuve »17 — knji nema pravo na nagra-du 317 — nedolazek na pretres i odredivanje dru-
.14*
260	Zakonlk o sud. kriv. postupku
gog 348 — ikad suti poatavlja 363 — moie sud odrc-Jiti 402 — jma uvek poslednju reč 404.
Clnnovi Kraljevakog Duma ispituju se lcao svedoi-i u svom stenu 100 — osloliodeni «u auo6enja 174.
Dclo krivifno — ko izriče kanu 1 — od čega zaviei pokre-tanje 2 — znvisnust pukretanja od prethodnog re-šenja kakvog jiitanjs 4 — znpočinjanje postupka jiadležnost 14—1B — obareznost prijavljivanja
—	učinjeno u zased-mju 234.
Disuipiinake kazne koje su i ko ih izriču 127.
Dokazni postupak 254—267.
Dostava — prednja braniocu 8K — izvrSivanje 83 — po-stupak 84
Dostdvljnnje — odluk« i drugih sptaa ho—81 — pozira za glavni pretres 82.
Dovođenjc — okrivljenika kad sc nareituje 112.
Držnvni tužiiao — pokretanje krivlčnog postupka 1—2 — nađiežnost reda 39 — podreden je vjfiem draivnom tužioi'u 42 — čini ipredloge 43 — kui prisustvuje vućunju suda 43 — pukrcće krivično postupanje 44
—	određivanje mesne nadležnosti 4S — može poa-vati oruianu ailu 47 — može zmtupnti privntnog tulioca 51 — odustanuk od gonjenja 53 — uvek mole preuzeti gonjenje i zastupnnje optužniru 50
—	ocenjuje prijavu o fcrlvičnim deUma 91 — sah-tevn preduzimanje izvidaja 92 — traži dopunjenje izvsStaja BO — dustavlja istnižnom sudiji prijavu 1 spise iaviđaja m — ne sme snirv izvrSivati istrsž-ne radnje 101 — može uvek trnžitd spise istrage 102 — ipodnosi žalbu protiv obustavljnnja istrnge 108 — ima pravo žalbe ■protiv audskog reSenja 110 — msžs ae žaliti protiv rešenja suda o jem-stvu 134 — điie optužbu ineposredno na osnovu prijave javne vlasta 373 '— prisustvuje «vokom us-menom ipretresu 380 — dužnost o staranju tnčnog vrSenja propisa 427 — prednje predltog sudiji sa
Registar
261
mlaite rnaloletnike 448 — zh mlaile maloletnike iz-javljuje knkve mere đrži da su u interesu malolet-jirika 44$ — ima pravo žulbe protiv naredalm suilije «a mlride maloletnike 450.
Državno tužioštvo —ke ne može blti Clnn 4S — izuzeće čSata. 49 — Clfld prekida rad fim «aznn za osnove McljuCenjA 50.
Ekstcritorialnost — ko utvrduje 24.
Glasanje o nadležnoatl suda 7b.
(ilavni pretres — priprema 212 — g(lc se drži 213 — o-dredjivanje dana 1 pozivanje 214 — javnost 222 — Kad 89 javnost iskljuCujp 228 — ko enrectuje is-ilufenje javposti 224 —i nedolazak 23« — odlagnnje 237—£39 — protiv odlaganja nema prarnog loka 24U — započcti mo2e se produZiti i nedi-ljom 1 praz-nikom 241 — poCetak 24«—.24? — fitanje optužni-ue 249 — možp se proliriti i na drugo kriviifnu de-lo 2(36 — kad se prekida 27« — za novi poRtupife i odlufiće siul nc vezujući se ca rnniji 371.
(>luv — fcpitivanje 100 — rnzjaSnjavanje prcdlnga stra-aaka kako »• vrSi 271.
Govorl — zaključnl Sta obuhvataju 270 — stranaka ne «meju sp iprckidati 270.
iHkljufenji- — sudije kad može biti 2H—30 — zapLsniftnra 3b — javnosti m pretreaa 223 22G — «a usmenog pretreaa 3hL
I«]iit — ukrivljenika 151—157 — svedoka iai—lbo — optuženikn 249—<252 — sveduka i veftlnka 255 258.
jHjirava — veStaćenje sumnjivih 201 — za prcvoctcnje «a «tranog jezika sud odmerava Jiagradu tumafu 310.
Istrnga — otvnranjc 97 — kome podnosi predlog za otvaranjc BS — ko vodi 99 — kad ae obustavlja 108 — kffld se zavrSuje 100 — obustavljanjc fliog neura-funljivosti 110 — kako će se voditi u ponovljonom postupku 370.
262	Zakonlk o sud. kriv. postupku
lstraini «udija — izveStava okrlvtjenika d& ima pravo uzeti branioca 59 — dopušta razmatranje ilf pre-pisivanje apdsa 85 — dostavija driawoni tužiocu prijavu o krivičnom delu 94 — obaveštava privat-nog tužioca i privatecsg učusnika o zavrSenim izvi-dajima 95 — uSestvuje u većanju aii tie i u dono-leaja reSenja — 9S — preduzima sve istružnc rađ-jije 100 — izviđii tragove krivj£nih dcla 104«— na-ređuje prevod vainih pisama inti — kad izrifie nov-čanu 'kftznu 1U7 — kađ obustavlja istragu 108 — izveStava o savrSenoj ietruzi 109 — doaosi reSenje o pritvoru 115 — sasiuSava i odiućuje 118 — može naresMti neudaljavanje iz mesta 12-2 — pregleda pre-pisku pritvorenika ili onih u fctnižnum zatvoru 123
—	može metnuti u okove 127 — mute ukinuti is-tražni zatvor 180 — otvara £ prugledu. uzapćene spise 14S — obustavlja ■prejtisku okrivljcnikovu 147
—	prikuplja dokaze o krivici 159 — rukovoili ra-dom vpStaka 188 — može vratati ofttcćenlku stvari 208 — fltara m o pronalaženju odsutoog učinioea krivičnog dela 456 — narettuje poteru osumnjičeni-ka 458.
Istražni zatvor — kad se nnređujc 110 — ima mesta žal-bi 119 — za vojna liua l2o — postupanjc sa okriv-ljenicima 123 — mugu o svom troftku nnbavijati udobnosti 124 — iprimiuije pohoda 125 — vodenje prepiske 126 — nedeljni pregled 128 — trnjanje i prestonak 129 — može se ukinuti 130 — uračuna-vanje u kaznu 420.
Izdavanje zlodinaca — «udska eadlužnost- 4S9 — traži m diplomatskim putem 490 — sadržaj zahtcva 490 — kad se odlaže 493 — ako trnže više stranih država 495 — lice koje je okrivijcno od domaćeg suda a iivi u stranoj držnvi 498 — ko snosi tnifikovc 499.
Izjava — kako se može dati 88.
kfluilnvanjc priznanjn 155.
Regisiar
263
Izuzcće —sudije kad se može trnžiti ai — kad se ;podnnsi zuhtev 32 — kad Re odbaruje 33 — koji sud reSava 34 — kad je pravnosnažno rešenji« 38 — može se iz-javiti žfllba 30 — zapisni?arq 3<S — m usmcnog 'pretresa as5.
Izvidaj — nadietnmtt za pokretanje 39 —■ ko pri'duzima 92—08 — dopunjavanje 9U — vrSenje za usmeni pretros 377.
Izvornik — saapStavjinje odluka i spisa državnom tu&i-ocu 80.
Izvrftenje — presuda krivićnog suda izvrftivanje 412 — kail se izvrSuju pdmah 418—414 — kad se zndržava. 415 — otpuStanja na prokuSawnje i starenju nko caiksora miaditg maloletnika 449 — osude na upu-ćivanje u zavod m popravljnnj«* 452. -
Jnvni pretres kad su namtuje 344 ■— kako eu odrectuje dnn 347 — bez Cijiig prisustva se ne može Jržati 347 — koji propisi vrude o snhtevu za zaStitu za-kona 857 — o prislvu kad se određuje 400 — pozi-vanje 4U1 — kako započinje 404.
Jnvni siužbenici ne zaklinju se 381.
Javnost — giavnog pretrem 222 — kad se Hključuje 223 — ko nari'đuje isključcnje 224.
Jemstvo — knko s«> dnje iai — kad sn proglnSava pro-palim 132 — i pured datog može se staviti u istraž-ni satvor 133 — kađ postaje sloboilno 133.
Kflsaiioni sud — kako vrSi sudsku vlast 8 — nadiežnosfe 13 — odreduje midležnnst sudova iS — pravo odre-đivinja drugog suda za postupanje 23 — koju su-kobe o nadležnosti Teiava 27 — reSavn o žalbi pro-tiiv odbijanja rt-vizije 342 — uvažava žnlbu 111 očt-bnruje 342 — za ncumesnu žalbu srife norčanu ka-znu 342 — kuko reftava o predmetu revizijp 344 — kad odbacuje reviziju 345 — kad uvnžava reviziju i nlfiti presudu 346 — koja reS!>nja oi-enjuje 349 — neoimovanu revisiju odbn-uje 349 ako nnde revi-
264	Zakonlk o sud. kriv. postupku
ziju sa umovanu poniMiće presudu 350 upućuje na novi pretres 350 —- može i delimice ponifititi jiresudu 351 — kako postupa i tts tapituje B52 —• odlučuje po rcjSenju reviziju q prizivu 353 može da poništi presudu i naredi nov pretres 354 ■— kađ može narediti nov glnvni pretrea 355 — odlućuje o-zadržavanju izvrtenji kaesne 355 — objavljivanje presude 358 — Saljc smrtnu presudu Ministru Prav» de Tfldi ipomilovanja 6AQ — ^udiće po svom naho-đenju 357 — odredujc dan za javnl pretres 471 — donosi rcSenja po svom slobodnom uverenju 472.
Kazna — izrifce nadležni sud I — novčana 7 — kad 1z-riče isledni audijn 107 — disdpliaska 127 — ved izdržana uračunaće se pri odmeravanju nOvc 371 — liAenja slobode kod m muže odgoditi 41S — ko do-pufita sdjftgrtiiji' 418 — vujnog obveznika kad se od-gada 4i(r.
K&zneni n-gistar 427.
Kralj — ima pravo pomllovMnjn od ktzne 429,
Kraljevskog I)<ima članuvi ispituju se u svom stiuiu kso avedoci ISS — oslobttnni su Rucsfieaja 174.
Krivifni postupnk — ko pokreće 1 — kad započinje 2 — u privatnopravnim potrnživnnjima 5 — .ponavlju-. nje 359, 361, 302 — pokretnnje zn smanjcnje ili oproAtuj irazne 431 protiv mhulih maioletnika 433 — obustnviće se Un pronttlaska, ućinioca 455 — ne zadržHva se zbog odsutnosti okrivljenika 405.
Knivični sud — ra«iprnvlja prethodna pitanja 4.
Krivično delo — ko izriče kazrtu 1 — od čega zavisi po-krctiinje 2, 4 — nadlcžnost na započinjanje postup-ika 14—iis — obnveanost pTijavljivanja 89 — ufinjp-iio u zaseđanju 234.
Lnian novau — pravljenje 200.
Lažno svedočenje 235.
Ii&karski rrcgled okrivljenika 109.
Registar
265
LeS — par;inje i pregledanje kađ se vrSi 183 — ko vrSi 194, 196.
Lis» — pretresanje kad se vrSi 137 — kako se vrši 13-S — Jko jiaređuje i vrSi iđfl — iako se vrSi 141.
Maloletnlci — ovlaSoeKi m podnašonje privatne tužbe 55
—	neovlašćeni iinnju zakonske ustupnike 65.
Mere bezbednosti /— jzriče nadležni sud 1 — 'kako 6e se
izvršivati 4S8.
Ministar Finansija odreduje veStake u slufnju prnvljrnja Mnog no^ca 800.
Ministar Pravde — edlufuje o postojanju i opsegu van-oblasnosti 24 — u $por&zumu 'sa Ministrom Finan-sija ulvrđuje koliko ćc prosefno plAćati đnevno liee koje je u znlvoru 319 — dopuMa udgodanje izvrSe-nja kazne ISeBja slobode 418 — propisuje u dogo-voru sa Ministrom Prosvete urrdbu o načinu vas-pitanja u (Bavodima #81 — može zajemčiti sigur-nost ctkrivljeniku koji je u begstvu 4G2 — isjrituje reSenje suda o izdavanju stram-a 496 — donosi reže-nje o izdavsanju stranca 4»o — obavcStam vlndu strane države 49U.
"MiSJjt'nje veStoka ako su u fprotivurečnosti 1S2.
Mladi malolctnim — koja su liua 433 — pustupak faps-činje i dovrSava se hitno 437 — izilvajanje od oil-raslih okrivljenika 438 — upućivnnje u zavod za popravljanje ili vaspitanje 446 — dopušt-a as priziv protiv presude 447 — uslovno otpuAtanje iz zavodn 451 — knžnjavnnje po na.vrSefcku 15 god. 451 ->- kad se prevode is zavoda za popravljanje u znvod za vaspitanje 453.
Molba — sudu za nnknađno opravdnnje pravnog leka 320
—	protiv rp&nja za odbacivanje ilema prnvnog le-itft 320 — sa pomilovanje 431 — kome sa upućuje 432 — "postupanje 432 — sudu 3<t povraćaj prava is-gubljenih prpsudom 470—477 — ponavljanje -481.
266	Zakonlk o sud. kriv. postupku
Nadleinl sud — izrife kazne i mere bezhednosti 1 — za postupke 11—10 — za viSo krivičnih doU 20 — za podstrekača i pumagača 21 — sprečenost ij postu-panju 23 — rpSava o izuzeeu sudija 37 — može po-krenuti ili pToduiiti kTivifni imstugiak 359 — kađ moie prcinafiiti pravnosndinu prcsudu 300. Nadiežnost — sreskih sudova 9 — okružnih sudova 10— 11 — apeiacionih sudovn 12 — kusoeionog suila 13
—	za postuipak 14—23 — sudn stvarnn a mesnn 25
—	za retevanje sukolta 2ti—27 — rada državnih tultsKm 39—45 — 8U(la mesnn kad se nc može po-
bljati 211.
Naknada Sti'te 2S8 — pravo 30i) — neprNvednu osuđcnim licima 400 .— zahti'vanje 407 — knd prestaje pra-vo 4S8.
Naredba za duvudenje okrivijenika 112.
Nem — kako «e ispitujc 18« — rnzjašnjavnnje ipredioga
stranaka 271. Ncpri»tojno viadanje za vreme pretresa 230—(231. Novčana iaana 7 r— kad isriče isleilni sudija 107 — is-tovremeno izrii»njc i kaznc lišraja siobode 2a? — prinudna isplata 424.
Oliuveznust — jnvijiinja vlusli o prcdmi'tima pribavije-
nim Ili prinzvciienim ziučinum 400. Objavijivnnje presude 2h8—290 — šta sadrži 292 — u
Službcnim N'ovinama 309—37U. Obustiiva istruge 108 — Aog neurnčunljivosti llo. Obustavljanjc — izviduja 96 — pustujika iiad odsutnim
licem 403. Oilbrana — okrivijenika 87—69.
Odluka — o kasni Sta obuhvata 332 — o pobijanju pri-vatno-pravnih- potrn&ivnnja 332 — o. tn>Skovima 332
—	o g>riinanju dli nepriznanju olakMra 332 — ape-iacionug suda saopštenje strnnkama 334.
Odluka — veća kad nije potrebna 70 -r- potrebnn. je apso-lutna v-eOina glnsova 77.
Regisfar
267
Udluke — sudske koje -u 74 — kuko donosu 74 — k& donosi 75 — kako m saopštavaju držnvnom tužincu 8« — koji propisi vrede sa dostnvljanja »1.
Okrivijenik ko je 6 — može sr žaiiti iirotiv rešfnju ape-iiicionog suda 23 — traži izuzeće fltuta držnvnog tužioštva 48 — može podnoti protivu tužliu 51 — može imati branioca 67 — kail mora im.-iti bi-dniora 80 — može mu se postaviti branior i pre otvuranja istrage ui — može imaii vifte braniiaca U5 — ima pravo da opšti sa svujim braniorcm 87 — ako viSfr iirnniiara ima dostava se prodnjc ji-dnom Ob — iz-vcStavH se o toku istrage 102 — kad mnže iprisust-vovati ispitu svedoka 1U3 — ima pravo žalbc 110-.— pozivanje na iapit 111 — kad se dovodi 11-2 — može se pustiti na jem.itvo 131 — u begstvu ima znatupnika 132 — fJra 'Sf zatvori jemstvo post-aje siobodno 133 — može se žniiti protiv reSonja o jem-stvu 134 — izveštnva sc o uzapćcnju 140 — ispit kaku sc vrfti 151—157 — suofenje m svedocima 15&
—	8a«lufiavanje onoga ko ne rnzume siužbcni jrzik 180 — dostuvijnnje optužnice 204 — odustanak od prigovora 205 — sasiu&avanji' o ]iotrnživanju 290-
—	izrife se prcsuda o privatno-pravnom p&traživa-nju 297 — znhteva jnvno obznnnjivnnje reSenja o poništaju presude 370 — ima pmvo da uzme brani-oca 8H4 — može posiati zastupnikH 3S4 — ncdola-znk na poziv 3ttS — knd moži> moliti za povraOaj u-pmlataje stanje sui — ncdoluznk na poziv 391 — odsutnnm ili u begstvu zuji-mčavanjc slobode 482.
Okružni sudovi — iko vrfii sudsku vlast S — mdlcinost 10 —11 — ko rešuva sukobc o nailležnosti 20.
Opšiinske vlasti izvriuju naredbe drž.-ivnog lužior» 47.
Optužba — možc se proSiriti 2«e — može «e presudom od-hiti 270.
Optuženik — ko je li — za više krivičmh dela 78 — ispi-tivanje 248—250 — ako oihtupi od ranijih isknzi-
268	Zakonlk o sud. kriv. postupku
vanja 251 — mola i u toku pratresa dogovaTati sft braniocem 251 — suočavanje £52 — ako duševno tSboii 253 — priznanje ne osiobođiava od pribirinja đaljih dok&M 254 — moie u *toku pretresa odUatnti od pojediaih dokan 264 — dobija reC ridi odbrand 269 — oslobođavanje od optužbe 280 — kHcT.može blti osuden M.a smrtjiu kaznu 2S2 — goni ae za-sebno za druga đeia €84 — csloboden od optužbe može zahtevati oibjavu presuda u "„SiuSbcnim No-vinama" 369.
Optuiniua — ko podiže 61 — šta sadrii 202 — kome se predaje 203 — dosta-vljanjo o&rivljeniku 804-— vra-ćanje 206 — čitanjeni započinje giavni pretree 248
—	jav<na obznann o poniitaju 370.
Oružana »ila kad «e može upotrcliiti 47.
Oslobođavanje od optužbe 280.
Osumnjifenik ko jg 8 — m, vi6e kiivičnih deia ko sudi 80
—	saopštsvanje pritvora 117 — mora se sprovesti tetrainom sudiji 117 — ima pravo ialbe 117 &ko je U begstvu 457.
Oštećenik predlaže krivifind foatapak 2 — ko je 6 — jno-že traiiti Izuseće člana državnog tuiioštva 49 <— ocena Stete 105 — ispituje se kao svedok 180 — dobija re& rađi «dbranc 269 — podnosi sudu potra-ttvinje 29B — upućuje se na grndanricu parniru 299 — fcad nema pravnog h'ka 302 — obaveStava se o novom giavnom fpretresu 371 — inva pravo dn se pridruži krivič. postupku 377 — obaveStava se o jnvnom prstresu 402.
OvlaAćenik predlaže krivičnl poatupak 2 — ko je 8 — kome se ohraća Tadi naknade štcte 4B9 — pravo razmatranja spisa 470.
OvlaSćeni tuiilac — ko je 1 — predlaie kriviCni postu-pak 2.
Pjsma — između okrivljenika 1 -njegovih srodnika mogu nt uzaiptiti 149 — uzapćena pravljenje zapieni-ka 149.
Registar
269
Pismeria izroda presude 291—£92.
Pitanja — postavljajije okrivijeniku 164 — jnogu stav-Ijati Btranki i veStaci 252.
Podaci voštaka »jtisuju m u sapisnik W — ako su pro-tivurečni 191.
Podiizanje — optufnice nndleinost 89.
PogreAke — u presudi ispnavljanje 194.
Pokretanje izvldjaja — nad.ežnost ?9.
Policijske vlasti izvrSuju naredbe državnih tužioca 47 — dužnost izviđadija d sasIuSavanjc 93 — easluSavaju pritvorenika 116 — skad vrSe prtresonja 139.
Pomilovanje — postupak 432.
Pomoć pravna »-. izmeitu domaćih i stranih sudskih vla-Sti 486—489.
Ponnvljanje krivičnog poatugjka, kad jnoŽe biti 359 — na zahtev ovlaS6enog tužioca Jtađ se možfe dopu-stiti 361 — aećo sa dopustiti na aahtev tužiooa koji je odustao od tužbe 361 — može biti i po izdržanju kazne 382 «— ko može zahtevati sem osuđ«nika 363 —r zbog ikrivifnog dela za ioje je optuženik oslobo-đen 364 — može «s dopustiti i nuli toga da m pp-tuienik strože osudi 365 — nedoteak na pretres, postavljanjei)ranioca 871 kad je. dopuftteno 411.
Postupak krivični ko pokreće t — kad započinje 2 — u jtrivatno-pravnim ipđtralivtinjima 5 — ponavljanje 356,361, 362 — pokretanje za*#manjenje ili opraštaj, kazne 43L — protir mladih maloietnika 433—148-obustaviće m do promilaska ućiniocii 455 — ne zadr-žava ee zbog odsutnosti okrivijenika 465.
Postupak sa «umnjlvim stvarima 305—808.
PoBtuipek — radi povraćajn po presudi izgubljenih pravi kad započinje 478 — kad se obustavlja 479 —' radi izdnvanja zločinaca 489—499.
Po&iljke — nzapčene otvara istražni sudija 150.
Postupak — sudski kad se pokreće i provodi 1—2 — prav& na znpočinjanje i nadležnost 14—19 — pred audijom
270	Zakonlk o sud. kriv. postupku
pojedincem SM—373 — kod sreskoga suda 374 — kad se pokreće 375 — nemugućnost prerlavanja po-ziva 3so.
Potcra — naređujc istniftni sudija u osumnjičenikom 458 — kad se narcdujc pismena 459 — knko se na-reduje 459 — kad ć-e se opuzvati 401.
Putpis — veStaćenje sumnjivog 201.
Poziv — dostavijanje za glavni pretres 82 — kako se vr-Sl lii — optuženiku kako se dostavlja 215 — pis-meni Sta mdrži 3S3 — okrivljcnlku dostavlja-nje 402.
Fouzdnnk-i<za miade miiloietnike postnvljtinjc 440 — mogu biti mrgrađcni 440.
Povraćaj — prav« izgubljcnih po ]iresudi 47fl—4S5.
Povreda znkonn 335 — furmalnog kad je učinjena 336 — mnterijnlnug 337 — kud se može žalihc pozivati u roviziji 338 — kfld se žalilnc ne može pozivati 338.
Prnvna pomoć izmrđu dumnćih i strunih sudsklh vlasti 4N0—469.
Prnvni lek — uputrclm 39 — ncma protiv naredaba prcd-sednikovih i reSenju suda 221 — protiv reSenja suda 82b — protiv kojih rcSenja i tHiredai« nema 233 — ko možc ujiotrebiti 324 — kako se izjavljuje 325 — odrii-nnjc ili odustajjinje nc može «e poreći 925 — izjnvljuje se o roku 320 — upotrebljen u korist o-krivljenika ne nrože se promenuti 327 — protiv prc-aude sudije pojedinca 390—411 — protiv presudo apelaciunug iii okružnug suda nijo dopuSten 410 — kad j dopuSten 410.
Pravnosnnžna krivična prcsudu o oStećenikovum privatnn ipravnom potraživanju može se promeniti 304 — o privaino pravnim potraživanjimn izvrSivanje 428.
Pravu tia naknadu 300 — od koga se aahteva 322.
Predlog zn dupunjenje dokaza 208.
Predmeti — naiteni pretresanjem stona ili lica uzaptiće sc 142 — odusimnnje prinudno 143.— iznose se o-
Registar
271
krlvijeniku <1a ih posnn 150 — oduzimanje od osu-denika 425.
Predpostavike za izdavanjo strana« 494.
Predspdndk — auđa dopuSta rasmatranje i prepisivanje spisa 85 — vrSi pregied pritvora i istratnog zatvo-r<a 128 — veča priprema pretros 212 — odreduje ispitivanje bolesnih svedoka i veStaka 210 — od-bacuje zahtev stranaka ili nareduje potreltna izvi-đanja 218 — može odgoditi dan pri'tresa 220 — pri-austvujc pretrcsu 227 — odriava red i mir u zase-danju 229 — zapoCinjc glavni pretres 240—248 — iapituje optuienika 249—250 — dopuita strunkama i veStacima stavljanje pitanja 252 — opominje da se govori istina 255 — o 5emu se stara pri priliiranju doknza 250 — dopuSta stavljanje pitnnja optuže-
iiome 257 — moie ukloniti optuženofp iz znsedunja 258 — pokazujc optuženiku predmeto za ruzjaSnjenje atva-n 258 — mofce trnžiti novo voAtačko miSlenje 205 — nareduje izdvajanje govora 270 — pita žeii li još ko Sta da kjavi 272.
PTepisivanje — spiM 85.
Presuda — objavljivanje 223 — Sta je predmet 2J3 — na čemu se osniva 273 — Sta sadrZi 376 — — odluja optužbu 270 — sa oslobođenje od optužbe 280 — flf-a se u njoj izriče 281 — ugranifena anmo na dclo ranije optužbe 284 — iko objavijujc 288 — kad mo-Se biti izrečena 289 — saopStcnje 290 — izraduje se pismeno 291 — ko potpisuje 291 — pismena iz-rada Sta sadrži 292 — o privntnopravnom potraži-vnnju 303 — olijavijuje se javno 358 — saopStenjo oirtuženiku 350 — kojom jc optutanik osuden na smrt Salje Kasacioni Sud Ministru Pravde radi pomilovanja 356 — nova izriče osloboilcnje ili bia-iu kaznu 370 — izrečena u odnustvu optuienika dostivvijHnje 373 — objavljivanje se može odložiti 388 — kome se izdnje u overenom prepisu 388.
272	Zakonlk o sud. kriv. postupku
?retres — poziv se dostavlja optuženiku 82 — usmeni mo-fe m odmah, odrediti 37« — naređuje se po izvr-Senju izvidaja 3S2 — možu se odložiti 384 — jav-nost 403 — nedolazak maloietnika 444 — ikome m dozvoljava pristuip m usmena maloietnika 445 — određivanje đana 471, — kako tapočinje 472.
Pretresanje — stana kad se može preduzetd 138—138 — liua kad se vrii 137 — irnko so vrSi 138 — ko na-ređuja 1 vrš^ 189 — kad su vrSi 140 — prteustvo viaanika staas 141 — kako treba vršiti 141.
Pribiranje dokata 254 — iko ne prisustvuje 258.
Prigavor na optužnicu 204' — odustanak 205 — na aa4r-žinu zaipisnika 245.
Prijava krivičnih dela 89 — ko prima 9o — dnstavijanje-državnom tuiiocu 94.
Prinudne mere za oduzimanje predmeta 143.
Pritvor kad se nareduje 113 — viSe lica prl pobuai ili metežu 121 — postupanje sa đkrivijenioima 128 — nedeljni progled 128 —* trajanje i jrestanaik 129 — kad ae naređuje 3«Q — dopuStena je Salba 380.
Pritvoreni stranar sprovodi se istražnom sudiji «es — knd se puSta u slobodu 497.
Pritvoreirik — kad «e pušta na sioboclu 118 — pojtupanja
123	— može o svom trošku nabavljati udobnosti
124	— dozvoljavanje pohoda 125. — može vodit-i ,prepi«ku 326 — stavljanje u okove 127.
Privatna tužbA Al.
Privatni tuiilac podiže optužnicu 1 obraća se «odu za za-počjnjanje povtupka 51 — jnalolelnika zastupa za-konski zastupnik Q5 — može imati opunomoćenika 55 — dostavljanje poziva m glavni pretres 82 — podnosi žalbu protiv obuatavijonja istrage 108 — dema piava na svedočke prinadiefcnosti 315.
Privatni učeanik ko Je 8 — kakva prava ima 5,2 — po-kreće krfvični postupak 53 — kad irna prava dr-|avnog tužioua 54 — nedokzaK na pretres smatra
fteglstar
273
se sa odustanaik od tužbe 54 — mo£e imati opuno-moćenika 55 — dostavljanje poziva ea glavni pre-trea 82 — porlnosi žalbu protiv obustavljanja is-imge 108.
Privatnopravna potvaiivanja — pretres i presuđivanje 6
—	kako ee vrSe 295 — odustanak 295 — oSfećenik se upućuje na krivični postupak 296 — upućivanje an građansk^i parnicu 297 — zahtev da se aa pre-sudi zabeleži da je atekla pravnu snagu S03.
Priziv — kad ima mesta 332 — gde se izjavljuje i rok 333 — Jcad zadriava izvršenje k&zne 333 — kad se odbacujc 334 — kome je dopušten 309 — protiv prcsude sudije pojedinca 390 — i« rešava 390 — dopuSten je i protiv nove presude 391 — kad se.mo-že izjaviti 392 — na čemu se zasniva 393 — ko može izjaviti S84 — kako se izjavljuje 394 — na vremfe jzjavljen zadrSava izvršenje piesude 394-— ktusno opravdanjc odbacuje suđ 395 — dopuštb se žalba 396 — protiv presuda mladih maloHni-fca 448.
Priznanje — optuženog ne oslobodava od pribirinja da-ljih dokaza 254.
Proterivanje — po izrtržanoj knzni 423.
Rnzlozi — presude šta m navodi 293.
Rnzmatranje — spisa nadležnost 39 — kad se dopuita 85.
Hešenje — o izu«eću iudije 34 — iađ je pravnosnažno 30
—	suda o isključenju javnosti 224—225 — o oslo-bođenju o>ptužeiiika zbog neuračunljivosti 280 -— kojim se određuje naknada štete iaije se Ministru Pravde 473 — dostavlja m strankama u vernom prepisu 473 — o povraćaju lcgubljenth prava 430 '— o povraćnju političkih prava 482.
Revizija — kad ima mesta 335 — može se izjaviti protiv prcsude 338 — gde se izjavljuje 339 — izjava zadr-' žava izvršenje presude 339 — kad je aud odbija 34i
—	ako odgovara z&kanskim propisima saopštava se
Zakonik o Sud. Krlv. Postupku	18
2?4	Žakonik o sud. kriv. posiupku
protivnoj stranci S43 — uzim&nje u pretres 344 — ako je upravljena samo protiv pojeđinih odluka 351 — protiv nove prpgude kađ je dopuštena 358.
Rok — dai>ih izjava kako se smatra 86 — kako se nizume 87 — ne Tnože se produžavati 88.
Saoptuženik — ispit m glavnom pretresu 258.
Službeni jozik — ncrazumevanje 160.
Smrtna kazna — ikađ se izričc 282 — presuda se podnosi Ministru Pravde radi pom-Hovanja 358 — ne sme se izvršiti pre no Sto se utvrdi da osuđeno lice nije pomilovano 415 — gde se izvršuje 416 — ko pri-austvuje izvrSenju 417.
Spisi- — razmatranje i prepisivanjc 85 — pokazivanje ili izdavanje kad se ne moie tražiti 144 — predavanje «udu na Cuvanje 145 — prcgledanje 146 — prevo-đenje sa stranog jezika 316.
Rregka sudija — dopuSta razmatranje i prepisivanje spisa 85 — naređuje pritvor osumnjičenika 117 — vrši pregied pritvora i istražnog zatvora 128.
Srcski sudovi — ko vrži sudtatu vlast 8 >— nadlužnost B — ko rcšava suikobe o nadicžnosti <26 — prijavljiva-nje državnom tužiocu krivičnih dela 95.
Stan — pretresanje kad se mot® prcduzeti 135—136 — ko naređuje i vrši 139 — kad se vrši 140.
Starešina — suda određuje zamenu iskijučenom sudiji 30.
Sticaj — krivifnih dela 280.
Strenka — šta se razutne 6 — kad može tražiti izuzeće sudijc 31 — podnošenje zahtcva za izuzeće 32 — žalba protiv đržavnog tužioca 50 — kako daje iz-javu 86 — prisustvuje uviitaju 181 — mofe tražiti izuzeće veštaka 185 — zahteva dopunjavfinje ddka-za 317 — fiini predloge im pretresu 028 — zahteva uvršćavanje pojedinih isjava u sapisnik 244 — po-siva se na nove čmjenice 343.
Sud — n&dležnost u vođenju postupka 14—22 — dužno-ati 25 — kako saopštava svoje odluke 79 — odlale
Registar
275
pretres 240 — Bta dssriče u presuđi 281 — može pri-znati olakšarne okolnosti 281 — kađ .može osuditi na smrt 282 — veča o predlogu za pomilovanje od rnnrtne kazne 283 — može zadržati izvrgenje presude 285 — žalje sa revizijom i protivraiiosima sve spi-se Kasaoionom, Sadu <na reSenje 343 — uzimanje ranije optužnice za osnov 358 — kad reSava o za-htevu brz daljeg pretresa 387 — koji reSi o ponavijanju postupka ništi raniju presudu i izriče novu 386 — postupa i odiučuje ne vezujući se za raniji pretres 371 — niM potpuno ili delimioe ra-niju presudu 371 — nareduje uzapćenje prodmeta odsutnog liua 484 — izviđa o naknadi Stete 470 — miređuje pritvarnnje stranca 491.
Sud — za mlade maloletnike gde m osniva 434—435 — sudije imcnujc predsednik Apelacionog Suda 438 — mogu vrSiti i starateljsku vlast 436 — postupnk 6e se započinjati i izvrSivati hitno 437 — na ročište ko se poziva 443.
Sudija — pojedinac nnroduje glavni pretres 372 — može pretres održati hež prisustva optuienika 373 — mo-že ođmah odrediti dan za usmeni pretres 376 — is-pituje i utvrduje svoju nadležnost 387 — kad od-bacuje znhtev i obustavija započete izvidaje 379 — koji je vrSio izvidaj nije isključen za vrSenje usme-nog pretreMH 3S5 — za mlnde maloletnike nnreduje izvidaje 439 — ispifuj« maloietnika 1 preduzima potrcbnc mere 441 — ftalje spise državnom tužioeu 442 o donetim naredbama izveStava staratelja, i državnog tužlm« za mlađe mnloletnike 450.
Sudska vlast — ko vr5i 8.
Sudske odiuke — koje su 74 — kako se donose 74 — io donosi 75 — kako se saopSiavaju državnom tuži-ocu 80 — koji propisi vrede la dostavljanje 81.
Sudski postupak — kad se pokreće i provodi 1—2 — pra-vo na započinjanje i nadležnost 14—19.
276
Zakonlk o suđ. krlv. postupku
Sudski uviđaj — preduzimanje 181 — zapisnifc o izvrfie-aom 182.
Rukob — o nadležnosti sudova ko rešava 26 — o nadlež-nosti driUrvnih tuiilaca ko raSava 46.
Suočenje — kako se vrši 158 — svedoka 174.
Svedok — ko se usima 78 — prisustvo pretresanju 141 — prisustvo otvaranju uzapćenih pošiJjki 150 — ko se uzima 161 — kaiko se vršl pozivanje 102 — nedola-«afc 163 — kažnjavanje 164 — kome je potrebn® m--m&m u službi 165 — koji se s svom etanu ispituje 166 — ko ispituje 187 — fiija evedodžba ns vredi 18B — ko se oslobođavs, 189 — ne može se prinuđa-vati 170 — ispitivanje 171—172 — opisuje lica i predmete 173 — suofiavanje 174 — ako ne zna slui-beni jezik 175 — zakletva 178 — kako polaže za-kletvu 177 — poziva na pretres 215 — ispitani cstaje u zasedanju 280 — ispituje se i van zoseda-nja 261 — trošak i danguba plaća se odmah 316 — ako je driavni fiinovnik pktća 88 po uredbi 845 — kad se zaklioiju 381.
Trošak — svedoka i vrštaika snosi stranka 312 — bra-nioua ko plaća 317.
TroSkovi — krivifinog postupka ko plaćb 309 — nakna-duje optuženik 310 — solidamo plaćanje 310 — karl «noei državna blagajna 311 — ako optuženik ine. bude oglašoit krivim 311 — koji «u uuapred pl&će-ni 313 — Sta se razume 314 — doneće se naročito rcšenje o plaćanju 321 — koji se imaju nadoknaditi državi kako će se naplatiti 428.
TroSkovi — učinjeni za dovođenje okrivljenika, izdrža-vanje u pritvoru i lefienje kako se rafiunaju 318 — za izvršenje kaene utvrđuju sa za svaki pojedini alučaj 320 — kod utvrdivanja šta sud uzima u obzir 822 — protiv odluke đopušten je priziv 828 — po-atupka za povraćaj prava ko snosi 488 — ako izda-
Registar
277
vanja ikrivaca snosi -svakii država u gpanicama avo-je obiasti 499.
Tužba privatna 51.
Tužilac ko je 8 — može se žaliti protiv rešenja apeiacionog suda 23 — prcdlaže otvaranje istrago 98 — stavlja predloge 101 — prcgieda spise i isprave 102 — ne možc prisustvovati ispHu okrivljenika i svedoka 103 — u kom siučnju može prisustvovati 103 — podnosi predloge istražnom sudiji 20« — odustajanje -ođ tužbc 219 — odustajnnje od pojedinih dokaza u toku prctresa 254 — diže usmenu optužbu 281 — sabira podatke dokaznog postupka 269 — može iz-meniti optužbu 269 — m»že zascbno goniti optu-ženika za drugo delo 284.
Tužilac državni — pokretanje krivičnog puctupfea 1 2 —* madležnost rada 39'— podređen je višem državnom tužioru 42 — čini predloge 43 — kad prisustvuje većanju suda 43 — pukreće krivično postupanje 44
—	odredivanje mcsne nadieinosti 45 — može pozva-ti oružanu ailu 47 — može zastupati privatnog tu-žio<» 51 — odustanak od gunjenjn 53 uvek vnože preuzeti gonjenje i izastupanje optužnioe 58 — o-cenjujc prijavu o krivičnim delima 91 — zahteva preduzimanje izvidaja 92 — traži dopunjenje izvi-daja 96 — dostavlja istmžnom «udiji prijavu i spisc izvidnja i>8 — nc sme sam izvršivati istraine radnje 101 — može uvek tražiti spise istrage 102
—	podnosi žalbu protiv obustavijanja istrage 108
—	imn iHravo žalbe protiv sudskog rcScnja 110 — može se iaUll pro4iv rešenja «uda o jematvu 134
—	diže optužbu neposredno na osnovu prijave javne vlasti 372 — prisustvuje svakom usmenom pretresu 386 — dužnost o staranju tafnog vršenja propisa 4S7 — predaje sudiji predlog za mlade malolctnikc 442 — izjavljuje kakve mere drži da su u interesu anaioletnika 445 — ima pravo žalbe protiv naredaba euđije h ralatl« fnalol&tnike 450.
278	Zakonlk o sud. kriv. postupku
Ukkžavanje — kasne 429 — kad ima mesta 430 — zahtev ne zađržava izvršenje 430.
Uklanjanje — sn pretresa zbog nereda 229—230.
Uračunavanje — istražnog aatvora u kasnu 420.
Usiovno — osuđeno lice 422 — otpuštanje iz zavoda za popravku 451—452.
Usmeni pretres — određivunje 378 — pozivanje 382 — ko vrSi 385 — gde se vrSi 385 — javnost 387.
Uzapćenje — piedmeta nadenih pretresanjem 142 — pri-nudno 143 — spisa 145 — pisuma 148 — poSilja-ka i otvaranje 150.
Vsnobksnost — ko utvrduje 24.
Vaspitanje — mlađih. maloletnika 451.
Veća — sastav i donošenje odluka 75 — kad nije potreb-na odluka 76.
Veštaci i pozivanje 183 — biranje 184 — koja lioa ne mo-gu biti uieta 185 — nodolazak na poziv 188 — za-kletva 187 — ko rukovodi radom 188 — delokrug ruda 180 — ko se ne može uzeti 194 — izjavljuju o uzroku smrti 185 — daju mišljenje kod telesnih povreda 148 — u pregied duSevnog stanja olkriv-ijenika 199 — u slučuju lažnog novca 200 — pozi-vanje na prctres 215 — ostnju u zascdknju posle ispita 260 — ispitivanje i vnn zamdflnja 261 — na-gradivanjc 316.
Veštufcnje pri sumnjivim pravima 197.
Viši državni tužilac — nmlložnost 40 — podređen je Mi-nistru Pravd« 42.
Vlasnik — staaa prisustvujp pretresanju 141 .
Vlastl — uzimanje u obzir okolnosti 3 — opStinske, po-liciske i druge izvršuju naredbe i molbe koje im uputi driavni tužilac 47 — policiske izvidaju i sa-sluSavaju krividna dela 93 — vrfie uviđaje i pre-tresanje 93 — policiske MslnSavaju pritvoreni-ka 118.
Vojno lice — ne može m dovoditi 112 — primenjivanje
RegUtar
279
propisa za ferivifino đolo 120 — uklanjanje aa pre-tress 229.
Vraćanje — stvari u etanje istragc kad biva 370.
Vrhovni drZavni tužilao — nndlnžnost rada 41 — podre-đen je Ministru Pravde 42.
Zabrana — udkljavanja 122.
Zahtev — stranaka m knseće suilije 32 — kail «• odba-cuje 33 — ko reSava 34 — sa izuzeće flana dr-žavnog tužioštva 49 — za aafilitu ztikona 357 — ovlašćenog tužioca za ponavljonje krivifnog po-stupka 301 — privatnog tužioca koji je odustao od tužbe za ponavljanje krivićnog postupka 3iH — pravnosnažno osuđenog lica ponavljanjc Jcrivičnog postupkpa 302 — rok ssa podnoSenje 363 — kakcr se i gde predaje 356 — za ponavljnnje postupka ne zadržava niti prekida izvrSenjc prcsude 306 — pred sreskim sudom 375 — za ublažavunje ka-zne 430.
Zakletvn — svedoka 170—177 — koja lira ne polnžu 178
—	veštaka 187.
Zakon — pGvreda 335 — formakn povređcn prcsudom 330 — materijalaa povređen prcsudom 337.
Znkonski zastupniik — zastupanje pri poilnošenju tuibc 55 — može imati opunomoćenika 55 — ima pravo žalbe protiv rešenja suda 110.
Znključni — govori šta obuhvataju 270.
Znmenici — državnih tužiiaia. ovlašćrnje 42.
Zupisnićar — iskljućenje ili izuzeće 38 — zakletvA 70 — vodi zapisnik glavnog pretrusa. 24.2 — vodi zapis-nik o presudi i većanju 348.
Znpisnik — voitenje 70 — čitanje i potpis 71 — ne sme se popravljati 72 — o kvickju šaljc se držnvnom tužiocu 85 — o otvaranju uzapćenih pošiljki 150 — izvršenog uvidaja 182 — o podarima veštnkn 190
—	o glavnom pretresu iko vodi 242 — Sto sađrfi 243 — kako se smatra 245 — čitanje na prctreau
280	Zakonlk o sud. kriv. postupku
202 — o sudskom ispitu svedoka žitange 263 — o ranijem iskazu čitanje 204 — o pretreeu i većanju 343 — o uvictaju aa veštaeima iii bez sa mestu đela 377 — m kakve issvidaje se čM S8Q — o u-slovnom pretresu 387 — o pogubljenju 417.
Zaštitni nadzor — nad malolutnikom 451 — ko vodl brigu 454.
Zaticanje — na delu 114.
Zatvor — istmini kad se nareitujc 119 — ima mesta Salbi 11® — 2a vojna lira 120 — postupanje sa okrivljenicima 123 — okrivljrniri mogu o svom trošku nabavijati udobnosti 124 — primanje po-hoda 4i25 -*• vođrnje prepiske 126 — nedeljni preg-led -128 — trajanje i prestannk 129 — može ss i ukinuti 130.
Žalba — kad nema mesta 22—23 — protiv državnog tu-žioca 50 — pravo osumnjičunika protiv reSenja 0 pritvoru 117 — okrivijcnika. 119 — prativ rešenja 0 jemstvu 134 — protiv pretresanja 139 — protiv reSenja za odbijanje Uuzeća- veStaka 185—188 — ko podnosi 328 — kad nema mcsta 328 — kad se dopušta protiv rešenja 329 — kome sc izjavljuje 330 — zadržava izvršenjr 330 — odlufivanje 331 — protiv rešenja 0 odbijanju rrvizije 342 — protiv rešenja suđa 0 eahtevu 387 — protiv rešenja 0 od-bacivanju zahteva 379.
Žalilac — iko je 6 — kažnjavanjr » nrumcstan zahtrv £& izuzeće 36 — predaje sudu opravdanje rrvL-zije 340.
S A D R Ž A 1
ZAKONIK 0 SUDSKOM KRIVI6NOM POSTUPKU.
Glava prva. Uvodne odradbe, ........5
Qlava druga. Sudovi, njihova atvarna i mesna aad-
ležnost ..............8
Glava treća. Iskljućenje i izuzeće ......17
Glava ćetvrta. Stranke:
1 Državno tužioStvo..........21
II.	Privatni tužiko 1 privatni učesnik ....	§5
III.	Odbranji	.....29
Glava peta. Zapisnici i sudsk«. odluke .....	33 Glava Sesta. SaopStavanje eudskih odiuka. liasma-
tranje i prepisivianje spisa........39
Glava sedm&. Rokovi ...........41
(Hava osma. Izvlđaji ...........43
Glava deveta. Isteaga . ........ ...	47
Glava đeseta. Poziv, dovođenje, pritvor i istražni m-
tvor okrivljenika:
I.	Poziv i dovodjenje .........54
II.	Pritvor i istražni zatvor .......55
III.	Po8tup<unje sa istr&žnim zatvorenicima . . 60
IV.	Prestanak pritvora i istoažnog zatvora. Jem-
stvo............ . .	83
Gkva jedanaesta. Pretresanje etana i lica. Uzapćenje 86
Glava dvAiiaesta. Istup okrivljenika ...... .	73
Glava trinaesta. kpit svedoka........76
Gkva ćetrnaesto. Sudski uviđaj i veStaei ....	84
Gkv& petn&esta. Stavijanje pod optužba ....	93 Glava Sesnaesta. Pripreme za gkvni pretres pred
okruinim sudom................98
Glava sedamnaesta. Glavni pretres i presucba okruž-mg suda:
I. Javnost glavnoga pretresa.......103
282
Sadržaj
II. 'Zađaci predgednika d sudnt, održavanje rcda i dostojanstva, <uda i postupak o krivičnim delima, uCinjenim u saaedanju.....106
UI. Pretpoitavke sa držanje glavnog pretresa; od-
lagaaje i prekid pretresa......111
IV.	Zapisnik o glavnom pretresu .....115
V.	Početak glavnog pretresa i ispit optuženika 117
VI.	Đokazni postupak..........121
VII.	Oovori stranaka . . . .......128
VDL Presuda.............1S1
IX.	Objavljivanje presude ........137
X.	PiBmena izrad« presude £ ispravljanje greSaka 139 Glava OMsnnaestft, Privatno-pmvna potraživanja 1
odluke tmd& o njima:
I.	Privatno-pravna potmživanja.......141
II.	Postupak a& eumnjivim stvarima .... 140 Glava devetnaesta: TroSkovi krivičnog postupka i
odluka suda o njima .......... 14?
Gkva dvadesete. Piavni lakovl protdv eudakih odluka:
I.	OpSta ruređeoja...........156
II.	Zalba ..............158
HL Priziv ..............lao
IV,	Raviaija ..................162
V.	Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka . 178
Glava dvadeset prva. Postup&k pred sudijom poje-dincem:
L Kod okružnog auda .........188
H.	Kod sreskog suda..........189
IH. Pntvni lekovi protiv presude sudije po-
^edinca .........." , . 199
G3am đvadeset druga. IzvrSenje presuda krivičnog
suda................ 211
Glava dvadeset treća. Vanredno ublažavanje kazne
i pomilovanje..........,220
Glava dvadeset četvrta. KaroCite vrsta postupka:
I.	Postupak protiv mlađih maloletaik&
1.	Sudija za mteđe rrmloletnike i njegov poatupak 22a
2.	IzvrSivanje msra naređenih protiv mlađih ma-
ioletnika . . . s........233
Sadržaj
283
n. Poatupak protiv nepoznatih, odautnih i od-
beglih učinilaca krivifinog đela .... 238 Glava dvadeaet peto. 0 nakn«di štete neopravdano osuđenim lioima i o povraćaju prava, izgubljenih po kriviSnoj presudi:
I.	Naknad& Stete neopr&vdano osuđenim lieima 243
II.	Povraćai prava. izgubljenih po krivičnoj
Glava dvadeset lesta. Pmvna pomoć izmedu donutćih i stranih sudskih vlastL Postupak radi izdamnja
Glava dvadeset sedma. Završno naređenje .... 258
presudi .
247
ziočinaca
251
Registar
295